rdeki:
Obaranje teorije evolucije ne znaci automatski da je Biblija u pravu.
Погрешно си схватио, да неко покушава да докаже да је Библија управу.
Постојање Бога се и не може доказати! То Маранта и не покушава. И зар би Бог
био Бог када би га неки човек неком математичком формулом успео доказати. Па управо његова непостижност га и чини Богом, а наша знања су управо ништавна јер она долазе од ништавног човековог ума ("Како је велик, о, како је велик Бог, а наше знање ништавно!", рекао је један од највећих научника - Ампер). Човекова открића (разна научна достигнућа) не показују величину нашег ума, већ ништавност наших открића (која су опет многа корисна, али то сад нема везе ...).
Доказати Бога?! Нисам чуо веће бесмислице! Какав је то Бог ако га човек помоћу свог ништавног ума (који користи бедних 5 - 6 % могућности нашег мозга, само велики генији користе 7%) може схватити или доказати Апсколут, нешто изнад свега - Бога!
То и покушати пре свега није хришћански, није правсославно! То су наивни католици и протестанти покушавали ...
Предподстављам да Маранта хоће да покаже у какве је бесмислице човек спреман да поверује, а у Бога није. На крају крајева, пошто је данас извесније него икада да је еволуција глупост, веровати у Бога и није неки напор, напор је живети по вери!
Ево једног математичког побијања еволуције (наравно, верницима није ни потребно доказивати, ово је пре свега за оне који се колебају):
,,1. Еволуционисти теоретишу коко су најпростији облици настали стварањем аминокиселина које су се касније поређале у ланац и тако образовале протеин (беланчевину), и то – игром случаја.
Најједонставнији протеин састоји се од ланаца који има одприлике 100 аминокиселина. Међутим, живот неће настати било каквим редоследом тих аминокиселина. Један једини редослед даје живот – све остале комбинације то нису у стању. Шанса да се 100 аминокиселина случајно поређају у оптимални распоред који даје живот, износи:
1 : 10^158 (10 на 158-у !).
Астрофизичари предподстављају да у Универзуму не постоји више од 10^80 (10 на 80-у) инфинитезималних (бескрајно малих) честива, а да старост Универзума износи 30 милијарду година.
Под предпоставком да свака честица може да учествује у хиљаду милијарди (10^12) различитих догађаја сваке секунде (ово је, наравно, немогуће висока бројка), онда је највећи могући број догађаја који су се одиграли у целом Универзуму током целокупног постојања само 10^110.
Било који догађај са вероватноћом мањом од 10^100, не може се одиграти.
,,Његова веравотноћа постаје нула, бар у нама познатом Универзуму.''
Дакле, горе наведени пример од 100 састојака (100 аминокиселина формираних у ланац који даје најпростији облик живота) има вероватноћу која је једнака нули. То се никада није могло десити случајно.
Едвард Конклин, биолог, изјавио је: ,,Вероватноћа да је живот настао случајем може се упоредити с вероватноћом да ће резултат експлозије бити уредно и по редоследу сложено проширено издање речника који се штампа у њој''.
Питањем да ли је Хаос могао да произведе Ред бавила су се двојица угледних научника. Они су проучавали могућност да је живот настао случајем. Та двојица научника, професор Фред Хојл и проф. Чандра Викрасаминге су, независно један од другога, дошли до закључка да ,,је могућност да је живот настао случајем толико крајње минимлна да је то апсурдно''. Обојица су израчунали да је шанса да се живот на Земљи појавио неком случајном искром – математички изражена – 1 : 1^40 000. (Taj број би заузео 13 страница куцаних нула, са 55 редова на свакој страници и 60 нула у сваком реду!)
Дошли су до закључка да је разумно тврдити ,,како су најважнији аспекти физике, на којима живот почива, у сваком случају плод намере. Не постоји ни један други начин на који бисмо могли да схватимо... живот, осим као Стварање на космичком нивоу. Схватамо да је једини логичан одговор да је живот последица Стварања, а не случајног комешања
Чланак који је донео њихове закључке у лондонском Дејли експресу од 14.8.1981. носи наслов: ,,Бог МОРА да постоји!''. ''
(Они који верују у еволуцију ће опет рећи, да не постоје докази ни о постојању Бога, али опет напомињем: верници и не траже рационалистичке доказе, то ви еволуционисти тражите. А после овог текста испада да и ви верујете, а морате имати велику веру да бисте поверовали, у еволуцију. А пошто сте ви већина рационалисти од вас се очекује доследност и одбацивање еволуције и шта онда? Рационалиста почиње да верује (упс!) у ... ништа. Нихилисти ...)