To shto prichash je zabluda. Jedna raketa mozhe da unishti otprilike jedan grad. Rusi imaju 880, a Ameri 450 interkontinentalnih raketa. Ukupno mogu unishtiti 1330 gradova, a to nije ceo svet.
-
- Popularno:
- Koliko dvojnika ima Vučić? Za jednog...
- Kako će Putin stići do Budimpešte?
- Zašto (i da li) više volite...
- Da li su se žene zaista izborile za...
- Vučić: Blokaderi će 1. novembra...
- Neiživljena devojka
- Proračunate prođu bolje?
- Који глумци вам изазивају осећај ужаса...
- Blokaderi sa fakulteta poručili...
- Traži momka koji zna da kuva i pere
Rat u Gruziji
- Začetnik teme Дон
- Datum pokretanja
To shto prichash je zabluda. Jedna raketa mozhe da unishti otprilike jedan grad. Rusi imaju 880, a Ameri 450 interkontinentalnih raketa. Ukupno mogu unishtiti 1330 gradova, a to nije ceo svet.
Бранко.БЛ
Primećen član
- Poruka
- 675
чуће се...
Bojan_BRT
Buduća legenda
- Poruka
- 30.579
Pa tu ce vise da se oslete posledice radijacije nego unistenja.Gledaj Japan,posle 63 godine i dalje se radjaju hendikepirani.I jos 100 000 godina ce da se radjaju
Derer
Buduća legenda
- Poruka
- 43.114
Nuklearno naoruzanje unishtava pre svega sav zivot radijacijom.
Kakve veze ima razorna motj samog projektila kad bi i vako i onako od samo par bachenih sav zivot izumro na planeti za par dana?
Ni to nije tachno, da je tako, da postoji zrachenje Hiroshima ne bi uopshte bila naseljena.
Idiotluk! U Chernobiljskoj Zoni zhivot prosto buja.
Победоносцев
Stara legenda
- Poruka
- 86.032
Haha, pa da li tebi pada na pamet i trideset americkih gradova, a ne hiljadu trista trideset?
Medjutim nije poenta u tome. Politicki, finansijski, proizvodni, kulturni centri su u sest ili sedam gradova. Bez njih, svaka zemlja se urusava. Ako ti je Amerika stran primer, razmisli o tome sta bi se desavalo u Srbiji u kojoj bi preko noci bili apsolutno unisteni Beograd, Nis, Novi Sad, Kragujevac, Zrenjanin, Smederevo, i Krusevac, recimo.
Medjutim, globalni efekti na klimu bi bili takvi da bi iskijali svi.
A study presented at the annual meeting of the American Geophysical Union in December 2006 found that even a small-scale, regional nuclear war could produce as many direct fatalities as all of World War II and disrupt the global climate for a decade or more. In a regional nuclear conflict scenario where two opposing nations in the subtropics would each use 50 Hiroshima-sized nuclear weapons (ca. 15 kiloton each) on major populated centres, the researchers estimated fatalities from 2.6 million to 16.7 million per country. Also, as much as five million tons of soot would be released, which would produce a cooling of several degrees over large areas of North America and Eurasia, including most of the grain-growing regions. The cooling would last for years and could be "catastrophic" according to the researchers.
Bojan_BRT
Buduća legenda
- Poruka
- 30.579
Da,ali ekstremofila.
- Poruka
- 2.138
Ja pre mesec dana kupio gas masku u metrou, kinesku za 120 dindzi, na glavu sesir i milina 
gica
Legenda
- Poruka
- 54.803
Ja pre mesec dana kupio gas masku u metrou, kinesku za 120 dindzi, na glavu sesir i milina
zato ce nasa deca morati da daju 600 dindzi (***, pet glava)
srbija do grcke
Aktivan član
- Poruka
- 1.427
Bojan_BRT
Buduća legenda
- Poruka
- 30.579
Rusija nastavila peglanje po Gruzijcima i pored obustave vatre gruzijske strane
http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/7552908.stm
http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/7552908.stm
Bojan_BRT
Buduća legenda
- Poruka
- 30.579
- Poruka
- 9.306
I treba tako.Rat treba voditi dok god postoji opasnost zbog koje je počeo.
Bojan_BRT
Buduća legenda
- Poruka
- 30.579
Videcemo ko je sledeci,tesko da ce sve na ovome da ostane...
- Poruka
- 23.453
Svakako i SAD i Rusija mogu da pretvore bilo koju državu u pepeo za oko 20 minuta. U svetlu te činjenice, nema posebne potrebe da prebrojavanjem ICB raketa.
A vaši snovi da će Putin da instalira nekog smradikala na vlast u Beogradu su naravno glupost
Победоносцев
Stara legenda
- Poruka
- 86.032
- Poruka
- 23.453
O čemu ti pričaš? Ovo je već 2. put kako glofikuješ američke logore, samo potpuni gmizavac je spreman na tako nešto.
Nedavno su učinjeni javnim neki snimci gde maltretiraju neko dete iz Kanade koje su doveli u Gvantanamo sa 15 godina
Nedavno su učinjeni javnim neki snimci gde maltretiraju neko dete iz Kanade koje su doveli u Gvantanamo sa 15 godina
Победоносцев
Stara legenda
- Poruka
- 86.032
Americki logori su pravo mesto za islamisticke smrde poput, recimo, tebe.
- Poruka
- 23.453
Посреди је шири конфликт, између снага Лажи, предвођених Сједињеним Америчким Државама, и снага Истине предвођених Осамом бин Ладеном (х.а.)
Ти слободно бирај страну Победоносцеве,
као 3Абд ас-Сатар Абу Риша о коме је Буш писао елегије
који је после убијен од стране ISI у Ираку.
Ти слободно бирај страну Победоносцеве,
као 3Абд ас-Сатар Абу Риша о коме је Буш писао елегије
који је после убијен од стране ISI у Ираку.
Dupont
Domaćin
- Poruka
- 4.644
Pa popili su vec(slikao sam ihMnogo ga je pogodilo sto Rusi tamane njegove prijatelje i saveznike u Gruziji
Posle ce sa Putinom da popiju koju casu vodke, cisto da malo odagna bol koji mu razdire srce...
Tuzno
)
RainbowSix
Veoma poznat
- Poruka
- 10.717
risim
Primećen član
- Poruka
- 830
Napadi na Chinvali i Tbilisi
11. avgust 2008. | 08:25 | Izvor: Beta, Tanjug
Moskva, Peking -- Gruzija je nastavila napade na Chinvali uprkos objavljenom povlačenju, dok su ruski avioni i noćas gađali ciljeve oko Tbilisija.
Gruzijske raketne jedinice napadaju glavni grad Južne Osetije (FoNet, arhiva)
"U nekim zonama u kojima ruski vojnici održavaju mir (nedaleko od Chinvalija) bilo je aktivnih sukoba" u noći između nedelje i ponedeljka, izjavio je komandant ruskih snaga za održavanje mira, general Marat Kulahmetov. On je rekao da su gruzijske snage nastavile da gađaju ruske pozicije.
"Jedan od punktova ruskih vojnika za održvanje mira bombardovala je gruzijska avijacija", rekao je Kulahmetov, navodeći da u tim napadima nije bilo žrtava.
Istovremeno, Gruzija je saopštila da su ruski avioni gađali više ciljeva nedaleko od glavnog grada te zemlje, Tbilisija.
Ruski vojni avioni bombardovali su vojnu bazu i radare, saopštilo je ministarstvo unutrašnjih poslova Gruzije.
"Bilo je dva bombardovanja. Jedno je bilo usmereno na vojnu bazu Kojori i drugo na oblast Mahata. Koliko mi je poznato, u napadima nema žrtava", rekao je portparol gruzijskog ministarstva unutrašnjih poslova Šota Utiašvili.
Do napada oko Tbilisija došlo je pošto je šef francuske diplomatije Bernar Kušner doputovao u pregovaračku misiju, ali nije poznato da li je i dalje bio u glavnom gradu u vreme bombardovanja.
Rusija je pojačala i svoje vojno prisustvo u Abhaziji, drugoj separatističkoj gruzijskoj oblasti, tako da je sada tamo više od 9.000 vojnika i 350 blindiranih vozila.
Prema rečima generala ruskih mirovnih snaga Aleksandra Novickog, cilj ovog pojačanja je da se izbegne situacija sa kojom su mirotvorci bili suočeni u Chinvaliju.
Ratno stanje i u Abhaziji
I u drugoj otcepljenoj gruzijskoj republici Abhaziji uvedeno je desetodnevno ratno stanje.
Skupština Abhazije odborila je juče ukaz predsednika Sergeja Bagapša o uvođenju desetodnevnog ratnog stanja u nekoliko oblasti te autonomne repulikbe, kao i o proglašenju delimično mobilizacije rezervista.
Ukaz kojim je od danas uvedeno delimično ratno stanje, podržan je jednoglasno na vanrednoj sednici skupštine održanoj juče iza zatvorenih vrata.
Podsetimo, ratno stanje u subotu proglasila je i Gruzija, u trajanju od 15 dana.
Bagapšovim ukazom predviđeno je desetodnevno ratno stanje u Galskoj, Očamčirskoj, Tkvarčelskoj i Gulripškoj oblasti Abhazije, kao i u planinskim delovima Oblasti Suhumi, saopšteno je agenciji Itar-Tas u službi abhaske vlade za informisanje.
Te mere su, kako je istaknuto, usvojene "u vezi sa oružanom agresijom Gruzije protiv Južne Osetije i neposrednom pretnjom Abhaziji".
Predsednik Abhazije je, takođe, proglasio delimičnu mobilizaciju rezervista oružanih snaga republike, a svi organi te nepriznate republike prevedeni su na "ratni režim" rada.
Bagapš je ranije rekao da Abhazija ima obaveze prema narodu Južne Osetije i da ih ispunjava, a moguće je da će radi postizanja tog cilja "morati da naruši" Moskovski sporazum o prekidu vatre i razdvajanju snaga iz 1994. godine.
"Međutim, nismo mi prvi počeli da ga kršimo", rekao je on.
Ruski mediji su izvestili da su abhaske snage već krenule prema zoni bezbednosti na reci Inguri, koja razdvaja tu republiku od centralne Gruzije, a od jutros su nastavljeni napadi iz vazduha i sa zemlje na gruzijske snage u Kodorskom klancu, čiji gornji delovi predstavljaju jedino područje Abhazije koje kontroliše Tbilisi.
Abhazija od gruzijskih vlasti traže povlačenje svih oružanih formacija iz klanca, uključujući graničare i pripadnike "marionetske vlade" tzv. Abhaske Autonomne Republike, rekao je danas Bagapš na konferenciji za novinare u Suhumiju.
Predsednik Abhazije je rekao da se u klancu, gde se od juče vodi operacija protiv gruzijskih snaga, "sve odvija po planu" i da "dejstvuje abhaska avijacija i artiljerijska oruđa", a da "Gruzija ima još vremena" i da od Gruzije zavisi dalji razvoj situacije.
"Kada počne glavna faza te akcije, saznaćete", rekao je Bagapš, dodajući da će Suhumi akcije voditi samostalno, koordinišući ih sa ruskim mirovnjacima koji su u zoni bezbednosti.
Pritom je dodao da je Abhazija spremna da obezbedi koridor za izbeglice iz, kako je rekao, "zapadne Gruzije", kao i za žitelje planinskih sela Kodorskog klanca, kako bi mogli preći na abhasku stranu.
"Nikada nismo ratovali protiv žena i dece", rekao je Bagapš.
Zamenik načelnika Generalštaba Oružanih snaga Rusije Anatolij Novicki izjavio je u Moskvi da Rusija ne namerava da "inicira eskalaciju" stanja u zoni abhaskog konflikta.
Abhazija, koja je u bivšem Sovjetskom Savezu imala status autonomne republike u sastavu Gruzije, proglasila je nezavisnost 1992, a u avgustu iste godine izbio je oružani sukob u kom je, prema procenama, blizu 7.000 ljudi poginulo, a više od 200.000 ljudi, pretežno Gruzina, izbeglo.
Sukob je u maju 1994. okončan Moskovskim sporazumom i u Abhaziji su raspoređene mirovne snage sa mandatom Zajednice Nezavisnih Država i posmatračka misija Ujedinjenih nacija.
Ukazom predsednika Rusije od 9. juna 1994. naloženo je učešće ruskog vojnog kontingenta u operaciji u Abhaziji i raspoređivanje vojnika završeno je 21. juna te godine.
Snage su raspoređene u skladu sa Moskovskim sporazumom o prekidu vatre i razdvajanju snaga, a trenutno se u zoni konflikta nalazi približno 2.500 pripadnika mirovnog kontingenta.
U skladu sa sporazumom, prostor od 24 kilometra sa obe strane reke Inguri, koja deli sukobljene strane, predstavlja zonu bezbednosti, koju kontrolišu Kolektivne snage za podršku miru sa mandatom ZND, i u kojoj imaju pravo da se nalaze samo policijski organi strana, naoružani vatrenim oružjem.
Ovom degenu Sakašviliju izgleda nije dosta!!!
11. avgust 2008. | 08:25 | Izvor: Beta, Tanjug
Moskva, Peking -- Gruzija je nastavila napade na Chinvali uprkos objavljenom povlačenju, dok su ruski avioni i noćas gađali ciljeve oko Tbilisija.
Gruzijske raketne jedinice napadaju glavni grad Južne Osetije (FoNet, arhiva)
"U nekim zonama u kojima ruski vojnici održavaju mir (nedaleko od Chinvalija) bilo je aktivnih sukoba" u noći između nedelje i ponedeljka, izjavio je komandant ruskih snaga za održavanje mira, general Marat Kulahmetov. On je rekao da su gruzijske snage nastavile da gađaju ruske pozicije.
"Jedan od punktova ruskih vojnika za održvanje mira bombardovala je gruzijska avijacija", rekao je Kulahmetov, navodeći da u tim napadima nije bilo žrtava.
Istovremeno, Gruzija je saopštila da su ruski avioni gađali više ciljeva nedaleko od glavnog grada te zemlje, Tbilisija.
Ruski vojni avioni bombardovali su vojnu bazu i radare, saopštilo je ministarstvo unutrašnjih poslova Gruzije.
"Bilo je dva bombardovanja. Jedno je bilo usmereno na vojnu bazu Kojori i drugo na oblast Mahata. Koliko mi je poznato, u napadima nema žrtava", rekao je portparol gruzijskog ministarstva unutrašnjih poslova Šota Utiašvili.
Do napada oko Tbilisija došlo je pošto je šef francuske diplomatije Bernar Kušner doputovao u pregovaračku misiju, ali nije poznato da li je i dalje bio u glavnom gradu u vreme bombardovanja.
Rusija je pojačala i svoje vojno prisustvo u Abhaziji, drugoj separatističkoj gruzijskoj oblasti, tako da je sada tamo više od 9.000 vojnika i 350 blindiranih vozila.
Prema rečima generala ruskih mirovnih snaga Aleksandra Novickog, cilj ovog pojačanja je da se izbegne situacija sa kojom su mirotvorci bili suočeni u Chinvaliju.
Ratno stanje i u Abhaziji
I u drugoj otcepljenoj gruzijskoj republici Abhaziji uvedeno je desetodnevno ratno stanje.
Skupština Abhazije odborila je juče ukaz predsednika Sergeja Bagapša o uvođenju desetodnevnog ratnog stanja u nekoliko oblasti te autonomne repulikbe, kao i o proglašenju delimično mobilizacije rezervista.
Ukaz kojim je od danas uvedeno delimično ratno stanje, podržan je jednoglasno na vanrednoj sednici skupštine održanoj juče iza zatvorenih vrata.
Podsetimo, ratno stanje u subotu proglasila je i Gruzija, u trajanju od 15 dana.
Bagapšovim ukazom predviđeno je desetodnevno ratno stanje u Galskoj, Očamčirskoj, Tkvarčelskoj i Gulripškoj oblasti Abhazije, kao i u planinskim delovima Oblasti Suhumi, saopšteno je agenciji Itar-Tas u službi abhaske vlade za informisanje.
Te mere su, kako je istaknuto, usvojene "u vezi sa oružanom agresijom Gruzije protiv Južne Osetije i neposrednom pretnjom Abhaziji".
Predsednik Abhazije je, takođe, proglasio delimičnu mobilizaciju rezervista oružanih snaga republike, a svi organi te nepriznate republike prevedeni su na "ratni režim" rada.
Bagapš je ranije rekao da Abhazija ima obaveze prema narodu Južne Osetije i da ih ispunjava, a moguće je da će radi postizanja tog cilja "morati da naruši" Moskovski sporazum o prekidu vatre i razdvajanju snaga iz 1994. godine.
"Međutim, nismo mi prvi počeli da ga kršimo", rekao je on.
Ruski mediji su izvestili da su abhaske snage već krenule prema zoni bezbednosti na reci Inguri, koja razdvaja tu republiku od centralne Gruzije, a od jutros su nastavljeni napadi iz vazduha i sa zemlje na gruzijske snage u Kodorskom klancu, čiji gornji delovi predstavljaju jedino područje Abhazije koje kontroliše Tbilisi.
Abhazija od gruzijskih vlasti traže povlačenje svih oružanih formacija iz klanca, uključujući graničare i pripadnike "marionetske vlade" tzv. Abhaske Autonomne Republike, rekao je danas Bagapš na konferenciji za novinare u Suhumiju.
Predsednik Abhazije je rekao da se u klancu, gde se od juče vodi operacija protiv gruzijskih snaga, "sve odvija po planu" i da "dejstvuje abhaska avijacija i artiljerijska oruđa", a da "Gruzija ima još vremena" i da od Gruzije zavisi dalji razvoj situacije.
"Kada počne glavna faza te akcije, saznaćete", rekao je Bagapš, dodajući da će Suhumi akcije voditi samostalno, koordinišući ih sa ruskim mirovnjacima koji su u zoni bezbednosti.
Pritom je dodao da je Abhazija spremna da obezbedi koridor za izbeglice iz, kako je rekao, "zapadne Gruzije", kao i za žitelje planinskih sela Kodorskog klanca, kako bi mogli preći na abhasku stranu.
"Nikada nismo ratovali protiv žena i dece", rekao je Bagapš.
Zamenik načelnika Generalštaba Oružanih snaga Rusije Anatolij Novicki izjavio je u Moskvi da Rusija ne namerava da "inicira eskalaciju" stanja u zoni abhaskog konflikta.
Abhazija, koja je u bivšem Sovjetskom Savezu imala status autonomne republike u sastavu Gruzije, proglasila je nezavisnost 1992, a u avgustu iste godine izbio je oružani sukob u kom je, prema procenama, blizu 7.000 ljudi poginulo, a više od 200.000 ljudi, pretežno Gruzina, izbeglo.
Sukob je u maju 1994. okončan Moskovskim sporazumom i u Abhaziji su raspoređene mirovne snage sa mandatom Zajednice Nezavisnih Država i posmatračka misija Ujedinjenih nacija.
Ukazom predsednika Rusije od 9. juna 1994. naloženo je učešće ruskog vojnog kontingenta u operaciji u Abhaziji i raspoređivanje vojnika završeno je 21. juna te godine.
Snage su raspoređene u skladu sa Moskovskim sporazumom o prekidu vatre i razdvajanju snaga, a trenutno se u zoni konflikta nalazi približno 2.500 pripadnika mirovnog kontingenta.
U skladu sa sporazumom, prostor od 24 kilometra sa obe strane reke Inguri, koja deli sukobljene strane, predstavlja zonu bezbednosti, koju kontrolišu Kolektivne snage za podršku miru sa mandatom ZND, i u kojoj imaju pravo da se nalaze samo policijski organi strana, naoružani vatrenim oružjem.
Ovom degenu Sakašviliju izgleda nije dosta!!!
16 000 i 9000 su cifre koje oznachavaju koliko Rusija i Amerika imaju nuklearnog oruzhja.
To ne znachi 16 000 ICBM-ova koji mogu da unishte pola istochne americhke obale. Ima tu svega i svachega. Vecinu chini taktichko nuklearno oruzhje.
Do tih cifara se zapravo doshlo zahvaljujuci raznoraznim ugovorima o nuklearnom razoruzhavanju. Najvece brojke koje se pominju kod jednih i drugih su : Rusi - 50 000; Amerikanci - 30 000. Prva brojka u drugoj polovini osamdesetih, druga tokom Kubanske krize.
Shto se tiche razorne moci, "Dechko" bachen na Hiroshimu je imao razornu moc od 15 kilotona. Najmocnije ikad testirano nuklearno oruzhje je jedna ruska bomba iz shezdesetih, koja je imala razornu moc od 50 megatona. Ako je nekom teshko skontati, neka pretvori u bajte. 15 kilobajta prema 50 megabajta. A to su bile shezdesete. Ko zna kakva sve oruzhja danas postoje.
Razlog zbog kog nekom treba toliko nuklearnog oruzhja uglavnom lezhi u tome da, u sluchaju eventualnog sukoba, ne bi prve mete bile Moskva i Vashington, nego bash protivnichki nuklearni arsenal.
Mada tu ima i kurchenja, naravno. MAD - Mutual Assured Destruction. Dokle god je jedna strana svesna snage druge strane, izbeci ce se kraj sveta.
To ne znachi 16 000 ICBM-ova koji mogu da unishte pola istochne americhke obale. Ima tu svega i svachega. Vecinu chini taktichko nuklearno oruzhje.
Do tih cifara se zapravo doshlo zahvaljujuci raznoraznim ugovorima o nuklearnom razoruzhavanju. Najvece brojke koje se pominju kod jednih i drugih su : Rusi - 50 000; Amerikanci - 30 000. Prva brojka u drugoj polovini osamdesetih, druga tokom Kubanske krize.
Shto se tiche razorne moci, "Dechko" bachen na Hiroshimu je imao razornu moc od 15 kilotona. Najmocnije ikad testirano nuklearno oruzhje je jedna ruska bomba iz shezdesetih, koja je imala razornu moc od 50 megatona. Ako je nekom teshko skontati, neka pretvori u bajte. 15 kilobajta prema 50 megabajta. A to su bile shezdesete. Ko zna kakva sve oruzhja danas postoje.
Razlog zbog kog nekom treba toliko nuklearnog oruzhja uglavnom lezhi u tome da, u sluchaju eventualnog sukoba, ne bi prve mete bile Moskva i Vashington, nego bash protivnichki nuklearni arsenal.
Mada tu ima i kurchenja, naravno. MAD - Mutual Assured Destruction. Dokle god je jedna strana svesna snage druge strane, izbeci ce se kraj sveta.
Duh Sekire
Iskusan
- Poruka
- 6.686
Прва на реду да падне је Америка. Или можда мислите да су Русија (и Кина) већ сада веће силе?!
Пад америчке империје је већ почео, и како то бива, први га осећају сатрапи. Где су сада Амери да им помогну?!?
Што рече Драгош Калајић
"Опасно је бити против Америке, али бити амерички савезник је погубно"
