Prica iz nepricave....

[Zvezdica]

Не знам. Вероватно до неке базичне сигурности коју добијемо још као врло мали, од прихватања и поштовања од стране родитеља на првом месту. Верујем да ако од родитеља добијемо добру основу, ако се осетимо као особе вредне поштовања и љубави - да ћемо се онда лакше изборити са злонамерним утицајима средине..

Jao Hellen, sve to zvuci sjajno u teoriji i drago mi je sto tvoja deca imaju samopouzdanja. Ja sam u detinjstvu imala i podrsku i ljubav, pa opet imam veoma malo samopouzdanja, narocito sto se tice fizickog izgleda. Sada i ne toliko, ali ranije mi je bas smetalo. A objektivno nije nista tako strasno, znam mnoge devojke koje imaju, recimo, ogroman nos pa smatraju da su najlepse na svetu. I zaista niko ne primecuje njihov "nedostatak"! Volela bih da sma i ja takva, ali nisam. I volela bih da moja deca budu takva, samo sto uopste nisam sigurna da cu uspeti da ih vaspitam u tom pravcu. A kako bih i mogla, kada ja sama imam fruku sa tim? Mozda ipak neke stvari zavise od same licnosti, ne i od vaspitanja...

 

[Micimacko]

evo još jedna priča od mene,sada lična...kao mala bila sam debeljuškasta,i sve je to bilo simpatično dok tinejdžerski hormoni nisu proradili...tada su počeli da me kinje da izgledam ovako i onako...a uzgred bila sam odlična matematičarka,i Vukovac,pa je ceo razred uvek od mene prepisivao domaći...e kada mi je prekipelo to njihovo za.ebavanje na jednom kontrolnom džabe su očekivali da ću im na puškicama poslati rezultate,ma nisam ni mrdnula...na kraju časa svi su bili zabezeknuti,pa zašto nisi poslala rešenja,profesorica nije gledala,mogla si itd...a ja sam ladno odgovorila:nisam htela,i više nikad neću...vi mene stalno kinjite zbog izgleda,kao da to pokazuje kakva sam ja osoba,e pa onda vi tako lepo nastavite,i ja ću svoje znanje zadržati za sebe....nikada više nijedan komentar na svoj račun nisam čula...naravno ja sam tada zbog sebe poradila na svom izgledu,trenirala i više nisam imala problema sa kilogramima,ali su i oni dobili lekciju iz lepog ponašanja...

 

[mackica ns]

Nije za džabe, sada već toliko isforsirano, da često prelazi prelazi u pošalicu: ''pričajte mi o svom detinjstvu i odnosu sa majkom''
Znate šta želim da kažem

Kume, baš si me pogodila sa temom, htela sam da otvorim neku sličnu; nemam sad mnogo vremena, ali imam još svašta da napišem

 

[storm cloud]

Jao Hellen, sve to zvuci sjajno u teoriji i drago mi je sto tvoja deca imaju samopouzdanja. Ja sam u detinjstvu imala i podrsku i ljubav, pa opet imam veoma malo samopouzdanja, narocito sto se tice fizickog izgleda. Sada i ne toliko, ali ranije mi je bas smetalo. A objektivno nije nista tako strasno, znam mnoge devojke koje imaju, recimo, ogroman nos pa smatraju da su najlepse na svetu. I zaista niko ne primecuje njihov "nedostatak"! Volela bih da sma i ja takva, ali nisam. I volela bih da moja deca budu takva, samo sto uopste nisam sigurna da cu uspeti da ih vaspitam u tom pravcu. A kako bih i mogla, kada ja sama imam fruku sa tim? Mozda ipak neke stvari zavise od same licnosti, ne i od vaspitanja...

Имам још једно запажање на ту тему: на то како ће себе доживљавати дете не утиче само васпитање у смислу да дете присваја утисак својих родитеља о себи, него и систем вредности у кући. Хоћу рећи, на пример, ако родитељи детету говоре да је лепо, а за све друге људе да су ружни, дете ће, као прво, кад-тад видети себе у огледалу, упоредити се са свим тим другим људима и посумњати да није можда и оно ипак ружно, а као друго, то што га околина не доживљава онако идеалног као родитељи, можда ће га још више убедити у сопствену ружноћу. То јест, покушаваће да достигне у свему родитељске генерално високе критеријуме, па ће се осетити неуспешним у томе. Мислим, ово је упрошћен пример и све је то "може да буде, а не мора да значи", али ето једног сценарија како човек може да испадне пољуљаног самопоуздања и поред тога што реално нема неке недостатке, а има родитељску љубав и потпору.

 

[Hellen]

Jao Hellen, sve to zvuci sjajno u teoriji i drago mi je sto tvoja deca imaju samopouzdanja. Ja sam u detinjstvu imala i podrsku i ljubav, pa opet imam veoma malo samopouzdanja, narocito sto se tice fizickog izgleda. Sada i ne toliko, ali ranije mi je bas smetalo. A objektivno nije nista tako strasno, znam mnoge devojke koje imaju, recimo, ogroman nos pa smatraju da su najlepse na svetu. I zaista niko ne primecuje njihov "nedostatak"! Volela bih da sma i ja takva, ali nisam. I volela bih da moja deca budu takva, samo sto uopste nisam sigurna da cu uspeti da ih vaspitam u tom pravcu. A kako bih i mogla, kada ja sama imam fruku sa tim? Mozda ipak neke stvari zavise od same licnosti, ne i od vaspitanja...

Наравно да зависи и од личности... Ја сам само говорила о томе колико ми као родитељи можемо да помогнемо, али нисмо свемогући.

 

[Zvezdica]

Kapiram! Evo, recimo, ja sam zaista uvek imala podrsku u kuci, a svoje roditelje nikad cini mi se nisam cula da pricaju da je neko ruzan, stvarno. Tako da mora da sam se bleskasta rodila

 

[zlatna koka]

Najbitnije za nas roditelje je da svoju decu ucimo da se druze i sa tom decom koja su drugacija, a to svi zaboravljamo.
Sta vredi izvikati se na neko dete, ako nasem detetu kaze nesto, kada to dete nije krivo za to, vec njegovi roditelji i vaspitanje. Vaspitajte svoju decu da znaju da cene to sto nemaju mane, bar ne tako velike....