Quantcast

Ruma

Мишкони

Legenda
Poruka
55.528
26. Фестивал тамбурашких оркестара Војводине



Недеља, 4. новембар у 19.00 часова
Велика дворана Културног центра "Брана Црнчевић"

Организатори фестивала су Савеза тамбурашких друштава Војводине и Културни центар "Брана Црнчевић" Рума.

Учествују:

Тамбурашки оркестар ОШ „Стеван Алексић“, Јаша Томић
ТО „Тамбураторијум“, Панчево
ВТО ХКПД „Матија Губец“ Рума
Камерни оркестар „Златне жице“, Рума
ГТО „Бранко Радичевић“ Рума
Ансамбл „Велос“, Нови Сад
Суботички тамбурашки оркестар
Чланови стручног жирија су проф. Слободан Атанацковић из Београда и проф. Зоран Мулић из Новог Сада.

Жири публике: ЈП "Гас - Рума".

Покровитељ фестивала је Општина Рума.
 

Мишкони

Legenda
Poruka
55.528
Манифестација "Дани руске сестре милосрђа Наталије Берњикове"



Парастосом на спомен комплексу Српског војничког гробља у Руми, уз који почива "Руска сестра милосрђа“ Наталија Берњикова, данас је озваничен почетак манифестације која носи име руске медицинске сестре, која је неговала српске војнике у Првом светском рату.

Наталија је током Првог светског рата радила у "заразној" болници у Руми, а по завршетку рата, остала је да живи у нашем граду, где је и сахрањена 1922. године, у 31. години живота. "Руској сестри милосрђа“ су споменик подигле руска избегличка колонија у Руми, а добровољним прилозима, у знак захвалности за њено дело, помогли су и грађани Руме. Наталијина лична жеља је била да се сахрани тик уз Српско војничко гробље. Претпоставља се, мада нема материјалних доказа, да је Наталија Берњикова у Србију стигла у време Балканских ратова.

Свештеник Душан Вишекруна, старешина саборног Храма Силаска Светог Духа на апостоле у Руми, који је данас са свештенством Српске православне цркве у Руми служио парастос, рекао је да је сестра Наталија била веома посвећена збрињавању рањеника, доносила је помоћ из Русије и толико је заволела ове крајеве да је остала овде да живи након I Светског рата. Због њене жртве и доприноса који је дала, за бригу о рањеницима, ова манифестација носи назив „Дани Наталије Берњикове“.

Данас се обележава 6. новембар, 100 година од ослобођења од Првог светског рата. 24. новембра се обележава још један значајан празник, дан када је донета одлука да се Срем присаједини Матици Српској.

„Ово спомен обележје је на иницијативу Савеза бораца општине Рума обновљено. Сви ови споменици и датуми у нашој историји нас обавезују да их сачувамо од заборава и преносимо на млађе нараштаје. Наша историја је била тешка, али поносна. Наша слобода је скупа јер је плаћена жртвом, животима које су људи дали да би ми данас уживали слободу“, рекао је Томислав Милић, председник општинског одбора СУБНОР-а Рума.

У оквиру манифестације "Дани руске сестре милосрђа Наталије Берњикове" , отвара се изложба фотографија “Заборављени хероји” .

 

Мишкони

Legenda
Poruka
55.528
Један век од присаједињења, друга прича о Руми и Великом народном збору


Жарко Миладиновић

Рума, дан пре историјског присаједињења те давне 1918. године 24.новембра није губила време. О самом румском збору нема баш много извора. Ипак, довољно се зна. Према ауторском тексту Ђорђа Бошковића, музејског саветника Завичајног музеја Рума, Збор у Руми је одржан без присуства Жарка Миладиновића, пошто је био заузет државничким послом у Загребу, као члан Централног народног већа.

Међу ретким изворима о румском збору су:

- писмо др Светислава Поповића, земунског адвоката и учесника Збора,

- чланци у листовима "Гласник Народног већа" из Сремских Карловаца и "Српски лист" из Новог Сада, затим,

- сећања учесника Румског збора др Милана П. Костића,

- као и један непотписан рукописни документ, датиран 24.11.1918. са насловом "Резолуција збора у Руми", који се налази у Хрватском државном архиву у Загребу.

Прва три извора датирају из дана непосредно по одржавању Збора, док су Костићева сећања из каснијих година. Можда је само поменути рукопис аутентични запис са Румског збора.



На основу ових извора може се закључити да су Збору присуствовали делегати из "око 100" места. Што се тиче броја учесника, подаци варирају од неколико стотина (313) све до 600-700 делегата.

Уместо организатора, др Жарка Миладиновића, скуп је отворио др Јован Радивојевић, адвокатски приправник у Миладиновићевој канцеларији. Он је за председника Збора предложио Милана Недељковића из Сремских Карловаца, а за секретаре Људевита Ауера, такође Карловчанина и Милана Костића, из Ирига.

После њега је говорио председавајући, Милан Недељковић. Он је најпре поздравио српску војску, а затим указао на потребу за споразумом са браћом Хрватима и Словенцима. Напоменуо је да ако би, ипак, дошло до националних подела, српски народ у Срему ће на овом скупу резолуцијом изразити своје захтеве, на основу принципа самоопредељења, који је поставио амерички председник Вудро Вилсон.

Др Светислав Поповић је предложио да се у резолуцију унесе захтев за стварањем јединствене и демократске заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца, на челу са династијом Карађорђевић.

Као говорник се јавио и др Брлић, хрватски адвокат из Славонског Брода. Он се затекао у Руми на пропутовању и присуствовао је Збору као гост.

На крају, скупу се поново обратио Милан Недељковић, препоручивши на усвајање другу и трећу тачку Резолуције, али само ако се доведе у питање захтев изнет у првој тачки.

Резолуција

Једногласно усвојена Резолуција Сремског збора, онако како је написана у рукописном документу од 24. новембра, гласи:

1. Данашњи збор изасланика Народног Већа из Срема тражи и жели, да се оствари јединствена демократски уређена држава С. Х.С. под династијом Карађорђевића и очекује и од Народног већа у Загребу, да се што пре оствари јединствена заједничка влада са седиштем у Београду.

2. За случај племенског или политичког цепања изјављују заступници Народног већа у Срему, као изасланици народа, да се одлучују за непосредно присаједињење Срема Краљевини Србији.

3. За тај случај желимо, да нас на конференцији о миру заступа Краљевска српска влада.

У Извршни одбор за спровођење у дело закључака Резолуције изабрани су: др Жарко Миладиновић, др Светислав Поповић, др Александар Рокнић, Милан Недељковић и др Јурај пл. Рашкај (према неким изворима и Влада Савић).

Резолуција је одмах послата Народном већу у Загребу.

Такође, са Збора је упућена и једна делегација (Јован И. Радивојевић, Емилијан Грбић, Влада Савић и Милан Костић) у Нови Сад и Резолуцију је сутрадан доставила председнику Скупштине Војводине.

Дан после Румског збора, Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Новом Саду, 25. новембра 1918. године, донела је одлуку о присаједињењу Бачке, Баната и Барање Краљевини Србији.

Ауторски текст Ђорђа Бошковића, музејског саветника Завичајног музеј Рума
 

Мишкони

Legenda
Poruka
55.528
Интеркултурална размена Србија - Русија



У Средњу стручну школу „Бранко Радичевић“ јуче су стигли ученици и наставници Гимназије из града Слободског, Кировска област из Русије. Наредних неколико дана „Бранкова" школа биће база знања, културе и интеркултуралног дијалога младих из нашег града и једанаесторо младих из Русије. Директор Мирко Зрнић и координаторка размене професорица Ивана Станковић су се потрудили да садржај размене буде квалитетан, разноврстан и да гостима омогуће потпуни угођај. Ученици из Русије долазе у школу на часове, а након школе имају активности попут обиласка Музеја, Културног центра, цркви, а за викенд се планира одлазак у Нови Сад, Карловце и Београд.

„Пројекат је почео пре шест година и зовемо га „Разред на разред". То значи да једна група ученика из наше школе посети њихову и та се посета врати након одређеног времена. Узвратна посета се очекује у мају месецу када ће наши ученици боравити код руских другара" , рекла је професорица Ивана Станковић.

Директор Мирко Зрнић је напоменуо да овај пројекат не финансира нико, али да школа има добру сарадњу са локалном самопуравом која их подржава у свим пројектима.

Наставнице енглеског језика Анжелика и Марина су упознале колеге из школе домаћина и њихови први утисци су врло позитивни.


„Први пут смо у Руми и веома нам је драго што ћемо стећи нове пријатеље. Наша школа је Гимназија која је првобитно била женска Гимназија и налази се у згради старој 150 година. Ми долазимо из малог града који је попут Руме и овде се осећамо као код куће", рекла је наставница Анжелика Рисива.

„Овакви програми су веома важни за развој сваког детета. Желимо да захвалимо нашим домаћинима на гостопримству. Овде нам се веома допада, имамо исту храну, иста лица, допадамо се једни другима и Румљани су веома гостопримљиви. Чекамо вас у Русији, отворени смо за све контакте", додала је наставница Марина Жукова.



Ученик из Русије Павел Барк каже да му се допада Рума и „Бранкова" школа. „Стекао сам нове пријатеље са којима причам на енглеском, али учим и српски. Научио сам нове речи као што су здраво, ћао...", додао је Павел.

Ученици Бранкове школе, чланови клуба К, су осмислили и реализовали изложбу фотографија „Стари Срем на нашим сликама“. Из породичних архива ученици су донели фотографије на којима се виде њихови преци, стара културно уметничка друштва, обичаји и свадбе у Срему. Фотографије нам приказују и како је изгледао стари Обреж, Јазак, Жарковци, Рума. Уз фотографије изложени су и стари предмети који су се користили у домаћинствима.

„Ова изложба је отворена у среду 14. новембра пред нашим гостима из Русије. Приликом отварања изложбе нашим гостима приказујући фотографије испричали смо по неку причу која прати фотографије. Изложба је постављена у холу школе где се може погледати до краја месеца новембра", изјавила је наставница и координатор Клуба К Данијела Драгојевић.

 

Мишкони

Legenda
Poruka
55.528
Изложба „Велики рат ослобођење и присаједињење"



Завичајни музеј Рума, у четвртак 22. новембра 2018. године у 19 часова, у сали Легата Миливоја Николајевића, приређује отварање изложбе „Велики рат ослобођење и присаједињење".

Изложба у крартким цртама приказује Србију у рату са посебним освртом на ситуацију у Срему након офанзиве српске војске у Срему (1914. година), затим даје преглед новембарских догађаја приликом уласка српских одреда у места широм Војводине (1918. година) и дешавања везана за организацију и реализацију Великог збора Сремаца у Руми и Велике народне скупштине у Новом саду. Последњи сегмент изложбе посвећен је прослави, односно обележавању ових значајних новембарских дана две деценије касније. Аутор изложбе је кустос Завичајног музеја Рума Снежана Јанковић. Изложба ће бити отворена до 15. фебруара наредне године. Улаз слободан.



Путем великог броја историјске грађе (фотографија, плаката, дописница, летака, писама, мапа), предмета (оружје и опрема) и уметничких дела изложба илустративно презентује Велики рат, ослобађање места северно од Саве и Дунава, односно улазак српске војске у Војводину и присаједињење Србији. На изложби се осим експоната Завичајног музеја Рума налазе и експонати других музејских и архивских установа. Грађа и предмети везани за ратне године и ослобођење војвођанских места потичу из – Музеја Срема из Ср. Митровице, Војног музеја из Београда, Музеја Војводине из Новог Сада, Градског музеја из Суботице, Музеја града Новог Сада, Галерије Матице српске, Матице српске, Архива Југославије из Београда, Историјског архива из Зрењанина, Аустријског државног архива из Беча, док су грађа и предмети везани за присаједињење углавном из Хрватског државног архива из Загреба и Музеја Војводине.

Изложба је део пројекта „Новембар 1918. – Ослобођење и присаједињење“ који је Завичајни музеј Рума припремио поводом стогодишњице завршетка Великог рата. Већи део пројекта, који уз изложбу подразумева и документарни филм, финансиран је средствима Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верском заједницама. Трећи део пројекта чине едукативне радионице, које ће бити реализоване у простору изложбене поставке почетком наредног месеца.
 

Мишкони

Legenda
Poruka
55.528
Један век од присаједињења - трећа прича о Руми и Милени Миладиновић



Милена Миладиновић

Ако волите и цените лик и дело Јована Јовановића Змаја, онда треба да знате да би његова заоставштина била продата у бесцење, да није било једне жене немачког порекла. Та жена је рођена 1868. или 1870. године као Лаура Гизл, али пошто је постала супруга Жарка Миладиновића, доктора правних наука, којег је срела на школовању у Бечу била је познатија као Милена Миладиновић. Идући у корак са својим мужем, Милена је упознала предводнике политичког и културног живота Војводине, политичаре и песнике, као што су: Александар Сандић, Бранислав Нушић, Јанко Веселиновић, Милорад Павловић. Била је пријатељ са водећим српским песником Јованом Јовановићем Змајем, коме се нашла кад је најпотребније. Три године Милена је одлазила у Сремску Каменицу да негује болесног песника, каже Александра Ћирић, историчар Завичајног музеја у Руми.

Ово је година јубилеја. Пре 100 година, 24. новембра у Руми је одржан Велики народни збор, управо у кући Жарка Миладиновића. Овај борац за политичка права Срба и за уједињење српских земаља под капом Краљевине Србије имао је јаку подршку у кући. Његова супруга га је у стопу пратила, а паралелно с тим водила активан друштвени живот са незаменљивом улогому сарадњи са Женским друштвом "Коло српских сестара". Историјски трагови говоре да је била свим срцем у својој новој домовини, Србији, где се бавила добротворним радом. Када је газдарица и наследница Јована Јовановића Змаја почела с распродајом његових ствари, Милена их је брзо откупила. Сувише се везала за ,,чика" Јову, како га је иначе звала, да би дозволила да после њега све нестане.Према песниковој жељи његове непокретности до своје смрти уживала би његова газдарица, а потом би све наследило Друштво „Змај" у Сремским Карловцима. Предмети које је Милена откупом сачувала, касније су били језгро Змајевог музеја у Каменици.



Спашавање бисте

Прича о бисти чика Јове Змаја, која се налази у дворишту истоимене румске основне школе, може се пронаћи у Милениним мемоарима.

“Покушала сам да сама сазнам куда је однешена биста Чика Јовина. У то време настанио се један мађарски официр у адвокатској канцеларији мога мужа. Обратила сам се њему и казала да је песник чији је споменик срушила његова војска члан највећег мађарског књижевног друштва „Кишфалуди“, а мађарска војска из захвалности му је срушила споменик. Официр је отишао без иједне речи. Већ после једног часа, поручио ми је да је бисту пронашао. Да се и сам не би излагао непријатностима, наредио је да се биста пренесе кришом у његов стан. Све време рата крила сам чика Јовину бисту“, сећа се Милена у својим мемоарима. Змајев споменик је поново откривен и подигнут на Ивандан (7. јула) 1920. године.

Преводилачки рад

Одувек је била наклоњена писању и књижевности. Превела је на немачки језики најосећајнију и најемотивнију српску епску песму Јетрвице адамско колено. Преводила је и дела краља Николе I Петровића, Јована Јовановића Змаја, Љубомира Ненадовића, Бранислава Нушића, Јелене Димитријевић. На српском језику објавила је пет књига: „Божићне приче“, „Мементо“, „Приче из Старе Србије и Македоније“, „Војвода Петко Илић“, као и своје мемоаре, али је од њих само један део сачуван и објављен. Кућа брачног пара Миладиновић у близини вашаришта у Главној улици у Руми и данас пркоси времену. На њој се налази плоча са натписом да је управо у тој кући одржан Велики народни збор, који је претходио ослобођењу, односно присаједињењу Срема Краљевини Србији. А за сам крај ове приче, не занемарујмо податак који каже да је Милена заслужна за очување сремске традиционалне ношње. Скупљала је комад по комад одеће, куцајући на врата женама у Срему, не би ли од заборава отргла тај аутентичан изглед румске, односно сремске жене. Данас још постоје њене фотографије у таквој одећи, одећи Српкиње, што је у срцу и била.

 

Мишкони

Legenda
Poruka
55.528
Промоција књиге "Оне су промениле Србију - изузетне српкиње"



Књига Татјане Лош и Милене Марковић "Оне су промениле Србију - изузетне српкиње" биће представљена вечерас у читаоници Градске библиотеке "Атанасије Стојковић".

Овај ексклузиван пројекат обухвата седамдесет биографија српских хероина које по својој узвишености и моралној лепоти не заостају за женама које су утицале и мењале светске токове историје.

Почетак промоције је у 19.00 часова.
 

Мишкони

Legenda
Poruka
55.528
Отворена изложба слика Душана Чавића



Прва самостална изложба слика Душана Чавића "Метаморфоза" отворена је у суботу 1. децембра, у Великом холу Културног центра "Брана Црнчевић". Изложбу су отворили, испред Културног центра, Мирослав Бата Нинковић и сликарка Милијана Јуца Јовановић, селекторка прошлогодишњег Румског ликовног салона на којем је Чавић освојио прву награду. Његове слике су компактне, али су и различите, доминира боја, линија односно облик, увек је на ивици апстракције и реалности, рекла је на отварању Милијана.



"Слике Душана Чавића траже велику пажњу јер је он у њих унео доста сопствених емоција из разлога што је кроз живот имао једно богато искуство. У породици је имао два сликара од којих се „отргао“ само захваљујући својој снази и нашао је свој пут и своју поетику", истакла је Милијана.

Румска вајарка Љиљана Војводић је о Чавићевим сликама написала:

"Слике Душана Чавића на први поглед делују као "слике хаоса". Ни потпуно апстрактне, ни потпуно конкретне, ишчитавају се постепено кроз препознатљиве облике од којих су најчешћи људски лик и фигура. Човек је у уметнику полазиште али и исходиште. Његово сликарство носи једноставну поруку: човек се бори са морем сила али успева да изрони. Слике Душана Чавића носе лични печат у трагању за смислом живота. Уметник препознаје "малог човека" и у себи и у нама и благонаклоно кроз слику, гледа на његову непрестану борбу за опстанак".

Изложба има продајни карактер и отворена је до 15. децембра.

Душан Чавић је рођен 7.6.1981. године у Новом Саду. Завршио школу примењене уметности у Шапцу - одсек гравер. Од малена се бави уметношћу, сликарством, муралима, бојеним рељефима... Излагао на 30-ак заједничких изложби, учествовао у раду 10-ак ликовних колонија и хуманитарних акција.

 

Мишкони

Legenda
Poruka
55.528
Конкурс за Румски ликовни салон



Културни центар "Брана Црнчевић" је расписао конкурс за Румски ликовни салон.
Право учествовања имају сви уметници који доставе своје радове (до два рада највише) у просторије Културног центра, Вељка Дугошевића 102 Рума, најкасније до 15. децембра 2018. године. Пријем радова је сваког радног дана од 8 до 15 часовa.

Сви ликовни медији могу да буду заступљени (слика, скулптура, графика, цртеж, дигитална графика, фотографија, видео, инсталација, стрип, костим...).


Уметници могу да се пријаве Ненаду Вукелићу на број телефона: 069/715 772.
 

Мишкони

Legenda
Poruka
55.528
Међународни дан волонтера



Црвени крст Србије сваке године обележава Међународни дан волонтера. Ове године Међународни дан волонтера се обележава под слоганом „Волонтери граде отпорне заједнице“. Kао највећа и најстарија волонтерска организација у земљи подсећа да су волонтери незаменљив ресурс сваког друштва које тежи развоју и да је њихов учинак вишеструк. Волонтирање осим што решава проблеме угрожених категирија становништва, оно и изграђује личност оних који волонтирају и помаже друштву да се упути у хуманијем смеру развоја и солидарности. Волонтерски рад у оквиру Црвеног крста представља свесно поклањање времена, вештина, знања и енергије за добробит других људи и заједнице без материјалне надокнаде. Волонтери могу бити особе из свих друштвених група, свих узраста и имовинских стања, а активности на којима се ангажују такође варирају од учествовања у периодичним акцијама до сталних програма.


Волонтери раде на унапређењу своје заједнице и истовремено кроз рад, бригу и учење мењају своје животе и животе својих суграђана Црвени крст Србије укључује у свој рад 60.000 волонтера. Од тог броја је 20% старијих, 20% је средњих година и радно способно, а 60% чине млади волонтери, a заједници поклоне 850.000 сати стручног добровољног рада.

Црвени крст Рума се захваљује свима који несебично поклањају своје знање, вештине, време и љубав и пружају помоћ људима у невољи.
 

Мишкони

Legenda
Poruka
55.528
ПРЕДСТАВА "КОРЕШПОДЕНЦИЈА"
Субота, 22. децембар у 20.00 часова


Борислав Пекић

КОРЕШПОДЕНЦИЈА

- епистуларна комедија -



Драматизација: Борислав Михајловић Михиз

Режија: Горчин Стојановић

Играју: Бранислав Лечић, Аница Добра, Славко Штимац, Јоаким Тасић,

Јелена Ступљанин и Бранко Видаковић

Korešpodencija 1

Реч редитеља

Каже Пекић: „Никад нисам марио за сцену за коју се говорило да живи

зато што је са ње допирао задах загореле масти, или се на њој с ужасавајућом

монотонијом ређали изрежирани клишеи који су човеку јасни и неподношљиви

и у животу, а техника у гледалиште удувава ледену промају вентилатора да нам

дочара зиму. Не тврдим да ме извесне епизоде извесних натуралистичких, веристичких,

документаристичких, реалистичних режија нису узбудиле, наравно да јесу, али се

то исто може рећи и за сваки одговарајући призор из живота. За тако нешто нисам се

морао излагати трошковима. Јер, најзад, најбољи начин да човек гледа рђаве драме

јесте – живот. Кад хоћу да видим добру, ја онда идем у позориште и гледам – Уметност.“

Уосталом, одавно је знано да је стварност позорнице стварнија од стварности.

И увек мање досадна. Можда зато у театру највише волим театар?
 

Мишкони

Legenda
Poruka
55.528
Изложба радова са 46. ликовне колоније "Борковац"



Завичајни музеј Рума, у четвртак 13. децембра 2018. године у 19 часова, у сали Легата Романа Соретића, приређује отварање изложбе радова са 46. ликовне колоније "Борковац". На изложби ће свечано бити уручена плакета са ликом Миливоја Николајевића најуспешнијeм учеснику.

Кроз форму уметничког дружења и креативног стварања, у мирном окружењу борковачке шуме, на измаку лета, ликовна колонија “Борковац” је 46. пут по реду, окупила групу стваралаца. Овај пут, вођени идејом и потребом за повезивањем институција културе и образовања, организатори колоније позвали су десет уметника, по вокацији ликовних педагога: Aлександра Станковић Јовановић, Константин Гушић, Милијана Јуца Јовановић, Димитрије Коларевић, Љиљана Војводић, Синиша Попов, Јан Агарски, Сузана Геци, Братислав Стевановић, Небојша Митровић. Задаци који су се нашли пред уметницима били су мотиви Руме, који ће се, у времену које долази, искристалисати у разгледнице. Пејзажи Руме, фасаде, сегменти улица …само су неки од мотива који се нижу на сликама, ствараним током седам дана, колико је колонија трајала. И сваки рад носи у себи стилско опредељење свог аутора. Уочава се широк дијапазон израза од реалистичке, преко импресионистичке и експресионистичке поетике, па до, додуше у траговима присутних, минималистички схваћених форми.

Концепт овогодишње колоније има вишеструк значај. Омогућава даљу сарадњу музеја са школама, кроз радионице, које ће имати за циљ да пробуде свест деце за очувањем културног идентитета свог завичаја, а становницима и посетиоцима нашег града пружиће једну нову интерпретацију културне баштине. Слике настале на овој Колонији, неће само бити део фундуса Музеја, него ће имати трајање, кроз форму разгледница, које и саме представљају изузетну музејску грађу, данас неправедно заборављену.

 

Мишкони

Legenda
Poruka
55.528
Актери филма "Краљ Петар Први" пред румском публиком



Филм ће бити на репертоару од 13. до 19. децембра
Мала дворана Културног центра "Брана Црнчевић" у 19.00 и 21.00 час
Цена улазнице је 250 динара

На пројекцији филма "Краљ Петар Први" у четвртак, 13. децембра у 21.00 час, публици ће се поклонити Лазар, Даница и Петар Ристовски, као и Милан Колак.
 

Мишкони

Legenda
Poruka
55.528
Манифестација „Божићна улица"



Осму годину заредом Тур­ис­тичка орга­ни­зација Опш­тине Рума организује „Божићну улицу“, ман­и­фестацију која сво­јим дату­мом одржа­вања повезује католички и православни Божић.

У периоду од 24. децембра 2018. године до 7. јануара 2019. године на Град­ском тргу одиграће се бројна занимљива дешавања, а програм је посвећен најмлађим становницима наше општине.

Планирано је мноштво дечијих представа, анимација за малишане, уз пратећи музички програм и наступе дечијих хорова.

Неће изостати ни квалитетна понуда за одрасле. У „Божићној улици", специјално оформљеној за ову прилику на Градском тргу, на двадесетак штан­дова наћи ће се шаролика и разноврсна понуда од умет­ничких пред­мета домаће радиности, ново­годишњих украса, књига, па све до кули­нарских специјалитета, вина, рак­ије, меда, колача и зимнице.

Покровитељ ман­и­фестације је Општина Рума.
 

Мишкони

Legenda
Poruka
55.528
Полугодишњи концерт ученика Музичке школе



Полугодишњи концерт ученика Основне музичке школе "Теодор Тоша Андрејевић" Рума биће одржан у петак, 21. децембра, у холу Културног центра "Брана Црнчевић". Почетак је у 18 часова, а улаз је бесплатан.

На 5. Флаутистичком такмичењу "Славенски" које је одржано у недељу 16. децембра 2018. године, ученици Музичке школе су постигли следеће резултате:





Ленка Калањ, 2.разред, класа: Љиљана Миливојевић

5. Флаутистичко такмичење „Славенски“ Београд - 1. награда (93,66)

Зорана Вучковић, 2.разред, класа:Тања Минов

5. Флаутистичко такмичење „Славенски“ Београд - 2. награда (87)

Дуња Радуловић, 2.разред, класа:Тања Минов

5. Флаутистичко такмичење „Славенски“ Београд - 2. награда (87)

Лена Столић, 2.разред, класа:Тања Минов

5. Флаутистичко такмичење „Славенски“ Београд - 2. награда (83,66)

Дуња Кркић, 2.разред, класа:Тања Минов

5. Флаутистичко такмичење „Славенски“ Београд - 2. награда (80,66)

Милица Познић, 3.разред, класа: Љиљана Миливојевић

5. Флаутистичко такмичење „Славенски“ Београд - 1. награда (92,33)

Милица Драганић, 3.разред, класа: Љиљана Миливојевић

5. Флаутистичко такмичење „Славенски“ Београд - 1. награда (90,33)

Андреј Лакатош, 5. разред, класа: Љиљана Миливојевић

5. Флаутистичко такмичење „Славенски“ Београд - 1. награда (93)

 

Мишкони

Legenda
Poruka
55.528
Годишњи концерт ''Српског певачког друштва у Руми''



Поводом 156 година постојања ''Српско певачко друштво у Руми'' одржаће, у недељу 23. децембра 2018. године, традиционални Годишњи концерт.

''Српско певачко друштво у Руми", основано 1862. године као четврто друштво такве оријентације у српском народу, наступиће пред Румљанима у Холу Културног центра "Брана Црнчевић".

Концерт почиње у 19 часова, а улаз је слободан.
 

Мишкони

Legenda
Poruka
55.528
Отворена "Божићна улица"




Традиционална манифестација Туристичке организације Општине Рума "Божићна улица" отворена је данас. У специјално оформљеној "Божићној улици" већ осму годину на Градском тргу у Руми, одржава се манифестација која сво­јим дату­мом повезује католички и православни Божић.

У периоду од 24. децембра 2018. године до 7. јануара 2019. године на Град­ском тргу одиграће се бројна занимљива дешавања, а програм је посвећен најмлађим становницима наше општине.

У програму данашњег свечаног отварања учествовала је уметничка трупа "Креативни погон" из Новог Сада, а реч је о удружењу које промовише савремени театар и савремени циркус као уметничке, ангажоване форме.

"Увек се окренемо оним најмлађим суграђанима, па ће тако бити и ове године. Сваког дана тачно у подне на бини у "Божићној улици" ће се одвијати програм намењен деци. Биће то махом новогодишње представе за децу, а у подневним часовима биће садржаја и за оне нешто старије", изјавила је Мирјана Вујасиновић, директорица ТОО Рума и додала да ће се на двадесетак штан­дова "Божићне улице" наћи шаролика и разноврсна понуда од умет­ничких пред­мета домаће радиности, новогодишњих украса, књига, па све до кули­нарских специјалитета, вина, рак­ије, меда, колача и зимнице.

Покровитељ манифестације је Општина Рума.
 

Мишкони

Legenda
Poruka
55.528
Концерт за памћење



Сјајним наступом у Културном центру "Брана Црнчевић" Српско певачко друштво у Руми обележило је протеклог викенда 156 година постојања.

На традиционалном Годишњем концерту, у пуном Великом холу КЦ-а, румски хор је у једном наступу спојио културно и духовно наслеђе нашег народа са модерним и иновативним трендовима у хорској музици.

Публика је уживала у репертоару у коме су по блоковима биле распоређене духовне песме, традиционалне песме о Косову и Метохији и популарни планетарни хитови светске музике.

У атмосфери коју су подједнако обележила и нежна осећања и енергичне реакције публике, Српско певачко друштво је пред Румљанима одржало концерт за памћење.

Громогласним аплаузима публика је наградила ентузијазам румског хора, а Српско певачко друштво, предвођено диригенткињом Зорком Ухрик, реванширало се Румљанима бисом и изведбом планетарног хита "Stand By Me", који је публика отпевала заједно са њима.

Концерт је употпунила "Трупа Alice in the Wonderband" - оркестар који плеше, уметничким перформансом у коме се тело користи као инструмент.

На пригодној свечаности након концерта уручене су захвалнице Општини Рума и бројним спонзорима који су подржали рад најстаријег културног друштва у Руми.
 

Мишкони

Legenda
Poruka
55.528
Годишњи концерт АНИП "Бранко Радичевић"



Извођачки састав румског Ансамбла народних игара и песама „Бранко Радичевић“ одржаће свој годишњи концерт у Великој сали Културног центра „Брана Црнчевић“ у петак 28. децембра у 19 часова.

Након свих наступа, фестивала, путовања, дружења, овакав концерт је сваке године прилика да се саберу утисци и домаћој публици прикаже све оно на чему је Ансамбл радио у протеклој сезони. Програм концерта чиниће како старе, тако и нове кореографије, те ће Извођачки састав, уз помоћ Народног оркестра, те вечери представити српску народну ношњу, игру, песму и музику Левча, Пирота, Кобишнице, Црноречја и Куманова.

Гости концерта биће чланови фолклорног ансамбла КЦ „Младост“ из Футога. Својим оснивањем 1974. године поставили су себи циљ да негују и и унапређују изворно стваралаштво српског народа и националних заједница Војводине. Ово гостовање означиће круну дугогодишњег пријатељства два ансамбла, као и заједнички задатак да на сцени прикажу традиционалну народну игру усклађену са савременим захтевима сценске уметности.


Поред њих, публици ће се представити и Припремни састав „Радичевића“. Показаће како су се они то упознали са културно-историјским наслеђем, пришли уметности, радили и стекли пријатеље. Дечја група, вођена искуством старијих, на сцени ће спојити прошлост са садашњошћу.

Улазнице за овај догађај могу се купити на билетарници Културног центра „Брана Црнчевић“.

 

Мишкони

Legenda
Poruka
55.528
Румски ликовни салoн

Субота, 29. децембар у 19.00 часова
Велики хол Културног центра "Брана Црнчевић"
Улаз је слободан



За 20. Румски ликовни салон, након конкурса који је објавио Културни центар "Брана Црнчевић", пристигла су укупно 73 рада од 45 уметника. Селектор јубиларног 20. Румског салона, академска вајарка Љиљана Војводић и чланови жирија, Жељко Радић, Душан Чавић и Бранислав Црвенковић, донели су након селекције одлуку да се на изложби представи укупно 42 уметника са 71-им радом. Право учешћа имали су сви уметници који су доставили своје радове у просторије Културног центра до 15. децембра 2018. године. И ове године на Румском ликовном салону, заступљени су сви ликовни медији (слика, скулптура, графика, цртеж, дигитална графика, фотографија, видео, инсталација, стрип, костим…).

Учесници 20. Румског ликовног салона:

Ђорђе Потребић

Штефица Радованов

Јадранка Димитријевић

Мирослав Мунижаба

Теодора Карановић

Бојан Максимовић

Предраг Пеђа Јововић

Јован Јеремић

Ненад Лучић

Весна Liebowitz

Мирко Летић

Мирослав Савков

Милан Манић

Лазар Лазовић

Драган Дебиш

Боба Чавић

Павле Раковић Паја

Јован Савић

Милијана Јуца Јовановић

Марко Еремић

Љиљана Летић

Мира Косановић

Душан Чавић

Магдалена Кужљељко Ђура

Самир Бастони

Марко Митровић

Стефан Михаиловић

Александар Николић Васиљевић

Александар Миленковић

Лука Дрљан

Предраг Ковачић

Дејан Симеуновић

Љиљана Стевановић и Мирослав Мунижаба

Сања Бошковић

Стефан Богдановић

Љиљана Војводић

Дарко Грујић

Јелена Бодрожић

Дејан Делић

Бранислав Црвенковић

Бранислав Јовановић

Жељко Радић

 

Мишкони

Legenda
Poruka
55.528
Почеле пријаве за Богојављенско пливање



Традиционално Богојављенско пливање за Часни крст, одржаће се у суботу 19. јануар 2019. године, у 12:00 часова, на језеру Борковац.

Сви заинтересовани могу се пријавити у Спортском савезу Општине Рума, Вељка Дугошевића 100, или путем телефона 022/474-972.
Рок за пријаве је 17.01.2019. године, након чега ће уследити лекарски преглед за све пријављене пливаче.

За све заинтересоване грађане биће организован бесплатан аутобуски превоз до Борковца. Аутобус креће ка Борковцу у 11:00 часова, из Орловићеве улице са стајалишта преко пута зграде Општинске управе (стари ДДОР). Повратак је у 12 часова и 45 минута, а аутобус ће грађане чекати код базена "Борковац".

Богојављење је један од петнаест највећих хришћанских празника и слави се 19. јануара. Обичај по коме је препознатљив овај празник је пливање за Часни крст. Стаза коју треба препливати је симболично дуга 33 метра колико је и Исус имао година када је разапет.

Организатори пливања за Часни крст су Српска православна црквена Општина Рума и Спортски савез Општине Рума, а покровитељ је Општина Рума.
 

Мишкони

Legenda
Poruka
55.528
Румски планинари учествовали у акцији "Божићни успон на Ртањ"



ПК Борковац на РтњуПланинарски клуб "Борковац" из Руме учествовао је у суботу 12. јануара на планинарској акцији "Божићни успон на Ртањ", која је ове године одржана по 36. пут. Успон на највиши врх Ртња - Шиљак (1565 м.н.в.), који се сматра за један од најтежих успона у зимским условима у Србији, био је додатно отежан дубоким снегом, ниском температуром и ветром олујне јачине, а успешно га је извршило десеторо чланова румског клуба.
 

Мишкони

Legenda
Poruka
55.528
Ruma se budi



"Narode, dobili smo dozvolu od SUP-a za održavanje skupa. Moramo da napomenemo da su službena lica u SUP-u bili vrlo korektni i profesionalni prema nama.

Održavanje javnog skupa grupe građana će se održati 19.1.2019. u 18h.

MESTO okupljanja-fontana u centru grada, zgrada Opštine i Gradska kuća.

CILj skupa-protest građana zbog političkog nasilja i oslobađanje građana Rume od straha i diktature.

PROGRAM javnog okupljanja-Skup građana kod fontane u 18h, 18:15h-početak šetnje trotoarom u koloni do zgrade Opštine i do Gradske kuće.
Završetak šetnje ispred fontane u 19h.

Odgovorna lica-Maja Dražić i Nataša Mikavica

Očekivana medijska podrška-TV Šabac i N1

NAPOMENA:Na skup su pozvani svi građani Rume kojima je dosta ćutanja, straha i diktature.
Stranačka i obeležja bilo kakvih vladinih ili nevladinih organizacija ili udruženja-nisu dozvoljena na skupu.
Verbalno i fizičko nasilje-nisu dozvoljeni na skupu.

U slučaju da se na skupu dogodi kršenje zabrana organizatora-organizatori će odmah prekinuti protest, a lica koja budu prekršila zabrane će pojedinačno snositi posledice za svoje postupke.
Ukoliko imate bilo kakva pitanja-stojimo svima na raspolaganju.
 
Poslednja izmena:

Мишкони

Legenda
Poruka
55.528
Рума се буди

Прва у низу шетњи одржана је синоћ. Културно, фино, без вређања, колона је према утврђеном плану почела и исто тако завршила свој пријављени програм. Никаквих екцеса ни провокација за време шетње није било.

CAK_9705.jpg


vY3Lax9 - Imgur.jpg


Pogledajte prilog 527551
 

Prilozi

Poslednja izmena:
Top