Problem je u tome što je Vermaht
upravo planirao napad na Grčku preko Jugoslavije - radi zaobilaženja Metaksasove linije - zahvaljujući svečanim dočeku u Zagrebu i sledstveno tome brzom aprilskom slomu Nemci su to i uradili: Grčka je izgradila ozbiljne fortifikacije prema Bugarskoj, ali ne i prema Jugoslaviji:
Princu Pavlu i Stojadinoviću je “za uslugu” bio obećan Solun, pa bi smo pored toga što bi u Drogom svetskom ratu bili i formalno poraženi (sustinski je ishod Drugog svetskog rata poraz za srpski narod) pa bi smo sada imali i Grke za vratom. Drugo se baš ništa ne bi postiglo. Bez obzira na sve post festum mudrosti povodom toga - napadaju jači a ne slabiji.
Sa šeme nemačkog napada na Grčku (ucrtane i fortifikacije Metaksasove linije) se veoma jasno vidi da je veoma brz pad Jugoslavije uslovio i slom Grčke odmah posle toga. Napada iz Ohrida u pravcu Lerina/Florine u Grčkoj i zaobilaženja Metaksasove linije se Nemci ne bi odrekli ni u kom slučaju, a posle toga bi smo bili “neutralni” kao što je bila Bugarska, strogo dok ne bi došla Crvena armija sa istoka i počelo iskrcavanje Amerikanaca i Engleza u Dalmaciji a Hitler rešio da brani Moravsko-vardarsku dolinu do poslednjeg podanika. Ne bi smo se uopšte izvuki jeftino kao Bugarska i Rumunija iz istog razloga iz kog nije ni Mađarska - vojničko zaposedanje države bez ikakve kohezije nije nikad bilo nikom problem. Nemci bi se borili u Srbiji kao kod Monte Kasina, mobilisali bi pomoću Mite Ljotića i sličnih sve dok bi imalo koga, a Pavelić bi opet došao na vlast u Zagrebu, čak i ako ga Musolini ne bi pusto sa lanca i mnogo pre toga.
Pogledajte prilog 1417810
Pogledajte prilog 1417808