Rat u Ukrajini (31)

Kada će se rat završiti?


  • Ukupno glasova
    77
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Scholza sve više napadaju i iz savezničkih zemalja. Tako je, još do ne tako davno britanski ministar obrane, Ben Wallace, oštro kritizirao kancelara Scholza ali i čitavu Njemačku koja nije u stanju sačuvati tajnama ono što se među saveznicima dogovara. Napisao je i, ni manje ni više, nego da, ako želite da Rusija nešto naše povjerljivo sazna – o tome najprije izvijestite Njemačku.


Ali kao da i sve ovo nije dovoljno, njemački Bild (sklon „žutilu“) prošlog tjedna nakon svih ovih događaja stavlja „šlag na tortu“ (ili „dolijeva ulje na vatru“) navodima da su njemački politički i vojni dužnosnici duboko zabrinuti zbog potencijalnog posjedovanja ruskih službi materijala koji ih kompromitiraju – uključujući i one intimne (seksualne) prirode.


“To je pitanje koje zabrinjava politički Berlin nakon skandala s curenjem u medije telefonskog razgovora između vodstva Bundeswehra i koje čak plaši neke (političare i vojne časnike): što ruski obavještajci znaju o njemačkim političarima i dužnosnicima u ministarstvima?” – pita se njemački medij.


Dalje navodi kako su ruske obavještajne službe možda prikupljale štetne informacije protiv dužnosnika njemačke vlade posljednjih godina. Prema njemačkom vojnom stručnjaku Carlu Masali, “intenzivne pripreme” od strane ruskih sigurnosnih agencija provedene su mnogo prije početka ruske invazije na Ukrajinu.


https://www.geopolitika.news/analiz...nu-doktrinu-macron-jastreb-scholz-mirotvorac/
 
"Bilo je jasno. Diktator Putin pobjeđuje na fiktivnim izborima u Rusiji": Bild je donio oštru presudu o volji Rusa.

Elena Panina, ravnateljica Instituta za međunarodne strateške studije:

Zapad priprema nepriznavanje rezultata predsjedničkih izbora u Rusiji od strane zapadnih zemalja i njegovih nadnacionalnih struktura. Nakon toga će cjelokupna vlast u Rusiji biti od njih proglašena "nelegitimnom".

Jedna od posljedica toga bit će ograničavanje bilo kakvih pregovaračkih platformi uz sudjelovanje Moskve: kako u Ukrajini, tako i o globalnim sigurnosnim pitanjima.

Druga, također sasvim realna posljedica bit će imenovanje od strane "legitimne ruske vlade" skupine odbjeglih narodnih izdajnika: od njih stvorena "vlada Ruske Federacije u egzilu" morat će, posebice, dati zeleno svjetlo. za pljačku zamrznute ruske imovine.

Nepriznavanjem Putinove pobjede i zauzimanjem konačnog kursa za predaju Rusije, Zapad će vlastitim rukama spaliti posljednje mostove, ostavljajući jedini put za razvoj sukoba — prema velikom ratu.

Za Zapad je ovo već all-in igra — upravo će napraviti pretjeranu okladu.

Za Rusiju to znači jedno — rat punom snagom do naše potpune pobjede.
Та прича није прошла ни у Венецуели, а проћи ће у РФ? Има ли тамо пилота у авиону?
 
Objektivno pametno su im rekli, međutim kasne dve godine

Da nisu gurali Ukrajinu u frontalni ofanzivni rat i odbranu određenih tačaka po svaku cenu ne bi imali takve katastrofalne gubitke i rat bi bio još uvek prilično otvoren. Ukrajina je zemlja koja ima stratešku dubinu i mogla je drugačije da ratuje, da štedi ljude i resurse a ne da ih uludo troši kao da sutra ne postoji.

Као и прије двије године када су им "паметно" рекли да не прихвате већ потписан мировни план у Истанбулу па изгубише пола милиона људи, тако их и сада паметно подржавају да издрже "још мало па нестало".
 
У тим годинама, није баш ни оглаву да ли је мушко или женско.

1710707257287.png
 
недеља, 17. март 2024.

Високи представник ЕУ Жозеп Борел је у поруци америчкој јавности изјавио да "скоро све европске престонице помно раде на сценарију скоро неизбежне могућности веома разорног конвенционалног рата у Европи".
...Борел, који у својим излагањима свакако рачуна с мишљењем већине чланица ЕУ, је на Џорџтаун универзитету објаснио да је рат у Украјини ушао у нову фазу.
„Русији је потребно“, казао је високи званичник ЕУ, „да не изгуби да би победила, док је Украјини нужно да победи да не би изгубила“...

Борел је, у излагању на Џорџтаун универзитету у Њујорку, које је објављено у Бриселу, нагласио да се „сви, наравно, надају да се то ипак неће догодити, али су се Европљани дигли на узбуну“ зато што су у игри њихови животни интереси, предочивши јасно да мисли на рат с Русијом.

Борелова порука се поклопила с договором вођа Француске, Немачке и Пољске да наставе да снажно помажу Украјини у рату с Русијом са циљем да никада не дозволе Русији да победи и да подрже Украјинце до краја.

Јер, „то је снага за нас, наше народе, нашу безбедност и нашу Европу“, како је то рекао француски председник Емануел Макрон.

Медији, аналитичари, а делом и политички прваци у ЕУ истовремено признају да у Европи нема потпуног јединства нарочито око тога да ли Кијеву, поред битне муниције, дати и оружје далеког домета које би рат могло преокренути у погубан директан сукоб Запада с Русијом.

Летонија је увела систем „тоталне одбране“, а њен председник Едгар Линкевичс каже да „треба уништити Русију“.

Договор вођа Француске, Немачке и Пољске оцењен је, међутим, као обезбеђење украјинској војсци „муниције за артиљерију дугог домета да се не дозволи победа Русије“.

Ова обновљена „Вајмарска тројка“ вођа три земље, Шолца, Макрона и пољског премијера Доналда Туска, ипак не иде тако далеко да предвиди упућивање НАТО трупа у сукоб Украјина-Русија, што је поменуо Макрон, а за шта је словачки премијер Роберт Фицо изјавио да на му на ту помисао „креће језа низ кичму“.

Шеф италијанске дипломатије Антонио Тајани је то одлучно одбацио, рекавши да „ми нисмо у рату с Русијом…никад се о томе није говорило у НАТО и не разуме се зашто треба говорити о сценарију с крајње опасним последицама, укључујући трећи светски рат“.

За Макрона француски медији и коментатори наводе да се изненађујуће од „голуба“ и заговорника преговора о миру с Русијом, преобратио у „ратног јастреба“ јер је поново натукнуо могућност упућивања војника НАТО у Украјину.

Општа је, ипак, оцена да су ставови две, за функционалну ЕУ битне земље, Француске и Немачке, и даље различити или супротстављени не само око тога какву улогу Европа треба да има у украјинско-руском сукобу, већ и око унутрашњих питања ЕУ.

Немачки канцелар Олаф Шолц, упркос притиску, не одустаје од става да Берлин неће испоручити Кијеву опасно убојите немачке крстареће ракете Таурус које могу досећи дубину руске територије, укључујући Крим и тамошњи битни мост.

Угледни немачки аналитичар Волфганг Муншау објашњава да ће канцелар Шолц наставити да подржава Украјину доставом муниције и оружја противваздушне одбране, као и новцем.

„Али Шолц се“, указује он, „битно разликује од својих западних савезника у суштинском ставу, а то је да би он био много срећнији да дође до решења којим би се рат окончао на садашњим линијама сукоба“, што је за Кијев, балтске земље, Пољску и САД апсолутно неприхватљиво.

Борел, који у својим излагањима свакако рачуна с мишљењем већине чланица ЕУ, је на Џорџтаун универзитету објаснио да је рат у Украјини ушао у нову фазу.

„Русији је потребно“, казао је високи званичник ЕУ, „да не изгуби да би победила, док је Украјини нужно да победи да не би изгубила“.

По мишљењу Борела, „Путину су руски животи јефтини, док Украјина нема нити средстава, нити жели да жртвује велики број својих становника“.

Он напомиње да ратни сукоб постепено иде у корист Русије која је ојачала одбрамбене положаје, користи надмоћ у муницији, људству, дроновима и електронском рату и сматра да добија у рату исцрпљивања, па нема зато ни изгледа да се крене у мировне преговоре, осим да се Украјина преда.

Борел указује и на то да иако су сагласни да је Русија огромна претња Европи, њихови погледи на то како да се супротставе тој претњи су далеко мање јединствени.

Његово излагање у Њујорку је садржало и упозорење да би европске савезнике јако погодило и уздрмало ако би у новембру на америчким председничким изборима победио Доналд Трамп који поручује да ће битно умањити америчку одбрамбену подршку Европи и да жели да заустави рат у Украјини, макар то значило победу Русије.

Шолц страхује да у таквој ситуацији Европа не може сама да се супротстави Русији, да отуд не треба, ракетама Таурус, поред осталог, већ отварати врата ударима на дубину руске територије.

Макрон изгледа сматра да баш зато ту треба оставити бар „стратегијску двосмисленост „кад је реч о упућивању НАТО трупа у Украјину.

(Бета)
 
Glasnogovornica ministarstva vanjskih poslova uzvratila je na njemačke kritike ruske predsjedničke utrke

"Jedino s čime se mogu složiti u komentaru njemačkog ministarstva vanjskih poslova je da nema ničeg iznenađujućeg u vezi s ishodom ruskih izbora. To je sigurno. Pogotovo nakon što NATO opetovano ocrnjuje našu zemlju nekoliko puta dnevno, prijeti joj, raspiruje vatru sukoba duž naših granica i širom svijeta općenito, skupljajući novac i oružje kako bi Rusiji nanijeli 'strateški poraz', nastavila je.

"Nije ni čudo da se cijela zemlja ujedinila i uzvratila!" zaključila je Zakharova.

1710708716370.png
 
Logički gledano sad nastupa do 40 tak dana neizvesnosti.
Rusija ima predsednika dok za 36 dana Ukrajina nema legitimnog izabranog .
Ili će Ukrajina potpisati priznanje sa Rusijom činjeničnog stanja ili će nastati opšti karambol.
U drugom slučaju mislim da će Srbija i još neke zemlje biti ''poštedjene'' ?
Ono što Rusija mora to je puna apsolutna pripravnost u tom periodu.
 
недеља, 17. март 2024.

Високи представник ЕУ Жозеп Борел је у поруци америчкој јавности изјавио да "скоро све европске престонице помно раде на сценарију скоро неизбежне могућности веома разорног конвенционалног рата у Европи".
...Борел, који у својим излагањима свакако рачуна с мишљењем већине чланица ЕУ, је на Џорџтаун универзитету објаснио да је рат у Украјини ушао у нову фазу.
„Русији је потребно“, казао је високи званичник ЕУ, „да не изгуби да би победила, док је Украјини нужно да победи да не би изгубила“...

Борел је, у излагању на Џорџтаун универзитету у Њујорку, које је објављено у Бриселу, нагласио да се „сви, наравно, надају да се то ипак неће догодити, али су се Европљани дигли на узбуну“ зато што су у игри њихови животни интереси, предочивши јасно да мисли на рат с Русијом.

Борелова порука се поклопила с договором вођа Француске, Немачке и Пољске да наставе да снажно помажу Украјини у рату с Русијом са циљем да никада не дозволе Русији да победи и да подрже Украјинце до краја.

Јер, „то је снага за нас, наше народе, нашу безбедност и нашу Европу“, како је то рекао француски председник Емануел Макрон.

Медији, аналитичари, а делом и политички прваци у ЕУ истовремено признају да у Европи нема потпуног јединства нарочито око тога да ли Кијеву, поред битне муниције, дати и оружје далеког домета које би рат могло преокренути у погубан директан сукоб Запада с Русијом.

Летонија је увела систем „тоталне одбране“, а њен председник Едгар Линкевичс каже да „треба уништити Русију“.

Договор вођа Француске, Немачке и Пољске оцењен је, међутим, као обезбеђење украјинској војсци „муниције за артиљерију дугог домета да се не дозволи победа Русије“.

Ова обновљена „Вајмарска тројка“ вођа три земље, Шолца, Макрона и пољског премијера Доналда Туска, ипак не иде тако далеко да предвиди упућивање НАТО трупа у сукоб Украјина-Русија, што је поменуо Макрон, а за шта је словачки премијер Роберт Фицо изјавио да на му на ту помисао „креће језа низ кичму“.

Шеф италијанске дипломатије Антонио Тајани је то одлучно одбацио, рекавши да „ми нисмо у рату с Русијом…никад се о томе није говорило у НАТО и не разуме се зашто треба говорити о сценарију с крајње опасним последицама, укључујући трећи светски рат“.

За Макрона француски медији и коментатори наводе да се изненађујуће од „голуба“ и заговорника преговора о миру с Русијом, преобратио у „ратног јастреба“ јер је поново натукнуо могућност упућивања војника НАТО у Украјину.

Општа је, ипак, оцена да су ставови две, за функционалну ЕУ битне земље, Француске и Немачке, и даље различити или супротстављени не само око тога какву улогу Европа треба да има у украјинско-руском сукобу, већ и око унутрашњих питања ЕУ.

Немачки канцелар Олаф Шолц, упркос притиску, не одустаје од става да Берлин неће испоручити Кијеву опасно убојите немачке крстареће ракете Таурус које могу досећи дубину руске територије, укључујући Крим и тамошњи битни мост.

Угледни немачки аналитичар Волфганг Муншау објашњава да ће канцелар Шолц наставити да подржава Украјину доставом муниције и оружја противваздушне одбране, као и новцем.

„Али Шолц се“, указује он, „битно разликује од својих западних савезника у суштинском ставу, а то је да би он био много срећнији да дође до решења којим би се рат окончао на садашњим линијама сукоба“, што је за Кијев, балтске земље, Пољску и САД апсолутно неприхватљиво.

Борел, који у својим излагањима свакако рачуна с мишљењем већине чланица ЕУ, је на Џорџтаун универзитету објаснио да је рат у Украјини ушао у нову фазу.

„Русији је потребно“, казао је високи званичник ЕУ, „да не изгуби да би победила, док је Украјини нужно да победи да не би изгубила“.

По мишљењу Борела, „Путину су руски животи јефтини, док Украјина нема нити средстава, нити жели да жртвује велики број својих становника“.

Он напомиње да ратни сукоб постепено иде у корист Русије која је ојачала одбрамбене положаје, користи надмоћ у муницији, људству, дроновима и електронском рату и сматра да добија у рату исцрпљивања, па нема зато ни изгледа да се крене у мировне преговоре, осим да се Украјина преда.

Борел указује и на то да иако су сагласни да је Русија огромна претња Европи, њихови погледи на то како да се супротставе тој претњи су далеко мање јединствени.

Његово излагање у Њујорку је садржало и упозорење да би европске савезнике јако погодило и уздрмало ако би у новембру на америчким председничким изборима победио Доналд Трамп који поручује да ће битно умањити америчку одбрамбену подршку Европи и да жели да заустави рат у Украјини, макар то значило победу Русије.

Шолц страхује да у таквој ситуацији Европа не може сама да се супротстави Русији, да отуд не треба, ракетама Таурус, поред осталог, већ отварати врата ударима на дубину руске територије.

Макрон изгледа сматра да баш зато ту треба оставити бар „стратегијску двосмисленост „кад је реч о упућивању НАТО трупа у Украјину.

(Бета)
„Русији је потребно“, казао је високи званичник ЕУ, „да не изгуби да би победила, док је Украјини нужно да победи да не би изгубила“..

Све ти хебем,па овај Борељ је паметан па скоро ко Грунф !
3-ako_kanis (1).jpg
 
Izvor moći u zemlji je ruski narod - Putin

Putin je izrazio posebnu zahvalnost sudionicima specijalne vojne operacije; Rusiji osiguravaju “uvjete za njezin razvoj i postojanje”
“Ma tko i kako nas želio zastrašiti, ma tko i kako htio potisnuti nas, našu volju, svijest, nikome, kao što sam već rekao, tako nešto u povijesti nije uspjelo, nije uspjelo sada i neće uspjeti u budućnosti.”
 
недеља, 17. март 2024.

Високи представник ЕУ Жозеп Борел је у поруци америчкој јавности изјавио да "скоро све европске престонице помно раде на сценарију скоро неизбежне могућности веома разорног конвенционалног рата у Европи".
...Борел, који у својим излагањима свакако рачуна с мишљењем већине чланица ЕУ, је на Џорџтаун универзитету објаснио да је рат у Украјини ушао у нову фазу.
„Русији је потребно“, казао је високи званичник ЕУ, „да не изгуби да би победила, док је Украјини нужно да победи да не би изгубила“...

Борел је, у излагању на Џорџтаун универзитету у Њујорку, које је објављено у Бриселу, нагласио да се „сви, наравно, надају да се то ипак неће догодити, али су се Европљани дигли на узбуну“ зато што су у игри њихови животни интереси, предочивши јасно да мисли на рат с Русијом.

Борелова порука се поклопила с договором вођа Француске, Немачке и Пољске да наставе да снажно помажу Украјини у рату с Русијом са циљем да никада не дозволе Русији да победи и да подрже Украјинце до краја.

Јер, „то је снага за нас, наше народе, нашу безбедност и нашу Европу“, како је то рекао француски председник Емануел Макрон.

Медији, аналитичари, а делом и политички прваци у ЕУ истовремено признају да у Европи нема потпуног јединства нарочито око тога да ли Кијеву, поред битне муниције, дати и оружје далеког домета које би рат могло преокренути у погубан директан сукоб Запада с Русијом.

Летонија је увела систем „тоталне одбране“, а њен председник Едгар Линкевичс каже да „треба уништити Русију“.

Договор вођа Француске, Немачке и Пољске оцењен је, међутим, као обезбеђење украјинској војсци „муниције за артиљерију дугог домета да се не дозволи победа Русије“.

Ова обновљена „Вајмарска тројка“ вођа три земље, Шолца, Макрона и пољског премијера Доналда Туска, ипак не иде тако далеко да предвиди упућивање НАТО трупа у сукоб Украјина-Русија, што је поменуо Макрон, а за шта је словачки премијер Роберт Фицо изјавио да на му на ту помисао „креће језа низ кичму“.

Шеф италијанске дипломатије Антонио Тајани је то одлучно одбацио, рекавши да „ми нисмо у рату с Русијом…никад се о томе није говорило у НАТО и не разуме се зашто треба говорити о сценарију с крајње опасним последицама, укључујући трећи светски рат“.

За Макрона француски медији и коментатори наводе да се изненађујуће од „голуба“ и заговорника преговора о миру с Русијом, преобратио у „ратног јастреба“ јер је поново натукнуо могућност упућивања војника НАТО у Украјину.

Општа је, ипак, оцена да су ставови две, за функционалну ЕУ битне земље, Француске и Немачке, и даље различити или супротстављени не само око тога какву улогу Европа треба да има у украјинско-руском сукобу, већ и око унутрашњих питања ЕУ.

Немачки канцелар Олаф Шолц, упркос притиску, не одустаје од става да Берлин неће испоручити Кијеву опасно убојите немачке крстареће ракете Таурус које могу досећи дубину руске територије, укључујући Крим и тамошњи битни мост.

Угледни немачки аналитичар Волфганг Муншау објашњава да ће канцелар Шолц наставити да подржава Украјину доставом муниције и оружја противваздушне одбране, као и новцем.

„Али Шолц се“, указује он, „битно разликује од својих западних савезника у суштинском ставу, а то је да би он био много срећнији да дође до решења којим би се рат окончао на садашњим линијама сукоба“, што је за Кијев, балтске земље, Пољску и САД апсолутно неприхватљиво.

Борел, који у својим излагањима свакако рачуна с мишљењем већине чланица ЕУ, је на Џорџтаун универзитету објаснио да је рат у Украјини ушао у нову фазу.

„Русији је потребно“, казао је високи званичник ЕУ, „да не изгуби да би победила, док је Украјини нужно да победи да не би изгубила“.

По мишљењу Борела, „Путину су руски животи јефтини, док Украјина нема нити средстава, нити жели да жртвује велики број својих становника“.

Он напомиње да ратни сукоб постепено иде у корист Русије која је ојачала одбрамбене положаје, користи надмоћ у муницији, људству, дроновима и електронском рату и сматра да добија у рату исцрпљивања, па нема зато ни изгледа да се крене у мировне преговоре, осим да се Украјина преда.

Борел указује и на то да иако су сагласни да је Русија огромна претња Европи, њихови погледи на то како да се супротставе тој претњи су далеко мање јединствени.

Његово излагање у Њујорку је садржало и упозорење да би европске савезнике јако погодило и уздрмало ако би у новембру на америчким председничким изборима победио Доналд Трамп који поручује да ће битно умањити америчку одбрамбену подршку Европи и да жели да заустави рат у Украјини, макар то значило победу Русије.

Шолц страхује да у таквој ситуацији Европа не може сама да се супротстави Русији, да отуд не треба, ракетама Таурус, поред осталог, већ отварати врата ударима на дубину руске територије.

Макрон изгледа сматра да баш зато ту треба оставити бар „стратегијску двосмисленост „кад је реч о упућивању НАТО трупа у Украјину.

(Бета)
hoće evropljane da stave u logor 🤷‍♀️ :rotf: :rotf:
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top