Previše sam davao i sebe davao drugima, i sad je došlo do straha za budućnost.

znam.
I teško je.
al opet - ako ne tu pa ima posla negde drugo jel? Ako si sam trenutno i nikog drugog ne izdržavaš tj ne zavisi finans od tebe- vreme je da ispitaš opcije idealno.
Ozbiljno. Da vidiš, da probaš, da promeniš, da rizikuješ... sve to lakše dok samo sebe "nosiš".
A da....

Ja ne bih htio ispasti negativan.......trebam razmisliti o puno stvari





Točno je da se ja nepotrebno opterećejem......


Ne znam kako da pobijedim trenutno vrlo loše psiholosko
Stanje.


Nisu samo ljudi u pitanju



Nesto mi isplivava iz podsvijesti

Priličan pad samopouzdanja


Manjak snage a mozda i inteligencije
Opet možda se previše podcijenjujem


Ne znam...nakon duljeg vremena u nekoj sam tuznoj fazi..
 
A da....

Ja ne bih htio ispasti negativan.......trebam razmisliti o puno stvari





Točno je da se ja nepotrebno opterećejem......


Ne znam kako da pobijedim trenutno vrlo loše psiholosko
Stanje.


Nisu samo ljudi u pitanju



Nesto mi isplivava iz podsvijesti

Priličan pad samopouzdanja


Manjak snage a mozda i inteligencije
Opet možda se previše podcijenjujem


Ne znam...nakon duljeg vremena u nekoj sam tuznoj fazi..
pa život nije prava linija ma znaš i sam
bude, prođe, dođe...
Ako ovako budeš duži period osećao isto, onda već može biti da je depresija.
Imaš onu kognitivnu trijadu depresije:
"pesimističan stav prema
sebi
svetu oko sebe
budućnosti"
Ako potraje - potraži pomoć.
 
Nekako, ja sam došao u tu kompliciranu situaciju da sam ostao bez posla, i još neki ljudi koji su trebali vratiti novce, nisu vratili.

Nakon duljeg vremena, ja strahujem za budućnost.


Posao ću vjerojatno pronaći kroz nekoliko tjedana, ali me prilično koči to što sve češće padam u depresivna raspoloženja.



Kako se postaviti?

Kako biti jači?
Kao što vidim trojica ste na temi koji ste zapeli u životu,pa da probam dati neki savjet.
@bezimeni1
@DaRkGuitaRist88
Kažem namjerno zapeli jer sve se da rješiti. Za početak pozitivnijim stavom ili ako ništa drugo pomislite da ima ljudi kojima je još teže.
Jeste teško ali mladi ste,sami, u punoj snazi,posmatrajte to trenutno kao prednost. Ljudi koji imaju porodicu a u istoj su situaciji sigurno da je teže jer ne strahuju samo za sebe već i za njihovu egzistenciju.

Dakle pokrenite se,jako je bitno ne tapkati u mjestu. Oglase u ruke,bilo je sad preko ljeta na sve strane po moru posla. Tu su i kafići,drugi sezonski poslovi.

U mladosti,pa i kasnije za dodatne prihode radila sam i sama po kafićima,video klubu,cvjećari,bavila se raznom preprodajom robe. Poslije kupila komp na kredit i po gradu okačila da vršim usluge kucanja.

Jedne godine kao srednjoškolka sam otišla u jednu firmu i tražila da kod njih radim besplatno preko raspusta u struci. To mi tog trenutka nije ni trebalo,ali sam željela biti aktivna,što je vrlo važno. Primili su me, radila vrijedno i na kraju su su oni od svojih plata izdvojili dio i ipak mi nešto platili.

Ovo pišem da vidite da i drugi ljudi,pa i ja smo radili sve i svašta i koliko je zapravo bitna volja i taj pozitivni stav. Da svaki rad je častan,ništa nije sramota raditi,uostalom dobro je i naučiti raznorazne poslove jer nikad se nezna šta može zatrebati. Samo pokrenite se, u potragu,ako treba i mehanički bez puno razmišljanja i "šta ako" od koga nema koristi.
 
Kao što vidim trojica ste na temi koji ste zapeli u životu,pa da probam dati neki savjet.
@bezimeni1
@DaRkGuitaRist88
Kažem namjerno zapeli jer sve se da rješiti. Za početak pozitivnijim stavom ili ako ništa drugo pomislite da ima ljudi kojima je još teže.
Jeste teško ali mladi ste,sami, u punoj snazi,posmatrajte to trenutno kao prednost. Ljudi koji imaju porodicu a u istoj su situaciji sigurno da je teže jer ne strahuju samo za sebe već i za njihovu egzistenciju.

Dakle pokrenite se,jako je bitno ne tapkati u mjestu. Oglase u ruke,bilo je sad preko ljeta na sve strane po moru posla. Tu su i kafići,drugi sezonski poslovi.

U mladosti,pa i kasnije za dodatne prihode radila sam i sama po kafićima,video klubu,cvjećari,bavila se raznom preprodajom robe. Poslije kupila komp na kredit i po gradu okačila da vršim usluge kucanja.

Jedne godine kao srednjoškolka sam otišla u jednu firmu i tražila da kod njih radim besplatno preko raspusta u struci. To mi tog trenutka nije ni trebalo,ali sam željela biti aktivna,što je vrlo važno. Primili su me, radila vrijedno i na kraju su su oni od svojih plata izdvojili dio i ipak mi nešto platili.

Ovo pišem da vidite da i drugi ljudi,pa i ja smo radili sve i svašta i koliko je zapravo bitna volja i taj pozitivni stav. Da svaki rad je častan,ništa nije sramota raditi,uostalom dobro je i naučiti raznorazne poslove jer nikad se nezna šta može zatrebati. Samo pokrenite se, u potragu,ako treba i mehanički bez puno razmišljanja i "šta ako" od koga nema koristi.
🏆🏆
BRAVO, MRVICE 👍👍
I hvala što si ovde.
 
Kao što vidim trojica ste na temi koji ste zapeli u životu,pa da probam dati neki savjet.
@bezimeni1
@DaRkGuitaRist88
Kažem namjerno zapeli jer sve se da rješiti. Za početak pozitivnijim stavom ili ako ništa drugo pomislite da ima ljudi kojima je još teže.
Što misliš mogu li ljudi kojima su nickovi bezimeni ili sadrže nekakvo crnilo pronaći ikakvu pozitivu u živtu? Mislim da nickovi na forumu puno govore o nama.
 
pa život nije prava linija ma znaš i sam
bude, prođe, dođe...
Ako ovako budeš duži period osećao isto, onda već može biti da je depresija.
Imaš onu kognitivnu trijadu depresije:
"pesimističan stav prema
sebi
svetu oko sebe
budućnosti"
Ako potraje - potraži pomoć.
Točno to


A opet, previše sam ja u mislima vezan za prošlost, to me jako koči i ja se udaljava od sebe
 
Kao što vidim trojica ste na temi koji ste zapeli u životu,pa da probam dati neki savjet.
@bezimeni1
@DaRkGuitaRist88
Kažem namjerno zapeli jer sve se da rješiti. Za početak pozitivnijim stavom ili ako ništa drugo pomislite da ima ljudi kojima je još teže.
Jeste teško ali mladi ste,sami, u punoj snazi,posmatrajte to trenutno kao prednost. Ljudi koji imaju porodicu a u istoj su situaciji sigurno da je teže jer ne strahuju samo za sebe već i za njihovu egzistenciju.

Dakle pokrenite se,jako je bitno ne tapkati u mjestu. Oglase u ruke,bilo je sad preko ljeta na sve strane po moru posla. Tu su i kafići,drugi sezonski poslovi.

U mladosti,pa i kasnije za dodatne prihode radila sam i sama po kafićima,video klubu,cvjećari,bavila se raznom preprodajom robe. Poslije kupila komp na kredit i po gradu okačila da vršim usluge kucanja.

Jedne godine kao srednjoškolka sam otišla u jednu firmu i tražila da kod njih radim besplatno preko raspusta u struci. To mi tog trenutka nije ni trebalo,ali sam željela biti aktivna,što je vrlo važno. Primili su me, radila vrijedno i na kraju su su oni od svojih plata izdvojili dio i ipak mi nešto platili.

Ovo pišem da vidite da i drugi ljudi,pa i ja smo radili sve i svašta i koliko je zapravo bitna volja i taj pozitivni stav. Da svaki rad je častan,ništa nije sramota raditi,uostalom dobro je i naučiti raznorazne poslove jer nikad se nezna šta može zatrebati. Samo pokrenite se, u potragu,ako treba i mehanički bez puno razmišljanja i "šta ako" od koga nema koristi.
Vrlo realno. Ljubav prema sebi treba biti realna
 
Točno to


A opet, previše sam ja u mislima vezan za prošlost, to me jako koči i ja se udaljava od sebe
Previše si vezan za prošlost, zašto? Neki ljudi su previše vezani za prošlost jer su imali neku dragu osobu iz sebe, ili su bili znatno boljeg materijalnog i / ili zdravstvenog stanja. Ti si prije bio solo, sad si solo, prije nisi ima para, nemaš ih ni sada, i🤔🤔 Čovjek može biti nostalgičan kad ima za to razloga, ti zaista nemaš razloga za nostalgiju, barem neku normalnu nostalgiju🤔
 
Što misliš mogu li ljudi kojima su nickovi bezimeni ili sadrže nekakvo crnilo pronaći ikakvu pozitivu u živtu? Mislim da nickovi na forumu puno govore o nama.
Ja mislim da mogu. Nije lako, ali može se sve kad se hoće.
Stvar je i odluke. Svako može pratiti oglase, javiti se na iste. Za početak neka i malim koracima, bitno je samo biti uporan i strpljiv. Kucati na mnoga vrata, jedna će se kad tad otvoriti.
Ako se ne može sam potražiti stručnu pomoć da bi se osvjestili, poradili na sebi, dobili motivaciju, krenuli u akciju. Može se.
 
Ja sam posve drugačiji od dragog nam Meštruma Majstora. Nisam nimalo nostalgičan ali to ne znači da živim u posve današnjem trenutku. Ja se isto bavim svojom prošlošću ali na posve drugačiji način. Ja nju mrzim, htio bi je zaboraviti ali ne mogu što me katkada vodi u ogorčenje...
Nema svrhe da gledaš u prošlost -
razlog 1. TAMO se ništa nije promenilo sve je isto kako je i bilo!
razlog 2. krade ti od sadašnjosti, a i budućnosti.
Dakle-duplo golo pa ćemo to odbaciti .Biramo da budemo ovde i sada.
 
Nema svrhe da gledaš u prošlost -
razlog 1. TAMO se ništa nije promenilo sve je isto kako je i bilo!
razlog 2. krade ti od sadašnjosti, a i budućnosti.
Dakle-duplo golo pa ćemo to odbaciti .Biramo da budemo ovde i sada.
Istina ali nekako lakše reći odnosno napisati nego izvesti u praksi. Prvo trebam objasniti razlog razlog te " mržnje" prema prošlosti. Bio sam žrtva maltretiranja i omalažovanja što je ostavilo duboke posljedice po mene, na društvenom planu, poslovnom, obrazovnom i svakom drugim mogućim poljem. Zaključio sam da ima mnogo loših ljudi ali da sam u biti sam kriv jer nisam bio dovoljno čvrst, bez samopouzdanja i sl . I tu je poanta, mrzim tog starog sebe kao slabića. Onda se zapitam zašto sam bio takav. Eh tek onda se ukapam u prošlost, odlazim u vremena toliko davna u kojima se 4- og Maja stajala mirno na sirenu a 25- og maja trčala štafeta za Titu ljubičicu. Sva ta moja razmišljanja vode prema jednoj osobi, već poduže vrime pokojnoj, mom ocu. Bio je loš otac i još lošiji muž, i izgleda sjajan prijatelj jer kad naletim na njegove frendove pa kad krenu te priče o njemu. Nisam ih godinama doduše čuo mada bi volio čuti jer bi volio reći da tog sjajnog čovjeka ja nisam upozna, upozna sam u tom istom fizičkom obličju agresivnu, neempatičnu i sebičnu osobu. Volio bi da privremeno oživi pa da raspravimo o nekim stvarima, tj uvredama, pogotovo o jednoj iz 6. - og razreda koja je uključivala Spartance i bacanje nesposobne djece u bunar...

Eto ovo je tek zakapanje u prošlost ali eto iskreno napiše što mi je pri srcu..
 
Trebaš ovo proraditi , možeš i sam tako ti je lakše
Zove se metoda Prazne Stolice.
Sedneš naspram "oca" i pričam s njim kao da je živ. Kažeš mu SVE , otvoreno i bez cenzure. Kažeš mu šta mu zameraš ,kako danas živiš , ispucaš to
a posle nekd kad sve sa duše skineš, i budeš spreman da otpustiš to, kažeš mu ovako :
pored svega -sve to ti opraštam ,oče, i neka ti je laka zemlja.To će te preporoditi. Veruj mi-imam iskustvo tako i terapeuti često koriste tu metodu u radu sa klijentima "zaglavljenim u prošlosti."
 
Sva ta moja razmišljanja vode prema jednoj osobi, već poduže vrime pokojnoj, mom ocu. Bio je loš otac i još lošiji muž, i izgleda sjajan prijatelj jer kad naletim na njegove frendove pa kad krenu te priče o njemu. Nisam ih godinama doduše čuo mada bi volio čuti jer bi volio reći da tog sjajnog čovjeka ja nisam upozna, upozna sam u tom istom fizičkom obličju agresivnu, neempatičnu i sebičnu osobu. Volio bi da privremeno oživi pa da raspravimo o nekim stvarima, tj uvredama, pogotovo o jednoj iz 6. - og razreda koja je uključivala Spartance i bacanje nesposobne djece u bunar...

Eto ovo je tek zakapanje u prošlost ali eto iskreno napiše što mi je pri srcu..
Hmmm da. To ne može, ali može nešto mnogo učinkovitije. :)
Kad si to osvjestio, onda neka ti to bude motivacija. Od danas da budeš najbolja verzija sebe, a u budućnosti svom djetetu.
 
Trebaš ovo proraditi , možeš i sam tako ti je lakše
Zove se metoda Prazne Stolice.
Sedneš naspram "oca" i pričam s njim kao da je živ. Kažeš mu SVE , otvoreno i bez cenzure. Kažeš mu šta mu zameraš ,kako danas živiš , ispucaš to
a posle nekd kad sve sa duše skineš, i budeš spreman da otpustiš to, kažeš mu ovako :
pored svega -sve to ti opraštam ,oče, i neka ti je laka zemlja.To će te preporoditi. Veruj mi-imam iskustvo tako i terapeuti često koriste tu metodu u radu sa klijentima "zaglavljenim u prošlosti."
Zvuči obećavajuće ali nekako nisam spreman za opraštanje ponajviše jer ne mogu ni približno shvatiti razloge njegovog ponašanja. Kad pogledaš fotografiju tog čovjeka osjetiš neku blagost i dobrotu, nešto dječje i razigrano ali eto kažem tj pišem da nije bio ni približno takav doma .

Nema puno od toga bio mu na grobu zajedno s majkom, a tu u blizini bio jedan stariji gospodin, prolazi on pokraj nas i zaustavlja se i obraća se meni. Pita me jesam li sin te i te osobe u grobu, kažem ja jesam. Kaže on meni da je s mojim ocem išao u osnovnu školu, i blabla, spomene njegovu govornu manu. Ja nikada čuo za to jer je on normalno govorio ali izgleda da je kao dijete imao problema s govorom što sam saznao od totalnog stranca. Kroz to malo razgovora zaključio sam da je bio objekt vršnjačkog nasilja. Sad dolazimo do mene, ja sam imao govornu manu, jednostavno sam imao problema s imalo složenijim riječima, mnogo kasnije sam saznao da se to zove " Govorna dispraxia", naučio sam normalno govoriti tek s 6 ipo godina . Zaključio sam da me nije mogao trpiti jer sam bio njegova kopija( a i fizička sam kopija). Naša sam neke njegove bilježnice iz sedmog razreda, u njoj je bilo školsko gradivo ali na zadnje dvi stranice su bile recimo njegove zabilješke. To je bilo prilično nesuvislo pisano, zaključio sam da su ga neke djevojčice zezale i da su to bili neki dječji izljevi mržnje prema njima .

Sve ovo pišem jer pokušavam rekonstruirati njegovu ličnost, umro je kad sam išao u osmi razred, nikada nismo razgovarali, nikada nismo negdi zajedno išli, nikada nismo; mali neku zajedničku aktivnost a živjeli smo pod istim krovom 14 godina .
 
Nego općenito o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Znam da ne treba biti zakopan u prošlost ali teško je sve to odvojiti. Sadašnjost je posljedica prošlosti, a sadašnjost će prouzročiti budućnost. Sve je to isprepleteno, ja sam fan SF- a i ST- a, pa mi je to pri pameti uvijek prva epizoda DS9 kad je kapetan Sisko uletio u crvotočinu u kojoj su bila ona neobična bića. Bića iz crvotočine nisu mogla razumjeti tu ljudsku jednodimezionalnost i linearni protok vremena. Ali shvatili su ljudski koncept vremena kad su prodrli u mozak kapetana Siska i gledali njegova sjećanja, na rođenje sina, na poginulu suprugu i sl. Iz znanstvene fantastike prelazimo na ranokršćanske mislioce, po Svetom Augustinu prošlost, sadašnjost i budućnost ne postoje, nego postoji samo jedno vrijeme, sadašnjost. Prošlost je po Augustinu sadašnje sjećanje, a budućnost sadašnje očekivanje. Slične zaključke su postigli kvantni fizičari nekih 1600 godina poslije Augustinovog doba.
 
Što misliš mogu li ljudi kojima su nickovi bezimeni ili sadrže nekakvo crnilo pronaći ikakvu pozitivu u živtu? Mislim da nickovi na forumu puno govore o nama.
A ja mislim da nemas poima i sudis ljudima na osnovu nikova a da pre toga nit znas sta su proziveli, nit se druzio, itd...Plus neciji nickovi nemaju veze sa karakternim osobinama...
 
Kao što vidim trojica ste na temi koji ste zapeli u životu,pa da probam dati neki savjet.
@bezimeni1
@DaRkGuitaRist88
Kažem namjerno zapeli jer sve se da rješiti. Za početak pozitivnijim stavom ili ako ništa drugo pomislite da ima ljudi kojima je još teže.
Jeste teško ali mladi ste,sami, u punoj snazi,posmatrajte to trenutno kao prednost. Ljudi koji imaju porodicu a u istoj su situaciji sigurno da je teže jer ne strahuju samo za sebe već i za njihovu egzistenciju.

Dakle pokrenite se,jako je bitno ne tapkati u mjestu. Oglase u ruke,bilo je sad preko ljeta na sve strane po moru posla. Tu su i kafići,drugi sezonski poslovi.

U mladosti,pa i kasnije za dodatne prihode radila sam i sama po kafićima,video klubu,cvjećari,bavila se raznom preprodajom robe. Poslije kupila komp na kredit i po gradu okačila da vršim usluge kucanja.

Jedne godine kao srednjoškolka sam otišla u jednu firmu i tražila da kod njih radim besplatno preko raspusta u struci. To mi tog trenutka nije ni trebalo,ali sam željela biti aktivna,što je vrlo važno. Primili su me, radila vrijedno i na kraju su su oni od svojih plata izdvojili dio i ipak mi nešto platili.

Ovo pišem da vidite da i drugi ljudi,pa i ja smo radili sve i svašta i koliko je zapravo bitna volja i taj pozitivni stav. Da svaki rad je častan,ništa nije sramota raditi,uostalom dobro je i naučiti raznorazne poslove jer nikad se nezna šta može zatrebati. Samo pokrenite se, u potragu,ako treba i mehanički bez puno razmišljanja i "šta ako" od koga nema koristi.
Sve sam ja to probao, radio sam svasta, bio i inostranstvu, ma svasta ali me je niz losih desavanja poslednjih 3 godina demotivisao, ubilo mi volju da opet gulim isto ispocetka gde iz iskustva posznavajuci sredinu i ljude, poslodavce itd znam da nece biti nista od toga i jos ceci stres i razocarenje mogu da dodam...

Skoro da nemam ni 5% motivacije da se upustam u takve vrste poslova, fizickih i gde treba da trpis raznorazne ljude nad glavi, vuces se po smestajina sa raznoraznim debilima kao da si u radni rejaliti...

Imam neku volju da nadjem da radim nesto online i da sto manje budem u kontaktu sa ljudima fizicki...Znam fino engleski i zelim nekako sa tom osnovom da krenem i skoro svaki dan trazim na netu, oglasima ali bez uspeha...Ne zelim ozbiljnu i punu platu odmah od toga ali zelim neki pomak i neku minimalnu zaradu bar 200€ za pocetak i da sticem iskustvo, zelim sanse uz tu zaradu malu da sticem iskustvo i tek onda da napredujem ali nikako da mi se posreci da krene nesto vec 4 meseca nisam ni dinar zaradio niti nasao nesto a kad sam nasao naleteo sam na neku likusu koja me je zvala pred kraj radnog vremena sa bonbinom u ustima i za 30 sec razgovora odlucila da me odbije i kaze probaj za 6 meseci jer nemas dovoljan fond reci tako mi delujes a primili neke tamo koje znam da ne umeju da gledaju filmove bez prevoda i plus da pricaju a najiteresantnije je to sto sam im ja sve prevodio kad pricamo sa strancima i pomagao...

Trebam mi mir, veliki mir i malo para tj dovoljno da se smirim...Ne dopusta mi atmosvera, ljudi oko mene, osudjuju me i ogovaraju a pritom ne znaju sta sam proso koje oziljke nosim i sta mi se i kakve situacije na poslu desavale i sta sam radio i kad i gde...
Ne mogu da izadjem u dvoriste a da me neko ne snima od rodjaka iz susedne kuce kojima je ustvari potajno milo sto sam zapeo i sto su oni bilji i njihova deca uspesna i tako pricaju po kraju i u komsiluku i ocekuju da ja budem ok s njima i uzivam u njihovom drustvu...Uznem odem na pecanje da se smirim oni pricaju kao da ih ne cujem iza, smeju se i cude kako idem na pecanje stalno a vec mesecima nista i nigde...Kako mi se veze raspale itd, itd...

Zelim da nadjem mir i pobegnem od toga, zelim slobodu i malo para za najskromniji zivot u miru, da imam vremena za odlaske u prirodu, za pecanje, sviranje, gledanje serija i to je to...
Nemam i jednostavno sam izgubio zivce da stvaram porodicu jer nisam uspeo do sad da imam stabilnost a vec sam trebao da steknem nesto sto bih ostavio , neku imovinu iza ili biznis, buducnost za svoju decu...Necu da imam decu a da im ne ostavim nesto sto bi moglo da im obezbedi sigurnist i pristojan zivot i odrastanje...Zelim partnerku sa istim stavom ili mozda koja to razume i koja eventualno ima otvorenu opciju ako nam stvari krenu na bolje i ako ona probudi tu zelju u meni u buducnosti onda se mogu i predomisliti...Ali mi za to treba partnerka koja ume da pruzi emocijalnu podrsku i neznost i pre svega da ne zeli sve odmah putovanja, kucu, pare, kola, auto, instant na tanjiru kao sto sve skriveno zele vec da to polako zajedno stvaramo a ne samo ja pa kako bude...

Dzaba ja ovo pisem jer niko ne razume.
Ne znam zasto i pisem ovde kad sam odavno video da ljudi ovde pumpaju svoj ego i rugaju se...
 

Back
Top