Evo jedne analize...
https://www-rt-com.translate.goog/r...tr_sl=en&_x_tr_tl=sr&_x_tr_hl=sr&_x_tr_pto=sc
Дмитриј Тренин: Како би Украјина требало да изгледа после победе Русије
Предстојећи постконфликтни процес означиће почетак стабилне и сигурне будућности за обе нације
Дмитриј Тренин , професор истраживања на Вишој економској школи и водећи научни сарадник на Институту за светску економију и међународне односе. Такође је члан Руског савета за међународне послове (РИАЦ).
РИАЦ
ФИЛЕ ПХОТО. Кијев, Украјина. © Маким Марусенко/НурПхото преко Гетти Имагес
Постоји безвременско правило: у миру, припремите се за рат; у рату мисли на мир. Како се сукоб у Украјини ближи свом неизбежном крају – победи Русије – наше мисли се морају окренути ка будућности и облику мира који следи.
Да парафразирам Стаљина: Бандеровци [следбеници нацистичког сарадника из Другог светског рата Степана Бандере] долазе и одлазе, али украјински народ остаје.
Мапа будућности Украјине
Украјине, каква је постојала 31. децембра 1991, више нема. Крим, Донбас и још два региона су се већ вратили Русији путем референдума. Вероватно ће уследити више – можда Одеса, Николајев, Харков или Дњепропетровск. Али не сви. Узећемо само оно што се може интегрисати и одбранити. Ширење мора бити стратешко, а не емоционално.
Преостале територије Кијева остаће ван граница Русије. Каква ће то Украјина тамо настати? Одговор на ово питање је критичан, не само за будућност Украјине, већ и за безбедност Русије.
Руска мисија ослобођења
У цивилизацијском, културном и историјском смислу, Украјина – или њен већи део – припада руском свету. Данас је, међутим, талац антируских снага које подржава Запад. Ове снаге користе руски народ против Русије, борећи се упорно, лукаво и брутално – упркос катастрофалним губицима.
Историјска мисија Москве не завршава се ослобођењем Донбаса и Новоросије. Морамо ослободити целу Украјину од неонацистичког режима Бандере и његових страних спонзора. Ово није империјално освајање, већ национална безбедност.
Украјина припада пре свега онима који тамо живе – али Русија је нераскидиво повезана са овим људима и њиховом земљом. После рата, морамо помоћи нашим суседима да поново изграде Украјину: прво пацификовану, затим мирољубиву, на крају партнера и на крају савезника.
Русија је доказала своју способност да војне противнике претвори у савезнике. Погледајте Чеченију, сада бастион стабилности на Северном Кавказу. Размотрите послератно партнерство Русије са Северном алијансом Авганистана или како је Источна Немачка постала совјетски савезник после Другог светског рата.
Послератни сценарији
Експерти у Русији изнели су различите визије послератне Украјине.
Потпуна интеграција: Русија би могла да одведе целу Украјину, укључујући Лавов, до граница НАТО-а. То би значило друго поновно уједињење – крај украјинске државности. Али задржати тако огромну територију, потпуно је интегрисати и платити њену реконструкцију, било би колосалан терет.
Прозападна Украјина: Најгори сценарио је огорчена, реваншистичка Украјина са мало смањеним границама – жестоко антируска држава коју контролише Запад. Његова једина сврха би била да испровоцира и нападне Русију када за то дође време. Ова могућност се мора спречити по сваку цену.
Неуспела држава: Фрагментирана Украјина, коју је Запад напустио и зависна од Русије, могла би да се спусти у хаос – неку врсту анархистичког
„Гуљајпоља“ којим владају криминалне банде и милиције. Русија би могла да покуша да манипулише овим снагама, али би се мешање Запада наставило. Овај нестабилан сценарио је непожељан.
Подијељена Украјина: Најреалнији и најповољнији исход би била подијељена Украјина. Антируске снаге би могле да буду потиснуте у западне регионе под заштитом НАТО-а, што би могло да подели земљу на
„Слободну Украјину“ коју контролишу Пољска, Мађарска и Румунија, и нову Украјину. Нека се Запад теши овом тампон државом у стилу хладног рата.
У међувремену, нова Украјина – лишена ултранационалистичких елемената – могла би да се појави, ослобођена токсичних идеологија. Ова Украјина би била мања, али стабилна, економски интегрисана са Русијом и политички неутрална. Има смисла понудити такву перспективу Украјинцима и објаснити им колико је то за њих повољно.
Нови украјински идентитет
Нова Украјина би била истинскије украјинска од свог совјетског претходника. Јосиф Стаљин је погрешио што је припојио бивше пољске покрајине Галицију и Волињ и заразио државу вирусом национализма. Украјинска култура би могла да цвета без страног мешања, док би њена економија била интегрисана у Евроазијски економски савез предвођен Русијом. Кијев би био очишћен од корумпираних елита које су га напале након пуча на Мајдану 2014. који је подржавао Запад.
Ова Украјина би наследила најбоље од свог историјског наслеђа: Кијевску Русију, Запорошке козаке и културна достигнућа своје совјетске прошлости. Била би поносна на свој допринос Руској империји, СССР-у и заједничкој источнословенској цивилизацији.
У данашњем свету, истински суверенитет Украјине, као и других постсовјетских држава, могућ је само кроз блиску сарадњу са Русијом. Украјинска православна црква би остала духовно сидро нове државе.
Припрема за будућност
Не морамо чекати крај рата да бисмо започели овај посао. Многи патриотски настројени Украјинци већ живе у Русији, спремни да обнове своју отаџбину. Морамо идентификовати ратне злочинце и непоправљиве русофобе, али и регрутовати патриоте, официре, предузетнике и културне лидере који су спремни да помогну обнову Украјине уз руску подршку.
Такође морамо разоткрити цинично поступање Запада према Украјини: Морамо разоткрити циничну употребу Украјине од стране Запада: пијуна за једнократну употребу, њених ресурса које су опљачкале западне корпорације, њене културе сломљене под теретом страног масовног конзумеризма и радикалне идеологије. Украјинци морају да виде да њихова будућност не лежи у непријатељском, експлоататорском Западу, већ у партнерству са Русијом.
Рат за будућност Русије
Не ради се само о Украјини. Победа значи поразити кампању Запада да ослаби Русију. То значи окончање бандеритског режима и осигурање будућности наше нације.
За Украјинце, победа Русије ће означити њихово ослобођење од корумпираног режима наметнутог од стране иностранства. За Русе ће то обезбедити стабилност, безбедност и снагу за генерације које долазе.
Дан победе мора бити дан ослобођења – за све нас.