Casino Royal
Poznat
- Poruka
- 7.364
@ Казино Ројал
Као прво књига је штампана 1988. Не видим где се у ту причу уклапа Слободан Милошевић, с обзиром да су ''џемпераши'' који су тих година дошли на власт у Црној Гори важили за највеће поборнике Слободана Милошевића.
Овде си изнео хронологију догађаја у циљу доказивања неке завере Пешић-Пашић, која је у историјски дискурс ушла са књигом ''Ко је издао Црну Гору'' од Пламенца.
Извини, али читава ова теорија завере је натегнута до крајњих граница из низа разлога, чак и ако не прихватиш да је пуковник Пешић изведен пред истаржну комисију због својих поступака које је учинио као начелник Врховног штаба црногорске војске( иначе, у литератури која заговара ову теорију завере , ово се не спомиње), којом је преседавао ђенерал Бојовић ( мислим да не треба да наводим да је Петар Бојовић важио за пулена регента Александра, и да би , примера ради, сваки други официр на његовом био смењен и пензионисан због стања у којем је оставио 1. армију 14. новебра 1914. ђенералу Мишићу) и које је документовано ( Опште војно одељење, ђенералштабни одсек, 540 стр., Солун 26. 6. 1916.)
Као прво, и сам си потврдио веродостојност цитата ђенерала Павловића у његовој преписци са Пешићем у листу ''Ратник'', где је Пашић саветовао краља Николу да судбину црногорске војске и државе веже за судбину Србије.Што ће рећи, у тренуцима који су судбоносни за судбину Србије, а победа Атанте је само једна од далеких опција, Пашић једно саветује краља Николу, а друго мисли.Ово је крајње необично за карактер Пашића, који је важио за опортунисту, који је често, што би народ рекао, мислио од данас до сутра.
Фронт, као што је више пута овде наведено, пробијен је на Ловћенском фронту. Сам Ловћенски одред је у критичном тренутку подељен на два: Которски , под командом дивизијара Митра Мартиновића, и Ловћенски, под командом књаза Петра ( што видим да овде нико није споменуо). Сам књаз Петар, се показао крајње недорастао задатку, а код ''бијелаша'' је његова неспособност замењена причом о издаји. Док се Которски одред успешно бранио, након жестоке борбе пао је Кук ( 9 . јануара), што је био сигнал да је битка за Ловћен изгубљена. Једна од почињених грешака јесте што тада део снага није упућен планинским гребеном према Бару и Улцињу, те да се са те стране обезбеди повлачење војске, него је тај правац препуштен без борбе.
Врховна команда је након овога сменила књаза Петра , на чије је место дошао бригадир Гојнић, а затим је смењен и Митар Мартиновић, који је после пада Кука и Солара, без непријатељског притиска напустио Крстац а затим и буковичке положаје. На његово место је постављен бригадир Милутин Вучинић. Због оваквог стања на Ловћенском фронту дошло је и до расула у Херцеговачком одреду, који се неколико дана жилаво бранио. Због тога је смењен комадант одреда војвода Ђуро Петровић, а на његово место постављен бригадир Ђуро Петровић.
Значи један од комаданата на фронту где долази до слома је син краља Николе ( а ти као пресудне чињенице у доношењу одлука краља Николе износиш ''дезинформације'' које му је упутио пуковник Пешић), а након слома долази до смена комадујућих официра ( невероватно је да то аминује пуковник Пешић, коме се све одвија по ''плану'').
Е сада, долазимо до сепаратног мира. Одредбе мира зависе страна преговарача ( значи, нужно сепатарни мир није подразумевао окупацију Црне Горе и капитулацију њене војске- пример Румуније), што значи Пашић није могао знати шта ће бити потписано. Он, тј српска влада, могла је само да осуди овај чин, што је и учинила на седници владе оджане 15. децембра 1916. ( по старом календару) на Крфу, односно кршење члана V Политичке конвенције из 1912. године, по коме се уговорнице обавезују да ''да не смеју са непријатељем преговарати за икакве посебне користи нити са њим закључивати примирје или мир без обостраног пристанка''.
Поред тога што не постоје ''докази'' тог пристанка, не постоје документи којима је Пешић дао сагласност за отпочињања преговора о миру.
Уз то историјска документација показује да је Француска била спремна да црногорску војску помогне ради њеног пребацивања на Крф, и ако је краљ Никола био ван земље. Када му је ова могућност саопштена, краљ је одговорио генералу Мондензиру да његова војска неће прихватити одлазак сем око 6.000 војника. У том циљу генерал Жофр је саопштио генералу Мондезиру одлуку француске владе да црногорске трупе буду усмерене на Крф, и да буду каи и српске реорганизоване ( др Јован бабовић, Француска и Црна Гора у децембру 1915, јануару 1916, ''Историјски запис'', бр 3-4 1984, стр 160-162).
Једноставно, ова теорија, као и све теорије завере, пуна је рупа.
Pa pisanje o ovakvim temama nije bilo preporučljivo u doba socijalističke Jugoslavije – Dimo Vujović svoj doktorski rad nije mogao da brani u Beogradu, već je morao u Sarajevu – i zbog njega je imao mnogo problema, iako je bio komunista! Kada je već probijen mitološki pogled na ulogu Crne Gore u WWI, pošto se Dimovi stavovi nijesu mogli pobiti, a „boli su oči“, mnogi su krenuli da „razblažuju“ Dimove stavove – bilo je takvih dosta, a jedan od njih je i Gavro Perazić!
U istoriografiju ova tema ne ulazi samo sa Plamenčevom knjigom – ovi stavovi se javljaju u kominikeima crnogorskih emigrantskih vlada, još u toku rata, a i poslije njega! Naravno da su ti stavovi bili pristrasni – ali to ne znači da je sve u njima neistinito, a da je u stavovima zvanične države Kraljevine Srbije i kasnije SHS, sve bilo prikazano objektivno i apsolutno tačno! Upravo su tu istoričari da ocijene u granicama mogućeg – šta je istina!
Pašićeve riječi Nikoli na Cetinju su istinite – ali njih je zabilježio sekretar kralja Nikole, srbijanac Miloš Živković u svom dnevniku, čija istorijska analiza ne navodi na ikakvu sumnju u objektivnost onoga što je Živković bilježio!
Tačno si opisao stanje na Lovćenskom frontu prilikom njegovog pada – izuzev par sitnih lapsusa koje si napravio! Kao onaj da je Đura Petrovića na čelu hercegovačkog odreda zamijenio Đuro Petrović – zamijenio ga je Jovo Bećir!
Takođe priča o „izdaji“ kneza Petra Nikolinog nije potekla te 1916. godine, već sredinom 1915. godine od Božidara Jankovića! Poslije nesposobnosti kneza Petra prilikom vođenja operacija na dijelu lovćenskog fronta – kod pojedinaca je takvo njegovo držanje objašnjavano tom pričom! A dokazano je, istina mnogo godina kasnije – da je on zaista vodio razgovore sa Hubkom samo o humanizaciji rata!
Tačno si rekao da je jedna od počinjenih grešaka što tada dio snaga nije upućen planinskim grebenom prema Ulcinju i Baru – ali nisi rekao ko je odgovoran za to? Ko je to previdio tu „sitnicu“ da tamo treba koncentrisati dio vojske? A šta tek reći da je 2/3 crnogorske vojske skoncentrisano u Sandžaku, uprkos tome što se srpska vojska povukla a glavnina neprijateljske vojske je bila koncentrisana na lovćenskom frontu? Pa Lovćen je morao pasti kad ga je branilo svega oko 8500 slabo naoružanih vojnika „trećepozivaca“!
A što misliš, zašto je Pešić težio da dezinformiše kralja Nikolu? Očigledno je da je htio da ga ubijedi u nezaustavljivu neprijateljsku silu, i težio je da stanje na frontu prikaže još težim nego je ustinu bilo (iako jeste bilo jako teško) i da ga na taj način ubijedi da što prije otpočne pregovore o miru sa austro-ugarima!
Kažeš da Pašić nije mogao znati šta će biti potpisano – pa Pašić je bio upoznat preko telefona od samog kralja Nikole sa ponudom o obustavi vatre koju namjerava da uputi Austro-Ugarima, na koju mu je sam Pašić dao saglasnost! A to svjedoči u svom dnevniku upravo onaj isti Miloš Živković! Eto koliko je ponuda o miru bila „separatna“! A sam Pašić će u decembru 1916. godine osuditi ovaj Nikolin čin (na koji mu je on sam dao saglasnost) kao izdajnički, jer je ovim prekršena konvencija iz 1912. godine – i odatle zaključuje da Crna Gora zbog toga prilikom rekonstrukcije Evrope više ne zaslužuje da bude nezavisna država (ovo sam parafrazirao – ako treba mogu i citirati)!
Francuska se bila ponudila kralju Nikoli da evakuiše njegovu vojsku iz Crne Gore – ali tada to više neće biti moguće! A koliko je Francuska bila ozbiljna u ovoj namjeri,vidi se prema njenom odnosu prilikom onemogućavanja Crne Gore da formira svoju vojnu jedinicu od intrerniraca Hercegovaca i Bokelja koji su kao strani državljani u crnogorskoj vojsci, odstupili sa kraljem Nikolom (njih oko 2800), a koji su trebali biti pojačani brojnim crnogorskim dobrovoljcima koji su bili na radu u inostranstvu! Francuska će njiih zaista prebaciti na Krf! Oni su se bili samooragnizovali u bataljon crnogorske vojske od pet četa sa oko 1500 ljudi (oko pola njih je uslijed propagande na Krfu pristupilo srpskoj vojsci, dok druga polovina nije)! Ovaj bataljon se pojavio sa crnogorskim vojnim uniformama na Solunskom frontu pod crnogorskm krstaš barjakom, i bio je pod savezničkom (francuskom) komandom! Uspješno je izvršio niz borbenih zadataka! Međutim na energičnu intervenciju srpske vlade kod Francuza – bit će pokušano da se bataljon stavi pod srpsku komandu, a kada to nije uspjelo – kompletan bataljon će biti ukrcan na brod i prebačen na Korziku, a vojnici će biti internirani u logore i bit će tretirani kao ratni zarobljenici! Borba oko ovih ljudi i drugih dobrovoljaca će biti nastavljena između srpske vlade sa jedne, i crnogorske emigrantske vlade sa druge strane! No da ne širimo tu temu – to je već duga priča!
Sve što si rekao u ovim navodima za Pešića je tačno! Istina ti si sve to malo karikirao - kao da je Pešić jedini odgovoran za slom crnogorske države, što je nikad nisam rekao! Naravno da je odgovoran i kralj Nikola i tadašnja crnogorska vlada, to niko ne spori! Ali tadašnje namjere Peetra Pešića i zvanične Srbije su jasne - ko hoće da ih vidi, a ko neće - ne mora!