Zdravo, i pozdrav svima!
Pre nego sto i ja dam "svoj" odgovor, procitao sam vase komentare, i moram priznati da ima zanimljivih. Ne bih nikog da uvredim u njegovo verovanje, ali ne mogu a da ne dam i svoje misljenje, s obzirom da su ova i njemu slicna pitanja oduvek okupirali covekovo interesovanje, pa i moje. Moram skrenuti paznju da svako ko prica o vremenu mora, ali mora da navede referentni sistem u odnosu na koji meri to vreme. Setite se sta je cika Ajnstajn rekao - vreme i prostor nisu apsolutni!, kao sto se to smatralo pre njega. Dakle kada govorite o prostoru i vremenu, tj. prostorno-vremenskom kontinuumu, zapravo morate uvesti referenti sistem. Otuda i sva zbrka koja nastaje pri ovakvom razmatranju bez uvodjenja referentnog sistema. (Ajnstajn je to objasnjavao slikovito: Ako je kod mene tri popodne i ja kazem sad je tri sata posle podne, onaj u Londonu bi rekao da nije tacno jer njegov sat pokazuje dva popodne, dok bi nas onaj iz Sidneja sumljivo posmatrao i rekao na ni jedan ni drugi nismo u pravu jer njegov sat pokazuje ponoc - i upravo se priprema da spava). Ko je od njih u pravu???
Prvo cu razmatrati putovanje u buducnost, ali pre toga da uvedem referentni sistem. Putnik koji putuje ima svoje vreme, vreme koje pokazuje njegov rucni sat koji je uvek sa njim, i nazvacu ga sopstveno vreme. Vreme posmatraca koji ostaje kod kuce (na pr. na Zemlji) zvacu koordinatno vreme. Putovanje u buducnost je teoretski moguce i zapravo sledi iz Lorencovih transformacija (neko je pomenuo da teoretski nije moguce) koje daju vezu izmedu dva referentna sistema. Jednacine koje je dao Lorenc (koje su usle u Specijalnu teoriju relativnosti, krace STR) prikazuju zavisnost tog vremena. Ja ih necu pisati (imate ih usvakoj fizici za srednju skolu). S obzirom da se u njima javlja kvadratni koren sledi da vreme jednog sistema u odnosu na drugi ne protice linearno (neko je pomenuo da fizicari rade samo sa linearnim vremenom - ma sta to znacilo). Pogledajte: ako odete u prodavnicu i zadrzite se pola sata (koje pokazuje vas rucni sat), kad se vratite kuci i vas zidni sat ce pokazivati isto. Znaci, razlika od pola sata u vasem sistemu ista je kao i kod kuce - veza jeste linearna, tj. vreme je linearno zavisno. To je svet na koji smo navikli, a potvrdjuje ga svakodnevno iskustvo. Svet formiran jos u doba Njutna. Sta se dogadja ako bi krenuli brzinom bliskom brzini svetlosti? Tada vise ne vaze Galilejeve transformacije koje daju linearnu vezu izmedju dva referentna sistema. Uzmimo konstantnu brzinu od 260 000 km/s. Dakle, krecem na put tom brzinom. Moj sat radi kao i da sam na Zemlji (ne brza, ne kasni - potpuno isto), ali u poredjenju sa onim na Zemlji on KASNI! Dakle, postoje dva sata: jedan je samnom, a drugi na Zemlji, i onda vrsim poredjenje. Pri datoj brzini od 260 000 km/s jedan sat u mom sistemu odgovarace dva sata na Zemlji. Eto, to je zapravo teorijska mogucnost koj sledi iz Lorencovih transformacija. Ako na putu provedem recimo 10 godina (pet da odem i pet da se vratim) na Zemlji nece proci deset - vec dvadeset. Ja cu ostariti deset godina (koliko pokazuje moj rucni sat) dok ce moji vrsnjaci ostariti dvadeset. Dakle, i ja starim samo sporijim tempom. Kad se vratim na Zemlju, naravno da necu naici na sebe, jer sam jedinstven - ne postoji drugo JA! Ako bi brzina bila veca, na pr 290 000 km/s, razlika bi bila gotovo cetri puta veca: Dakle, za mojih 10, na zemlji bi proslo 39. Stario bih jos sporije. Nelinearnost je najvise izrazena pri brzinama od 98-99.999...% brzine svetlosti. Na primer ako sa 290 000 km/s odem na 299 999 km/s odn povecam je za 9 999 km/s; mojih 10 godina odgovarace 3873 godina na Zemlji. (pazite koliko sam trebao da povecam brzinu da bi sa duple razlike imao cetvoroduplu - 30 000 km/s ili deseti deo brzine svetlosti, a za koliko da bi imao 387 puta vecu). Dakle, putovanje u buducnost je teoretski moguce na ovaj nacin ( a ne nekakvim "portalom", "zvezdanom kapijom" i tome slicno). Masina je upravo svemirska letelica. Sto putujem sve vecom brzinom, blizeci se brzini svetlosti, razlika u pokazivanju mog, i onog casovnika na Zemlji je sve veca. Vreme u ova dva sistema ne tece isto!!!
Ovo je i eksperimentalno dokazano 60-tih godina proslog veka na nekim cesticama. Zapravo svet cestica je pravo carstvo relativistickih brzina (brzina bliskih brzini svetlosti) koje su nama nedostupne. Naravno pored ove pojave, javlja se i kontrakcija duzine, no ne bih sad o tome.
Ako je nekome muka od ovih brzina postoji i drugi nacin za putovanje u buducnost. To sledi iz Opste teorije relativnosti (ili relativisticke teorije gravitacije). Jedna od posledica te teorije jeste da vreme u prisustvu gravitacionog polja tece sporije! Dakle, vreme zavisi od gravitacionog potencijala. Da napomenem (negde sam video na forumu) brzina svetlosti u vakuumu NIJE KONSTANTNA VELICINA!, vec (prema Opstoj teoriji zavisi od gravitacionog potencijala, kao i od elektricnih i magnetnih osobina supstancije (prema Maksvelovoj teoriji); samo za nase uslove mozemo je smatrati konstantnom). I jos nesto! Brzina svetlosti je 299 792 458 m/s u vakuumu. U svim ostalim sredinama je manja (u zavisnosti od indeksa prelamanja sredine). No da se vratim gravitaciji. Znaci da u prisustvu jekih gravitacionih polja (neutronske zvezde ili jos bolje crne rupe) vreme tece sporije u odnosu na posmatraca koji se nalazi daleko od njih. Kad kazem "daleko" mislim gde se to polje gotovo ne oseca. Dakle sve sto treba jeste da nadjemo malu crnu rupu (zasto malu, sad da se ne upustam u to), i da u njenoj blizini boravimo sto duze. Sto smo sve blize horizontu dogadjaja crne rupe (tj. sto smo sve vise u jacem gravitacionom polju) nase sopstveno vreme (da podsetim: vreme koje meri nas rucni sat) tece sporije u odnosu na onog koji se nalazi van tog polja (koji nije toliko lud da rizikuje zivot zarad putovanja u buducnost). Kad izadjemo iz tog gravitacionog polja (na bezbedno) videcemo razliku u pokazivanju casovnika. Razlika ce biti tim veca sto smo bili duze i sto smo bili u jacem gravitacionom polju. Postoje i relacije koje iskazuju tu zavisnost, no necu ih sad pisati. Da napomenem, i ovo je eksperimentalno potvrdjeno merenjem spektra toplih zvezda u drugoj polovini proslog veka. Ono sto je zanimljivo je da iz Opste teorije relativnosti (krace OTR) sledi konacnost gravitacionog potencijala. Dakle, postoji konacni gravitacioni potencijal (slicno kao i u STR sto postoji konacna brzina) koje moze posedovati neko telo na svojoj povrsini. Da napomenem, gravitacioni potencijal zavisi od mase tela (kao i jacina gravitacionog polja), ali za razliku od jacine polja koja opada sa kvadratom rastojanja, potencijal opada linearno - dakle sa rastojanjem. Ta vrednost potencijala iznosi 45000 TJ/kg (Teradzula po kilogramu). Ni jedeno telo ne moze imati vecu vrednost od ove. U suprotnom gravitacija bi izvila prostorno vremenski-kontinuum u samog sebe, kao sto je slucaj sa crnom rupom. (Ona upravo na svom horizontu dogadjaja ima ovu vrednost gravitacionog potencijala, odn. da bi neko telo postalo crna rupa, na svovoj povrsini mora imati ovu vrednost gravitacionog potencijala, no to se ne tice ove teme). Ilustracije radi, gravitacioni potencijal na povrsini nase planete iznosi oko 62.5 miliona J/kg. (Dobija se jednostavnim mnozenjem jacine gravitacionog polja 9.81 N/kg sa njenim radijusom 6378000 m). Za telo koje je 10 miliona puta masivnije od Zemlje (dakle deset miliona planeta, mase nase planete, smesteno unutar Zemlje, a da se njen radijus ne promeni), tek periodu od 1000 godina na njegovoj povrsini odgovara 1007 godina daleko od njega. Dakle ako bi sa Zemlje otisli na to telo, i bili 1000 godina (ma koliko vam se to cinilo dugo), a zatim vratili na Zemlju, videli bi (ako bi uopste to doziveli) da je na Zemlji proslo 1007 - otisli bi 7 godina napred, u buducnost. Jacina gravitacionog polja bila bi 98 000 000 N/kg - dakle 10 miliona puta veca od ove na zemlji (ma kako vi to zamisljali) i ne bi izdrzali sopstvenu tezinu, "razlili" bi se po povrsini planete, kao ulje na povrsini vode. Takav oblik bi po nas bio fatalan. Na vama je da odlucite: ili velika brzina ili veliki potencijal. Izaberite.
Vreme ne mozemo zaustaviti, dakle ono neumoljivo tece napred hteli mi to ili ne. To bi se krsilo sa zakonima danasnje fizike - prvenstveno sa Teorijom relativnosti. Ovo su za sada dva poznata nacina na koji mozemo putovati u buducnost. U oba nacina i mi starimo, i za nas protice vreme. Kojom brzinom ce proticati, zavisi od nase volje, ali ne mozemo ga zaustaviti. Dakle. da bi vreme stalo, moramo se kretati brzinom svetlosti (sto je u suprotnosti sa STR) ili biti na mestu gde potencijal ima prethodno datu vrednost - 45000 TJ/kg (sto je u suprotnosti sa OTR).
Sto se tice proslosti - situacija je drugacija. Naime, mi, kao putnici, ne mozemo se vratiti u proslost (ni teorijski ni eksperimentalno), ali mozemo gledati u proslost. I gledamo!, a da neki nisu ni svesni toga. Zbog ogranicenosti brzine prostiranja svetlosti (uopste informacija) potrebno je vremena da informacija o nekom dogadjaju dospe do nas. Na primer, Sunce je od nas daleko oko 150 000 000 km. Da svetlost predje to rastojanje potrebno je nesto vise od 8 minuta. Dakle, ako bi Sunce kojim slucajem nestalo dok citas ovo, ti bi to saznao (saznala) tek posle 8 minuta. Znaci, iako ga nema - ono za tebe jos postoji! Kada budes video(la) da je sunce nestalo, oni na vecoj daljini (Mars, Jupiter) ce ga i dalje videti. Za njih ce ono i dalje da postoji. Sto dalje gledas, vidis sve dalju proslost. Kada gledate galaksije (kao na primer Andromedu) vase oci se kupaju u svetlosti staroj vise od dva miliona godina! Dakle gledate galaksiju kakva je ona bila pre vise od dva miliona godina! kakva je ona danas - reci ce nam potomci nakon vise od dva miliona godina! (ko dozivi, pricace). To je zbog toga sto se ona nalazi na oko dva miliona svetlosnih godina od nas (ma kako vi to zamisljali!) Iskreno, ja ne mogu. Celokupna struktura STR ukazuje na nemogucnost kretanja brzinama vecim od brzine svetlosti. Tu zabranu susrecemo vec kod Lorencovih transformacija. U suprotnom, realnim vrednostima prostorno-vremenskih koordinata dogadjaja, u jednom sistemu reference, odgovarale bi imaginarne vrednosti u drugom, sto je fizicki neprihvatljivo i nerealno. Brzina prenosa signala (energije) nuzno je limitirana vrednoscu brzine svetlosti, ako zelimo sacuvati kauzalnost dogadjaja. Geometrijski gledano, postoje i brzine vece od brzine svetlosti. Ako posmatramo makaze koje se zatvaraju pod malim uglom, pri dovoljnoj brzini, tacka preseka oba seciva moze se kretati vecom brzinom od brzine svetlosti. Ali to nije u suprotnosti sa STR. Tacka preseka je geometrijska tacka (nije materijalna) i za nju ne vaze zakoni fizike.
Putovanje kroz vreme, kako je to prikazano u filmovima naucne fantastike (prolaskom kroz neki "portal" ili "kapiju" ili "kolima koja nestaju pred nama"......... samo je fantazija. Samo da napomenem: posledice Teorije relativnosti nisu koristili ni najveci pisci naucne fantastike u najvecim poletima svoje maste. Ni "Zvezdane staze", ni "Ratovi zvezda", ni "Svemirska stanica 9" i sl.
Medjutim, ipak postoji mogucnost.....ali ne u ovom (nasem) univerzumu. Gde? O tome drugom prilikom.
Nadam se da vas nisam zamorio, ali ako vas zanima nesto o Teoriji relativnosti pisite na
radisakvarisa@yahoo.com
Pozdrav!
)
ehehe nebi preporucio citanje takvih knjiga jer ti napune glavu svakakvim sr**jima od kojih nemozes spavat tri dana
""
