Ти си капетан, нисам ја.
Опомињани сте довољно пута. Разбахатили сте се. Ударило вас у те паметне, као твоје, главице, то што успете да превеслате и ситно поткупите део слуђеног народа. Кога иначе намерно слуђујете годинама. Дивљате по Скупштини, правите представу. Довлачите курветине и пушикаре да седе као представници народа у Скупштину. Нема олоша који нисте увукли код себе, и жутог и плавог и црвеног. Од врха државе, до последље месне заједнице. Разноразне убице, и криминалне и ове друге, сте пустили да шетају улицом или да дивљају по ТВ (Славнићев син, Митровићев син, Бабић) Мало као наногица, па га поносан тата слика на летовању док му траје казна. И док се ово дешава, док брод тоне, ви крадете и набијате себи у гузице. Провлачите као пувањак конверзију грађевинског земљишта без накнаде, продајете 29 бања, досадашње власништво ПИО Фонда. И још сад хоћете да разоружавате народ, он вам је крив што су доктори удбаши, њихове жене запослене у министарствима и кос официри, све крем де ла крем ВАШЕГ друштва, направили убице од деце.
То су ВАША деца. Не НАША.
И сад, та ВАША деца, убијају без разлике, и НАШУ, али богами и ВАШУ.
Зато сад теби тоне брод. Зато што више не можеш да знаш да ли ће твој син (ако га уопште имаш) или неки његов другар, кога је васпитао неки отац који је исти као ти, са твојим мозгом, да се дохвати пиштоља, за који си ти преко везе, наравно, добио дозволу, и почети да тамани около. Или да утамани тебе.
А Данило има доста другара, неких оваквих и онаквих, а неких од раније познатих полицији.
Е, зато му пренеси оно што сам ти рекао, кад га видиш, молим те.
Ја одавно видим да брод тоне, али мени није крај игрице. Није ни средина. Али ви сте на почетку краја.