Sve sam ja to probao, radio sam svasta, bio i inostranstvu, ma svasta ali me je niz losih desavanja poslednjih 3 godina demotivisao, ubilo mi volju da opet gulim isto ispocetka gde iz iskustva posznavajuci sredinu i ljude, poslodavce itd znam da nece biti nista od toga i jos ceci stres i razocarenje mogu da dodam...
Skoro da nemam ni 5% motivacije da se upustam u takve vrste poslova, fizickih i gde treba da trpis raznorazne ljude nad glavi, vuces se po smestajina sa raznoraznim debilima kao da si u radni rejaliti...
Imam neku volju da nadjem da radim nesto online i da sto manje budem u kontaktu sa ljudima fizicki...Znam fino engleski i zelim nekako sa tom osnovom da krenem i skoro svaki dan trazim na netu, oglasima ali bez uspeha...Ne zelim ozbiljnu i punu platu odmah od toga ali zelim neki pomak i neku minimalnu zaradu bar 200€ za pocetak i da sticem iskustvo, zelim sanse uz tu zaradu malu da sticem iskustvo i tek onda da napredujem ali nikako da mi se posreci da krene nesto vec 4 meseca nisam ni dinar zaradio niti nasao nesto a kad sam nasao naleteo sam na neku likusu koja me je zvala pred kraj radnog vremena sa bonbinom u ustima i za 30 sec razgovora odlucila da me odbije i kaze probaj za 6 meseci jer nemas dovoljan fond reci tako mi delujes a primili neke tamo koje znam da ne umeju da gledaju filmove bez prevoda i plus da pricaju a najiteresantnije je to sto sam im ja sve prevodio kad pricamo sa strancima i pomagao...
Trebam mi mir, veliki mir i malo para tj dovoljno da se smirim...Ne dopusta mi atmosvera, ljudi oko mene, osudjuju me i ogovaraju a pritom ne znaju sta sam proso koje oziljke nosim i sta mi se i kakve situacije na poslu desavale i sta sam radio i kad i gde...
Ne mogu da izadjem u dvoriste a da me neko ne snima od rodjaka iz susedne kuce kojima je ustvari potajno milo sto sam zapeo i sto su oni bilji i njihova deca uspesna i tako pricaju po kraju i u komsiluku i ocekuju da ja budem ok s njima i uzivam u njihovom drustvu...Uznem odem na pecanje da se smirim oni pricaju kao da ih ne cujem iza, smeju se i cude kako idem na pecanje stalno a vec mesecima nista i nigde...Kako mi se veze raspale itd, itd...
Zelim da nadjem mir i pobegnem od toga, zelim slobodu i malo para za najskromniji zivot u miru, da imam vremena za odlaske u prirodu, za pecanje, sviranje, gledanje serija i to je to...
Nemam i jednostavno sam izgubio zivce da stvaram porodicu jer nisam uspeo do sad da imam stabilnost a vec sam trebao da steknem nesto sto bih ostavio , neku imovinu iza ili biznis, buducnost za svoju decu...Necu da imam decu a da im ne ostavim nesto sto bi moglo da im obezbedi sigurnist i pristojan zivot i odrastanje...Zelim partnerku sa istim stavom ili mozda koja to razume i koja eventualno ima otvorenu opciju ako nam stvari krenu na bolje i ako ona probudi tu zelju u meni u buducnosti onda se mogu i predomisliti...Ali mi za to treba partnerka koja ume da pruzi emocijalnu podrsku i neznost i pre svega da ne zeli sve odmah putovanja, kucu, pare, kola, auto, instant na tanjiru kao sto sve skriveno zele vec da to polako zajedno stvaramo a ne samo ja pa kako bude...
Dzaba ja ovo pisem jer niko ne razume.
Ne znam zasto i pisem ovde kad sam odavno video da ljudi ovde pumpaju svoj ego i rugaju se...
