Писала сам о овоме мали милион пута на форуму, али опет ћу:
Као девојка имала сам проблема са хаотичним хорминима, касније са упалама јајника...стално неки проблеми...
Имала сам двадесет једну - две кад ми је нека месарка од докторке ладно рекла:''Знате, ви вероватно нећете моћи да имате деце...''
Треба ли да кажем да се сам на узласку из ординације онесвестила....
И од тада, ја која сам одувек желела четворо деце, почела сам да живим у страху од њених речи... Јесте да ме је моја докторка већ на следећем прегледу разуверавала и убеђивала да је ова безобзирно одвалила глупост...није вредело...
Престали смо да користимо контрацепцију после веридбе....али, пролазило је време а од бебе ништа...а ја у фрци....макар подсвесно...
Прошли смо тестове, испитивања, нека и врло болна..
.. И са мном је било све у реду, код њега мањи фелер... и тако нам, после две године, у јануару закажу да у мају уђемо у припреме за вантеелсну оплодњу...
И шта се деси?
....Ја у марту останем трудна!
Читава ствар је била у томе што смо се опустили, пошто смо решили да идемо на вантелесну и престали да мислимо о беби.....