Problemi iz matematike, fizike, hemije ...

  • Začetnik teme Začetnik teme dragana
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
MathPhysics:
@NikolaOff
Ako ti nije jasno moje prethodno rešenje pokušaću nešto da napišem neko jednostavnije, a ti mi pre toga odgovorii:
1)Da li znaš zakon slaganja brzina?
2)Da li znaš kako pri kružnom kretanju brzina materijalne tačke zavisi od rastojanja u odnosu na osu rotacije?
Kliknite za proširenje...

Za ovo prvo sam cuo, mada ne znam sta tacno znaci. Za ovo drugo znam, sto je mat. tacka bliza osi rotacije njena brzina je veca, a sto se vise udaljava, brzina se smanjuje.
 
NiKola_Off:
Za ovo prvo sam cuo, mada ne znam sta tacno znaci. Za ovo drugo znam, sto je mat. tacka bliza osi rotacije njena brzina je veca, a sto se vise udaljava, brzina se smanjuje.
Kliknite za proširenje...

To sa zakonom slaganja brzina je upravo ono na čemu se zasniva rešenje.
Zamisli dva tela koja se kreću jedan drugom u susret brzinama v i u. Onda je njihova relativna brzina v+u.

Ako se ona kreću u istom smeru relativna brzina je v-u.

To naravno ne uzima u obzir relativističke efekte i nije vektorski zapisano, ali u pojednostavljenom obliku izražava suštinu onoga što se u zadatku traži.

Avion koji se kreće na istoj visini u odnosu na Zemlju zapravo ide po kružnoj putanji, i brzina mu je v=WR, gde je R rastojanje od ose rotacije (središta Zemlje), a v tangencijalna brzina koju sam pomenuo (ne ubrzanje) (iz te formule i sleduju zaključci koje si pomenuo). Zapravo posmatraš običnu brzinu tačke u kojoj se avion nalazi u odnosu na osu rotacije (pošto je kretanje kružno brzina o kojoj je reč je u pravcu tangente). I to izračunavaš pomenutom formulom. Pošto kažeš da znaš pojam frekvencije, ali ne ugaonu brzinu možeš da zadnju eliminišeš i svedeš na prethodni pojam. Naime W=2pi/T, tj. kako je frekvencija V=1/T => w = 2V pi. Sada svugde gde imaš W stavi to izraženo preko V i javi da li ti je rešenje jasnije.
 
Dobro, idemo redom.

Kružno kretanje je ubrzano kretanje jer uvek postoji normalno(centripentalno) ubrzanje usmereno ka centru kružnice. Tangencijalno ubrzanje je ono koje utiče na promenu brzine, ali ako je ono jednako nuli onda se brzina ne menja, pa je trenutna brzina usmerena u pravcu tangente, a intenzitet joj se ne menja. Ta tangencijalna brzina je brzina se računa formulom v=WR, gde je R poluprečnik putanje (rastojanje od ose rotacije), a W ugaona brzina rotacije (koja se inače definiše analogno običnoj promena ugla u vremenu, u konkretnom slučaju ako je taj ugao 2pi radijana onda to odgovara periodu rotacije, pa važi da je W=2pi / T). Iz te formule se može zaklučiti da što je R veće, veća je i brzina i obrnuto. Otuda što je materijalna tačka koja se kreće po kružnoj putanji dalja od ose rotacije veća joj je i brzina (zapravo intenzitet brzine). Tol se može objasniti jednostavno, činjenicom da udaljenija tačka vrši kretanje po kružnici većeg poluprečnika, a prelazi je za isto vreme za koju bliža tačka prelazi kružnu putanju čija je dužina jednaka obimu kruga koji je manji od prethodnog). S druge strane učestalost (frekvencja) se definiše kao V=1/T, pa se kombinacijom te dve veličine može dobiti da je W=2pi V. Dakle između ugaone brzine i frekvencije postoji izvesna determinisanost - ukoliko znamo jednu od njih znamo koliko iznosi druga. Otuda je v[SUB]1[/SUB]=2 pi V R.

Avion koji se kreće po kružnoj putanji oko Zemljinog centra (oko njihove zajedničke ose rotacije) možemo smatrati materijalnom tačkom. On sam po sebi ravija neku brzinu v. Posmatrajmo tačku na Zemlji koja se nalazi na pravcu centar Zemlje-avion. Ta tačka ima brzinu v[SUB]1[/SUB]=2 pi V R u odnosu na osu rotacije. Njegov vektor brzine zarad lakšeg slaganja može se translirati u tačku u kojoj se nalazi avion.

Pravci brzina se poklapaju, pošto su obe brzine u pravcu tangente (jer je kretanje kružno). Smer brzina može biti isti i suprotan, u zavisnosti od toga da li se avion kreće u smeru rotacije Zemlje, ili obrnutim smerom.

Sada treba primeniti analogiju iz onog primera iz moje prethodne poruke i naći relativnu brzinu v[SUB]r[/SUB]. Ako se smerovi poklapaju brzine v i v[SUB]1[/SUB] treba oduzeti, ukoliko su različiti treba ih sabrati.

Odatle je:
v[SUB]r1[/SUB]=v+v[SUB]1[/SUB]=v + 2 pi V R
v[SUB]r2[/SUB]=v-v[SUB]1[/SUB]=v - 2 pi V R ili
v[SUB]r1[/SUB]=v[SUB]1[/SUB] - v = 2 pi V R - v (u zavisnosti od toga šta je brže, avion ili Zemlja).

Pošto se radi o teorijskom problemu ima smisla razmotriti oba rešenja.

Sada dolazimo do pitanja šta određuje koliko će trajati dan za onog koji je u avionu.
To određuje činjenica za koliko vremena će obići ekvator. Dakle putevi su u oba slučaja isti samo su vremena različita a odons im je 2. Odate je:
(v + 2 pi V R)/(v-2r pi V) =2, ili (v + 2 pi V R)/(2r pi V - v) =2 odakle se nalazi v.

Dužina trajanja dana se dobija zatim tako što se pređeni put (dužina ekvatora) podeliti sa relativnom brzinom koja se izračuna za sve slučajeve.

Ovim postupkom dobićeš rešenja koja odgovraju onim koje sam naveo u prvoj poruci u vezi ovog zadatka.

Napominjem da to praktično izgleda sasvim drugačije, ali pretpostvaljam da se u zadatku mislilo na ovakvu ideju, jer na tom nivou je teško kombinovati sa još nečim u zadacima ovog tipa...
 
Da li neko može da mi pomogne oko ova dva zadatka iz kompleksnih brojeva?

1. ( 2 + 3i )x + (3 + 2i )y = 1 , x-y = ? Rešenje je -1.
i - imaginarna jedinica, x, y - realni brojevi.

2. Dati su kompleksni brojevi z[SUB]1[/SUB] = k + 1 + i( k - 1) i z[SUB]2[/SUB] = 2k - ik, ( i = koren iz -1). Vrednost realnog parametra k za koju je količnik z[SUB]1[/SUB] / z[SUB]2[/SUB] realan broj jeste.....?

Rešenje je 1/3.

HVALA!!!
 
1. Izmnozis to i grupises ono sto stoji uz i i ono sto ne stoji uz i. Ono sto stoji uz i sa leve strane mora biti jednako onom sto stoji uz i sa desne strane i ono sto ne stoji uz i sa leve strane mora biti jednako onom sto ne stoji uz i sa desne strane. Odatle dobijes sistem 2 jednacine sa 2 nepoznate i nadjes x i y.

2. Zamenis z[SUB]1[/SUB] i z[SUB]2[/SUB] u z[SUB]1[/SUB]/z[SUB]2[/SUB] i prosiris razlomak tako da u imeniocu dobijes razliku kvadrata. Nestace ti i u imeniocu i onda resis kao u prvom slucaju. Kad je broj realan, to znaci da uz i stoji 0.
 
1.

Dakle prvo napises ovaj broj u kompleksnom obliku odnosno obliku koji je tebi poznat kao oblik kompleksnog broja

z=a+b*i

Iz ovog oblika se vidi da i treba da bude na jednom mestu , pa uradimo to na nasemprimeru:


2x +3ix +3y +2iy = 1

2x+3y-1 + i*(3x+2y)=0

I evo ga nas kompleksan broj u "normalnom" obliku z= a +b*i

E sad da vidimo, nase z je jednako nuli, odnosno nas kompleksan broj mora da bude jednak nuli , a da vidimo kad je kompleksan broj jednak nuli ?

Z=a+b*i=0 <=> a,b=0

Nase a je jednako a=2x+3y-1 a nase b=3x+2y

Pa imamo sistem dve jednacine sa dve nepoznate

2x+3y-1=0
3x+2y=0

Koji kada se resi daje

x=-2/5 y=3/5

Odnosno x-y=-2/5-3/5=-5/5=-1
 
Ivaaannnaaa:
2. Dati su kompleksni brojevi z[SUB]1[/SUB] = k + 1 + i( k - 1) i z[SUB]2[/SUB] = 2k - ik, ( i = koren iz -1). Vrednost realnog parametra k za koju je količnik z[SUB]1[/SUB] / z[SUB]2[/SUB] realan broj jeste.....?

Rešenje je 1/3.

HVALA!!!
Kliknite za proširenje...

Evo i ovaj deljnije.
z[SUB]1[/SUB]/z[SUB]2[/SUB]=((k+1)+i(k-1))/(2k-ik)
z[SUB]1[/SUB]/z[SUB]2[/SUB]=((k+1)+i(k-1))/(2-i)k

Pomonožiš i imenilac i brojilac sa 2+i (naravno, pri tom se ne menja vrednost celog izraza).

U imeniocu dobijaš k(2+i)(2-i)=5k što je realan broj.

Zato, da bi z[SUB]1[/SUB]/z[SUB]2[/SUB] bilo realno brojilac mora biti realan.

Njegova vrednost je:
((k+1)+i(k-1))(i+2)

Ovaj broj je kompleksan, obeležimo ga sa z.

imaginarni deo ovog kompleksnog broja nalazi se kao koeficijent uz i:
3k-1

Brojilac, a samim tim i ceo količnik je realan kada je imaginaran deo jednak nuli, što je slučaj za 3k-1=0, odakle je k= 1/3
 
Ivaaannnaaa:
Da li neko može da mi pomogne oko ova dva zadatka iz kompleksnih brojeva?

1. ( 2 + 3i )x + (3 + 2i )y = 1 , x-y = ? Rešenje je -1.
i - imaginarna jedinica, x, y - realni brojevi.

2. Dati su kompleksni brojevi z[SUB]1[/SUB] = k + 1 + i( k - 1) i z[SUB]2[/SUB] = 2k - ik, ( i = koren iz -1). Vrednost realnog parametra k za koju je količnik z[SUB]1[/SUB] / z[SUB]2[/SUB] realan broj jeste.....?

Rešenje je 1/3.

HVALA!!!
Kliknite za proširenje...

Ovo boldovano je pogrešno.

NIje značajno za zadatak, ali za one koje više interesuje matematika ovo će biti korisna napomena.

Funkcija kvadratni koren nije definisana za negativne brojeve! Kvadratni koren je funkcija inverzna kvadratnoj. Da bi funkcija imala inverznu funkciju ona mora biti bijekcijom. Zbog toga se funkcija kvadratnog korena može definisati samo uz pogodan odabir domena,tj, za brojeve veće ili jednake nuli.

Čak i uvođenjem imaginarne jedinice i prelaskom na polje kompleksnih brojeva kvadratni koren negativnih brojeva ostaje nedefeinisan, jer tu koren nije više inverzna funkcija kvadratne! Može se rešavati jednačina x[SUP]2[/SUP]=n, gde je n<0, ali ne i definisati da je x koren iz n. Analogno, i[SUP]2[/SUP]=-1, ali nije i= koren iz -1.
 
MathPhysics:
Promena unutrašnje energije je uvek ΔU=C[SUB]v[/SUB]nΔT, bez obzira da li se nad gasom vrši rad ili ne. Tako je recimo pri izohorskom procesu rad nula, ali pri dovođenju toplote, unutrašnja energija mu se povećava i to se opisuje formulom koju sam naveo.

Dakle promena unutrašnje energije je uvek ΔU=C[SUB]v[/SUB]nΔT.

Što se tiče formule ΔU=3NkΔT/2, pretpostavljam da je N broj molekula idealnog gasa. U tom slučaju formula važi samo za jednoatomske gasove.

Кako sam do toga došao? Vrlo jednostavno. Univerzalna gasna konstanta se definiše kao R=kN[SUB]a[/SUB]. Odatle: k=R/N[SUB]a[/SUB]. Ako se to zameni u datu formulu dobija se ΔU=3NRΔT/2N[SUB]a[/SUB]. Ako označimo sa n broj molova idealnog gasa n= N/N[SUB]a[/SUB]. Ukoliko se to iskoristi u prethodnoj jednakosti ΔU=3nRΔT/2, što je u stvari specifičan slučaj formule ΔU=C[SUB]v[/SUB]nΔT, kada je C[SUB]v[/SUB]=3R/2, što važi samo za jednoatomski idealan gas.

Dakle, formula ΔU=3NkΔT/2 je samo osnova u izvođenju formule ΔU=3nRΔT/2 koja važi za idealan jednoatomski gas.

Opštija formula je dakle ΔU=C[SUB]v[/SUB]nΔT i nju treba koristiti u zadacima, dok se ΔU=3NkΔT/2 kao specifičan slučaj može izvesti iz nje.
Kliknite za proširenje...

Polovično sam shvatila celinu. Postojanje formule ΔU=3NkΔT/2 mi je savršeno jasno, ali me ova druga i dalje buni. Ja sam došla do formule ΔU=Cv n ΔT na sledeći način:
Ako se uzme da gas u cilindru ne izvrši rad može se reći da je Q=ΔU jer je A=0 , a pošto je rad jednak nuli, klip u cilindru se ne pomera što znači da je zapremina konstantna.
Pri stalnoj zapremini Q=Cv n ΔT. Pošto je Q=ΔU važi i ΔU=Cv n ΔT (ali, ova jednačina važi samo kada je A=0 po mojoj formulaciji).
U rešenjima zadataka se pojavljuje formula ΔU=Cv n ΔT i kada gas izvrši rad (A>0) tj. Q nije jednako ΔU, što ukazuje da je moje razmišljanje apsolutno netačno.
Dakle, ja ne znam kako se došlo do te famozne formule. :(
 
Poslednja izmena:
Formula dU=n Cv dT uvek važi, dok ona prva samo za jednoatomski gas.

Greška u tvom razmišljanju je što mešaš uzrok i posledicu. Ti naime smatrajući proces izohorskim dobijaš tu formulu uzimajući kao gotov obrazac za količinu toplote. Stvar je u tome što važi obrnuto, iz obrasca za promenu unutrašnje energije dobijaš formulu za količinu toplote.

Naravno, kao specifičan slučaj rezultat tog razmatranja koje si navela mora da se dobije vrednost dU=n Cv dT.

Dakle kakav god da je proces izohorski, adijabatski, izotermski, izobasrski, uopšteno za svaki politropski proces važi ova relacija.
 
MathPhysics:
Dobro, idemo redom.

Kružno kretanje je ubrzano kretanje jer uvek postoji normalno(centripentalno) ubrzanje usmereno ka centru kružnice. Tangencijalno ubrzanje je ono koje utiče na promenu brzine, ali ako je ono jednako nuli onda se brzina ne menja, pa je trenutna brzina usmerena u pravcu tangente, a intenzitet joj se ne menja. Ta tangencijalna brzina je brzina se računa formulom v=WR, gde je R poluprečnik putanje (rastojanje od ose rotacije), a W ugaona brzina rotacije (koja se inače definiše analogno običnoj promena ugla u vremenu, u konkretnom slučaju ako je taj ugao 2pi radijana onda to odgovara periodu rotacije, pa važi da je W=2pi / T). Iz te formule se može zaklučiti da što je R veće, veća je i brzina i obrnuto. Otuda što je materijalna tačka koja se kreće po kružnoj putanji dalja od ose rotacije veća joj je i brzina (zapravo intenzitet brzine). Tol se može objasniti jednostavno, činjenicom da udaljenija tačka vrši kretanje po kružnici većeg poluprečnika, a prelazi je za isto vreme za koju bliža tačka prelazi kružnu putanju čija je dužina jednaka obimu kruga koji je manji od prethodnog). S druge strane učestalost (frekvencja) se definiše kao V=1/T, pa se kombinacijom te dve veličine može dobiti da je W=2pi V. Dakle između ugaone brzine i frekvencije postoji izvesna determinisanost - ukoliko znamo jednu od njih znamo koliko iznosi druga. Otuda je v[SUB]1[/SUB]=2 pi V R.

Avion koji se kreće po kružnoj putanji oko Zemljinog centra (oko njihove zajedničke ose rotacije) možemo smatrati materijalnom tačkom. On sam po sebi ravija neku brzinu v. Posmatrajmo tačku na Zemlji koja se nalazi na pravcu centar Zemlje-avion. Ta tačka ima brzinu v[SUB]1[/SUB]=2 pi V R u odnosu na osu rotacije. Njegov vektor brzine zarad lakšeg slaganja može se translirati u tačku u kojoj se nalazi avion.

Pravci brzina se poklapaju, pošto su obe brzine u pravcu tangente (jer je kretanje kružno). Smer brzina može biti isti i suprotan, u zavisnosti od toga da li se avion kreće u smeru rotacije Zemlje, ili obrnutim smerom.

Sada treba primeniti analogiju iz onog primera iz moje prethodne poruke i naći relativnu brzinu v[SUB]r[/SUB]. Ako se smerovi poklapaju brzine v i v[SUB]1[/SUB] treba oduzeti, ukoliko su različiti treba ih sabrati.

Odatle je:
v[SUB]r1[/SUB]=v+v[SUB]1[/SUB]=v + 2 pi V R
v[SUB]r2[/SUB]=v-v[SUB]1[/SUB]=v - 2 pi V R ili
v[SUB]r1[/SUB]=v[SUB]1[/SUB] - v = 2 pi V R - v (u zavisnosti od toga šta je brže, avion ili Zemlja).

Pošto se radi o teorijskom problemu ima smisla razmotriti oba rešenja.

Sada dolazimo do pitanja šta određuje koliko će trajati dan za onog koji je u avionu.
To određuje činjenica za koliko vremena će obići ekvator. Dakle putevi su u oba slučaja isti samo su vremena različita a odons im je 2. Odate je:
(v + 2 pi V R)/(v-2r pi V) =2, ili (v + 2 pi V R)/(2r pi V - v) =2 odakle se nalazi v.

Dužina trajanja dana se dobija zatim tako što se pređeni put (dužina ekvatora) podeliti sa relativnom brzinom koja se izračuna za sve slučajeve.

Ovim postupkom dobićeš rešenja koja odgovraju onim koje sam naveo u prvoj poruci u vezi ovog zadatka.

Napominjem da to praktično izgleda sasvim drugačije, ali pretpostvaljam da se u zadatku mislilo na ovakvu ideju, jer na tom nivou je teško kombinovati sa još nečim u zadacima ovog tipa...
Kliknite za proširenje...

Hvala! :)

Evo pitanje iz elektrolize.
NaCl+H2O--->Na+ + Cl- + H+ + OH-
I sada pitam, zasto do katode prvi stize vodonik, a do anode prvi stize hlor (?) pa se posle dobija Na(OH) ?
 
Stiven, rekoh ti da ću navesti neke teme za maturski, pa evo...

Najpre nešto uopšteno...

1)Primena izvoda u dokazivanju nejednakosti
Jako korisna stvar, možeš produbiti znanje izvoda koji su uvod u ozbiljnu matematiku, naučiti neke teoreme koje se retko uče u gimnaziji kao Rolova, Langranžova, Košijeva... Metod jako koristan efektan i razumljiv, može se sažeti na manje od 20 strana, pogodan za povezivanje raznih oblasti matematike

2)Diofantove jednačine
Nije naročito teško, zanimljivo, korisno u rešavanju jednačina, takođe van standardnih okvira gimnazijskog gradiva, dostupno je dosta literature u vezi toga. Pomalo opšta oblast, ali ako se može kreativno tumačiti.

3)Primena infinitenzimalnog računa u fizici
Oblast koja je jako primenjiva u fizici, odlična prilika da se sintetizuju znanja iz različitih oblasti, jako korisno jer se daljem nivou fizika nadograđuje na tom stupnju. Ujedno i mogućnost da se apstraktniji deo matematike učini dostupnim razumevanju.

4)Neeuklidska geometrija
Sjajan primer toga kako matematika ume da se razlikuje od one na koju smo navikli. Jako je interesantno naučiti nešto novo u vezi toga, zapravo zanimljivo je i proučavanje toga i pisanje samog rada, jer se radi o nestandardnoj percepciji geometrije prostora.

5)Višedimenzionalni prostori
Takođe nešto što se može podvesti pod tu kategoriju. U ozbiljnijoj nauci sistemi sa više dimenzija su uobičajna stvar i javljaju se u najrazličtijim oblastima, od relativistike do teorija optimizacije, prilično teško za zamišljanje, ali je jako interesantno i korisno.

6)Kompleksni brojevi i geometrija
Povezivanje raznih disciplina u jednu, svođenje geometrijskih problema sa elementarnog nivoa na rad sa kompleksnim brojevima, nestandardan, ali jako efektivan pristup.

7)Primena matematike(fizike, hemije...)
Ovde možeš da budeš ilustrativan navodeći primere koliko je nauka zapravo značajna i primenljiva u najrazličitijim oblastima.

8)Kvanta mehanika i verovatnoća
Nimalo jednostavna tema na ovom nivou. Podvođenje ove dve oblasti u zajednički okvir sa još slabo razvijenim matematičkim aparatom. Korisno jer možeš mnogo toga da naučiš, povežeš i zavoliš. Zahtevan zadatak, ali ako se dobro uradi može biti jako kvalitetan u najširem smislu.

9)Atom i njegova struktura
Standardno, ali verujem da tebe zanima. Ako se kocentrišeš na jednu od teorija, recimo kvantnu, ili relativističko-kvantnu možeš napraviti specifičan rad.

10)Klasična mehanika kao slučaj relativističke
Literature o ovoj teoriji postoji napretek, vrlo jednostavno se sve da savladati i prikazati kako se teorije mogu uključivati i proširivati. Razbijanje uvrežene zablude da je Njutnovska fizika potpuno oborena relativističkom i jasna odrenica granica njenog važenja.

Ako te zanima nešto specifično, a zanimljivo, evo:
1)Izračunavanje trigonometrijskih funkcija bez digitrona i tablica
Odlična prilika da budeš kreativan, originalan, ali i precizan, kao i da produbiš neka svoja znanja iz trigonometrije.

2)Sabiranje bojama u logici
Primer efektne primene logike, interesantno i pučno.

3)Kombinatorika na šahovskoj tabli
Ako voliš šah, i dobro poznaješ kombinatoriku možeš napisati jako efektan rad.

4)Pitagorejske trojke
Igra brojevima, nalaženje raznih osnovnih Pitagorejskih trojki, nekih njihovih osobina i sl.

5)Teorija igara
To je jako zanimljivo, nestandardno, može se smisliti dosta zanimljivih igara i pobedničkih strategija...

6)Masa fotona
Često se mešaju stvari u vezi mase fotona, zapravo da li mu treba pripisivati masu ili ne... Razlika između relativističke mase, mase mirovanja, zašto je masa mirovanja fotona baš nula i sl. su neki aspekti koji mogu da budu interesantni.

7)Od kojih elemenata se sastoji Sunce?
Primena spektroskopije, prelaz između fizike, hemije i fizičke hemije...

8)Interpretacije spina
Ovo je efekat koji je takođe od interesa za sve tri prethodno nabrojane nauke. Može se na veliki broj načina interpretirati pa sačinjava zanimljivu temu...

9)Značaj kvantne mehanike u hemiji
Koliko je kvanta značajna za fiziku znaju svi, ali koliko se kvantna mehanika odrazila na hemiju?

10)Koliko elemenata postoji?
Evo jedne zanimljive teme i iz hemije, koliko elemenata najviše (najverovatnije) još može biti otkriveno.

Možeš pisati i o nekim savremenijim otkrićima i hipotezama, teoriji struna recimo i drugim sličnim disciplinama...

Nastaviću posle danas ovu listu...
 
Morena_007:
Stiven, tako mi piše u svesci. Moja profesorka hemije je izdiktirala da vodonik ima zajedničko i sa Ia i IIa grupom.
Zajedničko sa Ia grupom, između ostalog, je to što se vodonik kao i alkalni metali izdvaja na katodi pri elektrolizi. :think:
Kliknite za proširenje...
1) Nije alkalni element (ovaj pojam ni ne postoji koliko ja znam, ali postoji alkalni metal )
I nema nista zajednicko sa II grupom ali ima sa VII (fali mu 1 elektron do stabilnosti)
Morena_007:
Vodonik kao i svi alkalni elementi se pri eletrolizi ''vežu'' za katodu, a nemetali (hlor) uvek za anodu, dok NaOH ostaje na dnu u obliku taloga.
Kliknite za proširenje...

Niko se nigde ne vezuje sa elektrode, samo bivaju privuceni istima u zavisnosti od naelektrisanja .

NaOH nikako ne ostaje u vidu taloga vec u vidu vodenog rastvora Na[SUP]+[/SUP][SUB]aq[/SUB] OH[SUP]-[/SUP][SUB]aq[/SUB]

Talog NaOH ne postoji !
 
Stiven:
1) Nije alkalni element (ovaj pojam ni ne postoji koliko ja znam, ali postoji alkalni metal )
I nema nista zajednicko sa II grupom ali ima sa VII (fali mu 1 elektron do stabilnosti)


Niko se nigde ne vezuje sa elektrode, samo bivaju privuceni istima u zavisnosti od naelektrisanja .

NaOH nikako ne ostaje u vidu taloga vec u vidu vodenog rastvora Na[SUP]+[/SUP][SUB]aq[/SUB] OH[SUP]-[/SUP][SUB]aq[/SUB]

Talog NaOH ne postoji !
Kliknite za proširenje...
Ma ljudi ja sam ovo znao! Ne razumem to sto vodonik stize prvi do katode, zasto ne stize prvi natrijum? Isto vazi i za anodu, zasto do nje ne stize prva OH grupa vec jon Cl-?
 
Da nastavim sa temama...

Opštije...

-Relativistički zakoni održanja
Prelaz iz klasične u relativističku fiziku praćen je izmenom brojnih načela, ovde bi bile razmotrene izmene u sferi ovih fundamentalnih principa

-Njutnovi zakoni u relativistici
Da li su svi zakoni Njutna izmenjeni u relativističkoj fizici ili ne, na koji način, opseg davanja preciznih rezultata definisanje inercijalnih referentih sistema u klasičnoj i relativističkoj fizici.

-Plankov zakon zračenja
Jedan od fundamentalnih principa fizike koji je na neki način i osnova kvantne mehanike. Izvođenje Stefan-Bolcmanovog zakona, Vinovog zakona pomeranja i sl. iz pomenutog, razmatranje značaja Plankove hipoteze i njenog uopštenja koje je koristio Ajnštajn u svojoj jednačini pri objašnenju fotoefekta.

-Hibridizacija i Šredingerova jednačina
Shvatanje hemijskog fenomena hibridizacije sa aspekta kvantne mehanike i njeno matematičko tumačenje Šredingerovom jednačinom.

-Spektralne linijske serije vodonika
Tipična tema, ali jako pogodna za obradu. Tumačenje vodonikovog spektra i objašnjavanje Lajmanove, Balmerove i drugih serija u njemu.

-Putanja u kvantnoj mehanici
Pojam putanje u kvantnoj mehanici gubi smisao i zamenjuje ga teorija verovatnoće koja položaj tumači preko kvadrata talasne funkcije...

-Nizovi
Ne uopšteno već odabrati konkretniju oblast, diferencne jednačine, dokazi sa matematičkom indukcijom, sume, konvergencija i sl.

-Kvadratne kongruencije
Sjajna tema za ljubitelja teorije brojeva.

-Opšti kriterijumi deljivosti
Izvođenje nekih opštih kriterijuma deljivosti, kongruencije...

-Teorije optimizacije
Linearno programiranje i složenije metode, različiti pristupi optimizacije, korisna i primenljiva oblast.

-Teorija grafova
S njom možeš da napraviš veliki broj interesantnih kombinacija, rešiti neke interesantne zagonetke...

Specifičnije...

-Vremenska putovanja
Vrlo zanimljiva tema. Da li je moguće putovati kroz vreme, kauzalnost, zakrivljenje prostor-vremena, dilatacija vremena, razna relativistička tumačenja...

-Hologrami
Zamena fotografije, relativno aktuelna ideja,njeno tumačanje (koje može da se tiče i hemje) preko interferencije, difrakcije i sl.

-Tunel-efekat
Ovo se može jako interesantno interpretirati, sjajna ilustracija značaja i sadržine kvantne mehanike.

-Zanimljivii rezultati relativističke fizike
Izdvajanje zanimljivih aspekata relativističke teorije, ali uz mogućnost njihovog detaljnog strogo naučnog objašnjavaja

-Kvantna povezanost
Jedna od zanimljivih posledica kvantne teorije.

-Paroksi u fizici (hemiji, matematici...)
Paradoks blizanaca i drugi parodksi i njihova tumačenja, može se oformiti i u nekoj užoj temi, poput relativistike...

-Korpuskularno talasni dualizam
O čestično-talasnoj prirodi svetlosti, ali i elektrona i drugih čestica, de Broljeva realcija itd.


Da li ti se išta od navedenog u ovoj i prethodnoj poruci dopalo?
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

Umri_muski
FF problemi
Odgovora
10
Pregleda
210
Umri_muski
Umri_muski
RužnaKoLopov
Spam pozivi iz cijelog svijeta
Odgovora
12
Pregleda
315
acabg
acabg
Nina
Misteriozni radio signali dolaze iz svemira
Odgovora
6
Pregleda
262
Nemoguća Могућност
Nemoguća Могућност

Back
Top