Разлог Mојковачке битке - истине и збалуде

[Добро дошли]

Istina je to, da je AU nudila CG neko proširenje ako ostane neutralna u ovom ratu i ako dozvoli AU vojsci nesmetan prolaz preko CG i da tako presiječe odstupnicu srpskoj vojsci.
CG je to odbila i ušla u rat.

Хајде, бар за ову тврдњу, прилепи линк.

 

[Gruban]

Kakop da ne!
CG je po tvojem mišljenju mislila da pregazi AU monarhiju i da osvoji najmanje Beč.
To samo za početak.
Daj budi malo ozbiljan.

Istina je to, da je AU nudila CG neko proširenje ako ostane neutralna u ovom ratu i ako dozvoli AU vojsci nesmetan prolaz preko CG i da tako presiječe odstupnicu srpskoj vojsci.
CG je to odbila i ušla u rat.

Naravno da nije ali je svima bilo jasno da će to biti ili već jeste bio u tom trenutku sukob u kome će učestvovati i mnoge druge i to mnogo značajnije sile od Srbije i Crne Gore i da će se na na kraju tog sukoba krojiti nove mape.Koliko je bliskost sa Srbijom uticala na odluku Crne Gore da objavi rat AU ne znam,verovatno jeste ali pretpostavljam i da su vlasti CG procenjivale da u slučaju pobede Centralnih sila ni neutralnost ne bi donela ništa jer bi Austrija svakako bila gospodar Balkana.E sad yebiga,u ratu se ubija ali i gine.Savezništvo podrazumeva koordinaciju pa i žrtvovanje za ostvarenje zajedničkog cilja.Da li je taj deo fronta koji su Crnogorci u Crnoj Gori branili prema AU neko vanredno žrtvovanje da bi se omogućilo povlačenje srpske vojske, kako neki pokušavaju da kažu, ja ne verujem ne zato što ne bi bilo spremnosti vojnika koji su te položaje branili nego što je praktično nemoguće da malobrojna crnogorska vojska dugo odoleva ozbiljnim napadima AU trupa. AU je lako mogla da razbije taj otpor u roku od najviše tri dana.

 

[Moračanin]

Хајде, бар за ову тврдњу, прилепи линк.

Ajde prvo nam ti reci, ko se tada tukao od Mojkovca do Kotora a ko je pored ovog ratišta bježao ito sve u troskocima.

 

[kumanovo]

Povlačenje srpske vojske su omogućili svi oni, koji su oko 3 mjeseca držali ta dugački front od Kotora do Mojkovca.
Na Mojkovcu je na pravoslavni Božić taj front probijen iako je Vukotić sa svojim komandantima i vojskom učinio nadčovječanske napore da do toga ne dođe.
Ali je tada većina srpske vojske već bila prošla i na sigurnom kod saveznika. Zato se sa pravom postavlja pitanje, da li su na Mojkovcu bile potrebne tolike crnogorske žrtve?

Nije tacno glavni teret pada na Janka Vukotica on je omogucio povlacenje srpske vojske u toj borbi proslavice se komandant brigade MILOS MEDENICA .

 

[Moračanin]

Nije tacno glavni teret pada na Janka Vukotica on je omogucio povlacenje srpske vojske u toj borbi proslavice se komandant brigade MILOS MEDENICA .

To sam i ja rekao, da je na Vukotiću bio glavni teret.
Miloš Medenica je bio komandir Kolašinske brigade, koja je prva napadnuta na Mojkovcu. To su bili sve mladi ljudi, takoreći djeca od 16-25 godina. Oni su pokazali neviđenu hrabrost i zato mnogi misle, da ih je baš zbog toga toliko poginulo. U prvom jurišu na Austijance ih je poginulo 400. Ostatak se povukao a rezervni položaj a napad je nastavila brigada Ivana Ružića sa Drobnjačkom brigadom i posle 3 sata borbe prsa u prsa, osvojila i povratila Bojnu Njivu.

Ima jedan detalj koji je zapisala u svom dnevniku Vasilija, ćerka J.Vukotića:

Za vrijeme zatišja i predaha borbi, zapisano je u Operacijskom dnevniku Prve sandžačke divizije: “Dolaze majke i sestre ili žene sa torbama na pogrbljenim i umornim leđima, sa ponudama. Mnoge od njih ne stigoše da ih uruče onima kojim su namijenjene: sinovima, braći, muževima... Sa suzama i bolnim jaukom daju ih drugima, drugoj nečijoj djeci, govoreći: `Uzmi sine trebaće ti!` ..”

Ovo je Miloš Medenica

http://www.montenegrina.net/pages/pages1/istorija/cg_u_1_svj_ratu/boj_na_mojkovcu_p_ljumovic.htm

 

[NickFreakyrgios]

Ма пусти Морачанина да блебеће. Он (а неколико других) с'времена на време имају неодољиву потребу да еуфорично извелича Монтенегрине као највеличанственије на свету. То му дође као неко интелектуално пражњење.
Погледај му само предходни пост, где урла у дречећем плавом, како су се црногорске мајке, сестре и жене у ,,затишју и предаху борби'', мувале по ратишту носећи, ,,на уморним леђима'' торбе са понудама. Па где то има да се у јеку борбе по ратишту мувају цивили а поготову жене. Па нема нигде осим код Монтенегрина када се хвале до небеса.
А када им не иде, онда је неко други крив. Тако су своје предходне поразе и дефинитивни пораз на Мојковцу приписали ,,Србијанцу, пуковнику Петру Пешићу'', коме су приписивали да је био чак и начелник Врховног штаба. А пуковник П.Пешић је био само официр за координацију дејстава онако како су се српска и црногорска ратна команда договориле. У Србији има једна лепа стара изрека: ,,Трт, па другог за уши''. Баш им пристаје.
Пусти Морачанина да, као змај, бљује ватру величајући Монтенегринство - баш је занимљив. Понекада ме и засмеје.

Nije sporan romantičarski duh te bitke i borbe mislim da su žene čak donosile municiju i hranu Crnogorcima prilikom vatrenih okršaja , ako ne donese na vreme naročito municiju bolje da ga ne čeka kod kuće......
U dobroj meri su i Srbijanci sačuvali kao lepo sećanje i stvar koju Crnogorcima nikad neće zaboraviti.
Kod nas takođe živi romantičarski duh vezan za tu bitku.

Citat Original postavio Moračanin Pogledaj poruku
Istina je to, da je AU nudila CG neko proširenje ako ostane neutralna u ovom ratu i ako dozvoli AU vojsci nesmetan prolaz preko CG i da tako presiječe odstupnicu srpskoj vojsci.
CG je to odbila i ušla u rat.
Хајде, бар за ову тврдњу, прилепи линк.

Ovoje sporna situacija i politizacija bitke , ja bih voleo takođe da vidim objašnjenje ovoga kao i ti.
Da je bitka dobijena bila bi definitivno vođena zbog Crne Gore pošto je izgubljena vođena je zbog Srbije.

Tačno je da su potojali pregovori između Knjaza Nikole i AU i zna se šta je nuđeno
od strane AU.
Međutim nikako se ne zna zašto se Knjaz odlučio na ovakvu stvar umesto da se povuče sa svojim unukom i Srbijanskom vojskom.
Ta opcija je potvrđeno nuđena ako se to uopšte može nuditi.

Međutima zašto se Knjaz Nikola na ovo odlučio i ako je znao da je ta bitka izgubljena.
Zbog Srbije? Pa nije valjda više voleo Srbijance i Srbiju nego svoj narod i svoju sopstvenu državu.

Slažem se da je bitka delimično imala za cilj da napravi odstupnicu Srpskoj vojsci ali to nije jedini ni pravi razlog.
Šteta što je ova istina umrla sa Knjazom Nikolom i što prave razloge ove istebljeničke bitke možda nećemo znati

Jedna od mojih predpostavki je da nije verovao u mogućnost povratka Srpskih snaga i krajnji ishod rata jer su samo detalji odredili ishod.

Praktično mi bismo izumrli i rasformirali se totalno da Kralj Aleksandar ne piše u totalnom očaju pismo Ruskom Caru.

Gde ovaj zapreti savezničkim snagama da ako ne obezbede pomoć i transport Srpskoj vojci da će ući u savez sa AU.

Tada tek saveznici reaguju i Srpska vojska finišira i faktički presuđuje ishod rata i svoj sopstveni opstanak.
Jer da je još malo potrajalo sigurno je više ne bi bilo.....

 

[Bastiani]

Ima jedan detalj koji je zapisala u svom dnevniku Vasilija, ćerka J.Vukotića:

Za vrijeme zatišja i predaha borbi, zapisano je u Operacijskom dnevniku Prve sandžačke divizije: “Dolaze majke i sestre ili žene sa torbama na pogrbljenim i umornim leđima, sa ponudama. Mnoge od njih ne stigoše da ih uruče onima kojim su namijenjene: sinovima, braći, muževima... Sa suzama i bolnim jaukom daju ih drugima, drugoj nečijoj djeci, govoreći: `Uzmi sine trebaće ti!` ..”

Dobro Moračanine, evo sad, bez ljutnje. Evo, sve verujem da je bilo tako kako piše, ali vidi. Znači Vasilija je zapisala u svom dnevniku ono što je zapisano u Operacijskom dnevniku Prve sandžačke divizije. Pri tome, pročitaj pažljivo, pa reci sam, je l' tebi liči da je ovo zapis nekog službenog vojnog dokumenta?

 

[NickFreakyrgios]

Dobro Moračanine, evo sad, bez ljutnje. Evo, sve verujem da je bilo tako kako piše, ali vidi. Znači Vasilija je zapisala u svom dnevniku ono što je zapisano u Operacijskom dnevniku Prve sandžačke divizije. Pri tome, pročitaj pažljivo, pa reci sam, je l' tebi liči da je ovo zapis nekog službenog vojnog dokumenta?

Naravno da ne ovo ako je autentično ovo mogu biti samo lični memoari i poezija.
Takođe kao i ti ne simnjam da je možda bilo tako ali to je mogao samo biti lični dnevnik i memoari ali nikako vojni dokument.

 

[Casino Royal]

@ Dobro došli:

Ti si stvarno nedokazan čovjek – dao sam ti par imena istoričara koji su pisali o ovoj problematici, koje ti očigledno nisi ni pogledao – ali nastavljaš da ćeraš po svome? Nije sramota ne znati, ali kad sam ti ukazao da griješiš, umjesto da bar provjeriš da li sam ja u pravu ili ne – ti prelaziš preko toga i nastavljaš da obmanjuješ forumaše – sada očigledno nastavljaš da svjesno lažeš!

Evo izvoda iz teksta: Radoslav Raspopović, „O spoljnopolitičkim aktivnostima Crne Gore u Prvom svjetskom ratu (1914-1916)“ – Crna Gora u Prvom svjetskom ratu, zbornik radova sa okruglog stola Istorijskog instituta Crne Gore, Podgorica, 1998., str. 167-168. (a vidjeti i Prof. dr Gavro Perazić, mr Radoslav Raspopović, „Međunarodni ugovori Crne Gore 1878-1918“ – Zbornik dokumenata sa komentarom, Podgorica, 1992, str. 727-729.):

„Na osnovu stvorenog političkog raspoloženja u zemlji i prevage i u zvaničnoj politici opredjeljenja za rat na strani Antante, mogao se steći utisak da su crnogorski kralj i vlada svoje uskodržavne i dinastičke interese podredili savezničkim ciljevima. Na takav zaključak je dodatno mogla da uputi i činjenica da je na zahtjev kralja Nikole 6. avgusta 1914. načelnik Štaba Srpske vrhovne komande vojvoda Radomir Putnik sačinio Zajednički operacijski plan dejstva srpske i crnogorske vojske, čime su stvorene pretpostavke za tijesnu vojnu saradnju između dvije zemlje. Na sporazumnom radu srpske i crnogorske vojske insistirali su i saveznici, posebno Rusija.
Mada je izradu zajedničkog plana dejstva zatražila crnogorska vlada, neka rješenja koja je on sadržao ubrzo su postala izvorom nesporazuma u odnosima sa Srbijom. Planom je dvije trećine crnogorske vojske stavljeno pod Srpsku vrhovnu komandu. (Dvije trećine crnogorske vojske trebalo je grupisati u rejonu Pljevalja za kooperaciju sa srpskom vojskom u pravcu Sarajeva. Ostale snage Crna Gora je trebalo da upotrijebi za odbranu svoje teritorije na hercegovačkom i lovćenskom frontu i na granici prema Albaniji) Osim toga, radi radi stalnosti veza između Srpske i Crnogorske vrhovne komande razmijenjeni su delegati. Za vojnog delegata u crnogorskom štabu određen je general Božidar Janković, a Štabu crnogorske vrhovne komande bilo je staljeno na raspolaganje još nekoliko oficira. (Riječ je o oficirima: generalštabnom pukovniku Petru Pešiću, inžinjerskom pukovniku Borivoju Nešiću i pješadijskim potpukovnicima Dragoljubu Mihailoviću i Đorđiju Paligoriću). Crnogorski brigadir Jovo Bećir određen je za delegata u Štabu srpske vojske, ali je on ubrzo napustio ovu dužnost izražavajući revolt protiv snažnog unionističkog pokreta među srpskim oficirima.
General Janković je po dolasku u Crnu Goru imenovan za načelnika Štaba crnogorske vojske koja je bila predviđena za odbranu terirorije Crne Gore. Na taj način su, bez obzira što je kralj Nikola i dalje bio vrhovni komandant, praktično cjelokupne oružane snage zemlje stavljene pod komandu srpskih oficira. Osim toga Srbija je imala nadležnost u kontroli trošenja savezničke vojne pomoći oprijedjeljivane Crnoj Gori. Zbog svoje veličine i vojne snage Srbija je prirodno imala mnogo veći značaj u savezničkoj politici.“

Evo iz iste knjige izvod iz teksta Novica Rakočević, „Prilog pitanju kapitulacije crnogorske vojske“, str. 159.:

„Crnogorska kraljica Milena, sa kćerkama, u pratnji srpskog pukovnika Babića, otputovala je 17. januara za Skadar. Istog dana ujutro načelnik Vrhovne komande crnogorske vojske, pukovnik Petar Pešić je napustio Crnu Goru zajedno sa srpskim oficirima iz Podgorice. Na njegov predlog, za načelnika Vrhovne komande određen je divizijar Janko Vukotić.“

Treba li ti još citata da te razuvjerim ko su bili načelnici Štaba Vrhovne komande crnogorske vojske za vrijeme WWI ?

 

[Добро дошли]

Ti si stvarno nedokazan čovjek – dao sam ti par imena istoričara koji su pisali o ovoj problematici, koje ti očigledno nisi ni pogledao – ali nastavljaš da ćeraš po svome? Nije sramota ne znati, ali kad sam ti ukazao da griješiš, umjesto da bar provjeriš da li sam ja u pravu ili ne – ti prelaziš preko toga i nastavljaš da obmanjuješ forumaše – sada očigledno nastavljaš da svjesno lažeš!

Evo izvoda iz teksta: Radoslav Raspopović, „O spoljnopolitičkim aktivnostima Crne Gore u Prvom svjetskom ratu (1914-1916)“ – Crna Gora u Prvom svjetskom ratu, zbornik radova sa okruglog stola Istorijskog instituta Crne Gore, Podgorica, 1998., str. 167-168. (a vidjeti i Prof. dr Gavro Perazić, mr Radoslav Raspopović, „Međunarodni ugovori Crne Gore 1878-1918“ – Zbornik dokumenata sa komentarom, Podgorica, 1992, str. 727-729.):
„Na osnovu stvorenog političkog raspoloženja u zemlji i prevage i u zvaničnoj politici opredjeljenja za rat na strani Antante, mogao se steći utisak da su crnogorski kralj i vlada svoje uskodržavne i dinastičke interese podredili savezničkim ciljevima. Na takav zaključak je dodatno mogla da uputi i činjenica da je na zahtjev kralja Nikole 6. avgusta 1914. načelnik Štaba Srpske vrhovne komande vojvoda Radomir Putnik sačinio Zajednički operacijski plan dejstva srpske i crnogorske vojske, čime su stvorene pretpostavke za tijesnu vojnu saradnju između dvije zemlje. Na sporazumnom radu srpske i crnogorske vojske insistirali su i saveznici, posebno Rusija.
Mada je izradu zajedničkog plana dejstva zatražila crnogorska vlada, neka rješenja koja je on sadržao ubrzo su postala izvorom nesporazuma u odnosima sa Srbijom. Planom je dvije trećine crnogorske vojske stavljeno pod Srpsku vrhovnu komandu. (Dvije trećine crnogorske vojske trebalo je grupisati u rejonu Pljevalja za kooperaciju sa srpskom vojskom u pravcu Sarajeva. Ostale snage Crna Gora je trebalo da upotrijebi za odbranu svoje teritorije na hercegovačkom i lovćenskom frontu i na granici prema Albaniji) Osim toga, radi radi stalnosti veza između Srpske i Crnogorske vrhovne komande razmijenjeni su delegati. Za vojnog delegata u crnogorskom štabu određen je general Božidar Janković, a Štabu crnogorske vrhovne komande bilo je staljeno na raspolaganje još nekoliko oficira. (Riječ je o oficirima: generalštabnom pukovniku Petru Pešiću, inžinjerskom pukovniku Borivoju Nešiću i pješadijskim potpukovnicima Dragoljubu Mihailoviću i Đorđiju Paligoriću). Crnogorski brigadir Jovo Bećir određen je za delegata u Štabu srpske vojske, ali je on ubrzo napustio ovu dužnost izražavajući revolt protiv snažnog unionističkog pokreta među srpskim oficirima.
General Janković je po dolasku u Crnu Goru imenovan za načelnika Štaba crnogorske vojske koja je bila predviđena za odbranu terirorije Crne Gore. Na taj način su, bez obzira što je kralj Nikola i dalje bio vrhovni komandant, praktično cjelokupne oružane snage zemlje stavljene pod komandu srpskih oficira. Osim toga Srbija je imala nadležnost u kontroli trošenja savezničke vojne pomoći oprijedjeljivane Crnoj Gori. Zbog svoje veličine i vojne snage Srbija je prirodno imala mnogo veći značaj u savezničkoj politici.“
Evo iz iste knjige izvod iz teksta Novica Rakočević, „Prilog pitanju kapitulacije crnogorske vojske“, str. 159.:
„Crnogorska kraljica Milena, sa kćerkama, u pratnji srpskog pukovnika Babića, otputovala je 17. januara za Skadar. Istog dana ujutro načelnik Vrhovne komande crnogorske vojske, pukovnik Petar Pešić je napustio Crnu Goru zajedno sa srpskim oficirima iz Podgorice. Na njegov predlog, za načelnika Vrhovne komande određen je divizijar Janko Vukotić.“
Treba li ti još citata da te razuvjerim ko su bili načelnici Štaba Vrhovne komande crnogorske vojske za vrijeme WWI ?

Најпре да ти се захвалим на епитетима које си исказао највероватније у наступу беса. Ја тебе нисам почастио истом мером, али има времена.

Те књиге, које ми препоручујеш, нећу читати јер су под набојем пристрастности и мени много не вреде. Ево шта се може из њих закључити ( а и ти си то у твом посту болдовао): Црна Гора је у то време имала 2 (два) начелника Штаба Врховне команде црногорске војске и оба су из Србије - генерал Б.Јанковић и пуковник П.Пешић. Уз Ваш командни кадар, Ви сте имали више старешина него војника. Колика је то по броју црногорска војска била да је захтевала два начелника? Или је то била нека војска из два дела?
И сада ме терај да ја то читам! Не иде никако, ма како ћеш ми ти то објаснити.

 

[Moračanin]

Dobro Moračanine, evo sad, bez ljutnje. Evo, sve verujem da je bilo tako kako piše, ali vidi. Znači Vasilija je zapisala u svom dnevniku ono što je zapisano u Operacijskom dnevniku Prve sandžačke divizije. Pri tome, pročitaj pažljivo, pa reci sam, je l' tebi liči da je ovo zapis nekog službenog vojnog dokumenta?

Službeno ili ne službeno - to je bilo tako. A da li je stručno napisano, to je najmanje važno.
Da ti još i ovo rečem,
U tim aktivnostima na mojkovačkom frontu se u narodu pričaju razni detalji, koji su lično doživjeli i više članova moje porodice (đed, stričevi i njihove žene, sestre i majke).

Žene su vojsci donosile hranu i odjeću, jer druge obskrbe nije bilo.
Mnoge poginule smo pronašli tek u Maju, kad je okopnio snijeg i koje vukovi i lisice i ptice nijesu raznijeli. Tada su ih na zaprežnim vozilima sa volovima dovlačili u njihova sela da ih sahrane.
Većina porodica je tada ostala skoro bez muške glave u kući ako ne računamo malu djecu.

Moj đed je teško ranjen i pred smrt je dao svoga konja jednome Vasojeviću. Posle 2 ili 3 godine, dođe sin toga Vasojevića u Moraču da prodava rakiju, koju je u mješinama prevažao na tome konju i moj otac kao dijete, pozna konja.
Ta je rekao, da mu je otac došao sa tim konjem iz Mojkovca i da mu ga je dao taj i taj pred smrt.
Kad je saznao đe i kod koga je došao, htio je da vrati konja ali moj otac iako još dijete nije htio rekavši:
Toga konja ti moj otac poklonio. Neka ti je srećan i tvoj je i ja ga neću uzeti.
Tada je Vasojević istovario svu rakiju što je imao i dao mu je, pojahao konja i otišao u Vasojeviće.
Tako se završio taj neobičan susret o kojemu se dosta pričalo.

 

[Добро дошли]

:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
Moj đed je teško ranjen i pred smrt je dao svoga konja jednome Vasojeviću. Posle 2 ili 3 godine, dođe sin toga Vasojevića u Moraču da prodava rakiju, koju je u mješinama prevažao na tome konju i moj otac kao dijete, pozna konja.
Ta je rekao, da mu je otac došao sa tim konjem iz Mojkovca i da mu ga je dao taj i taj pred smrt.
Kad je saznao đe i kod koga je došao, htio je da vrati konja ali moj otac iako još dijete nije htio rekavši:
Toga konja ti moj otac poklonio. Neka ti je srećan i tvoj je i ja ga neću uzeti.
Tada je Vasojević istovario svu rakiju što je imao i dao mu je, pojahao konja i otišao u Vasojeviće.
Tako se završio taj neobičan susret o kojemu se dosta pričalo.

Добра и проверена историјска чињеница!? Врло значајна за битку на Мојковцу!

 

[Casino Royal]

Најпре да ти се захвалим на епитетима које си исказао највероватније у наступу беса. Ја тебе нисам почастио истом мером, али има времена.

Те књиге, које ми препоручујеш, нећу читати јер су под набојем пристрастности и мени много не вреде. Ево шта се може из њих закључити ( а и ти си то у твом посту болдовао): Црна Гора је у то време имала 2 (два) начелника Штаба Врховне команде црногорске војске и оба су из Србије - генерал Б.Јанковић и пуковник П.Пешић. Уз Ваш командни кадар, Ви сте имали више старешина него војника. Колика је то по броју црногорска војска била да је захтевала два начелника? Или је то била нека војска из два дела?
И сада ме терај да ја то читам! Не иде никако, ма како ћеш ми ти то објаснити.

E blago meni sa tobom Najprije da se izvinem - moguće je da sam malo pretjerao, upravo u nastupu bijesa - tu si u pravu! A bijesan sam jer sam uložio trud da prekucavam tekstove iz knjiga da bih dao doprinos istorijskoj istini u vezi ove teme na ovom forumu - a ti si zabio glavu kao noj u zemlju, i ne namjeravaš da je izvadiš - nećeš da čitaš knjige istoričara o ovoj temi, a hoćeš da nam "držiš lekcije" o njoj? I pri tom se posprduješ sa mnom, iako sam samo iznio stavove eminentnih istoričara o ovom pitanju - i to ne radiš tako što se obraćaš meni, pa me demantuješ - već me onako "kačiš" mučki, dok se obraćaš Moračaninu - i to poslije velikog protoka vremena kad smo raspravljali o ovim pitanjima!
Da si pažljivo čitao što sam pisao prije, bilo bi ti jasno da Crna Gora nije imala dva načelnika Štaba vrhovne komande crnogorske vojske u isto vrijeme - već samo jednog! Tako je do 21. juna 1915. godine načelnik crnogorske Vrhovne komande bio general Boža Janković, koji je zbog crnogorskog samovoljnog zauzimanja Skadra podnio ostavku na to mjesto (po instrukcijama srbijanske vlade - da bi se kompromitovala crnogorska vlada)! A poslije toga ga je zamijenio pukovnik Petar Pešić, koji je na tom mjestu ostao do 17. januara 1916. godine - ništa tu nema sporno i nejasno!

 

[Добро дошли]

E blago meni sa tobom Najprije da se izvinem - moguće je da sam malo pretjerao, upravo u nastupu bijesa - tu si u pravu! A bijesan sam jer sam uložio trud da prekucavam tekstove iz knjiga da bih dao doprinos istorijskoj istini u vezi ove teme na ovom forumu - a ti si zabio glavu kao noj u zemlju, i ne namjeravaš da je izvadiš - nećeš da čitaš knjige istoričara o ovoj temi, a hoćeš da nam "držiš lekcije" o njoj? I pri tom se posprduješ sa mnom, iako sam samo iznio stavove eminentnih istoričara o ovom pitanju - i to ne radiš tako što se obraćaš meni, pa me demantuješ - već me onako "kačiš" mučki, dok se obraćaš Moračaninu - i to poslije velikog protoka vremena kad smo raspravljali o ovim pitanjima!
Da si pažljivo čitao što sam pisao prije, bilo bi ti jasno da Crna Gora nije imala dva načelnika Štaba vrhovne komande crnogorske vojske u isto vrijeme - već samo jednog! Tako je do 21. juna 1915. godine načelnik crnogorske Vrhovne komande bio general Boža Janković, koji je zbog crnogorskog samovoljnog zauzimanja Skadra podnio ostavku na to mjesto (po instrukcijama srbijanske vlade - da bi se kompromitovala crnogorska vlada)! A poslije toga ga je zamijenio pukovnik Petar Pešić, koji je na tom mjestu ostao do 17. januara 1916. godine - ništa tu nema sporno i nejasno!

Препоручене књиге заИста немам намеру да читам јер су настале 90-тих година на округлим столовима, где се увелико вршила ревизија историје и изграђивала дистанца од Србије и припреман терен за сопствену самосталност.Зато ,,еминентне историчаре,, не сматрам компетентним за тумачење ,,нове историје''која тумачи догађаје из Првог светског рата. Можда могу да прихватим неке историчаре од раније или, ако будем у животу, историчаре у будућности када се растерете рецидива заједништва са Србијом.
И ти не мораш да улажеш труд на преписивање таквих књига. Сачекај мало, да прецизно видиш шта те књиге саопшштавају.
ПС: Ној је бистра птица и никада не гњури у земљу јер је тамо тврдо. Увек загњури у песак. Можеш и од ње нешто да научиш.

 

[Casino Royal]

Препоручене књиге заИста немам намеру да читам јер су настале 90-тих година на округлим столовима, где се увелико вршила ревизија историје и изграђивала дистанца од Србије и припреман терен за сопствену самосталност.Зато ,,еминентне историчаре,, не сматрам компетентним за тумачење ,,нове историје''која тумачи догађаје из Првог светског рата. Можда могу да прихватим неке историчаре од раније или, ако будем у животу, историчаре у будућности када се растерете рецидива заједништва са Србијом.
И ти не мораш да улажеш труд на преписивање таквих књига. Сачекај мало, да прецизно видиш шта те књиге саопшштавају.
ПС: Ној је бистра птица и никада не гњури у земљу јер је тамо тврдо. Увек загњури у песак. Можеш и од ње нешто да научиш.

Ja sam ti prije nabrojao istorijske radove (knjige) koji su nastali mnogo prije devedesetih godina prošlog vijeka – ove iz devedesetih nijesam uopšte spominjao!
Inače ovaj okrugli sto u organizaciji Istorijskog instituta je održan u Podgorici 15. maja 1996. godine, i na njemu su učestvovali i objavili radove: Dr Radoslav Raspopović (danas je direktor Istorijskog instituta Crne Gore – po nacionalnosti je Srbin, i rođeni je šura Momira Bulatovića), Dr Branislav Kovačević, Dr Miomir Dašić, Dr Milorad Ekmečić, Dr Mihailo Vojvodić, Dr Dragoljub R. Živojinović, Dr Nikola B. Popović, Dr Bogumil Hrabak, Dr Zoran Lakić, Dr Gavro Perazić, Dr Šerbo Rastoder, Dr Novica Rakočević, Dr Ljiljana Aleksić-Pejković, Dr Senka Babović-Raspopović i Dr Čedomir Lučić.
Znači svi ovi ljudi nijesu znali ko su bili načelnici Štaba vrhovne komande crnogorske vojske za vrijeme WWI, već su bili u zabludi? I svi su oni radili na stvaranju „distance“ od Srbije i „pripremali teren“ za njeno osamostaljenje još 1996. godine?
Odlično što imamo tebe da nam otvoriš oči – hvala ti!

 

[Добро дошли]

Ja sam ti prije nabrojao istorijske radove (knjige) koji su nastali mnogo prije devedesetih godina prošlog vijeka – ove iz devedesetih nijesam uopšte spominjao!
Inače ovaj okrugli sto u organizaciji Istorijskog instituta je održan u Podgorici 15. maja 1996. godine, i na njemu su učestvovali i objavili radove: Dr Radoslav Raspopović (danas je direktor Istorijskog instituta Crne Gore – po nacionalnosti je Srbin, i rođeni je šura Momira Bulatovića), Dr Branislav Kovačević, Dr Miomir Dašić, Dr Milorad Ekmečić, Dr Mihailo Vojvodić, Dr Dragoljub R. Živojinović, Dr Nikola B. Popović, Dr Bogumil Hrabak, Dr Zoran Lakić, Dr Gavro Perazić, Dr Šerbo Rastoder, Dr Novica Rakočević, Dr Ljiljana Aleksić-Pejković, Dr Senka Babović-Raspopović i Dr Čedomir Lučić.
Znači svi ovi ljudi nijesu znali ko su bili načelnici Štaba vrhovne komande crnogorske vojske za vrijeme WWI, već su bili u zabludi? I svi su oni radili na stvaranju „distance“ od Srbije i „pripremali teren“ za njeno osamostaljenje još 1996. godine?
Odlično što imamo tebe da nam otvoriš oči – hvala ti!

Хвала, и изволте другом приликом!

 

[Moračanin]

Добра и проверена историјска чињеница!? Врло значајна за битку на Мојковцу!

Nije istorijska činjenica ali jeste zanimljiv i istinit događaj.

 

[NickFreakyrgios]

@ Dobro došli:

Ti si stvarno nedokazan čovjek – dao sam ti par imena istoričara koji su pisali o ovoj problematici, koje ti očigledno nisi ni pogledao – ali nastavljaš da ćeraš po svome? Nije sramota ne znati, ali kad sam ti ukazao da griješiš, umjesto da bar provjeriš da li sam ja u pravu ili ne – ti prelaziš preko toga i nastavljaš da obmanjuješ forumaše – sada očigledno nastavljaš da svjesno lažeš!

Evo izvoda iz teksta: Radoslav Raspopović, „O spoljnopolitičkim aktivnostima Crne Gore u Prvom svjetskom ratu (1914-1916)“ – Crna Gora u Prvom svjetskom ratu, zbornik radova sa okruglog stola Istorijskog instituta Crne Gore, Podgorica, 1998., str. 167-168. (a vidjeti i Prof. dr Gavro Perazić, mr Radoslav Raspopović, „Međunarodni ugovori Crne Gore 1878-1918“ – Zbornik dokumenata sa komentarom, Podgorica, 1992, str. 727-729.):

„Na osnovu stvorenog političkog raspoloženja u zemlji i prevage i u zvaničnoj politici opredjeljenja za rat na strani Antante, mogao se steći utisak da su crnogorski kralj i vlada svoje uskodržavne i dinastičke interese podredili savezničkim ciljevima. Na takav zaključak je dodatno mogla da uputi i činjenica da je na zahtjev kralja Nikole 6. avgusta 1914. načelnik Štaba Srpske vrhovne komande vojvoda Radomir Putnik sačinio Zajednički operacijski plan dejstva srpske i crnogorske vojske, čime su stvorene pretpostavke za tijesnu vojnu saradnju između dvije zemlje. Na sporazumnom radu srpske i crnogorske vojske insistirali su i saveznici, posebno Rusija.
Mada je izradu zajedničkog plana dejstva zatražila crnogorska vlada, neka rješenja koja je on sadržao ubrzo su postala izvorom nesporazuma u odnosima sa Srbijom. Planom je dvije trećine crnogorske vojske stavljeno pod Srpsku vrhovnu komandu. (Dvije trećine crnogorske vojske trebalo je grupisati u rejonu Pljevalja za kooperaciju sa srpskom vojskom u pravcu Sarajeva. Ostale snage Crna Gora je trebalo da upotrijebi za odbranu svoje teritorije na hercegovačkom i lovćenskom frontu i na granici prema Albaniji) Osim toga, radi radi stalnosti veza između Srpske i Crnogorske vrhovne komande razmijenjeni su delegati. Za vojnog delegata u crnogorskom štabu određen je general Božidar Janković, a Štabu crnogorske vrhovne komande bilo je staljeno na raspolaganje još nekoliko oficira. (Riječ je o oficirima: generalštabnom pukovniku Petru Pešiću, inžinjerskom pukovniku Borivoju Nešiću i pješadijskim potpukovnicima Dragoljubu Mihailoviću i Đorđiju Paligoriću). Crnogorski brigadir Jovo Bećir određen je za delegata u Štabu srpske vojske, ali je on ubrzo napustio ovu dužnost izražavajući revolt protiv snažnog unionističkog pokreta među srpskim oficirima.
General Janković je po dolasku u Crnu Goru imenovan za načelnika Štaba crnogorske vojske koja je bila predviđena za odbranu terirorije Crne Gore. Na taj način su, bez obzira što je kralj Nikola i dalje bio vrhovni komandant, praktično cjelokupne oružane snage zemlje stavljene pod komandu srpskih oficira. Osim toga Srbija je imala nadležnost u kontroli trošenja savezničke vojne pomoći oprijedjeljivane Crnoj Gori. Zbog svoje veličine i vojne snage Srbija je prirodno imala mnogo veći značaj u savezničkoj politici.“

Evo iz iste knjige izvod iz teksta Novica Rakočević, „Prilog pitanju kapitulacije crnogorske vojske“, str. 159.:

„Crnogorska kraljica Milena, sa kćerkama, u pratnji srpskog pukovnika Babića, otputovala je 17. januara za Skadar. Istog dana ujutro načelnik Vrhovne komande crnogorske vojske, pukovnik Petar Pešić je napustio Crnu Goru zajedno sa srpskim oficirima iz Podgorice. Na njegov predlog, za načelnika Vrhovne komande određen je divizijar Janko Vukotić.“

Treba li ti još citata da te razuvjerim ko su bili načelnici Štaba Vrhovne komande crnogorske vojske za vrijeme WWI ?

Ne poznajem ovu svu literaturu ali ovako uopšteno da li misliš da je do propasti i kapitulacije došlo zbog Srbijanskog vrhovnog štaba i oficirima iz Srbije na čelu?

Bilo bi to jako maračno gledanje , Janko Vukotić učestvuje u svim operacijama sa Srbijanskom vojskom na čelu u Balkanskim ratovima.
Tako da su to uglavnom bili Srbijansko Crnogorsko uigrani timovi iz Balkanskog rata.

 

[Bastiani]

Da si pažljivo čitao što sam pisao prije, bilo bi ti jasno da Crna Gora nije imala dva načelnika Štaba vrhovne komande crnogorske vojske u isto vrijeme - već samo jednog! Tako je do 21. juna 1915. godine načelnik crnogorske Vrhovne komande bio general Boža Janković, koji je zbog crnogorskog samovoljnog zauzimanja Skadra podnio ostavku na to mjesto (po instrukcijama srbijanske vlade - da bi se kompromitovala crnogorska vlada)! A poslije toga ga je zamijenio pukovnik Petar Pešić, koji je na tom mjestu ostao do 17. januara 1916. godine - ništa tu nema sporno i nejasno!

Ovo je naknadno učitavanje istorije. Crna Gora i Srbija su prethodno već jednom opsedale Skadar (komandant srpskog korpusa bio Petar Bojović), ali se pod političkim pritiskom Zapada tj. Austro-Ugarske srpski korpus povukao. Niko u Beogradu, a ni sam Bojović, nije bio srećan zbog toga.

Na sličan način srpska vojska je bila angažovana i u opsadi Jedrena, reč je bilo o tome da je srpska vojska imala artiljeriju koja je bila efikasna u zauzimanju utvrđenih gradova.

Kada je CG zauzela Skadar 1915, Beograd je smatrao da je to politički pogrešno. Ne zato što mrzi Crnogorce, nego je odnos snaga u Evropi bio takav da je to nanosilo štetu. I povukao poteze da se tome suprotstavi.

Naravno, u zlonamernim interpretacijama, to se pretvara u nameru da se "kompromituje crnogorska vlada" i tumači kao nelojalnost Beograda. I onda se takva formulacija papagajski i do besvesti prepisuje.

A možda može i ovako da se intepretira: zbog zauzimanja Skadra i megalomanije sa Cetinja dovedeni su u pitanje interesi i Srbije i Crne Gore.

 

[Casino Royal]

Ne poznajem ovu svu literaturu ali ovako uopšteno da li misliš da je do propasti i kapitulacije došlo zbog Srbijanskog vrhovnog štaba i oficirima iz Srbije na čelu?

Bilo bi to jako maračno gledanje , Janko Vukotić učestvuje u svim operacijama sa Srbijanskom vojskom na čelu u Balkanskim ratovima.
Tako da su to uglavnom bili Srbijansko Crnogorsko uigrani timovi iz Balkanskog rata.

Da se razumijemo - crnogorska vojska se definitivno ne bi mogla odbraniti od ofanzive brojnije austrougarske vojske, to tada nije mogla ni mnogo jača srpska vojska! Međutim pravo pitanje je zašto se i crnogorska vojska nije povukla za srpskom vojskom, jer kad su otpočeli završni sukobi oko Božića 1916. godine gro srpske vojske ne da je bio u Skadru, već daleko južnije u Albaniji?
Zna se ko je tada izdavao naredbe da Crna Gora mora dati austro-ugarskoj vojsci "odsudnu bitku"; zna se ko je obmanjivao crnogorce da se cijela srpska vojska još nije povukla i da joj se još treba štititi odstupnica; zna se ko je kralju Nikoli prvi predložio da potpiše kapitulaciju, što on nikako nije htio učiniti; a zna se zašto je to sve i radio - na optužbe nekih srpskih generala da je on najodgovorniji za slom crnogorske vojske, jer je tad bio na njenom čelu, čovjek je sam priznao kasnije:
“Odnosno tvrđenja mojih kritičara, da sam savjetovao pokojnom kralju Nikoli da zaključi mir sa Austrijom, napominjem da sam izneo u ’Ratniku’ celu istoriju toga pitanja, i nemam potrebe da ga ponovo izlažem. Sem toga nalazim da bi to bilo izlišno, jer su oni suviše slabi da shvate vojno-politička pitanja toga obima. Ali moram da im postavim ovo pitanje: jesu li kad razmislili o tome, kakva bi celokupna situacija bila za naš narod, da kralj Nikola nije uputio Franju Josifu onu depešu, i da se na Solunskom frontu pored srpske Vrhovne komande našla i crnogorska Vrhovna komanda, a po proboju ovog fronta i ulaska u otadžbinu – pored kralja Petra i kralj Nikola?“ (Petar Pešić, „Crna Gora u svetskom ratu“, Ratnik, sv. za novembar/decembar 1924. str. 1-44 i januar/februar 1925, str. 1-76)

 

[Casino Royal]

Ovo je naknadno učitavanje istorije. Crna Gora i Srbija su prethodno već jednom opsedale Skadar (komandant srpskog korpusa bio Petar Bojović), ali se pod političkim pritiskom Zapada tj. Austro-Ugarske srpski korpus povukao. Niko u Beogradu, a ni sam Bojović, nije bio srećan zbog toga.

Na sličan način srpska vojska je bila angažovana i u opsadi Jedrena, reč je bilo o tome da je srpska vojska imala artiljeriju koja je bila efikasna u zauzimanju utvrđenih gradova.

Kada je CG zauzela Skadar 1915, Beograd je smatrao da je to politički pogrešno. Ne zato što mrzi Crnogorce, nego je odnos snaga u Evropi bio takav da je to nanosilo štetu. I povukao poteze da se tome suprotstavi.

Naravno, u zlonamernim interpretacijama, to se pretvara u nameru da se "kompromituje crnogorska vlada" i tumači kao nelojalnost Beograda. I onda se takva formulacija papagajski i do besvesti prepisuje.

A možda može i ovako da se intepretira: zbog zauzimanja Skadra i megalomanije sa Cetinja dovedeni su u pitanje interesi i Srbije i Crne Gore.

Pozdrav Bastiani!

A evo šta piše o ovoj stvari Dimo Vujović, „Ujedinjenje Crne Gore i Srbije“, Titograd, 1962, str 108-110. (a i mnogi drugi istoričari) o tome:

„... Tako su u prvoj polovini 1915. godine ostale bez rezultata sve nade i svi napori kralja Nikole i crnogorske vlade da poprave politički i ekonomski položaj Crne Gore i da se što je moguće više osamostale od Srbije. Naprotiv, srpskoj je vladi uskoro uspjelo da Crnu Goru još više izoluje iod saveznika i da njenog kralja i vladu kompromituje kod njih, pri čemu je koristila spor oko okupacije Skadra od strane crnogorskih trupa i spor oko komandovanja crnogorskom sandžačkom vojskom.
Spor oko okupacije Skadra najbolje ilustruje suštinu planova vladajućih krugova Srbije i Crne Gore. On pokazuje i to koliko su se oni razilazili. Bez obzira na svezništvo i životnu zainteresovanost te dvije zemlje za iskrenu i nesebičnu saradnju na svim poslovima.
Po naređenju crnogorske vlade, a bez saglasnosti načelnika vrhovne komande. Crnogorske trupe su tokom juna 1915. godine zauzele Skadar i prostor između crnogorske granice i rijeke Drima. Crnogorske vlada se odlučila na ovaj korak i zbog vojnih i političkih razloga. Vojni su se razlozi sastojali u težnji za obezbjeđenjem od stalnih albanskih napada, a prvenstveno u obezbijeđenju rijeke Bojane, jedine komunikacije preko koje je Crne Gora mogla dobijati hranu i druge potrebe. Sa tog stanovišta ova je mjera bila nužna i opravdana. Ova njera se ikasnije pokazala korisna, naročito prilikom odstupanja srpske vojske.
Ali sem vojnih postojali su i ozbiljni politički razlozi kojima se crnogorska vlada rukovodila pri donošenju odluke da okupira Skadar i djelove Albanije. To je bila bojazan da te djelove ne okupiraju srpske trupe, koje su krajem maja već bile zauzele Tiranu i Elbasan. Crnogorske vlada je smatrala da Skadar i sjeverna Albanija spadaju u njenu interesnu sferu, pa je požurila sa okupacijom ovog područja, bez obzira na veliko protivljenje saveznika, a posebno Srbije.
Čim je zapazila pokrete srpskih trupa u Albaniji, crnogorska vlada je preduzela korake da to učine i njene trupe. U tom cilju je zastupnik crnogorskog ministra vojske, 27. V 1915. (9. VI po novom kalendaru), generalu B. Jankoviću uputio akt u kome se pred ostlog kaže:
’Uslijed ugrožavanja naših interesa sa strane razularenih Arnauta a budući pozitivno izvješten da i srpske trupe nastupaju u Albaniju, danas sam zamolio predsjednika vlade da naredi komandantu Staro-srbijanskog odreda da i on nastupa u pravcu svog fronta i zauzme svo zemljište do Drima. Izvježtavajući vas o ovome gospodine generale, kao delegata srpske vrhovne komande čast mi je u isto vrijeme zamoliti Vas učtivo da bi me obavijestili o uzrocima zbog kojih nismo bili na vreme izvešteni o nastupanju srpskih trupa u Albaniju.’ (DAD, Političko odjeljenje 1915, Crna Gora 1915, pov. D. br. 1010 od 28. V 1915.)
Ovo nastupanje srpskih trupa u Albaniji izazvalo je veliku uznemirenost na Cetinju. To je zapazio i srpski poslanik na Cetinju, pa u vezi sa tim javlja svojoj vladi sledeće:
’U dvorskim i vladinim krugovima vlada veliko nepoverenje prema Srbiji. Optužuju nas da smo neiskreni, da hoćemo uzeti Skadar i da ih stavimo u zavistan položaj. Kralj je rekao da će sve biti prekinuto između nas ako jedan srpski vojnik pređe Drim. Ovde smatraju da Crna Gora ima isto toliko razloga okupirati Albaniju koliko i Srbija. Naše daleko napredovanje ne uliva i poverenje. Otuda ovde naše savete sa velikim nepoverenjem primaju.’ (Isto, pov. br. 6188 od 3. VI 1915.)
U isto vrijeme je crnogorska vlada tražila da se za okupaciju Skadra i sjeverne Albanije odvoji nešto trupa. Za sve to nije davao saglasnost general Janković, koji je bio načelnik Crnogorske vrhovne komande (moja napomena – evo Dimo na još jednom mjestu eksplicitno kaže ko je bio načelnik Crnogorske vrhovne komande), jer je svaki put kada bi crnogorska vlada ovo tražila, uporno odbijao ovaj zahtjev. Zbog toga je crnogorska vlada i izdala naređenje za okupaciju pomenute teritorije nezavisno i bez znanja načelnika Crnogorske vrhovne komande. Da bi zbog ovog postupka crnogorske vlade otežala njen položaj u zemlji i kod saveznika, srpska vlada je naredila generalu Jankoviću da podnese ostavku na svoj položaj, što je ovaj i uradio. Položaj kralja Nikole i njegove vlade postao je još teži i zbog toga što su ovim korakom bili nezdovoljni ne samo Srbija, već i svi saveznici, koji su u vezi s tim u više navrata protestvovali kod crnogorske vlade. Njen položaj se pogoršao još više zbog priča koje su se pronijele u diplomatskom koru o tome da su Ctrnogorci okupirali sjevernu Albaniju u dogovoru sa Austro-Ugarskom. I ova je optužba potekla od generala Jankovića, koji je prije napuštanja Crne Gore posjetio engleskog poslanika i obavijestio ga o tome da je ubijeđen da između kralja Nikole i Austro-Ugarske postoji neki tajni sporazum. Kao argument za ovu tvrdnju navođeni su razgovori koje su tih dana, uoči okupacije Skadra, vodili sin kralja Nikole, knez Petar i austro-ugarski major Hubka. Engleski poslanik je o tome obavijestio svoju vladu, a ova vlade Francuske i Rusije. Ovakve je vijesti širila i srpska vlada; ona je o tome obavijestila diplomatske predstavnike u Nišu, a ovi su sa tim upoznali svoje vlade.
Na ovaj način su srpski predstavnici u Crnoj Gori uspjeli da kompromituju crnogorske vladajuće krugove i da Crnoj Gori nanesu ogromnu štetu, jer su njihove optužbe saveznici ozbiljno primili, pa su se donekle i zbog toga ustezali da pruže nužnu pomoć Crnoj Gori, što je u Londonu i otvoreno rečno crnogorskom poslaniku, koji je tamo bio došao da reguliše pitanje ratne pomoći Crnoj Gori.“

I piše o ovome Dimo još dosta – nema potrebe da prenosim dalje!

 

[NickFreakyrgios]

Da se razumijemo - crnogorska vojska se definitivno ne bi mogla odbraniti od ofanzive brojnije austrougarske vojske, to tada nije mogla ni mnogo jača srpska vojska! Međutim pravo pitanje je zašto se i crnogorska vojska nije povukla za srpskom vojskom, jer kad su otpočeli završni sukobi oko Božića 1916. godine gro srpske vojske ne da je bio u Skadru, već daleko južnije u Albaniji?
Zna se ko je tada izdavao naredbe da Crna Gora mora dati austro-ugarskoj vojsci "odsudnu bitku"; zna se ko je obmanjivao crnogorce da se cijela srpska vojska još nije povukla i da joj se još treba štititi odstupnica; zna se ko je kralju Nikoli prvi predložio da potpiše kapitulaciju, što on nikako nije htio učiniti; a zna se zašto je to sve i radio - na optužbe nekih srpskih generala da je on najodgovorniji za slom crnogorske vojske, jer je tad bio na njenom čelu, čovjek je sam priznao kasnije:
“Odnosno tvrđenja mojih kritičara, da sam savjetovao pokojnom kralju Nikoli da zaključi mir sa Austrijom, napominjem da sam izneo u ’Ratniku’ celu istoriju toga pitanja, i nemam potrebe da ga ponovo izlažem. Sem toga nalazim da bi to bilo izlišno, jer su oni suviše slabi da shvate vojno-politička pitanja toga obima. Ali moram da im postavim ovo pitanje: jesu li kad razmislili o tome, kakva bi celokupna situacija bila za naš narod, da kralj Nikola nije uputio Franju Josifu onu depešu, i da se na Solunskom frontu pored srpske Vrhovne komande našla i crnogorska Vrhovna komanda, a po proboju ovog fronta i ulaska u otadžbinu – pored kralja Petra i kralj Nikola?“ (Petar Pešić, „Crna Gora u svetskom ratu“, Ratnik, sv. za novembar/decembar 1924. str. 1-44 i januar/februar 1925, str. 1-76)

Ne znam možeš da mi odgovoriš ili kad budem imao vremena da prelistam to predpostavljam da postoji na internetu , do tada neću komentarisati ,
a ti mi možeš odgovoriti na pitanja koja si sam postavio i boldovao jer me jako zanimaju.

 

[NickFreakyrgios]

Da se razumijemo - crnogorska vojska se definitivno ne bi mogla odbraniti od ofanzive brojnije austrougarske vojske, to tada nije mogla ni mnogo jača srpska vojska!)

Pa ovo nije sprno ne Srpska nego zajedno više nismo mogli da se branimo odbili smo uspešno 3 ili 4 jake ofanzive naše braće iz AU.
Tada su na teren došle sveže Nemačke trupe zamenjeni redovi a naše vojske malaksale i skapale , to je presudan trenutak gde je Srbija sa Crnom Gorom mogla da kapitulira ili da se baci u povlačenje.

 

[Добро дошли]

Pozdrav Bastiani!
A evo šta piše o ovoj stvari Dimo Vujović, „Ujedinjenje Crne Gore i Srbije“, Titograd, 1962, str 108-110. (a i mnogi drugi istoričari) o tome:
:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
I piše o ovome Dimo još dosta – nema potrebe da prenosim dalje!

Од онога шта је написао: Dimo Vujović, „Ujedinjenje Crne Gore i Srbije“, Titograd, 1962, str 108-110 нашао сам само ово шта је на овим Е-адресама које прилажем. Не спорим да има још тога шта је Д.Вујовић написао, али на овим, нема ништа од онога о чему је у посту наведено.Зато, озбиљности ради, треба било коју ,,озбиљну'' тврдњу поткрепити линком, јер су скоро сва историјска документа електронски обрађена. Осим оних, који историји не припадају.

Резултати претраге:
[PDF] Download - AnthroSerbia
Формат датотеке: PDF/Adobe Acrobat
Razvoj pojma etnos [str. 12]. Sistematizacije etničkih grupa ...... Vujović, D. Dimo, 1962, Ujedinjenje Crne Gore i Srbije, Titograd. Vujović, D. Dimo, 1989 ...
www.anthroserbia.org/Content/PDF/.../CastKrvSuze_10jul07a.pdf
Anto Gvozdenovic - Montenegro-Canada
9 јул 2005 ... 22, Privatna zbirka; dr Dimitrije-Dimo Vujovic, “Ujedinjenje Crne Gore i Srbije”, Titograd, 1962, str. 165). Kralj Nikola se više puta ...
www.montenegro-canada.com/articles/article/.../29003.htm - Кеширано - Слично
Crna Gora i Društvo - Montenegro Crna Gora Montenegro
[5] Vidi: Dimo Vujović,Ujedinjenje Crne Gore i Srbije, Titograd 1962,411 ... [9] Uporedi : D.Vujović, , n.d. str.411,Vujović navodi da je nota predata ...
www.montenegro.org.au/cg_i_drustvo_naroda.html - Кеширано - Слично
Malacko Pregleda Istorije Crne Gore - Page 2 - The Phora
Постова: 10 - 1 аутор - Последњи пост: 27 мај 2007
(Dr Dimitrije- Dimo Vujović, “Ujedinjenje Crne Gore i Srbije”, Titograd, 1962, str. 443-444) U izvještaju zastupnika Povjerenika beogradske ...
www.thephora.net › ... › The Phora - Crna Gora -

 

[Casino Royal]

Од онога шта је написао: Dimo Vujović, „Ujedinjenje Crne Gore i Srbije“, Titograd, 1962, str 108-110 нашао сам само ово шта је на овим Е-адресама које прилажем. Не спорим да има још тога шта је Д.Вујовић написао, али на овим, нема ништа од онога о чему је у посту наведено.Зато, озбиљности ради, треба било коју ,,озбиљну'' тврдњу поткрепити линком, јер су скоро сва историјска документа електронски обрађена. Осим оних, који историји не припадају.

Резултати претраге:
[PDF] Download - AnthroSerbia
Формат датотеке: PDF/Adobe Acrobat
Razvoj pojma etnos [str. 12]. Sistematizacije etničkih grupa ...... Vujović, D. Dimo, 1962, Ujedinjenje Crne Gore i Srbije, Titograd. Vujović, D. Dimo, 1989 ...
www.anthroserbia.org/Content/PDF/.../CastKrvSuze_10jul07a.pdf
Anto Gvozdenovic - Montenegro-Canada
9 јул 2005 ... 22, Privatna zbirka; dr Dimitrije-Dimo Vujovic, “Ujedinjenje Crne Gore i Srbije”, Titograd, 1962, str. 165). Kralj Nikola se više puta ...
www.montenegro-canada.com/articles/article/.../29003.htm - Кеширано - Слично
Crna Gora i Društvo - Montenegro Crna Gora Montenegro
[5] Vidi: Dimo Vujović,Ujedinjenje Crne Gore i Srbije, Titograd 1962,411 ... [9] Uporedi : D.Vujović, , n.d. str.411,Vujović navodi da je nota predata ...
www.montenegro.org.au/cg_i_drustvo_naroda.html - Кеширано - Слично
Malacko Pregleda Istorije Crne Gore - Page 2 - The Phora
Постова: 10 - 1 аутор - Последњи пост: 27 мај 2007
(Dr Dimitrije- Dimo Vujović, “Ujedinjenje Crne Gore i Srbije”, Titograd, 1962, str. 443-444) U izvještaju zastupnika Povjerenika beogradske ...
www.thephora.net › ... › The Phora - Crna Gora -

Pozdrav Dobro Došli!

Teško da mogu postaviti link knjige, jer sam je i ja tražio na netu, da bih kopirao ove djelove što iznosim - ali je nisam našao, pa sam morao da ih kucam iz knjige (što sam ti i naglasio), koju inače imam u svojoj kolekciji! Sve što sam citirao sam tačno citirao - uostalom potraži knjigu u biblioteci u tvom gradu, pa provjeri - i taman pročitaj knjigu, dobra je!
Taman se obradovah da si ti pronašao linkove knjige Dima Vujovića, ali od ovih linkova što si postavio - radi samo ovaj treći i četvrti! U trećem je link sa ka tekstu Dr Šerba Rastodera: "Inicijative Crnogorske emigrantske vlade ka aktuelizovanju crnogorskog pitanja u Društvu naroda 1920-1924", a u ovom četvrtom su nekakvi tekstovi na stranim jezicima (?)! Tako da tu i ne možeš naći ovo što sam citirao - na žalost!