Razlikovanje glasova Ć i Č, Đ i Dž

I dalje se smijem :zcepanje: do suza.
Pa,smiji se,sta da ti kazem.Ja ti govorim iz svog iskustva,ne izmisljam.Dosta Srba iz Sarajeva je doslo u moj grad i mnogi ne razlikuju č i ć.
Dosta muslimana je išlo sa mnom u školu,i takođe i Srba...Samo muslimani nisu razlikovali te glasove...naravno,ne svi.
To mi je uvijek bilo cudno,jer smo zivjeli na istom prostoru.
Ili ces mozda reci da to nije tacno za Sarajevo?
Idi samo na forum "klix",pa ces vidjeti koliko u pisanju grijese...A evo ovde,na krstarici sam to primijetila samo u jednom slucaju...i forumasica je bila muslimanka iz Bosne.
Prepoznala sam je samo po tim greskama.
 
Pa,smiji se,sta da ti kazem.Ja ti govorim iz svog iskustva,ne izmisljam.Dosta Srba iz Sarajeva je doslo u moj grad i mnogi ne razlikuju č i ć.
Dosta muslimana je išlo sa mnom u školu,i takođe i Srba...Samo muslimani nisu razlikovali te glasove...naravno,ne svi.
To mi je uvijek bilo cudno,jer smo zivjeli na istom prostoru.
Ili ces mozda reci da to nije tacno za Sarajevo?
Idi samo na forum "klix",pa ces vidjeti koliko u pisanju grijese...A evo ovde,na krstarici sam to primijetila samo u jednom slucaju...i forumasica je bila muslimanka iz Bosne.
Prepoznala sam je samo po tim greskama.
Pa prva ti griješiš, ako ćemo pošteno govoriti o pismenosti. I to griješiš da mi oči krvare. Naravno da ne tvrdim da mi u Sarajevu bez greške razlikujemo č, ć, š, đ. Ali to nikakve, baš nikakve veze nema sa našom vjeroispovijesti.
 
Pa prva ti griješiš, ako ćemo pošteno govoriti o pismenosti. I to griješiš da mi oči krvare. Naravno da ne tvrdim da mi u Sarajevu bez greške razlikujemo č, ć, š, đ. Ali to nikakve, baš nikakve veze nema sa našom vjeroispovijesti.
Ma,ne grijesim ja nista,samo mi je mrsko kucati kvacice i ostalo...
Vjeruj,gramatiku i pravopis poznajem ako ne odlicno,onda vrlo dobro.
A u zivotu nisam,niti mogu pogrijesiti u slovima č,ć,dž i đ.
Ti opet,ne citas sta ja pisem,nego tumacis proizvoljno.
Ja sam rekla,u mom gradu je tako...znaci,iskljucivo muslimani to ne razlikuju.
Ne bih mogla bas nijednog Srbina nabrojati da grijesi u tome.
Ali otkako je dosao veliki broj Srba iz Sarajeva,i kod njih se primijeti da te glasove u odredjenom broju slucajeva,ne razlikuju.
I sta tu nije tacno,majke ti?
 
Да, за Пулу, Карловац и Книн је важило да има „више војске него људи”. Пула се послије рата празнила па онда попуњавала „новим становништвом” (тако је и мој ујак стигао у Пулу). Штокавица по Хрватској полако продире и у средине у којима није изворна јер је она стандард, поштокављују се сви говори, али Истра је (као и цјелокупна Хрватска) још далеко од штокавског, у слислу локалних говора. Будеш ли у прилици, обрати пажњу на говор нпр. у Бују, Бузету, Пазину, Градишћу...
Успут, док је тамо било Срба било је и оних којима је штокавица изворна, матерња. То се најбоље види по драстичном одсуству правилне штокавице на јавним медијима. Колико год се трудили, савремени хрватски ТВ водитељи просто нису у стању држати се стандарда, веома јасно им се чује из којих су крајева тј. заносе ли на „пургерски” или на „далматински” као најчешће говоре.
Био сам у Истри, прошао доста места, чуо сам чакавски у залеђу, био сам у Пероју... Та места која си набројао су у унтрашњости Истре и тамо се више очувао тај говор, у приобаљу је другачије. Дакле, има ту различитих утицаја и преклапања, али суштински говоре штокавски (уз локализме), али је акценат различит од стандарда и то је, рекао бих, главна разлика. Иначе, колико се сећам, по попису 1991. у Пули је било нешто преко 50% Хрвата.

Знам шта хоћеш рећи када је у питању говор у медијима - управо се о томе и ради. Говор је стандардни - штокавски али говорници нису сви изворни штокавци, те га говоре различито (а тако неки и акцентују неправилно, нарочито одређене речи). Битно је и то што је средиште главни град који је изворно нештокавски (што није случај с Београдом, Сарајевом, Бањалуком, Подгорицом).
 
Ma,ne grijesim ja nista,samo mi je mrsko kucati kvacice i ostalo...
Vjeruj,gramatiku i pravopis poznajem ako ne odlicno,onda vrlo dobro.
A u zivotu nisam,niti mogu pogrijesiti u slovima č,ć,dž i đ.
Ti opet,ne citas sta ja pises,nego tumacis proizvoljno.
Ja sam rekla,u mom gradu je tako...znaci,iskljucivo muslimani to ne razlikuju.
Ne bih mogla bas nijednog Srbina nabrojati da grijesi u tome.
Ali otkako je dosao veliki broj Srba iz Sarajeva,i kod njih se primijeti da te glasove u odredjenom broju slucajeva,ne razlikuju.
I sta tu nije tacno,majke ti?
Ma ajd, važi. Ne da mi se razglabati.
 
Ух, ово си баш омашио... Вело мисто јесте „сплитска” серија, али ова двојица, Стрикан и Нетијак, у серији нису Сплићани него тзв. Влаји (назив којим Сплићани означавају оне из загоре, често у поспрдном значењу). Сами њихови родбински надимци (стрикан и нетијак) не постоје у сплитском говору, стриц тј. стрикан је барба, а нетијак/нећак је рођак. Сплитски говор нема називе за нећаке, сестричине, браћу/сестре од ујака, стричева и сл. све су то рођаци само „по кољенима”, па кажу нпр. први рођак, друга родица и сл. (Кад би у Сплиту рекао нпр. „брат од ујака”, то би „превели” буквално, брат од ујака – ујаков брат.)
Сплитски говор је иначе прилично посебан, сем Сплита захвата мали простор уз обалу до Трогира и Омиша, а „у брдо” већ код Клиса почиње нешто другачији говор. Наравно да се временом и сплитски говор мијења, али ако останемо у оквиру теме, а то је неразликовање Ч и Ћ, Ђ и Џ, ту се ни данас у сплитском говору ништа битно није измијенило. Разлика се ни данас не чује. Имао сам среће па сам кликнуо на неки интервју Јелене Рзге (није баш рођена Сплићанка, али ми је одлична за овај примјер). Обрати пажњу на њен говор, на њено Ч и Ћ, посебно на 1:11 кад каже да је својевремено „плесала малог црнчића” (играла малог црнца) па пробај чути разлику између Ч и Ћ у црнчићу. Е, управо о томе све вријеме горовим.
Ниси разумео. Навео сам само пример различитог изговора исте речи (нећак, нетијак, нетјак). Знам да су Влаји, него сам питао какав је, по теби, сплитски говор данас? Нисам мислио на изговор Ч/Ћ, то је ионако мање битно. Је ли он чакавски или штокавски?
 
Znaci,jos jednom,da rezimiram, za Kcerku direktora i ostale koji nisu shvatili...u mom kraju (necu da navodim mjesto,zelim da ostanem anoniman 🙂) nijedan Srbin,slovom i brojem,nijedan, nece nikad pogrijesiti u izgovoru glasova "č","ć","đ"i "dž"...dok muslimani, ne svi,naravno,imaju tih nepravilnosti u velikom broju slucajeva.
Posto je u moj grad doslo dosta Srba iz svih krajeva BiH...nepravilnosti u vezi izgovora tih glasova imaju najvise oni iz Sarajeva i Zenice,za razliku od onih koji dolaze iz Tuzle,recimo.
To je moj zakljucak iz "naroda" i nije nikakav naucni rad, tako da ne mislim da moram iznositi neke specijalne dokaze.
 
Pa prva ti griješiš, ako ćemo pošteno govoriti o pismenosti. I to griješiš da mi oči krvare. Naravno da ne tvrdim da mi u Sarajevu bez greške razlikujemo č, ć, š, đ. Ali to nikakve, baš nikakve veze nema sa našom vjeroispovijesti.
Мој утисак је да Сарајлије мало другачије изговарају Ч и Ћ у односу на неке друге крајеве и у самој Босни, али тако је и у другде. Дакле, можда је "мекши" изговор, али не говоре сви исто, па мислим да зависи и од образовања и од тога да ли се говори обичном говором или жаргоном итд. Углавном, када слушам спикере, водитеље ја чујем да праве разлику. Можда то зависи и да ли је у питању формални или неформални говор.
 
Мој утисак је да Сарајлије мало другачије изговарају Ч и Ћ у односу на неке друге крајеве и у самој Босни, али тако је и у другим крајевима. Дакле, можда је "мекши" изговор, али не говоре сви исто, па мислим да зависи и од образовања и од тога да ли се говори обичном говором или жаргоном итд. Углавном, када слушам спикере, водитеље ја чујем да праве разлику. Можда то зависи и да ли је у питању формални или неформални говор.
U pravu si, već rekoh na početku teme, lično ja u izgovoru koristim (kao i većina sarajlija) nešto što je između č i ć, dž i đ. Razlikujem bez da ikada pogriješim u pisanju. Skoro svi tako govorimo, spikeri vježbaju :) uče.
 
Мој утисак је да Сарајлије мало другачије изговарају Ч и Ћ у односу на неке друге крајеве и у самој Босни, али тако је и у другде. Дакле, можда је "мекши" изговор, али не говоре сви исто, па мислим да зависи и од образовања и од тога да ли се говори обичном говором или жаргоном итд. Углавном, када слушам спикере, водитеље ја чујем да праве разлику. Можда то зависи и да ли је у питању формални или неформални говор.
I gutamo samoglasnike, mi to ne primjećujemo jer ih svi gutamo :D ne kažem npr. mobitel već mobtel, Sarajevo mi je Sarajvo, nisam nešto razvalila već razvalla itd. U izgovoru, u pisanju jok!
 
Био сам у Истри, прошао доста места, чуо сам чакавски у залеђу, био сам у Пероју... Та места која си набројао су у унтрашњости Истре и тамо се више очувао тај говор, у приобаљу је другачије. Дакле, има ту различитих утицаја и преклапања, али суштински говоре штокавски (уз локализме), али је акценат различит од стандарда и то је, рекао бих, главна разлика. Иначе, колико се сећам, по попису 1991. у Пули је било нешто преко 50% Хрвата.

Знам шта хоћеш рећи када је у питању говор у медијима - управо се о томе и ради. Говор је стандардни - штокавски али говорници нису сви изворни штокавци, те га говоре различито (а тако неки и акцентују неправилно, нарочито одређене речи). Битно је и то што је средиште главни град који је изворно нештокавски (што није случај с Београдом, Сарајевом, Бањалуком, Подгорицом).
Управо то, као да говоре „туђим” језиком, уче, муче се, а не иде...
Имаш овдје примјер Санде Рашковић Ивић која је по доласку у Београд проговорила екавицом, али је годинама то био класични шибенски говор само са неприродном му екавицом. Године и године су прошле док то није „испеглала” и сад говори екавицу која не боде уши.
 
U pravu si, već rekoh na početku teme, lično ja u izgovoru koristim (kao i većina sarajlija) nešto što je između č i ć, dž i đ. Razlikujem bez da ikada pogriješim u pisanju. Skoro svi tako govorimo, spikeri vježbaju :) uče.
Многима падне на памет "Топ листа надреалиста" :D
Је ли то то отприлике?
 
Kod nas je najveca nepravilnost u "gutanju" samoglasnika.
Niko nece reci "Koliko je sati?",nego "Kol'ko je sati?".🙂
Nekad se toliko skracuje da ostaju samo dva slova od citave rijeci.🙂
Ali u akcentima se rijetko grijesi,dok recimo banjalucki kraj totalno pogresno akcentuje.
Ako neko kaze npr. "programerka",sa akcentom na "e",znaj da je iz Banjaluke.
 
Ниси разумео. Навео сам само пример различитог изговора исте речи (нећак, нетијак, нетјак). Знам да су Влаји, него сам питао какав је, по теби, сплитски говор данас? Нисам мислио на изговор Ч/Ћ, то је ионако мање битно. Је ли он чакавски или штокавски?
А па јбт, ја у петак, ти у суботу. Зато се и мимоилазимо. :lol: Зато си ме и збунио с нетјаком јет то „тј” у нетјаку везе нема са разликом у изговору гласова Ч и Ћ... Пошто је тема Ч/Ћ и Ђ/Џ, ја то наглашавам као најбитније (у оквиру ове теме).
Сплитски говор је и данас чакавски, али се чује штокавизација и лагано ишчезавање некад свеприсутних а данас тек ту и тамо присутних талијанизама...
 
I gutamo samoglasnike, mi to ne primjećujemo jer ih svi gutamo :D ne kažem npr. mobitel već mobtel, Sarajevo mi je Sarajvo, nisam nešto razvalila već razvalla itd. U izgovoru, u pisanju jok!
Да, то је начелно босанска дисциплина - гутање самогласника. Општепознато. :lol:
Већ у Херцеговини није тако.
Odoka, mada Đuro kaže v u zdravo :D ja jok, zdrao!
Е то. У сваком случају ја чујем ту разлику између Ч и Ћ, иако их не изговарају "чисто".
 
I gutamo samoglasnike, mi to ne primjećujemo jer ih svi gutamo :D ne kažem npr. mobitel već mobtel, Sarajevo mi je Sarajvo, nisam nešto razvalila već razvalla itd. U izgovoru, u pisanju jok!
Тешко је ово писати, много боље звучи кад се исприча ал ај да пробам...

Фата оде на годишњи... Већ сутрадан је зову с посла:
– Ало, Фато бона, како ти је лозинка на рачунару, не можемо унић без лозинке...
– Велком.
Они пробају и с почетним великим словом и с малим, и овако и онако, неће па неће... Зову поново:
– Бона Фато не зајебаји, све смо пробали и никако убост лозинку, ај реци слово по слово како иде?
– Ма шта слово по слово, па нема него једно слово, велком.
– Како једно бона кад их је 6?!
– Ама чујеш ли ме шта говорим, велком – велко М.
:lol:
 
Тешко је ово писати, много боље звучи кад се исприча ал ај да пробам...

Фата оде на годишњи... Већ сутрадан је зову с посла:
– Ало, Фато бона, како ти је лозинка на рачунару, не можемо унић без лозинке...
– Велком.
Они пробају и с почетним великим словом и с малим, и овако и онако, неће па неће... Зову поново:
– Бона Фато не зајебаји, све смо пробали и никако убост лозинку, ај реци слово по слово како иде?
– Ма шта слово по слово, па нема него једно слово, велком.
– Како једно бона кад их је 6?!
– Ама чујеш ли ме шта говорим, велком – велко М.
:lol:
Eto, vic objasnio :)
 

Back
Top