Rekonstrukcija centra grada

I je l' jasno nekome na kraju gde ce da okrecu trole i autobusi. U parkicu kod Doma vojske, (sto oterase odatle 43-ku bilo bi odlicno presedanje), ili idu Makedonskom negde, a neki dolaze sa Terazija, a depo ide na Medak, samo se zna gde, a tu su i eko busevi i tramvaji od Slavije do Kalisa. Samo jos svemirski brodovi i cepelini nedostaju. Totalni haos.
 
nemaju ni oni pojma.
jedna ideja je da ce trole iz kolarceve skretati u makedonsku pa onda levo kod doma omladine (sad je zabranjeno to skretanje) i pored doma jna desno pa u francusku.
druga ideja je da idu do pozorista i onda desno u francusku
iz francuske u dusanovu ali se ni tu ne zna tacno kako ce dalje posto postoje imovinsko pravni problemi sa okretnicom i zemljom gde treba da bude.

bitno je da je najavljeno sklanjanje okretnice sa studentskog trga i vec je izabran djindjicev pricajuci spomenik
 
Kompletna rekonstrukcija Kosančićevog venca biće završena 25. februara, najavio je danas gradski menadžer Goran Vesić.
"Posao je rađen u dve faze, prva 2016. godine, a druga 2017. Rekonstruisali smo Kosančićev venac, radili Zadarsku, Fruškogorsku i Srebrničku ulicu kao i fasade u tim ulicama. Uradili smo kompletnu zamenu vodovodne i kanalizacione mreže koja je bila dotrajala, jer ovo je jedan od najstarijih delova Beograda. Osim toga, postavili smo oko 8.000 metara kvadratnih kamenih kocki tako da ovaj deo grada od 25. februara postaje pešačka zona", rekao je Vesić.
To je deo proširenja pešačke zone u centru Beograda, naveo je on za Tanjug i dodao da će tokom ove godine na mestu gde Ulica kralja Petra izlazi pravo na Kosančićev venac, pored same Patrijaršije, početi izgradnja gradske galerije.


"Osim toga, tražimo rešenje za mesto gde se nekada nalazila Narodna biblioteka koja je uništena u bombardovanju 1941. godine. Postoji više rešenja od kojih je jedno da se obnovi stara zgrada i da to bude muzej Srpske pravoslavne crkve koja nema svoj muzej. Drugo rešenje je da se tu napravi prostor na otvorenom gde će se održavati kulturni događaji. U svakom slučaju, zajedno sa ljudima koji se bave time naćićemo rešenje", rekao je Vesić.
On je naveo da Kosančićev venac treba da postane srpski Monmartr - mesto gde će se okupljati umetnici i dolaziti turisti.


Gradski menadžer je podsetio da je Kosančićev venac 1971. proglašen za kulturno dobro, te da se tu nalazi nekoliko značajnih kuća među kojima i kuća Mike Alasa.
"Nastavićemo sa uređenjem Kosančićevog venca kao još jedne turištičke atrakcije koju ćemo ponuditi kako gostima Beograda tako i ljudima koji u njemu žive", istakao je Vesić.
Navodeći da je u toku tender za javno-privatno partnerstvo za izgradnju četiri podzemne garaže od kojih će jedna biti u Fruškogorskoj ulici, odmah pored Brankovog mosta, on je rekao da će polovina mesta u toj garaži biti ostavljena za stanare Kosančićevog venca tako da će imati gde da parkiraju kola.
 
Plato ispred Crkve Svetog Marka novi urbani džep

Gradonačelnik Beograda Siniša Mali obišao je danas radove na rekonstrukciji platoa ispred Crkve Svetog Marka.
9-1-678x381.jpg


Obilasku radova prisustvovali su i gradski urbanista Milutin Folić, v.d gradskog sekretara za odbranu, vanredne situacije, komunikaciju i koordinaciju sa građanima Darko Glavaš i predsednik opštine Palulula Aleksandar Jovičić.
Mali je podsetio da je ovaj prostor decenijama unazad bio parkiralište, taksi stanica i neuređen prostor pun gužve.
– Mi danas želimo da napravimo jedan lep urbani džep, jedan lep plato u centru grada. Sa novim granitnim pločama, drvoredom, osvetljenjem i novim ulazom u jednu od najlepših crkava u našem gradu građanima dajemo još jednu zelenu oazu, manje automobila, a više prostora za šetnju i za slobodno vreme koje provode sa svojim unucima i decom. To je politika Grada od koje nećemo odustati – istakao je gradonačelnik.
Siniša Mali je naglasio i da Grad želi da sredi i fasade u okruženju, i da će nastaviti sa sređivanjem zapuštenih delova grada i njihovim pretvaranjem u urbane džepove.
– Zahvaljujem se Srpskoj pravoslavnoj crkvi na podršci za sređivanje ovog platoa, a sledeće godine potpuno ćemo srediti i plato oko same crkve gde trenutno ima puno parkiranih automobila koji otežavaju prolaz ka Tašmajdanskom parku. Malo po malo uređujemo urbane džepove u Beogradu i predajemo ih sugrađanima na korišćenje – istakao je Siniša Mali.
Arhitekta Jovan Mitrović je istakao da je srećan što ima priliku da radi na izradi platoa i naglasio da je ideja plemenita pre svega prema građanima Beograda.
– Kao i uvek kada sam pozvan ja se sa zadovoljstvom odazovem da ovako nešto uradimo. Koncept da građani mogu da koriste sve slobodne prostore i ja podržavam svojim arhitektonskim delom. Verujem da će ovo biti divan doprinos za sve građane i budiće generacije jer grad polako raste, doživljava svoj procvat i ja sam presrećan ako mogu da doprinesem i najmanjim svojim delom – kazao je Mitrović.
Radovi obuhvataju zamenu završnog sloja, postavku novih drvorednih sadnica i postavku novog zelenog pojasa. Kamene ploče sa dodatnim bordurama se rade po ugledu na Knez Mihailovu ulicu. Površina kamenih ploča biće oko 600 kvadratnih metara, a sve to će dodatno dekorisati zeleni pojas sa stablima i novim sadnicama, dok će kompletan izgled platoa upotpuniti četiri nova stuba javnog osvetljenja sa novim reflektorima koji će dodatno osvetliti Crkvu svetog Marka. Na ovom prostoru biće postavljena i česma.
Nosilac glavnih radova je preduzeće „MN Loznica”, koje izvodi radove na popločavanju, a gradska komunalna preduzeća „Zelenilo Beograd”, „Javno osvetljenje”, „Beogradski vodovod i kanalizacija” i „Beograd put” izvešće ostale neophodne radove kako bi ovaj plato dobio novi izgled.
Radovi na rekonstrukciji započeti su pre dve nedelje a završetak radova planiran je za 25. januar 2018. godine.
 
Nisam odavno šetao Slavijom, a od pre neki dan sam ostao poprilično razočaran.
Da li je moguće da izgleda kao da su kockice slagala deca iz nekog od obližnjih vrtića? Ono je neravno, ružno i meni jako tužno.

I koliko para smo spucali na sve to, a da opet nemamo funkcionalni kružni tok i funkcionalne pešačke prelaze?
 
mene jako nervira to sto su pesacki pomereni i treba posteno prepesaciti do njih....kao to sprecava pravljenje guzve u kruznom toku?
u sustini u samom kruznom nikad nije ni bilo guzve jer su upravo ti pesacki blokirali intenzivan ulaz kola u kruzni tok.

i onaj "vidikovac" na fontanu..meni ono deluje nezavrseno..i ta snezno bela boja..iz daljine deluje kao da je tanak sloj snega na njoj sto je malo bzv, narocito ce biti bzv leti....nadam se da ce se to dodatno srediti,
 
tab503:
mene jako nervira to sto su pesacki pomereni i treba posteno prepesaciti do njih....kao to sprecava pravljenje guzve u kruznom toku?
u sustini u samom kruznom nikad nije ni bilo guzve jer su upravo ti pesacki blokirali intenzivan ulaz kola u kruzni tok.

i onaj "vidikovac" na fontanu..meni ono deluje nezavrseno..i ta snezno bela boja..iz daljine deluje kao da je tanak sloj snega na njoj sto je malo bzv, narocito ce biti bzv leti....nadam se da ce se to dodatno srediti,
Kliknite za proširenje...

Lepo je Djilas hteo da napravi kruzni podzemni prolaz oko Slavije i da time obrise sve prelaze... Sto su ovi sadasnji sa (ocigledno laznim) obrazlozenjem par baba da su klaustrofobicne ponistili. Pesacki malo tamo ili vamo... to je svejedno pesacki.

Juce sam prosao preko tzv. vidikovca - on nije zavrsen, to je sasvim jasno. Ne znam zasto nije.
 
tab503:
mene jako nervira to sto su pesacki pomereni i treba posteno prepesaciti do njih....kao to sprecava pravljenje guzve u kruznom toku?
u sustini u samom kruznom nikad nije ni bilo guzve jer su upravo ti pesacki blokirali intenzivan ulaz kola u kruzni tok.

i onaj "vidikovac" na fontanu..meni ono deluje nezavrseno..i ta snezno bela boja..iz daljine deluje kao da je tanak sloj snega na njoj sto je malo bzv, narocito ce biti bzv leti....nadam se da ce se to dodatno srediti,
Kliknite za proširenje...
Znaš kako... Pešački jesu pomereni, ali je gledano sa strane vozača to u redu. A verujem da će ako naiđe Čeda Jovanović peške do Slavije biti iscrtani novi pešački prelazi.

No, stvarno me nervira kada znam da je potrošeno mnogo para na glupu fontanu umesto na podzemne pešačke prelaze.

I stvarno me nerviraju neravne kockice i uopšte nered koji su šusteri napravili gradeći novu Slaviju.
 
Platin:
Lepo je Djilas hteo da napravi kruzni podzemni prolaz oko Slavije i da time obrise sve prelaze...
Kliknite za proširenje...
ma da...Djilas da je hteo, imao je vremena da ga napravi...tako je i o metrou pricao, te sad, te bice za 2 god...pricalo se koliko je preskup bio most preko ade, a sad se vataju za cenu glupave fontane...Ja nemam kratku pamet, secam se svega.

da ovi odu, a da se oni ne vrate:amen:
 
greba:
ma da...Djilas da je hteo, imao je vremena da ga napravi...tako je i o metrou pricao, te sad, te bice za 2 god...pricalo se koliko je preskup bio most preko ade, a sad se vataju za cenu glupave fontane...Ja nemam kratku pamet, secam se svega.

da ovi odu, a da se oni ne vrate:amen:
Kliknite za proširenje...

Pricalo se svasta... pa na kraju nije platio ni kaznu za pogresno parkiranje.
Sud neka kaze.

- - - - - - - - - -

tab503:
5 godina je bio..ruku na srce imao je dosta vremena da nesto uradi po tom pitanju
Kliknite za proširenje...

Ne moze sve u isto vreme.
Procenili su da su tri mosta (secamo li se koja? ) vaznija od sredjivanja Slavije.
 
kakve veze ko je sta pricao ko je sta uradio,to ne rade iz svog dzepa nego nasih para,to su sitne ribice koje nisu imale ovoliku podrsku satanista kao vucic,zato je zagrizo ovoliko i toliko dugo se odugovlaci dok ne smisli jos neki harac,poput zdravstvene kartice,upravnika zgrada,nove propise za vlasnike automobila itd,i jos treba da ga velicamo sto su pokrali drzavna zemljista,od cije izgradnje ce tek profitirati
 
NOVA ATRAKCIJA BEOGRADA Evo kako će izgledati SPOMENIK STEFANU NEMANJI, ali i ceo prostor SAVSKOG TRGA

9Qik9lMaHR0cDovL29jZG4uZXUvaW1hZ2VzL3B1bHNjbXMvTkdFN01EQV8vOGQ3YTdhMGI0OWVkN2RjMGNjMmYxYzI5NTYyMzhlMjQuanBlZ5GTAs0C5ACBoTAB


Nakon završenog konkursa za spomenik Stefanu Nemanji, proglašeni su pobednici. Na specijalizovanom portalu ***********. koji se bavi gradnjom i arhitekturom, predstavljeno je prvonagrađeno rešenje, njegov idejni koncept i grafička vizuelizacija.
Prvu nagradu osvojio je tim na čelu sa profesorima iz Moskve i Beograda – skulptor Aleksandar Rukavišnjikov i arhitekta Petar Arsić, dok su kao konsultanti angažovani takođe moskovski stručnjaci – profesor Nikolaj Muhin, umetnik i akademik Nikolaj Šumakov.
Na sam pogled imena ovog eminentnog tima, kako piše portal ***********.,"nismo ni sumnjali da će produkt njihovih zamisli biti ništa manje od slavne ruske monumentalnosti".

Kako bismo razumeli ovo rešenje i valorizovali ga na pravi način, potrebno je napraviti osvrt na neke stavke iz raspisa konkursa. U konkursnoj dokumentaciji je navedeno da je potrebno dati rešenje za spomenik i njegovo bliže okruženje. Takođe, navedeno je da figura koja predstavlja Stefana Nemanju mora biti u duhu realizma, a da lik našeg srednjovekovnog vladara mora biti u srednjim godinama. Autori su vodili računa o ovim stavkama, ali i o celokupnom ambijentu, naročito zgradi stare železničke stanice, kao budućoj zgradi Muzeja Nemanjića.

_F-k9lMaHR0cDovL29jZG4uZXUvaW1hZ2VzL3B1bHNjbXMvTXprN01EQV8vOWZjYmZjNGI1NjliNmUzY2M3NDYzMWY5NDYxMzY0ZTMuanBlZ5GTAs0CQgCBoTAB



Kompozicija spomenika je veoma kompleksna i konceptualno višeslojna. Na prvi pogled se uočava da statua nema uobičajeni postament. U ovom slučaju on je zamišljen kao napukli vizantijski šlem, koji se putem svojevrsnih krakova oslanja na tlo, a iz kojeg se, kao iz izlomljene ljuske jajeta pomalja vladarsko žezlo, koje takođe počiva na tlu. Ovim se naglašava kontinuitet naše kulture, koja se kao feniks rađa iz vizantijske, na koju se najpre Stefan Nemanja, a zatim i njegovi potomci, u najvećoj meri oslanjaju tokom trajanja srednjovekovne srpske države.
​

Nisu nam sačuvani podaci kako su izgledala žezla naših vladara, pa je njegov izgled u ovom slučaju proizvod slobodno zamisli samog skulptora. Prostor ispod vizantijskog šlema, to jest, oko žezla zamišljen je kao saborni prostor srpskog naroda, a sa njegove unutrašnje su ugravirane scene iz Nemanjinog života. Sa spoljne strane su prikazane njegove dve najznačajnije zadužbine – crkva manastira Studenice i manastir Hilandar.

jsKk9lMaHR0cDovL29jZG4uZXUvaW1hZ2VzL3B1bHNjbXMvT0RBN01EQV8vMTkxMzZmMzQ3NDIwMzkxYmY5ZjExNjBjYzE2ZDYzMjMuanBlZ5GTAs0CQgCBoTAB


Sama figura Stefana Nemanje bila je poseban izazov. Za početak, nigde nisu sačuvani portreti Stefana Nemanje iz njegovog zrelog perioda, već isključivo iz monaškog života, kada se predstavlja kao monah Simeon. Skulptor je po svom nahođenju, ali i crtama lica Nemanjinih potomaka, vladaru podario odgovarajući lik. Njegova odeća je profana-vladarska, o boku mu je opasan mač, jer je pre svega njime izborena samostalnost prve srpske države, dok mu se u rukama nalaze Hilandarski tipik i visoko podignuti pravoslavni krst, kao simbol vere i crkve kojoj je bio duboko posvećen i na koju se najviše oslanjao tokom svoje vladavine. Možda se nekome ne dopada ova poruka, ali spomenik iskazuje simbiozu profane i sakralne vlasti, kakva je inače postojala u srednjem veku.



Urbanističko rešenje
Što se tiče urbanističkog rešenja trga, ono je u potpunosti podređeno spomeniku i zgradi Železničke stanice u njegovoj pozadini. Kako je u pitanju spomenik i zgrada, koji su u duhu realizma, to jest, akademizma, celokupno rešenje je ostvareno po principima centralne kompozicije i simetrije.
Najpre se oko spomenika prostiru koncentrični krugovi u vidu svetlosti, koji simbolizuju stvaralačku energiju koju je odaslao naš veliki župan. Ovi krugovi se dalje pretvaraju u poluradijalnu parkovsku kompoziciju, koju čine travnate površine i pešačke staze. Spomenik okružuju fontane, a više rastinje i drveće su pomaknuti u najdalje zone poluradijalnog prostora, kako ne bi zaklanjali skulptoralnu kompoziciju i kako bi poslužili kao zvučna izolacija od okolnog saobraćaja.

9tCk9lMaHR0cDovL29jZG4uZXUvaW1hZ2VzL3B1bHNjbXMvTldVN01EQV8vZGQyOGMyYjEyNmQ5NmQ2OWU0NGMzNjJlZGI1Y2JmOTQuanBlZ5GTAs0CQgCBoTAB


Urbanističko rešenje u potpunosti sledi klasicističke predloške u rešavanju gradskih trgova, što je naročito važno zbog budućeg muzeja unutar zgrade železničke stanice, koja je izgrađena u duhu akademizma iz druge polovine 19. veka. Iz tih razloga, cela kompozicija je postavljena simetrično, a zvezdasta silueta koju tvori parkovska površina direktno se poziva na monumentalne predloške gradskih trgova devetnaestovekovnih svetskih metropola. Kružni oblik trga svojim zakrivljenim fasadama, već prate okolne zgrade, koje su izgrađene u međuratnom periodu i koje su još tada planirane da gledaju na polukružni Vilsonov trg.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top