У близини Шесте београдске гимназије, налази се једна пријатна кафаница. Солидан ентеријер (није прљав објект, са набацаним пикавцима по поду
и телесним излучевинама које се развлаче по ћошковима), уређен по мерилу старих градских механа.
Окружење, онакво какво треба да буде за такве кафане - писци, боеми, ''олд скул'' мангупарија. Оно што нама боде очи су две неке екстра рибице
које седе мало даље од нас, млате празне и смешне приче (ко је коме послао СМС, ко је коме ''лајковао статус'', и сличне баљезгарије) и ''званично''
употребљавају лаптоп. Типкају, церекају се, сок су питај Бога, када попиле, само стоје две празне чаше. Конобару пуко филм, дође и напуши две даме:
''Ако нећете више ништа да попијете, молим вас напустите локал, није вам ово чекаоница на железничкој станици, па да цео дан блејите''.
Да ли су протествовале? Јок. Само су беспоговорно устале, и изашле. Можда су извршиле паљбу по објекту, тек када су му добро окренуле леђа.
Ето са каквим предзнањем се иде у кафану, ето слике и прилике данашње омладине. Биће још горе.