Juriš u domovinu ili smrt

Nina

Zlatna tastatura
Supermoderator
Poruka
355.652
Proboj Solunskog fronta i izbijanje srpske vojske na reku Vardar, plaćen je sa 681 poginulim i 132 nestala srpska vojnika. Tokom prvog dana borbi neprijateljski front je probijen u širini od 11 kilometara. Već sutradan, 16. septembra 1918. godine, rupa u neprijateljskim linijama je proširena na 40 kilometara. Tada je postalo jasno da je front Centralnih sila na Balkanu definitivno pao.
09-Srpska-vojska-na-Solunskom-frontu-1918.-god.-1024x767-1.jpg


Srpska vojska je u napad krenula sa oko 140.000 vojnika i šest divizija. Vrhovna komanda je izdala naredbu da napredovanje ka domovini bude brzo i odlučno. Živojin Mišić je srpskim vojnicima poručio da „drsko prodiru, bez počinka, do krajnjih granica ljudske i konjske snage. U smrt, samo da se ne staje.”

Francuski general Luj Franše de Epre, komandant savezničkih armija na Solunskom frontu, početkom septembra je dobio saglasnost da pokrene veliku ofanzivu. Srbi su već odavno bili spremni da krenu put svoje domovine. Mnogi su se umorili od ratovanja, zabrinuti da će kosti ostaviti na Solunskom frontu, a da domovinu više neće videti. Zato su bili spremni na sve ili ništa. Bio je to izbor između domovine i smrti.

„ To su seljaci skoro svi, to su Srbi, tvrdi na muci, trezveni, skromni, to su ljudi slobodni, nesalomivi, gordi na sebe i gospodari svojih njiva. Ali, došao je rat. I eto kako su se za slobodu zemlje ti seljaci bez napora pretvorili u vojnike, najhrabrije, najistrajnije, najbolje od svih. To su te sjajne trupe, zbog kojih sam gord što sam ih ja vodio, rame uz rame sa vojnicima Francuske, u pobedonosnu slobodu njihove otadžbine…”. Tim rečima je komandant savezničkih trupa opisao Srbe.

Bugari su i pre srpskog napada shvatili da je rat za njih izgubljen. Iako su snage Centralnih sila i Saveznika bile približno izjednačene, Bugari su imali veoma nizak moral. Turska je bila pred kolapsom. Austrougarska je bila u stanju haosa a, Nemci su izgubili inicijativu na Zapadnom frontu. Tako da, ono što je usledilo nakon 15. septembra 1918. godine nikoga nije iznenadilo. Jedino iznenađenje bila je brzina kojom su napredovale srpske snage.
688z387_sv-1024x744.jpg

Nažalost, Veliki rat je opustošio Srbiju. Ona je pobedu platila isuviše skupo. Skuplje nego bilo koja druga država. Ili narod. Majka Srbija izgubila je 1.247.435 stanovnika. Izraženo u procentima to je bilo 28 odsto populacije. U teškim borbama u Srbiji, od tifusa, tokom povlačenja preko Albanije i kasnijih borbi na Solunskom frontu, naša otadžbina je ostala bez polovine muške populacije. Neki podaci ukazuju da je nastradalo čak 60 odsto Srba muškaraca. (politika)
 
Proboj Solunskog fronta i izbijanje srpske vojske na reku Vardar, plaćen je sa 681 poginulim i 132 nestala srpska vojnika. Tokom prvog dana borbi neprijateljski front je probijen u širini od 11 kilometara. Već sutradan, 16. septembra 1918. godine, rupa u neprijateljskim linijama je proširena na 40 kilometara. Tada je postalo jasno da je front Centralnih sila na Balkanu definitivno pao.
Pogledajte prilog 1611213

Srpska vojska je u napad krenula sa oko 140.000 vojnika i šest divizija. Vrhovna komanda je izdala naredbu da napredovanje ka domovini bude brzo i odlučno. Živojin Mišić je srpskim vojnicima poručio da „drsko prodiru, bez počinka, do krajnjih granica ljudske i konjske snage. U smrt, samo da se ne staje.”

Francuski general Luj Franše de Epre, komandant savezničkih armija na Solunskom frontu, početkom septembra je dobio saglasnost da pokrene veliku ofanzivu. Srbi su već odavno bili spremni da krenu put svoje domovine. Mnogi su se umorili od ratovanja, zabrinuti da će kosti ostaviti na Solunskom frontu, a da domovinu više neće videti. Zato su bili spremni na sve ili ništa. Bio je to izbor između domovine i smrti.

„ To su seljaci skoro svi, to su Srbi, tvrdi na muci, trezveni, skromni, to su ljudi slobodni, nesalomivi, gordi na sebe i gospodari svojih njiva. Ali, došao je rat. I eto kako su se za slobodu zemlje ti seljaci bez napora pretvorili u vojnike, najhrabrije, najistrajnije, najbolje od svih. To su te sjajne trupe, zbog kojih sam gord što sam ih ja vodio, rame uz rame sa vojnicima Francuske, u pobedonosnu slobodu njihove otadžbine…”. Tim rečima je komandant savezničkih trupa opisao Srbe.

Bugari su i pre srpskog napada shvatili da je rat za njih izgubljen. Iako su snage Centralnih sila i Saveznika bile približno izjednačene, Bugari su imali veoma nizak moral. Turska je bila pred kolapsom. Austrougarska je bila u stanju haosa a, Nemci su izgubili inicijativu na Zapadnom frontu. Tako da, ono što je usledilo nakon 15. septembra 1918. godine nikoga nije iznenadilo. Jedino iznenađenje bila je brzina kojom su napredovale srpske snage.
Pogledajte prilog 1611214
Nažalost, Veliki rat je opustošio Srbiju. Ona je pobedu platila isuviše skupo. Skuplje nego bilo koja druga država. Ili narod. Majka Srbija izgubila je 1.247.435 stanovnika. Izraženo u procentima to je bilo 28 odsto populacije. U teškim borbama u Srbiji, od tifusa, tokom povlačenja preko Albanije i kasnijih borbi na Solunskom frontu, naša otadžbina je ostala bez polovine muške populacije. Neki podaci ukazuju da je nastradalo čak 60 odsto Srba muškaraca. (politika)
Нина, а што у "домовину"?:D
 

Back
Top