Psi lutalice u Beogradu

Sve pse lutalice treba pohvatati, drzati ih zatvorene 48 sat da se da mogucnost vlasniku da dodje po njih ako mu trebaju.
Ako vlsnik ne dodje, treba ih sakrifikovati i od njihovog mesa, izmedju ostalih stvari, napraviti pererine za ishranu macaka i pasa.
 
Пси луталице постоје у сваком граду , али и по селима , па у том смислу Београд није по томе посебан случај.
Они сз слика наше неодговорности , немара и бахатости, исто колико и нефункционалости служби које за то примају плату.
Шинтери сад раде једну себи угодну а нама веома неугодну ствар:пошто нема довољно прихватилишта за напуштене псе, потоваре их у неко возило и пусте у другом граду или селу. И ови из другог града или села потоваре своје па их пусте у трећем граду или селу.
Тако стално имамо неке нове псе на улици који се, како тако, боре за своју територију,а оне (које смо чиповали и направили им кућице напр на улици, итд.) које смо упознали одводе ко зна где.

Sve pse lutalice treba pohvatati, drzati ih zatvorene 48 sat da se da mogucnost vlasniku da dodje po njih ako mu trebaju.
Пси луталице немају власника. Како је кренуло помодарство да се купују одређене признате сорте паса, ти обични, да кажем аутохтони, пси препуштени су улици.
Други проблем и узрок који ја видим је да је вишедеценијско мигрирање у урбане центре, где већина људи живи скучено у неким станчићима, довело да практично не постоји довољан број становника са двориштем и окућницом. Док је већинско становништо у прошлим временима живело у засебним кућама са двориштем, а не у облакодерима, солитерима и сличним грађевинама за колективни живот, ретке су биле луталице.
 

Back
Top