Psihoterapija

[Bodulica]

Ovde pravis klasicnu gresku kojoj je sklona vecina ljudi, usredotocujes se previse na simptome, a treba naci uzroke sto nije bas lako- jer ponekad ima vise uzrocnika, a greska je kad ljudi ne analiziraju do kraja- nadju nesto sto misle da je problem pa se time bave, no problem je nesto drugo tj nesto sto je prethodilo, od vrhunskih inzenjera sam naucio o "root cause analysys" i to se uglavnom radi u timovima, najcesce do 8 ljudi s razlicitim znanjima, a na kraju glavni uzrocnik je cesto nesto sto ne bi prvo palo na pamet. Recimo na kompleksnim masinama uzrok mnogih problema moze biti neki šaraf/vijak.

OK, ima i dobrih stvari u religiji. Religija i njeni zakoni su uvedeni da bi ljudi se drzali nekih normi sto je imalo svojih dobrih strana, i statistika pokazuje da prosecan covek ima odredjenih prednosti ako je religiozan- no po mom misljenju to je zastareo koncept.
Ima stvarno pametnih ljudi oji su religiozni, ali u vecini slucajeva kad neko pocne pricati o "carstvu nebeskome" meni se upale svi alarmi za uzbunu.

P.S. Ja sam do kraja prvog razreda ziveo na otoku Krku, koliko se secam Bodul je bio naziv za domicilnog stanovnika.

Ja sam rodjena na Pagu.

 

[laza57]

@laza57 Kakvi su sada tvoji odnosi sa roditeljima? Nakon ovog tvog posta u kome kažeš



mislim da, za početak, treba da razgovaraš sa roditeljima. Pošto si bio uvek iskren prema njima, razgovaraj o tome šta ti se dešavalo.

Nadam se, želim da te podrže. I onda zajedno razmislite, da li ti treba psihoterapija ili psihijatar, psiholog, crkveni duhovnici.

Šta misliš, da li bi se mnogo bolje osećao kada bi o tome pričao sa roditeljima, i lepo im objasnio zašto se nisi žalio dok si išao u školu.

Javljaj nam kako si.. Želim ti puno sreće.

Moji odnosi sa roditeljima su jako dobri uvek su mi podrška u svemu. Verovatno mi bilo bolje kad bi im rekao, ali mi teško da to odjednom kažem i zbog toga mi je krivo ali bio sam i mlađi i drugačije mislio nego sad iako je proško samo 2-3 godina drugačija sam osoba sad.

Polako idem ka bolje trudim se da prihvatim moju prošlost i to. Pa bi hteo da se zaposlim pa mozda ponovo da se vratim na studije. Opet je tu malo osecam krivcem sto krijem svo vreme to od najmilih. Jednostavno cekam da skupim hraborst i to im kažem.

 

[laza57]

Ovo će možda zvučati glupo. Ali zanima me kako je neko od vas preboleo svoju ružnu prošlost? Da li su i u vašim životima postojali okrutni ljudi? Da li na prošlost trebamo gledati kao da ne postoji?

Ovo mi je palo na pamet trenutno.

 

[Banovic_Strahinja]

Ovo će možda zvučati glupo. Ali zanima me kako je neko od vas preboleo svoju ružnu prošlost? Da li su i u vašim životima postojali okrutni ljudi? Da li na prošlost trebamo gledati kao da ne postoji?

Ovo mi je palo na pamet trenutno.

Ljudske memorije tj secanja su zapravo jako netacna i neprecizna, sto vise vremena prodje to su ili bledja ili netacnija zbog samog procesa tj na koji nacin nas um cuva memorije, a nas um ne moze da sacuva emotivne memorije (iako se nama cini drugacije), sta to znaci: da kad se secamo nekih dogadjaja iz proslosti nase emocije su s distance- mi osecamo ono sto mislimo da smo osecali- i ovo je narocito podlozno manipulaciji i trenutnom misljenju o necemu.
Npr ako je neka osoba ukrala kutiju cigara i zapalila je kao dete se verovatno osecao jako lose zbog toga, ali nakon 20 godina ce se nasmejati na tu epizodi, znat' ce da to nije bilo ok, ali da su to ipak decja posla. Pitanje je zapravo koliko je to sto si uradio protivno tvojim moralnim nacelima, ili koliko ce biti.
Na kraju krajeva, verovatno je tvoja greska daleko manja od toga sto mnogi drugi rade. A kontam da nisi nikoga zaklao ili silovao ili tako nesto.