RODITELJSKE GRESKE

Harmony:
Koje su greske napravili vasi roditelji dok su vas vaspitavali? Sta biste uradili na njihovom mestu? Mozete li da oprostite?
Kliknite za proširenje...
Nikakve
Hvala im
Istina, ucili su me da nista u zivotu ne pada sa neba, da covek sve mora da stvori, stekne i zasluzi sam, da je porodica najvaznija, da pare nisu sve u zivotu da uvek treba reci hvala i molim, da je lepo vaspitanje ono sto te za ceo zivot odredi, da kad ti neko ponudi dve jabuke uvek odaberes manju,.... ne mastaj previse, spusti se na zemlju, nemoj glavom kroz zid.
Istina to je sada mozda deplasirano, ali hvala im
Hvala i sto su uvek, ali uvek bili tu za sve sto mi treba, sto nisu svoje ambicije isterivali kroz mene, sto se nikada nisu svadjali, opterecivali me glupostima, frustracijama ili nekim nezadovoljsstima, pa cak ni zalbama na svakodnevni umor i opterecenost poslom.
Sada kada sam svoj covek, kada radim i kada imam i porodicu (decu i muza), i prave prijatelje shvatam da sve godine skolovnja (imam doktorat) nisu vredne onoga sto naucis u prvih 7 godina zivota, od roditelja naravno. Ima akademika kojima zaista nedostaje tih prvih 7 godina obrazovanja.
I sada su tu da pomognu kada treba, da vole uticu na moju decu kao nekada na mene.
HVALA IM I NEKA USPEM DA BUDEM BAR UPOLA DOBAR RODITELJ KAO ONI
 
Moj tata je takva postenjacina da ponekad pomislim da je najposteniji covek na planeti. Dok mi je mama muvara teska, da je gurnes sa desetog sprata, na noge bi se docekala. Na moju srecu, ili zalost, ja sam nekako na tatu i to me je mnogo puta u zivotu kostalo. Stvarno ponekad pozelim da sam snalazljivija i promucurnija, jer me mnoge stvari isteraju iz takta, a ja kao moj stari slegnem ramenima, a onda otrcim kuci da se isplacem. Mislim da je to jedina stvar koju bih mu zamerila, sto me nije malo drugacije usmeravao i ucio da se malo zesce probijam kroz zivot.
 
ja sam odrasla sa mamom i lepo me je vaspitala,svaka joj cast!Beskrajno sam joj zahvalna na tom,jer kucno vaspitanje u zivotu mnogo znaci.Jedino mogu da joj zamerim sto sam mnogo vezana za nju i sto mi je pruzila BAS sve sto sam pozelela!Nikada nista ne bih mogla da joj zamerim.A s druge strane...otac mi se godinama ne javlja,kao ni drugoj deci koju ima i to ne treba NIKADA OPROSTITI...
 
Pre oko mesec dana meni moj sin kaze da ja nikad nisam zadovoljna.

Btw, ne da sam zadovoljna nego sam prezadovoljna svim aspektima njegovog ponasanja.. Izgledam ozbiljno i znam da se moje zadovoljstvo i sreca ne vide uvek na mom licu, a znam koliko je to detetu vazno. Ipak, kod njega preovladjuje utisak da nisam bas nesto narocito zadovoljna. Zao mi je zbog toga.

Razmisljajte kako IZGLEDATE svojoj deci!
 
Mene je jutros sin, posle uzurbanog spremanja kada smo nekako uspeli da se potovarimo u auto, pitao:"Mama zasto se ti nikada ne smejes?".
Kao da me je udario grom. Cinjenica je da vecito vodim neke bitke da se sto pre spremimo, da bi stigli na vreme. Zbog neobicnog radnog vremena koje ima moj muz, obicno sam ja ta koja ujutro sprema decu pa jedno vodi u vrtic, drugo kod bake, pa na posao. U povratku samo obrnutim redom. Stalno neke obaveze koje kao da se nikada ne zavrsavaju potpuno. I ono sto je vezano za onu tvoju drugu temu kritika i zvocanje. Stalno nekome pricam sta,kada i kako da radi. Hocu da se sve uradi kako treba i na vreme. I nerviram se kada to nije tako i ljutim se. A cinjenica je da on hoce sve da radi i sam ali je taaako spor. U stvari je zlatan.
Porazilo me je to kako me dete dozivljava. Moracu da se potrudim da promenim neke stvari. Da budem malo opustenija i da ne kritikujem toliko i da se ne ljutim. I da se smejem.
 
nemojte da izgledate nezadovoljno pred decom i da govorite da ste "matore".....nemojte ni ono...da idete baš sa njihovom drugovima na fudbal ...ali mnogo je važno da deci delujete zadovoljno............. ja to zameram mojoj majci....što uvek nadje neki razlog za brigu i kad ga nema.... ...pa onda roditeljske svadje...one kućne.....boli to...dok sam ja ukapirao da je to njima kako vetar dune i da se oni uopšte ne nerviraju, već da to nije ništa važno.......bilo je već kasno...a baš me je to nerviralo.....
to su neke greške...nenamerne su.... ali malo stvaraju stesnu situaciju kod osetljive dece....
onda više bih voleo da su me učili da budem praktičniji...........
sve su to sitnice...
 
Ja ni dan danas ne mogu da prezalim sto moji nisu hteli da me upisu u muzicku skolu. Ne kazem da sam talenat ali volela bih da znam da drndam nesto cisto onako za svoju dusu.
Dalje moram da im zamerim cuvenu recenicu " to je za tvoje dobro" . Oni ni dan danas ne mogu da shvate da ono sto oni smatraju da je dobro za mene, i sto bi mozda ceo svet smatrao da je dobro, mene jednostavno ne cini sretnom. Inace nisu bili toliko losi i interesantno mi je da su za svakog od nas troje imali drugaciji sistem vaspitanja, nisu sva pravila vazila za svako od nas dece nego su nekako bila uskladjena sa nasim licnostima, koliko se to naravno dalo.
 
Ovo je sjajna tema, odgovori potpuno iz srca, puna ljubavi prema nasim roditeljima bez obzira kakvi su, nismo ih birali.
Ne zameram svojim roditeljima nista. Uvek i u svim situacijama mogla sam da racunam na njihov savet ako ga trazim, nisu se petljali ako nije neophodno, kada mi je bilo tesko nisu mi stajali na muku a radovali smo se i tek cemo svemu lepom. Pre neki dan su proslavili 40 godina braka. Ne znam puno takvih parova koji fizicki pate kada su razdvojeni.

Kakvi su bili prema meni takvi su danas prema mojoj cerki, kompromisni koliko treba, vaspitni do mere da se ne narusi nasa roditeljska uloga i autoritet, ne odlucuju da li ce ona ovo ili ono dok nas ne pitaju.

Hvala im beskrajno. A najvise na tome sto me nikad nisu terali da radim nesto protiv svoje volje, npr. sviram klavir (od cega sam iskreno strahovala) ili ispunjavam neke njihove neostvarene zelje. Hvala im na mogucnosti izbora, za sve sto jos uvek ucim od njih, za podrsku iz senke i sto su me naucili da resenje uvek postoji, ma koliki da je problem.
 
Betty:
e, setila sam se> moja mama je otkucavala sve moje tajne svojim drugaricama(ponekad i komšinicama) pa su se zajedno "šalile" sa mnom :twisted:
Tako i sa mojom "prvom ljubavi", nekim klincem iz nove škole....odmah rekal njegovoj kevi, pa su em zvale "snajka"....:cry: A ja imala 8 godina.....
Grozno.
Ne mogu da joj oprostim taj blam :P
To me ovaj Saša podstetio..nijemi niada prebacivala, ali stvarno sam mrzela kad sama morla d aje zamolim za, recimo, prvu brus :shock:
Mislim, nije me ubeđivala u suprotno (odavno je bilo vreme, po meni), ali se tako šokirala i krenula da me zagleda :lol:
Aaa..a mrzela sam i što mi jednog leta nije dala da nosim gornji deo kupaćeg "ti si mala, sunčaj se, vidiš da nemaš ništa još, ima vremena za to" GRRRRRRRRRRRR..........
Kliknite za proširenje...

Potpuno isto!!!!!!!
:confused:
I jos ponekih slicnosti izmedju nasih majki nadjoh...citajuci tvoje postove...

Ali ovo me je bacilo pod sto!!!
 
Mami ne zameram ništa, a tati što sam dobila ''malo'' više batina nego što je bilo potrebno. Dobro ajde, nije da mu zameram, i ja sam često volela da isterujem pravdu (a najčešće i jesam bila u pravu) i time mu išla na svaki živac, ali ipak bilo je puno i onih totalno bespotrebnih batina kojima ne pamtim uzrok (možda zato što najčešće i nije bilo pravog uzroka).
Ok, sad je on veliki dobrodušni meda i super se slažem sa njim, ali tada još uvek u svojoj maloj glavici nisam mola da razlučim šta je zbog čega i zbog toga su nastali razni komleksi i nesigurnost (kojih sam se srećom (jedva) otarasila, ali zbog kojih jedan deo moje mladosti nije bio onakav kakav je trebao biti).
Ipak, sve opraštam, jer njih najviše volim i na svemu sam im zahvalna.
 
Nekako razumem greske mojih roditelja. Tesko mi je da im bilo sta zamerim. Nisu me nesto mucili, a nisu se bas mnogo ni bavili mnome. Nadam se da cu ja biti posvecenija svom detetu. A roditelji su radili sve kako su najbolje znali i umeli.
 
jaoj ljudi, ja jesam sada roditelj i radim isto sto i moja majka, dobro sam vaspitana to zelim i mojoj deci a u stvari to i zameram roditeljima sto me nisu pustili da budem nevaspitana kada je trebalo i prozivim mladost kako trba a ne da budem cerka kojom ce da se oni ponose a sada vidim da je zivot tako dosadan kada predjes neke godine i ako nemas cega lepog da se secas, uzas jedan. Moja je mama uvek tu da saslusa, razgovara samnom, ali za neku pomoc nemogu da racunam na nju pa vi procenite dali je to dobro ili lose. Sa ocem sam mogla da razgovaram normalno sve dok nisam nasla decka i to u pozamasnim godima onda smo se stalno svadjali verujte mi neznam zbog cega jer nije imao nista protiv mog decka, tada muza sada. Sada i nemamo neki kontakt(sa ocem) jako sam daleko od njih nisam ih videla 5 godina i mislim da sam mu oprostila, ili se ne opterecujem s njim vise. Sa svojom decom sam stroga volim pedantnost u svakom pogledu ali se trudim da im detinjstvo bude lepo da setaju sto vise, da se lepo provedu kada s nama izadju, volim da im kupim sta god pozele jer je to meni upravo bilo uskraceno zbog neke filozofije "da dete ne treba da dobije sve sto zeli jer nece da bude dobar covek kad poraste" a ja vidim da danas od dobrote nema nista vredno. Sve u svemu mislim da roditelji treba da pruze sto vise lepih trenutaka deci jer se oni pamte celog zivota, a naravno da ce svako da pogresi jer nema savrsenog coveka, pa nemozemo to ni od dece da trazimo, uglavnom uvek polazim od sebe.
 
Moji su roditelji bili jako strogi prema meni počev od izlazaka,oblaćenja,šminkanja, pa nadalje.
Nisam imala nikakvu slobodu.Zato sam se rano udala i doživela sa 27 godina da se razvedem.
Da su bili malo blaži,da su mi dali bar malo više slobode,to se ne bi desilo!
 
Bilo je toga na pretek, praviću ih i ja kao roditelj sigurno.
Kako su težak život imali moji matori, ne zameram im zbog grešaka koje su pravili.
Iako mi neće biti jasni neki njihovi postupci, znam da su se trudili najbolje što su mogli.
Meni kao roditelju je najbitnije, da nađem ravnotežu između onoga, kako ja smatram da treba da se vaspitava dete i njegovih stvarnih potreba, želja.
 
ja sam zaista neizmerno zahvalan svojim roditeljima na vaspitanju koje su mi pruzili zahvaljujuci kome sam izrastao u otvorenu, liberalnu osobu, bez predrasuda, koja razmišlja svojom glavom, sama donosi odluke o svom zivotu i ima maksimalnu slobodu u svemu..., iako o to ne pokazujem bas cesto... a narocito kad vidim oko sebe kakvih roditelja ima i kako svoju decu prave debilima, nesrećnima, isfrustriranima... žasu... zahvalan sam na tom osnovnom kućnom vaspitanju i slobodi koju su mi davali, na tome sto mi nikada nisu nametali neka kliseizirana misljenja i kodekse, što nikada nisu imali nerealno zahteve od mene... naravno, nisu savršeni roditelji kao što niko i nije ima tu sitnih greščica koje im "zameram", ali bože moj sve to prodje i čovek shavti da roditelj, kakv god bio, sve pto čini, pa makar to bilo i pogrešno po našem mišljenju, čini iz najboljih namera ad stvori od nas kvalitetnog čoveka i iz straha da ne upadnemo u nešto loše... samo što se shvatanja onoga što je dobo i loše razlikuju, pa tu nasaju konflikti a brojni faktori utiču i na njih same pa se trude da neke svoje kodekse i ono što smatraju ispravnim prenesu na nas, ali te stavari se menjaju... a ima i onih koji svoje lično nezadovoljstvo, neuspeh, frustracije prenose na decu i pokušavaju da "izleče" preko njih... stvarno, posle ove teme moram da se setim da ujutru kažem mojima koliko ih volim i koliko sam im zahvalan :) i uvek jedno mora da ide na uštrb drugog, ne može sve da bude idealno...
 
bezibre!:
ja sam zaista neizmerno zahvalan svojim roditeljima na vaspitanju koje su mi pruzili zahvaljujuci kome sam izrastao u otvorenu, liberalnu osobu, bez predrasuda, koja razmišlja svojom glavom, sama donosi odluke o svom zivotu i ima maksimalnu slobodu u svemu..., iako o to ne pokazujem bas cesto... a narocito kad vidim oko sebe kakvih roditelja ima i kako svoju decu prave debilima, nesrećnima, isfrustriranima... žasu... zahvalan sam na tom osnovnom kućnom vaspitanju i slobodi koju su mi davali, na tome sto mi nikada nisu nametali neka kliseizirana misljenja i kodekse, što nikada nisu imali nerealno zahteve od mene... naravno, nisu savršeni roditelji kao što niko i nije ima tu sitnih greščica koje im "zameram", ali bože moj sve to prodje i čovek shavti da roditelj, kakv god bio, sve pto čini, pa makar to bilo i pogrešno po našem mišljenju, čini iz najboljih namera ad stvori od nas kvalitetnog čoveka i iz straha da ne upadnemo u nešto loše... samo što se shvatanja onoga što je dobo i loše razlikuju, pa tu nasaju konflikti a brojni faktori utiču i na njih same pa se trude da neke svoje kodekse i ono što smatraju ispravnim prenesu na nas, ali te stavari se menjaju... a ima i onih koji svoje lično nezadovoljstvo, neuspeh, frustracije prenose na decu i pokušavaju da "izleče" preko njih... stvarno, posle ove teme moram da se setim da ujutru kažem mojima koliko ih volim i koliko sam im zahvalan :) i uvek jedno mora da ide na uštrb drugog, ne može sve da bude idealno...
Kliknite za proširenje...

Takva je moja mama. Ponekad joj se zahvalim za sve sto je uradila za nas i sto i sada radi.
Tata je drugaciji. O.K. u nekim stvarima, i veoma los u nekim drugim. Kao krava koja daje puno mleka, a onda mahne repom i prospe ga.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top