Pуска класична књижевност je велика

[Nikita Kulganov]

Какве је овај приповетке писао до револуције, то је заиста импресивно. Од како се определио на другу страну, није написао ништа вредно читања. И још је покушао самоубиство, па је на 7 година избачен из Цркве. Током револуције, док се није заљубио, био је неопевано ђубре према колегама писцима. Но, њему се због његовог језивог живота све опрашта и то је у реду. Ја нисам сигуран да ли је у детињству, неки други писац тако тешко патио, као он.

Gorki je bio revolucionar, tako da su njegova dela isla u tom pravcu, nema tu sada neke promene kada se opredilo za drugu stranu.

 

[Baudrillard]

Meni omiljeni ruski pisac je Leonid Andrejev, majstor kratke forme.

 

[Baudrillard]

Gorki je bio revolucionar, tako da su njegova dela isla u tom pravcu, nema tu sada neke promene kada se opredilo za drugu stranu.

Ima odličnih pripovetki, ali romani su mu nečitljivi.

 

[Наутилус]

Па они имају велике писце и током совјтског доба, а камо ли пре.

И те како! Ево, Вјачеслав Јаковљевич Шишков (1873-1945), громада писац. Добио орден Лењина и посмртно Стаљинову награду. Дела: Тамна река, Луталице, Мећава, Јемељан Пугачов (недовршен). Право је уживање читати овај последњи који је преведен и који иако недовршен има две и по хиљаде страна. Обухвата руско-немачки рат (прва књига) и побуну козака под воћством Пугачова. Стил је изванредан и за мене је тај роман раван Рату и миру.

 

[Sanovnik]

Gorki je bio revolucionar, tako da su njegova dela isla u tom pravcu, nema tu sada neke promene kada se opredilo za drugu stranu.
Pogledajte prilog 901597

Да ли би могао да наведеш нешто што је написао после револуције, а да је вредело. Ту чак није ни важно, што ја обожавам Русе, а презирем совјете. Чисто реално. Уосталом, рекао сам да се њему све опрашта, због његовог претешког живота и младости.

 

[Sanovnik]

И те како! Ево, Вјачеслав Јаковљевич Шишков (1873-1945), громада писац. Добио орден Лењина и посмртно Стаљинову награду. Дела: Тамна река, Луталице, Мећава, Јемељан Пугачов (недовршен). Право је уживање читати овај последњи који је преведен и који иако недовршен има две и по хиљаде страна. Обухвата руско-немачки рат (прва књига) и побуну козака под воћством Пугачова. Стил је изванредан и за мене је тај роман раван Рату и миру.

Чингиз Ајматов, Валентин Распутин. Громаде обојица.

 

[Baudrillard]

Чингиз Ајматов, Валентин Распутин. Громаде обојица.

Ajtmatov je odličan, sve što sam čitao je pravo remek delo.
Od Rasputina još uvek nisam ništa čitao.

 

[Nikita Kulganov]

Да ли би могао да наведеш нешто што је написао после револуције, а да је вредело. Ту чак није ни важно, што ја обожавам Русе, а презирем совјете. Чисто реално. Уосталом, рекао сам да се њему све опрашта, због његовог претешког живота и младости.

To je vec politika, ni Tolstoj ni Gorki nisu dobili nobelovu nagradu, a Sjenkevic dobio za Quo Vadis. Toliko je Zapad pljuvao po SSSR i po socrealizmu, ali su na kraju ipak morali Solohovu da dodele nobelovu nagradu.

 

[Sanovnik]

To je vec politika, ni Tolstoj ni Gorki nisu dobili nobelovu nagradu, a Sjenkevic dobio za Quo Vadis. Toliko je Zapad pljuvao po SSSR i po socrealizmu, ali su na kraju ipak morali Solohovu da dodele nobelovu nagradu.

Пази, једна је ствар да ли га је олош елита на западу признавала, а друга је ствар да ли је написао нешто вредно после револуције. Западна олош елита не би давала награде ни Толстоју ни ДОстојевском. Њихова мржња, презир, страх а неретко и завост односе се на Русе. И тако је од почетка. Кад су Руси постали Совјети, мрезили су Совнете, мрзећи Русе. Кад у претали да буду Совјете, мрзе их без разлике. Мржња запада према Русији је старија од Битке на Чудском језеру и старија од инвазије 1606. године. И још траје без разлике, и без икаквог смањења интензитета, без обира какво је уређење у самој Русији. Да ли је Царевина, комунистички пакао, или каптиалистичка национална држава, или пак империја. Мржња је ту и она не јењава. АЛи све то не мења чињенцу, да Горки ништа вредно није написао од како је постао Бољшевик, и од како се ђаволу прикључио. Други јесу, он, колико знам није. Ако јесте иправиме. Кад се по револуцији заљубии у Муру Закареву, да би јој доказао да је још увек писац, написао је огроман роман " Клим Сангин"; који не вреди заиста ништа. Наравно, због његоих фатастичних приповцедака пре револуције, разни људи су читали тај роман, и били разочарани. Исидора Секулић га је рашрафила у књижевној критици.

 

[kentaur Nesh]

najveci je Cehov, po mom misljenju....doci poslije Dostojevskog i Tolstoja, a ostaviti takav trag u knjizevnosti, moze samo genije...

 

[NickFreakyrgios]

Све заједно мислим да је та руска класична школа најјача на свету. Сад после у модернијој књижевности већ не доминирају толико али овај период им је златан за цео свет.

 

[Наутилус]

Ajtmatov je odličan, sve što sam čitao je pravo remek delo.
Od Rasputina još uvek nisam ništa čitao.

Бодри, знам да волиш фантастику, јеси ли читао Александра Грина (Гриневски) и Сологуба?

 

[Baudrillard]

Бодри, знам да волиш фантастику, јеси ли читао Александра Грина (Гриневски) и Сологуба?

Nisam ništa od njih.

 

[Наутилус]

Nisam ništa od njih.

Ево, препоручујем.
А за канон руских писаца предлажем још Мерешковског и Леонтјева. Посебно његов роман Одисеј Полихронијадес.

 

[Sanovnik]

Па и ови модерни су чудовишта. Водоласкин, Прилепин, Борис Акуњин.

 

[Nikita Kulganov]

Пази, једна је ствар да ли га је олош елита на западу признавала, а друга је ствар да ли је написао нешто вредно после револуције. Западна олош елита не би давала награде ни Толстоју ни ДОстојевском. Њихова мржња, презир, страх а неретко и завост односе се на Русе. И тако је од почетка. Кад су Руси постали Совјети, мрезили су Совнете, мрзећи Русе. Кад у претали да буду Совјете, мрзе их без разлике. Мржња запада према Русији је старија од Битке на Чудском језеру и старија од инвазије 1606. године. И још траје без разлике, и без икаквог смањења интензитета, без обира какво је уређење у самој Русији. Да ли је Царевина, комунистички пакао, или каптиалистичка национална држава, или пак империја. Мржња је ту и она не јењава. АЛи све то не мења чињенцу, да Горки ништа вредно није написао од како је постао Бољшевик, и од како се ђаволу прикључио. Други јесу, он, колико знам није. Ако јесте иправиме. Кад се по револуцији заљубии у Муру Закареву, да би јој доказао да је још увек писац, написао је огроман роман " Клим Сангин"; који не вреди заиста ништа. Наравно, због његоих фатастичних приповцедака пре револуције, разни људи су читали тај роман, и били разочарани. Исидора Секулић га је рашрафила у књижевној критици.

Poenta je da imas jako dobrih i sovijestkih pisaca.

 

[Sanovnik]

Poenta je da imas jako dobrih i sovijestkih pisaca.

Наравно да има, и ја сам их читао. И нико није тврддио да их нема. Оно што ја тврдим је то да Горки, од како је постао бољшевик, није написао ништа квалитетно. Он, лично. То и ништа друго. Ја лично, имам објашњење за то, али оно овде није битно.

 

[Baudrillard]

Ево, препоручујем.
А за канон руских писаца предлажем још Мерешковског и Леонтјева. Посебно његов роман Одисеј Полихронијадес.

Hvala, videću da nađem.
Mereškovskog sam čitao, dobar je.
Tebi bih preporučio Andreja Bičkova, njegov roman Dipendra.

Neobičan roman „Dipendra“ Andreja Bičkova zasnovan je na stvarnim događajima u Nepalu kada je prestolonaslednik Dependra ubio čitavu kraljevsku porodicu zato što mu je otac, kralj Birandra za vreme porodičnog ručka da ne može da se oženi devojkom Devijanom Ranom kako je želeo. Dependra je pucao u oca, a zatim i ostale koji su prisustvovali ručku. Ne zna se da li je Dipendra izvršio samoubistvo ili ga je ubila kraljevska straža. Dipendra, kraljeubica i proglašeni naslednik prestola završio je u bolnici gde je umro četiri dana posle izvršenog masakra, 4. 6. 2001. godine.
Andrej Bičkov u ovom romanu ne razmatra samo dokumentarne aspekte ovog događaja, već i mistične aspekte ukazujući kroz sudbinu glavnog junaka Vika na mnogobrojne problem ne samo jednog dela sveta, već čovečanstva uopšte. Filozofsko uporište romana “Dipendra” je veza izemeđu smrti i erotike, snaga strasti, samopotvrđivanje muškarca…Glavni junak Vik, koji priča i svoju, ali i Dipendrinu priču koje, iako su različite, istovremeno su vrlo podudarne, sudbinske. Vik je odrastao je u Rusiji, sa ocem, neostvarenim umetnikom koji određuje vrlo rano njegov životni put. Odlazi u Ameriku na univerzitet, tamo upoznaje princa Dipendru koji takođe studira.Vik nakon što je brzo potrošio novac vraća se u Rusiju. Nakon nekog vremena kreće u Nepal kod prijatelja sa univeziteta, princa, zajedno sa Lisom, ženom koju voli. Baš kada su stigli u sanjani grad Katmandu, tog dana prestolonaslednik ubija oca i ostale članove kraljevske porodice. Vik se našao u zatvoru i biće pogubljen.

 

[The Graeat Gatsby]

Сви знају да је руска класична књижевност велика, сви су чули за Толстоја и Достојевског, али не би било наодмет направити прегледан списак најбољих руских писаца.
Овај текст је скраћена верзија ранг-листе 112 руских писаца која је недавно била објављена на енглеској верзији нашег портала RUSSIA BEYOND. Ваша српска редакција је одлучила да направи ранг-листу 33 руска класична писца 19. и 20. века, која почиње последњим, а завршава се „првом виолином” руске књижевности. Уједно ћете моћи да сазнате или да се подсетите ко су остали чланови тог оркестра. Класицима смо сматрали најпопуларније писце и песнике у Русији и земљама бившег СССР-а, али наравно на њихово место на ранг-листи утицало је и признање њихових дела у свету попут, рецимо, Нобелове награде за књижевност. Ако се не слажете са нашим рангирањем ових великана руске књижевности, или имате нешто да додате, изнесите своје мишљење у коментарима.

Штета, што су само неколико дела браће карамазова изашла, што и није последњи.
Али, и виј, је добар ркранизован, пто говори у прилог да ду Арнолд Швајцнегере и Ђаки чен, један у у само тандем који су играли у делима руске књижевности.

 

[Наутилус]

Hvala, videću da nađem.
Mereškovskog sam čitao, dobar je.
Tebi bih preporučio Andreja Bičkova, njegov roman Dipendra.

Хвала, Бодри, прочитаћу.

Па и ови модерни су чудовишта. Водоласкин, Прилепин, Борис Акуњин.

Од Акуњина сам прочитао Пелагија и црни монах, од Прилепина неколико књига а од Водолазкина нисам читао једино роман Бризбејн. Тај ме писац одушевљава.
----------------
(Каква лепа тема!)

 

[Sanovnik]

Хвала, Бодри, прочитаћу.

Од Акуњина сам прочитао Пелагија и црни монах, од Прилепина неколико књига а од Водолазкина нисам читао једино роман Бризбејн. Тај ме писац одушевљава.
----------------
(Каква лепа тема!)

За Водолазкина сам сигуран да ће постати класик и да ће се читати и за 200 година. А исто тако сам убеђен да ће се роман " Обитељ", Захара Прилепина уврстити у светске класиле, јер је, по мени ремек дело. Али, пошто је учесник рата у Чеченији и добровољац у Домбасу, ово није његово време. Чисто политички су престали да га преводе. Био је превођен на 22 језика, а у овом асу га из освете преводе само Французи и ми Срби. Нико други. Акуњин је генијални писац крими романа. Он је Агата Кристи овог доба. Мени се највише допао његов крими роман " Левијатан". Штета што је политички активан што на себе навлачи омразу већег дела руског народа.

 

[Наутилус]

ранг-листе 112 руских писаца која је недавно била објављена на енглеској верзији нашег портала RUSSIA BEYOND.

Који су то писци, можеш ли да поставиш листу?

 

[Baudrillard]

Који су то писци, можеш ли да поставиш листу?

Ovde možeš videti tu listu:
https://www.rbth.com/arts/literatur...n-writers-ranging-great-freaking-great_724466

 

[Baudrillard]

Prvih deset:
Puškin
Tolstoj
Dostojevski
Gogolj
Turgenjev
Ljermontov
Čehov
Gorki
Šolohov
Pasternak

 

[Sanovnik]

Prvih deset:
Puškin
Tolstoj
Dostojevski
Gogolj
Turgenjev
Ljermontov
Čehov
Gorki
Šolohov
Pasternak

Претпостављам да је то ствар сензибилитета, али ја би после Пушкина ставио увек Достојевског, па Гогоља , Толстоја, Љермонтова. И так редом. А и Љескова, Шмељова, би увек ставио пре Тургењева. НО, то тако мени изгледа и таквог сам ја сензибилитета.