Razlike u istoriografskim stavovima između Austrije i Srbije u periodu 1878-1908

[Сребрена]

Pomenuti Vladimir Karić na koga nam je pažnju srenula @Сребрена osim one velike knjige Karić je sastavio i udžbenik: Земљопис за ниже разреде средњих школа по најновијим изворима. Политички земљопис Европе. U izdanju iz 1890. godine, str 18/19:

Pogledajte prilog 615267
Pogledajte prilog 615268

U udžbeniku se opisuje tzv. Srpska Zemlja. Po Karićevom srednjoškolskom udžbeniku, granice Srpske Zemlje idu: Moriš-Tisa-Dunav-Drava-Mura-Sutla-Kupa-Snežnik-Trst-Jadran-Drim-Ohrid-Prespa-Crna reka-Vardar-Belasica-Struma-Nišava-Stara planina-Timok. Srpska Zemlja je velika koliko i cela Italija. Najveća srpska poluostrva su Istra i Pelješac, među najvećim srpskim lukama Senj i Šibenik, a među najvećim srpskim ostrvima Krk i Korčula.

Izdanje je 12 godina nakon Berlinskog kongresa...Samo 12 godina.
Još uvek su odsečeni ostali, odlukom na Berlinskom kongresu o stvaranju Kneževine Bugarske, mnogi Srbi koji nisu oslobođeni od Turaka.
Jedno ropstvo zamenjeno je drugim. Vladar im je postao , iza "istočne granice" , Ferdinand Maximilian Karl Leopold Maria von Sachsen-Coburg und Gotha) .. рођен у дворцу Кобург, у Бечу, као син аустријског генерала кнеза Августа фон Сакс-Кобург-Гота .

Део архивске грађе везан за трнске Србе


Прилог бр.79
Представници трнске нахијe цару Александру:
Молба да Русија не дозволи да Трн са нахијом уђе у састав Бугарске
Т е л е г р а м № 15
Трн, 14. маја 1879.

Његовом Императорском Величанству Цару свију Руса Александру II
преко г. Персијана Београд.

Србски народ нахије Трнске у најдубљој покорности на иљаде скупљен данас око чланова Међународне Комисије у Знепољу моли Ваше Царско Величанство да издате Високи и милостиви налог Заступнику Руском члану Комисије Међународне да не повлачи границу између наше нахије и Бугарске по Берлинском уговору, јер ми као Срби нећемо да будемо Бугари.

Наша земља то је Стара Србија, свети наши Владаоци Немањићи понајвише међу нама живише. Нас су Турци као Србе покорили. Наш језик Србски је језик, наши обичаји и народни и религиозни то су прави Србски обичаји. Гусле и Славе Крсних имена уздржале су у нама непрекидно свежу и будну Српску свест кроз наше дуго петстолетно робовање.

Кад је наша храбра Српска војска као сајузник славне и храбре Руске војске нас петостољетног ропства ослободила; и мајки Србији повратила најпре похитасмо Богу се помолити за Ваше Царско Величанство као ослободиоца и виновника и нашег Србског ослобођења и наше суплемене браће Бугари (!).

Кад би сад ми подпали под Бугарску Кнежевину, ми би изгубили и своје име Србско и своју Србску Народност коју смо под Турцима кроз петстољетног (!) робовања очували. Што нас Турци Бугарима зваше и што смо морали име Србско под Бугарским именом крити док смо робови турски били, као и што смо и Грцима од Турака називани, то данас у здравље Вашег Императорског Величаества нити морамо нити хоћемо.
Кад се је Берлински Уговор исправити морао у Румелији и на другом месту, то и част и слава Великодушног Вашег Царског Величанства ослободиоца Балканских Славена, као и корист и узајамност Славенства и света Циљ Вашим Императорским Величанством подузетога рата на Балкану неопходно захтевају да се Србцки народ Нахије Трнске неодваја од Србске Кнежевине и нелишава Отачества.

Тако Вашем Императорском Величанству Бог и Господ у свему помагао за Благо Вашег Царског Дома, Руском Народу, свега Словенства и човечанства, недајте да Србеки народ Нахије Трнске раздваја се од Србије и подпадне под Бугароку, која може срећна и јака бити и без Србских земаља.
Вашег Императорског Величанства Представници Србског Народа Нахије Трнске, Прота Јован Поповић. Глигорије Васиљевнћ, Михаил Раденковић, Општина Трнска, председник Општине Топча и т.д. са подписима свију обштина.

Архив ИИ. Инв. бр. 23/147, Сигн. ХХШ/2. — Оригинал.

Прилог 73
Сељаци радомирске нахије цару Александру: Молба за прикључење Србији
Трн, 26. фебруара 1879.
Телеграм № 48 Дневника
Његовом Величанству Цару свију Руса Александру, преко Руског Конзула
Београд

Ми смо Стари Срби, чули смо да остајемо под нашу браћу Бугаре.
Молимо Његово Царско Величанство да нас од наше браће Срба неодваја.
У име сељана Банишора, Рџавце, Становца, Горња Секирна и Дољна Секирна нахије Радомирске
слуге покорне
Златко Колић, Диман Колић, Пејча Миленковић и т.д. са 22 подписа.
Архив ИИ. Инв. бр. 23/132, Сигн. ХХШ/1. — Оригинал.

На основу укупно 101 (сто и једног) прилога из ове историјске монографије

https://books.google.rs/books?hl=sr&id=g3JMAQAAIAAJ&q=не+могу+преболети#search_anchor

Располажемо и са сведочанствима да су они који су се у време српске управе 1877-1879 г. определили као Срби и остали у Брезничком нако 1879. године у време Српско-бугарске војне били интернирани од бугарских власти у Плевенско и Орхање.
(Нађа Манолова-Николова, Средња Западна Бугарска 1877-1879. г. Прелазак између две епохе у трнско-брезничком крају, Родина, 1997. књ. III-IV, стр. 169.)

Итд
https://forum.krstarica.com/threads/svedocanstva-o-srbima-u-bugarskoj.739233/

Да ли је ико од српских историографа поменуо Србе предате на милост и немилост династији Кобург унд Гота?
Да ли се иједан усудио да у некој загради макар или у фусноти помене како су издати и предати ти Срби на Берлинском конгресу ?

Да ли је иједан српски историограф направио монографију о Цеку Петковићу или је на неком симпозијуму изложио протест бугаризацији овог јунака из прошлости?

Цеко Петковић
рођен 10. марта 1807. године у породици Петка Пешића из села Дугошевци (данас Замфир) у околини града Лом.

Константин Јирeчек је сачувао његове фотографије и својеручни потпис на матерњем српском језику

Данас га претстављају као "бугарског јунака" са скраћеним презименом (Цеко Петков Пешев) Ово је споменик у његову част у Лому (Бугарска).

Биографија (из разних извора)

Српски хајдук и револуционар, борац за ослобођење од османске окупације територије која ће припасти нооствореној Бугарској.

Породица му потиче од вођа Ћипровског устанка, Тодора Терзије (Комите).
Оженио се Русом , са којом има три кћери – Камену, Цвету и Саву, као и једног сина – Ивана.

Млади Цеко Петковић је активни јатак српских хајдучких војвода у европској Турској – Саве војводе из Голинаца, Точо војводе и Ивана Кулића из Медковца (Кулићеви су преци такође једни од вођа Ћипровског устанка). Након што му Турци отимају две сестре, Вукану и Гену, Цеко Петковић се одмеће у хајдуке – пристаје у чету Ивана Кулића. По савету самог војводе Кулића, Цеко се одваја са једним делом дружине и постаје војвода новоформиране чете. Са својом четом Петковић извршава многобројне нападе на турске тлачитеље, а веће акције Петковићева чета изводи у садејству са четом војводе Кулића.

Године 1836. чета учествује у МАНЧОВОЈ БУНИ у околини варошице Берковица. После угушења буне Цеко се враћа у завичај – област града Лом. Године 1841. прелази Дунав и узима учешће у БРАИЛСКИМ БУНТОВИМА у чети Владислава Тадића (буг. Владислав Тадич), а након тога и у ДРУГОМ БРАИЛСКОМ БУНТУ под руководством С’бе Поповића (тј. Ђорђа Саве Раковског, буг. Георги Раковски). После пропасти оба бунта заједно са својим саборцем Димитријем Панићем (буг. Димитър Панов) успева да избегне у Русију.

После враћања у свој завичај, Цеко Петковић је изабран за кнеза у Момином Броду, те узима учешћа у подизању ВИДИНСКОГ или БЕЛОГРАДЧИКСКОГ УСТАНКА (1849-1850) , као члан устаничког комитета, у формирању устаничких чета и састављање оперативних планова. Након избијања устанка 29.05.1850. стаје на чело одреда од 150-200 устаника који су били распоређени око Моминог Брода и Дугошеваца и који су у борби били разбијени од стране силних турских снага из града Лома, те се Цеко са Димитријем Панићем и остацима одреда повлачи на југ и присаједињује одреду Ивана Кулића, који је, такође, касније разбијен код Белоградчика и код села Гарци (данас Градец).

Након неуспеха устанка, године 1851. стаје на чело неколико мирних демонстрација у Видину и при једној је ухапшен. Скоро три године проводи у оковима видинске тамнице и при ослобођењу године 1853. прелази у Влашку, одакле се, као добровољац, укључује у КРИМСКИ РАТ где учествује у одбрани Севастопоља.

Као војни ветеран учествује и у формирању Легија у Београду (у Београду живи од 1862. до 1876.) , а касније је и командант добровољачких одреда у СРПСКО- ТУРСКОМ РАТУ(1876.) у коме је више пута рањаван. Касније учествује у РУСКО- ТУРСКОМ РАТУ (1877-1878), а, при формирању Кнежевине Бугарске, бива представник Белоградчика на Сабору , као и потписивању Трновске конституције. Умире у Момином броду 15. маја 1881. године.

Остаје забележено да је био не само изузетан говорник богатог речничког фонда, већ и бистрог ума и бујног темперамента.

Да ли је иједан смео да напише да су устаници 1809.године ослободиле Белоградчик и Берковицу, да су поједине трупе достигле софијско поље?

Белоградчик и Берковицу ослободила је српска војска предвођена Хајдук Вељком 1809.године.
СРПСКИ УСТАНИЦИ ИЗ БЕЛОГРАДЧИКА И БЕРКОВИЦЕ, данашње Бугарске

1806.године дошло је до великог антитурског покрета у Црној Реци, горњем делу Тимока и Белоградчику. ...Током лета та сељачко/хајдучка герила крававо се разрачунавала са субашама злогласног потурчењака из Босне,Пазваноглуа, који је управљао територијом турског Б'дина ,
У априлу 1806. хиљаду и пет стотина Срба (са два топа) запослео је стратешку тачку (Вратарница) на тромеђи између Б'дина , Ниша и Сокобање ,,.а у августу (у јеку Делиградске битке) било их ту већ 6000 наоружаних Срба (по аустријским обавештајцима). Крајем августа српски вођа Миленко Стојковић поразио је Пазваногла (потурчењака пореклом из Босне) који се повукао у Б'дин, на турску територију...

Године 1807.биле су тешке битке код Белоградчика и Берковице, а коњичка јединица предвођена Драганом Папазоглуом продрла је до средачког (софијског) поља и планине Витоше (Родопи) .
Белоградчик и Берковицу ослободила је српска војска предвођена Хајдук Вељком 1809.године.

 

[Лички гусар]

Немој да ме користиш као параван за своја излагања.
"Значај" Берлинског конгреса управо је у девастирању српске територије .

Ово треба посматрати у ширем контексту. На Берлинском конгресу задовољени су интереси Аустрије и Русије а мали играчи су добили мање.
Мало руках малена и снага.

Није први пут у историји да Аустрија оће Босну и Херцеговину (такође и тадашњу Србију), за то су водили ратове 300 година.
Аустрија је направила велику грешку што се није ослањала на Србе првенствено након узимања БИХ. Али то има више везе са утицајем католицизма него са злом аустријском политиком која мрзи Србе.

 

[Pumpaj Dinstanović]

..

Srebrena, ovde skrećeš malčice sa teme. Ona se tiče navodnog tajnog sporazuma između Austrougarske i Srbije, te razlika u istoriografskim interpretacijama u naznačenom razdoblju. No, da ne bude da sam izbegao direktnije odgovore:

Да ли је ико од српских историографа поменуо Србе предате на милост и немилост династији Кобург унд Гота?
Да ли се иједан усудио да у некој загради макар или у фусноти помене како су издати и предати ти Срби на Берлинском конгресу ?

Да ли је иједан српски историограф направио монографију о Цеку Петковићу или је на неком симпозијуму изложио протест бугаризацији овог јунака из прошлости?

Да ли је иједан смео да напише да су устаници 1809.године ослободиле Белоградчик и Берковицу, да су поједине трупе достигле софијско поље?

Pretpostavljam da je tvoje pitanje ograničeno istim hronološkim okvrom kao i ova tema, dakle razdobljem između 1878. i 1908. godine? Ako jeste, onda ti moram reći da je odgovor potvrdan na sva ova pitanja.

Jovan Hadži-Vasiljević i Radoslav Agatonović su pisali o sudbini Srba i njihovoj bugarizaciji u tom kraju. Štaviše, oni će biti ključni docnije u ideji internacionalizacije srpskog pitanja u vidinskom i sofijskom kraju (Todora Stankovića) prema kojoj bi te teritorije bile predate Srbiji posle svršetka Velikog rata.

O tome da je Prvi srpski ustanak bio zahvatio i teritorije bugarske države, pisalo se itekako; tada su još bila živa čak i deca ustanika tako da je postojalo i u izvesnom smislu živo sećanje. Pisali su o tome i npr. Milenko M. Vukićević i drugi. Mislim da ti možda nisi baš najbolje pratila ovu temu, a bogami ni da nisi pročitala dovoljno detaljno ni samog Karića, sa kim si Krstu upoznala, inače ne verujem da bi uopšte i postavljala to pitanje. Ako se u klupama osnovnih škola uči da su to Srbi, odnosno da je jedan deo srpskih etničkih teritorija pod bugarskom vlašću...iz kog razloga bi bilo prećutkivano da je tu bio i ustanak pre (skoro) jednog veka? Samo porazmisli koliko iracionalno to zvuči. Srbi naseljavaju i Belogradčik i Berkovicu i razna mesta sve do Sofije, izloženi su bugarizaciji,...ali iz nekog razloga zabranjeno pomenuti da je tu bio Prvi srpski ustanak?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Apropo zablude u čije ime je ova tema bila i otvorena...sa poslednje epizode kanala Srbija Global:

Ranije sam ih hvalio samo sa tehničkog aspekta, ali ova istinoljubivost se ne može nikako zanemariti. Taman kada sam bio spreman izjaviti da kod naših paraistoričara definitivno tu nema ničeg, ovako izuzetno pozitivno iznenadi neko i pokaže da kod domaćih novoromantičara postoje tračci kritičnosti, logičkog prosuđivanja i savesti; sposobnosti da se izađe iz okvira dogme i samostalno razmišlja.

Jedna velika pohvala za ovo i neka im je sa srećom — kad neko u zajednici tzv. Srpske autohtonističke škole proba da iskoči, sledi pravi košmar zbog izlaska iz zacrtanih dogmatskih okvira — trebaće im, i to dosta. A bilo bi i lepo ako bi pojedini forumaši nešto od svojih sličnomišljenika mogli naučiti.

 

[Сребрена]

Pretpostavljam da je tvoje pitanje ograničeno istim hronološkim okvrom kao i ova tema, dakle razdobljem između 1878. i 1908. godine? Ako jeste, onda ti moram reći da je odgovor potvrdan na sva ova pitanja.

Мутиш воду као и обично, Славене.
Исправљена је неправда према Цеки Петковићу? Има негде пдф Зборника или монографије ?!!

Да ли је иједан српски историограф направио монографију о Цеку Петковићу или је на неком симпозијуму изложио протест бугаризацији овог јунака из прошлости?

. У западној Бугарској, уз границу са Србијом простире се област Знепоље са градовима Трном и Брезником. Званична Србија вероватно и не зна да су ти предели и за време Немањића били српски и да је њима у 14. веку владао рођак Цара Душана Силног, Деспот Константин Драгаш, деда последњег византијског цара и свог имењака Константина XI Палеолога-Драгаша.

Тај исти српски племић подигао је и већину цркава и манастира у том крају, као на пример манастир Св. Јована Богослова у Поганову (код Димитровграда) или манастир Св. Архангела Михаила код Трна, а по њему се зове и оближњи град Ћустендил – средњевековни Велбужд (на турском, Кјустендил значи Константинова бања). Та иста званична Србија не зна или не жели да зна да је народ тога краја устајао на Турке за време Српске револуције, када их је предводио легендарни јунак Хајдук Апостол, побратим Хајдук Вељка Петровића, као и да је његов унук Аранђел Станојевић-Трнски био најугледнији знепољски првак током шездесетих и седамдесетих година 19. века, и коџабаша (народни старешина) трнски, витез и војвода.

Лаж нас дакле убија, и истребљује, и ако наставимо да је прихватамо, нестаћемо. Српском народу се мора рећи истина, а не лажи душмана и крвника. Морамо знати да су Срби у Далмацији, Крајини, Славонији, Барањи, Дубровнику, Истри, Вардарској Македонији, половини Херцег-Босне и околним државама готово нестали услед преверавања, асимилације, терора, прогона, исељења и геноцида, а не зато што их ту никад није било .

Ипак, главно средство била је Лаж, као основ за преверавање и однарођавање, док је насиље служило да се елиминишу најнепокорнији. Ако се не дозовемо памети тај ужас снаћи ће и Србе у Црној Гори, Рашкој, Војводини, па и у ‘‘Београдском пашалуку’‘.

 

[Сребрена]

Ово треба посматрати у ширем контексту. На Берлинском конгресу задовољени су интереси Аустрије и Русије а мали играчи су добили мање.
Мало руках малена и снага.

Није први пут у историји да Аустрија оће Босну и Херцеговину (такође и тадашњу Србију), за то су водили ратове 300 година.
Аустрија је направила велику грешку што се није ослањала на Србе првенствено након узимања БИХ. Али то има више везе са утицајем католицизма него са злом аустријском политиком која мрзи Србе.

Много су нас "одељали".
и целу нову Кнежевину (Бугарску) направише, само да имају алиби за акције против Срба.

Карта српског етничког простора после Берлинског конгреса (1878)

 

[Pumpaj Dinstanović]

Исправљена је неправда према Цеки Петковићу? Има негде пдф Зборника или монографије ?!!

U pravu si; to mi je promaklo dok sam kucao, jer je odgovor potvrdan na sve ostalo. Da li je u tom periodu nekakav zbornik radova ili monografija bila izdata, nije mi poznato.

Za cele monografije ili naučne skupove sa propratnim zbornicima, potrebno je i da ima dosta građe, a ne da se tek tako nađe neko ime. Postoji osnovano pitanje da li je uopšte ima, jer bismo mogli tako navoditi imena raznih pojedinaca, većina od kojih nema ni jedno, ni drugo.

Takođe treba da imaš na umuda je u tom periodu istorijska nauka funkcionisala malčice drugačije nego danas. Simpozijumi i zbornici radova kakve danas poznajemo, nisu baš tako izgledali...standardi se uvek moraju imati na umu kada govorimo o davnašnjim vremenima.

No, da ne bismo previše lutali tako ovde, možda bi mogla otvoriti neku zasebnu temu za Bugare ili nastaviti negde gde bi bio prikladniji sadržaj.

 

[Сребрена]

U pravu si; to mi je promaklo dok sam kucao, jer je odgovor potvrdan na sve ostalo. Da li je u tom periodu nekakav zbornik radova ili monografija bila izdata, nije mi poznato.

Za cele monografije ili naučne skupove sa propratnim zbornicima, potrebno je i da ima dosta građe, a ne da se tek tako nađe neko ime. Postoji osnovano pitanje da li je uopšte ima, jer bismo mogli tako navoditi imena raznih pojedinaca, većina od kojih nema ni jedno, ni drugo.

Takođe treba da imaš na umuda je u tom periodu istorijska nauka funkcionisala malčice drugačije nego danas. Simpozijumi i zbornici radova kakve danas poznajemo, nisu baš tako izgledali...standardi se uvek moraju imati na umu kada govorimo o davnašnjim vremenima.

No, da ne bismo previše lutali tako ovde, možda bi mogla otvoriti neku zasebnu temu za Bugare ili nastaviti negde gde bi bio prikladniji sadržaj.

Потпуно је прикладно овде "бугарско питање" јер је управо Кнежевина Бугарска створена на Берлинском конгресу 1878.године, као резултат аустријско-руских интереса, а на штету Срба. А и сама тема је ограничена на период од 1878-1908 што се поклапа са конституисањем те нове државе која је захватила добар део српског некадашњег простора и живља:

Фердинанд , рођен 1861. године у дворцу Кобург, у Бечу, син аустријског генерала кнеза Августа фон Сакс-Кобург-Гота , био је кнез Бугарске од 1887.године , који је објавио независност Бугарске и прогласио се за краља Бугарске 22. септембар 1908 .г.


краљ Бугарске, Фердинанд Максимилијан Карл Леополд Марија Сакс-Кобург-Гота

Бугарска независност је објављена дан раније од аустроугарске анексије Босне и Херцеговине,што указује на сарадњу између Беча и Софије (између Беча и Беча уствари)..

У тој Кнежевини Бугарској зачета је савремена српска историографија, нажалост. Константин Јиречек, чешког порекла, а рођен и умро у Бечу, постављен је за Министра просвете у Бугарској. Остаће упамћен по два дела : Историја Србије и Историја Бугарске.
Није ли уочљиво да Министар туђе државе пише историју ?

Његов ученик и следбеник, Станоје Станојевић, записаће:
»Да не би Турска, услед прогласа анексије, предузела какву акцију, Аустроугарска је извршила анексију Босне у договору са Бугарском: 22. септембра 1908. године проглашена је бугарска независност, а 24. септембра прогласила је Аустрија анексију Босне и Херцеговине«


..И да не заборавим,
пре њега је кнез новостворене Кнежевине Блгарије био Александер Јозеф фон Батенберг (нем. Alexander Joseph von Battenberg; од 26. јуна 1879. до 9. септембра 1886. године, втори син на германския принц Александър фон Хесен-Дармщат .

Два пута је наградио Константина Јиречека, бугарског министра који је исписао најцитиранију у званичној историографији историју Срба:
Иречек е награден с първия златен медал „За наука и изкуство“ от княз Александър I през ноември 1883 г.
Преди отпътуването си от София получава от Княза и ордена „Св. Александър“, III степен (август 1884).

 

[Pumpaj Dinstanović]

Потпуно је прикладно овде "бугарско питање" јер је управо Кнежевина Бугарска створена на Берлинском конгресу 1878.године,

Ovo nije tema o Berlinskom kongresu iz 1878. godine, već o uticaju austrougarske istoriografije na srpsku, na tragu teorije zavere o tome da je Beč Srbima navodno od tada počeo pisati istoriju (od promene narativa vezano za poreklo Slovena, pa na dalje), a da je, tobože, nakon Carinskog rata taj uticaj nestao, ali njegovo nasleđe opstalo.

Много су нас "одељали".
и целу нову Кнежевину (Бугарску) направише, само да имају алиби за акције против Срба.

Spojler

Карта српског етничког простора после Берлинског конгреса (1878)

Kada bi malčice uzela da se upoznaš sa istorijom, pa i o odnosima Srbima i Bugarima, verujem da bi se dosta šokirala. Nisu stvari toliko crno-bele koliko se tebi čini.

 

[Лички гусар]

Много су нас "одељали".
и целу нову Кнежевину (Бугарску) направише, само да имају алиби за акције против Срба.

Карта српског етничког простора после Берлинског конгреса (1878)

Гледајући колко су Срби сами ођељали посље 1918. и није толико страшно.

1878-1914 Србин је имао бар локалну политичку власт у Книну, БЛ, Сарајеву и Мостару. Ебига, ови су гледали да задовоље велике играче, Русију и А-У а малима шта остане.
Проблем није да је то све уперено било баш против Срба него да се велики намире и да се њихови неспоразуми подмире.
Срби, Румуни итд. добили шта добили.

 

[Лички гусар]

Зар није Јиречек био наклоњен Србима? Или се варам??

 

[Сребрена]

Зар није Јиречек био наклоњен Србима? Или се варам??

Зашто би био?
Ја мислим да је он, направио одличну припрему за аустријске планове о прављењу Кнежевин Бугарске у тампон зони.
Две године пре ББ конгреса, "са изненађењем и похвалама примљена му је докторска дисертација „Историја бугарског народа” (чеш. Dejini naroda bulhareskeho), објављена 1876, када је имао само 22 године. " Одатле је успон, преко кругова у Одеси (антисрпски наравно) и озоглашеног за Србе Марина Дринова, био лак да постане Министар просвете у Бугарској и да потом достигне професуру у самом Бечу.


У интервјуу датом "Вечерњим новостима” у децембру 2013. године византолог Влада Станковић је изјавио следеће:

"Мада у своје време изузетан научник, део чешке и словенске духовне елите, Јиречек је такође био један од службеника лојалних Аустроугарској монархији. Његове књиге о историји бугарског, а затим српског народа су имале и политички циљ, да упознају доносиоце важних политичких одлука у Бечу, са тим народима, како би се у хегемонистичком смислу могли према њима поставити на прави начин. „Историја Срба” је објављена најпре немачком језику, у време када је Аустроугарска имала велике перспективе према Балкану и Србији, са отвореним питањем Срба, као „проблематичног” народа, који је живео на ширем простору те империје, а који још увек није написао, ни схватио сопствену историју, због чега није могао да формулише јасну политику. Ово његово дело је још увек главни важећи уџбеник за српску националну историју средњег века, с обзиром да домаћу савремено писану историју до сада нико није написао.

Влада Станковић: Историју још учимо из аустроугарских књига
http://www.novosti.rs/вести/насловна/друштво.395.html:470795-Vlada-Stankovic-Istoriju-jos-ucimo-iz-austrougarskih-knjiga

 

[Лички гусар]

Нијесам читао цијели текст али углавном слажем се, фала на тексту. Ријетко нормално виђење!
Дакле, он не каже да је Јиречек писао против Срба него да је "објаснио Србе" политици А-У тога времена по питању Срба.
У контексту цијелога текста, проблем настаје 1918. године (отуда и милион анти и противсрпски расправа по историјским форумима).

 

[Лички гусар]

Мада и та замјерка да је Јиречек написао буквар о Србима за аустријску политику и не стоји баш. Срби су дио аустријске државе већ 400 година, а и сама Србија је настала и касније развија се баш кроз највећи појединачни утицај Аустрије.
Тако да Срби нијесу неки странци за Аустрију о којима она баш ништа не зна.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Зар није Јиречек био наклоњен Србима? Или се варам??

Jeste; ne varaš se. Konstantin Jireček je bio vrlo oštro, na maču, primljen kod onih koji su bili kivni na Srbe. Kako je npr. Ivo Pilar pisao, Jireček je jedan od najzaslužnijih za međunarodno rasprostiranje nekih velikosrpskih nacionalističkih ideja, jer je svet pao na njegovo strano poreklo i visoku erudiciju i obrazovanje, pa su se stavovi srpske istoriografije naširoko raširili i bili usvojeni po celoj Evropi. Na stranu celi kontekst srbofobnog besa, to je u izvesnoj meri tačno jer se jesu stanovišta srpske nauke preko Jirečeka raširila među strane naučne zajednice (obično se govori o trojstvu tih srbofila u nauci; Šafarik, Miklošič i Jireček, kao glavne zaslužne za to).

Влада Станковић: Историју још учимо из аустроугарских књига
http://www.novosti.rs/вести/насловна/друштво.395.html:470795-Vlada-Stankovic-Istoriju-jos-ucimo-iz-austrougarskih-knjiga

Ono gde Srebrena greši jeste što krivo tumači Vladin članak, koji objašnjava jedan kontekst, zaista, nastanka tog dela, ali nekritički i zavijen u oblandu teorija zavere. Naime, novoromantičari su bili oduševljeni tim Vladinim intervjuom, zbog čega je u izvesnom smislu bio postao kod nekih i prava fascinacija, jer su pogrešno protumačili (možda je, delomice, i do novinara) Vladine reči tu. Vlada je nesumnjivo jedan znameniti kritičar pseudoistoriografije, pa tako i, dakako, jedan od potpisnika apela protiv udruženja „Miloš S. Milojević” iz Crne Bare.

13. prof. dr Vlada Stanković

 

[Сребрена]

Ono gde Srebrena greši jeste što krivo tumači Vladin članak,

Нисам га тумачила, види горе..Копирала сам један део (болдовала понешто) и дала линк. То није тумачење.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Много су нас "одељали".
и целу нову Кнежевину (Бугарску) направише, само да имају алиби за акције против Срба.

Карта српског етничког простора после Берлинског конгреса (1878)

Inače, kad smo već o ovoj karti i mita o kojem diskutovasmo, ona je još jedan dokaz protiv teze koju je izneo Mrkalj kada je otvorio ovu temu. Tako da ti se još jednom zahvaljujem na doprinosu za razbijanje mita, slično kao kada si forum upoznala sa Karićem.

Na karti se mogu videti teritorije koje je Milojko V. Veselinović smatrao srpskim etničkim prostorom. Karta je nastala 1880-ih godna, posle Berlinskog kongresa i Tajne konvencije sa Austrougarskom. U narednim danima sam zatražio da mi se pošalje Veselinovićeva knjižiza iz 1890. godine pod imenom Гранични Дијалекат међу Србима и Бугарима da to ovde i dokumentima dopunimo.

Prva stvar koja se može primetiti u vezi Veselinovićevih teritorijalno-etnografskih percepcija jeste da je imao umerenije stanovište od drugih o kojima je na temi bilo govora; naime, na ovoj karti srpski etniči prostor ne seže do Trsta, isključujući čak i čelu Istru, pa i Kvarnere, između ostalog.

 

[Сребрена]

Inače, kad smo već o ovoj karti i mita o kojem diskutovasmo, ona je još jedan dokaz protiv teze koju je izneo Mrkalj kada je otvorio ovu temu. Tako da ti se još jednom zahvaljujem na doprinosu za razbijanje mita, slično kao kada si forum upoznala sa Karićem.

Ne znam koji tebe sve mitovi muče niti me, pošteno, interesuje.
Što se tiče Karića, kojim me proganjaš nedeljama, uopšte nisam upoznavala Forum sa njim. Na temi (koju nisam ja otvorila, sećaš se jer si bio moderator, kako je ta tema počela) gde sam postovala link ka Karićevoj knjizi, izvukla sam rečenicu da HRVATA NIGDE NI..a ti si jedini koji se obradovao zbog linka jer nisi imao tu knjigu i to je sve. Ali ti nisi Forum iako se možda tako osećaš, pa bi bilo tačnije (ako već moraš ) da se zahvališ za link.I to je sve.
Rekoh ti par puta, ne koristi moje ime kao paravan, ako se osećaš kao razbijač mitova (koji samo tebe muče), budi, to je tvoj lični problem. Zaobidji mene.

Što se karte tiče, Milojko je bio skroman, po mom mišljenju.
Na istočnoj strani, granica je išla do Vidina (koji danas ne postoji, nalazio se u blizini bugarskog Beograda, današnjeg Belene mesta). Slutim da je baš bugarski ministar prosvete Konstantin Jireček kad je pisao istorije Srba i Blgara izmanipulisao toponime (jednog dana ću to i da proverim) pa je B.DIN postao Vidin.
Tako je "ukradeno" mnogo kvadratnih kilometara.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Нисам га тумачила, види горе..Копирала сам један део (болдовала понешто) и дала линк. То није тумачење.

U redu, ali ovo svakako jeste jedan primer tumačenja stvari:

Ја мислим да је он, направио одличну припрему за аустријске планове о прављењу Кнежевин Бугарске у тампон зони.

Uzgred, ako ti nije bilo očigledno, ja sam ovde konkretno mislio na mit o tome da je, navodno, Austrougarska nametnula srpskoj istoriografiji stanovišta koja skoro da nikakve veze nemaju sa onim od pre 1878. godine, te da se od tada uči o tome da su se Južni Sloveni doselili na Balkansko poluostrvo i dr...sa čijim je ciljem, kao ideja nastala na temi BBvsNR ova tema uopšte i nastala. Taj mit si, više puta unazad, na ovom forumu i ti sama pominjala ili barem u izvesnoj meri doprinela širenju te zablude.

Ako si promenila svoje mišljenje i približila ga momcima na Srbija Global koji su se izgleda opredelili da definitivno sahrane tu priču, bez obzira na to da li ti je Karić otvorio oči ili još nešto pride, primi moje izvinjenje (tvoji unosi u skorije vreme su mi delovali kao da, ipak, nisi, ili da si se barem vratila natrag na svoje staro, pretkarićevsko viđenje).

 

[Сребрена]

U redu, ali ovo svakako jeste jedan primer tumačenja stvari:

То се односило на Јиречека( Ја мислим да је он, направио одличну припрему за аустријске планове о прављењу Кнежевин Бугарске у тампон зони. ), и моје је мишљење, не тумачење.. није се односило на Владу.

Uzgred, ako ti nije bilo očigledno, ja sam ovde konkretno mislio na mit o tome da je, navodno, Austrougarska nametnula srpskoj istoriografiji stanovišta koja skoro da nikakve veze nemaju sa onim od pre 1878. godine, te da se od tada uči o tome da su se Južni Sloveni doselili na Balkansko poluostrvo i dr...sa čijim je ciljem, kao ideja nastala na temi BBvsNR ova tema uopšte i nastala. Taj mit si, više puta unazad, na ovom forumu i ti sama pominjala ili barem u izvesnoj meri doprinela širenju te zablude.

Не мислим да је мит (не)досељавање Словена уопште мит. Митом га проглашавају они који би да Словени и Срби буду једноставно дођоши, то им ј политички коректна варијанта, назвати то митом. Иако твој матерњи језик није српски, савршено владаш њиме па си свакако упамтио да писах да су можда Словени и дошли тада кад ББ школа каже ,али су Срби већ били ту.

Ako si promenila svoje mišljenje i približila ga momcima na Srbija Global koji su se izgleda opredelili da definitivno sahrane tu priču, bez obzira na to da li ti je Karić otvorio oči ili još nešto pride, primi moje izvinjenje (tvoji unosi u skorije vreme su mi delovali kao da, ipak, nisi, ili da si se barem vratila natrag na svoje staro, pretkarićevsko viđenje).

Не знам ко су ти момци, нисам гледала шта си поставио.
Карића нисам читала, осим онда кад сам пронашла да ХРВАТА НИГДЕ НИ, нити ћу да га читам икад.
Мрзим то твоје уклапањње у некакве фолдере и преграде, "преткарићки" и "посткарићки"" периоди су само твоја пројекција, нема то везе са мном.
У реду је извињење, прихватам.
Ретко мењам мишљење, а о битним стварима никад.

Што се тиче ове теме, досељавање Словена или не, не би требало да буде централни део.
Централни део ове теме био би, по мени, шта је све то Аустрија сакрила полуистинама и лажима у штампаним делима..а наравно да је крила своје манипулације--дакле питање стварања Грчке, Румуније, па Бугарске баш 1878 и Албаније потом,, довољно је за ову тему јер је у свакој од тих новонасталих држава била нека аустријска или немачка династија ..свуда је уследило прекрајање језика и мењање топонима са циљм убрзавања мењања националне свести и убрзавања погрчавања,порумуњења, побугарења и поарбанашења Срба.

 

[Pumpaj Dinstanović]

У западној Бугарској, уз границу са Србијом простире се област Знепоље са градовима Трном и Брезником. Званична Србија вероватно и не зна да су ти предели и за време Немањића били српски и да је њима у 14. веку владао рођак Цара Душана Силног, Деспот Константин Драгаш, деда последњег византијског цара и свог имењака Константина XI Палеолога-Драгаша.

Тај исти српски племић подигао је и већину цркава и манастира у том крају, као на пример манастир Св. Јована Богослова у Поганову (код Димитровграда) или манастир Св. Архангела Михаила код Трна, а по њему се зове и оближњи град Ћустендил – средњевековни Велбужд (на турском, Кјустендил значи Константинова бања). Та иста званична Србија не зна или не жели да зна да је народ тога краја устајао на Турке за време Српске револуције, када их је предводио легендарни јунак Хајдук Апостол, побратим Хајдук Вељка Петровића, као и да је његов унук Аранђел Станојевић-Трнски био најугледнији знепољски првак током шездесетих и седамдесетих година 19. века, и коџабаша (народни старешина) трнски, витез и војвода.

Лаж нас дакле убија, и истребљује, и ако наставимо да је прихватамо, нестаћемо. Српском народу се мора рећи истина, а не лажи душмана и крвника. Морамо знати да су Срби у Далмацији, Крајини, Славонији, Барањи, Дубровнику, Истри, Вардарској Македонији, половини Херцег-Босне и околним државама готово нестали услед преверавања, асимилације, терора, прогона, исељења и геноцида, а не зато што их ту никад није било .

Ипак, главно средство била је Лаж, као основ за преверавање и однарођавање, док је насиље служило да се елиминишу најнепокорнији. Ако се не дозовемо памети тај ужас снаћи ће и Србе у Црној Гори, Рашкој, Војводини, па и у ‘‘Београдском пашалуку’‘.

Evo jedno poklonče malo za tebe, Srebrena. Svetislav Simić u sedmoj knjizi lista Delo. List za nauku, književnost i društveni život iz 1890. godine kaže sledeće (str. 302 u članku koji je pregled bugarske književnosti):

Spojler

 

[Pumpaj Dinstanović]

Да ли је ико од српских историографа поменуо Србе предате на милост и немилост династији Кобург унд Гота?
Да ли се иједан усудио да у некој загради макар или у фусноти помене како су издати и предати ти Срби на Берлинском конгресу ?

Да ли је иједан смео да напише да су устаници 1809.године ослободиле Белоградчик и Берковицу, да су поједине трупе достигле софијско поље?

Predlažem knjigu Spiridona Gopčevića Stara Srbija i Makedonija iz 1890. godine. Posebno 14. glavu koja glasi Kako Šopovi misle o svojoj narodnosti. Stranice 331 i 332 prvog dela:

https://www.zapadnisrbi.com/images/PDF/Spiridon-Gopevi-Stara-Srbija-i-Makedonija.pdf

 

[Pumpaj Dinstanović]

 

[Сребрена]

Evo jedno poklonče malo za tebe, Srebrena. Svetislav Simić u sedmoj knjizi lista Delo. List za nauku, književnost i društveni život iz 1890. godine kaže sledeće (str. 302 u članku koji je pregled bugarske književnosti):

Хвала што си се сетио.Нашла сам цео чланак, 15 страна текста а помен Срба у Бугарској само колико си ти ископирао и то као одговор шовинисти Теодорову који је користио текст патријарха Бркића .

Тражи још ,Славене, али тешко ћеш наћи оно што треба- објективну студију.


Позитиван је пример Стеве Ј.Радосављевића- Бдина ,аутора књиге штампане исте те 1890., под насловом "Историја бугаризма на Балканском полуострву".Но, појео је мрак. Свакако је студенти историје нису имали нити је имају на списку обавезне литературе. Стигла је до нас, у ово електронско доба, преко Мичигена и ево линка са бугарској сајта за заинтересоване:
http://www.bulgari-istoria-2010.com/booksBG/St_Radosavelich_Istorija_Bugarizma.pdf

Помало се спрдаш сада са Спиридоном, зар не?
Који је званични САНУ историчар цитирао Спиридона или искористио било шта од његових путописа и разоткривања Срба и у Грчкој и у Албанији..Њему су ББејци дали статус као и Милојевићу..ратник и националиста.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Карта српског етничког простора после Берлинског конгреса (1878)

Да ли је ико од српских историографа поменуо Србе предате на милост и немилост династији Кобург унд Гота?
Да ли се иједан усудио да у некој загради макар или у фусноти помене како су издати и предати ти Срби на Берлинском конгресу ?

Да ли је иједан смео да напише да су устаници 1809.године ослободиле Белоградчик и Берковицу, да су поједине трупе достигле софијско поље?

Da vidimo šta kaže čovek u ovoj filološkoj etnografsko-filološkoj studiji objavljenoj u Beogradu 1890. godine:

Spojler

Stranice 26. i 27, na kojima se razmatraju narodni običaji i nalazi početak zaključnih razmatranja:

Da obratimo dobro pažnju šta to piše u fusnoti br. 21 i koje se mesto spominje.

Za kraj od M. M. Veselinovića, evo i karte koju je objavio u prilogu (ucrtani su i Belogračik i Berkovica):

Помало се спрдаш сада са Спиридоном, зар не?
Који је званични САНУ историчар цитирао Спиридона или искористио било шта од његових путописа и разоткривања Срба и у Грчкој и у Албанији..Њему су ББејци дали статус као и Милојевићу..ратник и националиста.

Ama dosta bre više ovih gluposti. To što ti veruješ u sve te izmišljotine raznih teoretičara zavera koji truju sopstveni narod; stalno lažu o navodnim stranicama knjiga koje ne postoje ili u kojima ne piše ništa i uporno konstruišu zavere o svojim neistomišljenicima. Količina nebuloza koje se stalno iznose, a u čemu si i ti, izvini, saučesnik, toliko je ogromna da je potreban jedan celi doktorat da se sve budalštine istraže i njihova geneza rekonstruiše. To što ti misliš da je Miloš S. Milojević nekakav zabranjeni i šikanirani pisac, samo je problem tebe i tvojih istomišljenika, koji učestvujete u širenju ovih silnih dezinformacija. Do koje je mere to targetiranje i bojenje drugih samo zato što ne dele tvoje stanovište išlo može se videti i po tome što si me ti nedavno obojila kao glavom i bradom autora apela jednog broja naučnika protiv Miloša S. Milojevića.

Miloš S. Milojević, kao i apsolutno sve istorijske ličnosti, ima svoje mesto u (srpskoj nacionalnoj) istoriji (kao što ga ima i Spiridon Gopčević; zamerali su mu zbog žurnalističkog senzacionalizma, i to posve opravdano, ali ne samo da su ga čitali i citirali i u to vreme čak, već su i kritičari Gopčevića hvalili za donošenje dobrih podataka, pa čak i nekih koje je prve obelodanio svetu...za to ga je npr. i Jovan Cvijić konkretno hvalio ako baš tražiš akademike). Njegova dela nisu zabranjena, priče o gomili građe koja se negde krije su samo jedna urbana legenda; od Milojevića se ne beži, niti ga zasipaju mržnjom ili pokušavaju neobjektivno ocrniti oni koji ga koriste u svojim istraživanjima. Da, Milojevićeva zaostavština se čita, proučava i koristi u naučnoj literaturi; ovo je verovatno novina za tebe i sigurno još jedan hladni tuš, ali to je realnost koju moraš shvatiti ako želiš da živiš u stvarnom svetu, umesto u fantazmagoričnoj alternativnoj stvarnosti koju bukvalno kreiraju današnji pseudoistoriografi.

Miloša Milojevića spominje Miloš Jagodić (inače profesor na toliko mrskom Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu) u svom radu Srbija i Stara Srbija (1839-1868). Наслеђе на југу na str. 79, u odeljku u kojem govori o nacionalnoj propagandi Bugara i Srbima koji su prvi primetili i reagovali na opasnost od bugarizacije starosrbijanskog srpskog življa:

Spojler

Ovde možeš pročitati i jedan skori i rad, koji se bavi Starom Srbijom između 1804. i 1839, godine (ranijim periodom od Jagodića). Milojević se u disertaciji spominje ravno 27 puta, i to nijednom u nekom kontekstu ozloglašavanja. Autor čak ide do te mere da u izvesnom smislu rehabilituje Milojevića tj. ukazuje na verovatnu osnovanost nekih njegovih tvrndji. Npr. fusnota br. 1706 na stranicama 400 i 401:

У том запису из 1775. године, који доноси Милош Милојевић у свом путопис, православни свештеник оставио је рачун прихода и расхода након обиласка Лаба и Врховине. Верске обреде вршио је у Свећли, Главнику, Дурлупу (засеоку Главника), Подујеву, Чешибину, Обранџи, Корлићу, Томиној Бањи, Крајмировцу и косовском селу Прилужју. Упркос проблематичној аутеничности осталих записа чије преписе даје Милојевић, у овом случају може му се поклонити пуно поверење. У свим селима поменутим у запису, осим Томине Бање, Подујева, Чешбина и Дурлупа, помињу се отприлике у истом периоду Срби приложници и у другим изворима. Томина Бања је највероватније старији назив села Кисела Бања, док је Коић село Корлић, погрешно транскрибовано од свештеника или Милојевића. Дурлуп је презиме арбанашког или поарбанашеног рода у Главнику по коме се средином 20. века звала цела сеоска махала. Поред тога, монете које се помињу у запису заиста су биле у употреби, док су цене блиске ценама у Топлици у истом периоду. Такође, у запису је Прилужје записано као Прилужа, што је старији назив, ван употребе у 19. веку. На основу наведеног може се закључити да је Милојевић у овом случају верно преписао запис који је касније изгубљен. Путопис дела Старе Србије 1, 181-182

Stvarno je tragično koliko treba neke stvari dokazivati i do koje mere ide ljudska naivnost i bandoglavost. Zbog ovakvih situacija sam i toliko pohvalio momke sa Srbija Global nedavno, jer se ovde suočavamo sa jednom neverovatnom zatucanošću, skoro pa vrsti ograničenosti ljudskog mozga i svesne želje da se živi u jednoj fantaziji u glavi, umesto u realnom svetu. Situacija je, doslovno, za dobijanje moždanog udara, jer je prosto neverovatno da žive i dišu, da su stvarne ličnosti a ne izmišljeni likovi ili posledica skripte neke video igrice (ono kada dizajnere smara pa naprave prilično loš NPC koji uglavnom iritira igrača) a koji zaista veruju u sve ove notorne budalaštine i parcipiraju u ovom trovanju društva. I još se onda neko čudi što stvari kao onaj Apel uopšte nastaju.