Надимци и инфинитив код екаваца и ијекаваца

[bernardo]

Колике су шансе да је то утицај швапско/угарских језика?,

И мене занима

 

[bernardo]

За мене лично постоји емоционална разлика : "дадањски" облик је емотиван и субјективан, кад неко "иде да ради" мени значи да осећа притисак или због дужности или зато што је радохоличар креће на посао ; а кад чујем да неко "иде радити" не доживљавам ништа субјективно, него добијам информацију да ће у наредним сатима/минутима/данима тај неко бити на радном задатку.

Или, напр. Новак неће да тренира (чујем:јер има друге обавезе или му се једноставно не да) ми је емотивније него Новак неће тренирати (што ми само значи да ће терен бити слободан за другог вежбача).

Слажем се потпуно

 

[Casual Observer]

Губљење инфинитива је бугарски и македонски утицај (потражи балкански језички савез), све га је мање што се југоисточније иде. У Војводини је много чешћи нпр. Ја се најтежим када у Београду чујем реченице попут "продавница сутра неће да ради".

Губљење инфинитива је бугарски и македонски утицај (потражи балкански језички савез), све га је мање што се југоисточније иде. У Војводини је много чешћи нпр. Ја се најтежим када у Београду чујем реченице попут "продавница сутра неће да ради".

Колике су шансе да је то утицај швапско/угарских језика?,

Izvinjavam se, izvor balkanizama je rumunski jezik: bez obzira na sve floskule o “tri padeža” baš svaki timočko-lužničko govor ih ima po pet, bez obzira na to koliko padeža gradi sintetički - obično jedan do dva (akuzativ i dativ) promenim padežnih nastavaka a koliko analitički promenama predloga - u rumunskom ima ukupno pet padeža i jednog jedinog padežnog nastavka za jedan od zavisnih padeža, ostalo se sve gradi analitički - u francuskom i nemačkom ima po četiri padeža iako uopšte nemaju fleksiji.

Naša filologija se digo samoograničavala na slavistiku i uspela je da prilično zaostane za ozbiljnom lingvistikom.

Nije uticaj ni bugarskog niti makedonskog jezika nego rumunskog: pojava progresivne redukcije padeža i “torlakizacije” sa sve pomeranjem naglaska na zadnji slog je primećena i u četvoroakcenatskim novoštokavskim govorima Srba koji žive u Rumuniji:

Rumunski jezik kao “glavni motor” balkanizacije.

Konvergencija I Divergencija Padežnih Sistema U Balkanskom Jezičkom Arealu​

https://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:7073/bdef:Content/get

 

[Casual Observer]

И мене занима

Rumunskog i isključivo njega.

 

[Mrkalj]

Или, напр. Новак неће да тренира (чујем:јер има друге обавезе или му се једноставно не да) ми је емотивније него Новак неће тренирати (што ми само значи да ће терен бити слободан за другог вежбача).

Kad se radi o glagolu hteti, kao u ovom primeru, danas postoji i semantička razlika jer oblik sa "da" označava želju i nameru, dok oblik sa naglašenim oblikom glagola hteti označava izvesnu buduću radnju

Hoću da idem u Švedsku. : Ići ću u Švedsku.
Marija neće da jede : Marija neće jesti.
Sadako hoće da živi. : Sadako će živeti.

Pošto nam je razvijena ova razlika, oblik forsirane varijante bez dakanja kakva je današnja zagrebačka varijanta srpskog jezika, nas donekle zbunjuje:

Hoću ići u Švedsku.
Sadako hoće živjeti.

... jer u prvi mah ne shvatamo da li se njome izriče namera ili definitivna budućnost, pokotovo kada je odrična forma u pitanju:

Neću ići u Švedsku.
Sadako neće živjeti.

Na ovim primerima glagola hteti dokazana je superiornost upotrebe oblika da+prezent jer uvođenjem tog oblika imamo jasno razdvojena značenja:

Dvoznačno: "Sadako neće živjeti."

a) Sadako neće da živi. (Sadako ne želi da živi)
b) Sadako neće živjeti. (Sadako neće [još dugo] živeti)

 

[Mrkalj]

Rumunskog i isključivo njega.

Infinitivni oblici uz (modalne) glagole - to je staroslovenski i praslovenski jezik (pogledati u istočnoslovenske jezike i zapadnoslovenske jezike). Da plus prezent naš je razvoj koji pripisuju balkanskom šprahbuntu, ali pre svega je to uticaj srednjovekovne (npr. Dušanove) srpske države.