Pуска класична књижевност je велика

[Mika]

JA ZNAM ISTINU - PUSTITE SVE DRUGE ISTINE!

Ja znam istinu - pustite sve druge istine!
Nema potrebe ratovati nigdje na svijetu.
Gledajte - večer, gledajte, skoro je noć:
O čemu pričate pjesnici, ljubavnici, generali?

Vjetar je staložen sad, zemlja odiše rosom.
Oluja zvijezda na nebu stišat će se,
I uskoro, svi ćemo spavati pod zemljom, mi
koji jedni drugima ne damo nad njom spavati!

Marina Cvetajeva

 

[Baudrillard]

Užasne su večeri hladne

Užasne su večeri hladne,
Vetar što drhti od nespokoja,
I drumom uznemirijući šum
Nestvarnih koraka bez broja.

Ko sećanje na bolest skorašnju
Hladna je svitanja pruga,
Pouzdan znak da smo u vlasti
Neraskidivog nekog kruga.

Aleksandar Blok

 

[Mika]

UČI SE DA OPRAŠTAŠ

Uči se da opraštaš. Moli se za one koji vređaju,
Pobeđuj zlo zracima dobrote,
Pridruži se bez kolebanja onima koji opraštaju
Dok gori zvezda Golgote.

Uči se da opraštaš kad ti je duša uvređena
I srce liči na čašu punu gorkih suza i jada.
Kad ti se čini da je dobrota sva isceđena,
Seti se kako oprašta Isus dok teško na Krstu strada.

Uči se da opraštaš, ali ne samo rečima
Nego svom dušom svojom i suštinom svom,
Jer samo ljubav snagu opraštanja ima,
Rođenu u bdenju noćnom molitvenom.

Uči se da opraštaš.
U praštanju je radost skrivena,
Velikodušnost leči ko lek - napitak ili balzam.
Krv je na Krstu za sve prolivena.
Uči se da praštaš, da bi oproštaj dobio i sam.



BORIS LEONIDOVIČ PASTERNAK
S ruskog prepevala Ljubica Nestorov

 

[Baudrillard]

NE GLEDAJ TAKO

Ne gledaj tako, u ljutnji ne mršti se
Ja sam tvoja ljubljena, ja sam tvoja
Niti pastirka, niti kraljica,
Čak ni monahinja-bogomoljka
U ovoj sivoj sam haljini od tralja
U cipelama izlizanih potpetica?
Ali, kao i pre, dajem vruć zagrljaj
I strah nosim u velikim zenicama
Pismo moje ne paraj, mili
Ne plači zbog laži istinske
I dobro ga, na samo dno, sakrij
Na dno svoje torbe sirotinjske.

Ana Ahmatova

 

[Rogonos]

ruska literatura je u 19. i 20 veku bila bez premca, ali počev od sredine 1990-ih, kada je sve još bilo moguće, određeni segment književnosti započeo je nostalgičnu regresiju u komunističko doba. ova regresija je u početku zvučala kao protest protiv grešaka perestrojke, kojih je bilo poprilično, ali se na kraju ponovo pojavio stari obrazac tj ruska književnost je, kao i uvek, bila podeljena između zapadnjaka i slovenofila. ovog puta, međutim, slovenofili su se oslonili na obaveštajne oficire i postavili kurs ka stvaranju diktature

dolaskom na vlast Putina, izabranika nacionalista, počeo je novi talas emigracije intelektualaca i pisaca. malo po malo, stubovi savremene ruske književnosti pronašli su put na zapad tj Sorokin, Ljudmila Ulickaja, Akunjin, Bikov, Šiškin i drugi. moglo bi se reći da se drvo književnosti toliko iskrivilo da su sve zlatne jabuke završile na zapadu

 

[Rogonos]

Ajtmatov je odličan, sve što sam čitao je pravo remek delo.
Od Rasputina još uvek nisam ništa čitao.

on je dostigao vrhunac slave tokom perestrojke. setim se njegovog romana "mesto pogubljenja“ iz sredinom osamdesetih, bavio se društvenim pitanjima koja su zaokupljala i novo sovjetsko rukovodstvo oko Gorbačova. Ajtmatov je ignorisao zvanične tabue i prikazivao negativne pojave poput zavisnosti od droga, uništavanja životne sredine, strašnih posledica pogrešnih poljoprivrednih politika i opšteg pada moralnih vrednosti.

ipak, Ajtmatov se ne može smatrati predstavnikom zapadno orijentisane reformske politike. setimo se u njegovom romanu "priča o Kasandri" iz devedesetih demonizovao je demokratiju američkog tipa.

njegovo poslednje delo snežni leopard, čija je apokaliptična dimenzija mnogo jasnije izražena u originalnom ruskom naslovu takođe odbacuje komercijalizovani način života zapada.

nezaboravimo Ajtmatov je više puta izjavljivao svoju podršku evroazijskoj ideologiji, koja se zalaže za kulturni hibrid između zapadnog racionalizma i istočnog zajedničkog duha za Rusiju i centralnoazijske republike

 

[Rogonos]

Ima odličnih pripovetki, ali romani su mu nečitljivi.

nakon oktobarske revolucije 1917. godine, ruska književnost je bila podeljena. boljševici su autorima dali značajnu slobodu do 1925. godine, ali je 1934. godine socijalistički realizam konačno proglašen obaveznim stilom za sve pisce. veliki broj talentovanih pisaca pobegao je u inostranstvo početkom 1920-ih, prvenstveno u Berlin, Prag i Pariz. iako ih je egzil štitio od progona proizvoljnog sovjetskog pravosudnog sistema, istovremeno su autori izgubili svoju tradicionalnu publiku i bili su zavisni od uske čitalačke publike ruskih emigranata. samo je nekolicina postigla svetsku slavu, poput Bunjina, koji je dobio nobelovu nagradu ili Nabokova, koji je prešao na engleski jezik