rdeki
Elita
- Poruka
- 17.948
Ne može živ čovek da ne pogreši, šta god radio.
Moja velika greška je što nisam uvek uspevao da deca budu izvan svađa koje su se često dešavale između njihove mame i mene.
Najveća greška koju sam napravio je ipak vezana za batine. Starija je imala 6 godina, a mlađa 2,5. Prvo je starija Ana gurnula s leđa mlađu dok je skakala po krevetu, tako da se Tanja stropoštala sa kreveta. Negirala je da je gurnula, kao da ja nisam video. Nisam je grdio, već sam pokušao da joj objasnim na miran način da nije lepo lagati, kao što nije lepo gurati sestru. Rekao sam joj da su njih dve sestre, da treba da štite jedna drugu, a da je guranjem mogla sestru ozbiljno da povredi. Onda sam je poljubio i zamolio da bude pažljivija.
Nije prošlo ni pet minuta... Tanja je trčala, a Ana joj je podmetnula nogu tako da je ova prosto poletela i zaustavila se taman da je jedan prst delio njenu glavu od radijatora. Ponovio sam celu priču od malopre, pokušavajući da izvučem od Ane zašto joj smeta sestra. Pitao sam je još da li bi ona to volela da nema sestru. Opet sam je izljubio želeći da shvati da ne pravim razliku između nje i sestre i zamolio još jednom da bude pažljivija.
Njih dve su otišle u sobu da se igraju, a ja sam pričao telefonom. Odjednom sam začuo Tanjin vrisak. Prvo sam pomislio da me zeza. Znala je tako mala da počne da vrišti, a ja kada uđem unezveren da vidim šta je, a ona upre prstić u mene i zajedno se sa sekom smeje izigranom tati. Međutim, ovaj vrisak je bio drugačiji. Prekinuo sam razgovor, otrčao da vidim šta je i zatekao sledeće:
Tanja sedi na krevetu na sprat sa nogicama koje vise ispod ograde, a iz donje usne joj lipti krv. Njena sestra sedi leđima okrenuta od nje i češlja barbiku. Pomislio sam da se udarila u ogradicu. Pitam šta je, Tanja ne može da kaže, a Ana kaže da ne zna. Posle par trenutaka Tanja kroz plač viče: "Ana!", pitam Anu šta je, a ona opet odgovara da ne zna a da se nije ni okrenula, češljajući i dalje svoju barbiku. Tanja uspe da procedi: "Ujela me Ana!", ja se okrenem Ani, a ona kaže: "Tata nisam namerno.". Toliko me je cela situacija iznervirala da sam krenuo da je lupim po guzi, ali se ona izmakla tako da sam je umesto po guzi udario po vratu.
Tresao sam se kao prut kada sam shvatio da sam mogao ubiti dete. Situacija se smirila, uzeo sam je u krilo i pitao šta se zapravo desilo. Jele su grisine zajedno, i kada su došli do kraja grisine, Ana je umesto grisine ujela Tanju.
Kada im je došla mama ispričao sam joj šta se desilo i dalje se tersući kao prut. Razgovarali smo sa Anom oboje želeći da joj objasnimo da zato što je nenamerno ugrizla sestru ne bi bila kažnjena ni na koji način, ali da nije nimalo lepo što je okrenula leđa i pravila se da se ništa nije desilo, pa je još i lagala tatu, umesto da je dotrčala po pomoć. Isplakali smo se, izljubili, a ja posle toga više nikada nisam udario decu. Za batine je (kada bi došlo do toga) bila isključivo zadužena mama.
Moja velika greška je što nisam uvek uspevao da deca budu izvan svađa koje su se često dešavale između njihove mame i mene.
Najveća greška koju sam napravio je ipak vezana za batine. Starija je imala 6 godina, a mlađa 2,5. Prvo je starija Ana gurnula s leđa mlađu dok je skakala po krevetu, tako da se Tanja stropoštala sa kreveta. Negirala je da je gurnula, kao da ja nisam video. Nisam je grdio, već sam pokušao da joj objasnim na miran način da nije lepo lagati, kao što nije lepo gurati sestru. Rekao sam joj da su njih dve sestre, da treba da štite jedna drugu, a da je guranjem mogla sestru ozbiljno da povredi. Onda sam je poljubio i zamolio da bude pažljivija.
Nije prošlo ni pet minuta... Tanja je trčala, a Ana joj je podmetnula nogu tako da je ova prosto poletela i zaustavila se taman da je jedan prst delio njenu glavu od radijatora. Ponovio sam celu priču od malopre, pokušavajući da izvučem od Ane zašto joj smeta sestra. Pitao sam je još da li bi ona to volela da nema sestru. Opet sam je izljubio želeći da shvati da ne pravim razliku između nje i sestre i zamolio još jednom da bude pažljivija.
Njih dve su otišle u sobu da se igraju, a ja sam pričao telefonom. Odjednom sam začuo Tanjin vrisak. Prvo sam pomislio da me zeza. Znala je tako mala da počne da vrišti, a ja kada uđem unezveren da vidim šta je, a ona upre prstić u mene i zajedno se sa sekom smeje izigranom tati. Međutim, ovaj vrisak je bio drugačiji. Prekinuo sam razgovor, otrčao da vidim šta je i zatekao sledeće:
Tanja sedi na krevetu na sprat sa nogicama koje vise ispod ograde, a iz donje usne joj lipti krv. Njena sestra sedi leđima okrenuta od nje i češlja barbiku. Pomislio sam da se udarila u ogradicu. Pitam šta je, Tanja ne može da kaže, a Ana kaže da ne zna. Posle par trenutaka Tanja kroz plač viče: "Ana!", pitam Anu šta je, a ona opet odgovara da ne zna a da se nije ni okrenula, češljajući i dalje svoju barbiku. Tanja uspe da procedi: "Ujela me Ana!", ja se okrenem Ani, a ona kaže: "Tata nisam namerno.". Toliko me je cela situacija iznervirala da sam krenuo da je lupim po guzi, ali se ona izmakla tako da sam je umesto po guzi udario po vratu.
Tresao sam se kao prut kada sam shvatio da sam mogao ubiti dete. Situacija se smirila, uzeo sam je u krilo i pitao šta se zapravo desilo. Jele su grisine zajedno, i kada su došli do kraja grisine, Ana je umesto grisine ujela Tanju.
Kada im je došla mama ispričao sam joj šta se desilo i dalje se tersući kao prut. Razgovarali smo sa Anom oboje želeći da joj objasnimo da zato što je nenamerno ugrizla sestru ne bi bila kažnjena ni na koji način, ali da nije nimalo lepo što je okrenula leđa i pravila se da se ništa nije desilo, pa je još i lagala tatu, umesto da je dotrčala po pomoć. Isplakali smo se, izljubili, a ja posle toga više nikada nisam udario decu. Za batine je (kada bi došlo do toga) bila isključivo zadužena mama.
