Previše sam davao i sebe davao drugima, i sad je došlo do straha za budućnost.

Sve sam ja to probao, radio sam svasta, bio i inostranstvu, ma svasta ali me je niz losih desavanja poslednjih 3 godina demotivisao, ubilo mi volju da opet gulim isto ispocetka gde iz iskustva posznavajuci sredinu i ljude, poslodavce itd znam da nece biti nista od toga i jos ceci stres i razocarenje mogu da dodam...

Skoro da nemam ni 5% motivacije da se upustam u takve vrste poslova, fizickih i gde treba da trpis raznorazne ljude nad glavi, vuces se po smestajina sa raznoraznim debilima kao da si u radni rejaliti...

Imam neku volju da nadjem da radim nesto online i da sto manje budem u kontaktu sa ljudima fizicki...Znam fino engleski i zelim nekako sa tom osnovom da krenem i skoro svaki dan trazim na netu, oglasima ali bez uspeha...Ne zelim ozbiljnu i punu platu odmah od toga ali zelim neki pomak i neku minimalnu zaradu bar 200€ za pocetak i da sticem iskustvo, zelim sanse uz tu zaradu malu da sticem iskustvo i tek onda da napredujem ali nikako da mi se posreci da krene nesto vec 4 meseca nisam ni dinar zaradio niti nasao nesto a kad sam nasao naleteo sam na neku likusu koja me je zvala pred kraj radnog vremena sa bonbinom u ustima i za 30 sec razgovora odlucila da me odbije i kaze probaj za 6 meseci jer nemas dovoljan fond reci tako mi delujes a primili neke tamo koje znam da ne umeju da gledaju filmove bez prevoda i plus da pricaju a najiteresantnije je to sto sam im ja sve prevodio kad pricamo sa strancima i pomagao...

Trebam mi mir, veliki mir i malo para tj dovoljno da se smirim...Ne dopusta mi atmosvera, ljudi oko mene, osudjuju me i ogovaraju a pritom ne znaju sta sam proso koje oziljke nosim i sta mi se i kakve situacije na poslu desavale i sta sam radio i kad i gde...
Ne mogu da izadjem u dvoriste a da me neko ne snima od rodjaka iz susedne kuce kojima je ustvari potajno milo sto sam zapeo i sto su oni bilji i njihova deca uspesna i tako pricaju po kraju i u komsiluku i ocekuju da ja budem ok s njima i uzivam u njihovom drustvu...Uznem odem na pecanje da se smirim oni pricaju kao da ih ne cujem iza, smeju se i cude kako idem na pecanje stalno a vec mesecima nista i nigde...Kako mi se veze raspale itd, itd...

Zelim da nadjem mir i pobegnem od toga, zelim slobodu i malo para za najskromniji zivot u miru, da imam vremena za odlaske u prirodu, za pecanje, sviranje, gledanje serija i to je to...
Nemam i jednostavno sam izgubio zivce da stvaram porodicu jer nisam uspeo do sad da imam stabilnost a vec sam trebao da steknem nesto sto bih ostavio , neku imovinu iza ili biznis, buducnost za svoju decu...Necu da imam decu a da im ne ostavim nesto sto bi moglo da im obezbedi sigurnist i pristojan zivot i odrastanje...Zelim partnerku sa istim stavom ili mozda koja to razume i koja eventualno ima otvorenu opciju ako nam stvari krenu na bolje i ako ona probudi tu zelju u meni u buducnosti onda se mogu i predomisliti...Ali mi za to treba partnerka koja ume da pruzi emocijalnu podrsku i neznost i pre svega da ne zeli sve odmah putovanja, kucu, pare, kola, auto, instant na tanjiru kao sto sve skriveno zele vec da to polako zajedno stvaramo a ne samo ja pa kako bude...

Dzaba ja ovo pisem jer niko ne razume.
Ne znam zasto i pisem ovde kad sam odavno video da ljudi ovde pumpaju svoj ego i rugaju se...
ja razumem.
uskraćena ti je bukvalno osnovna ljudska potreba za radom i samoaktualizacijom,da pokažeš i sebi i drugima šta umeš i znaš.

Bez neke pomoći,nekog da te pogura do prve zarade, teško se iščupa zaista. Izgleda da moraš od početka i sam.
Ako voliš prirodu možda da vidiš neko seosko gazdinstvo za početak gde su ok ljudi i da im pomažeš i da imaš smeštaj. U Vojvodini ima takvih gazdinstava, a po Srbiji manjih firmi porodičnih gde uvek treba dodatna ruka , probaj naći nekog ko zna nekog ili se zaputi. Oni ne daju oglase, dođeš i kažeš umem da radim to i to , voleo bih ovde da pokušam i tako.Razmisli.
 
Poslednja izmena:
Sve sam ja to probao, radio sam svasta, bio i inostranstvu, ma svasta ali me je niz losih desavanja poslednjih 3 godina demotivisao, ubilo mi volju da opet gulim isto ispocetka gde iz iskustva posznavajuci sredinu i ljude, poslodavce itd znam da nece biti nista od toga i jos ceci stres i razocarenje mogu da dodam...

Skoro da nemam ni 5% motivacije da se upustam u takve vrste poslova, fizickih i gde treba da trpis raznorazne ljude nad glavi, vuces se po smestajina sa raznoraznim debilima kao da si u radni rejaliti...

Imam neku volju da nadjem da radim nesto online i da sto manje budem u kontaktu sa ljudima fizicki...Znam fino engleski i zelim nekako sa tom osnovom da krenem i skoro svaki dan trazim na netu, oglasima ali bez uspeha...Ne zelim ozbiljnu i punu platu odmah od toga ali zelim neki pomak i neku minimalnu zaradu bar 200€ za pocetak i da sticem iskustvo, zelim sanse uz tu zaradu malu da sticem iskustvo i tek onda da napredujem ali nikako da mi se posreci da krene nesto vec 4 meseca nisam ni dinar zaradio niti nasao nesto a kad sam nasao naleteo sam na neku likusu koja me je zvala pred kraj radnog vremena sa bonbinom u ustima i za 30 sec razgovora odlucila da me odbije i kaze probaj za 6 meseci jer nemas dovoljan fond reci tako mi delujes a primili neke tamo koje znam da ne umeju da gledaju filmove bez prevoda i plus da pricaju a najiteresantnije je to sto sam im ja sve prevodio kad pricamo sa strancima i pomagao...

Trebam mi mir, veliki mir i malo para tj dovoljno da se smirim...Ne dopusta mi atmosvera, ljudi oko mene, osudjuju me i ogovaraju a pritom ne znaju sta sam proso koje oziljke nosim i sta mi se i kakve situacije na poslu desavale i sta sam radio i kad i gde...
Ne mogu da izadjem u dvoriste a da me neko ne snima od rodjaka iz susedne kuce kojima je ustvari potajno milo sto sam zapeo i sto su oni bilji i njihova deca uspesna i tako pricaju po kraju i u komsiluku i ocekuju da ja budem ok s njima i uzivam u njihovom drustvu...Uznem odem na pecanje da se smirim oni pricaju kao da ih ne cujem iza, smeju se i cude kako idem na pecanje stalno a vec mesecima nista i nigde...Kako mi se veze raspale itd, itd...

Zelim da nadjem mir i pobegnem od toga, zelim slobodu i malo para za najskromniji zivot u miru, da imam vremena za odlaske u prirodu, za pecanje, sviranje, gledanje serija i to je to...
Nemam i jednostavno sam izgubio zivce da stvaram porodicu jer nisam uspeo do sad da imam stabilnost a vec sam trebao da steknem nesto sto bih ostavio , neku imovinu iza ili biznis, buducnost za svoju decu...Necu da imam decu a da im ne ostavim nesto sto bi moglo da im obezbedi sigurnist i pristojan zivot i odrastanje...Zelim partnerku sa istim stavom ili mozda koja to razume i koja eventualno ima otvorenu opciju ako nam stvari krenu na bolje i ako ona probudi tu zelju u meni u buducnosti onda se mogu i predomisliti...Ali mi za to treba partnerka koja ume da pruzi emocijalnu podrsku i neznost i pre svega da ne zeli sve odmah putovanja, kucu, pare, kola, auto, instant na tanjiru kao sto sve skriveno zele vec da to polako zajedno stvaramo a ne samo ja pa kako bude...

Dzaba ja ovo pisem jer niko ne razume.
Ne znam zasto i pisem ovde kad sam odavno video da ljudi ovde pumpaju svoj ego i rugaju se...
Nije istina. Ja razumijem a sigurna sam da ima ih još.
Ja da ti sad ispričam svoj život,neznam šta bi pomislio. Vjerovatno: "ženo,kako da si ti uopšte živa?" 🙂

Al ćutala sam i ćutim,idem naprijed. Borim svoje bitke,ponekad i padnem pa se opet dignem. Jer i život je takav,nije ga briga-sa tobom ili bez tebe,on ide naprijed.

Osvrt na ljubav. Naći ćeš je kad se središ. Ne mislim finansijski već kad se psihički stabilizuješ. Ono što "zračiš,to i privlačiš". Nisam u tome stručna jer to je igra energija. Uprošteno zamisli...čije bi ti društvo više prijalo? Osobe koja zrači nekom depresijom,beznadežnosti ili opuštenosti i vedrinom? Naravno ovo drugo i da bi to dobio moraš i sam biti takav. Ne možeš od druge osobe očekivati da živi tvoj život i rješava tvoje probleme. Neznam odakle i zabluda da žene samo žele novac? Normalna ne, već osobu koja je u miru i na čistac sa samim sobom. Tako to kreće,potom zajedno da živite život.

Šta te briga šta dokone komšije trenutno misle? Jedino što je važno da imaš svoj cilj,da ga slijediš,da pokušavaš i dalje bez predaje.

A i za porodicu i djecu. Rijetko ko može da stvori idealne uslove. Samo se upustiš,a njihov osmjeh,zagrljaj,čista ljubav su ti motivacija za dalje,za život.
 
U principu, radi se o tome da mi je lakše biti fokusiran kad imam neki cilj, nego kad lutam.


Ja sam povremeno previše vezan za prošlost, to me boli, plus povremeni alkohol, ali i ono na d, doduše u lakšim količinama, ali ja vidim da mi se um previše mijenja.....nekad nesanica, a nekad mi se spava usred dana, sjednem na klupici i zaspim po 20ak, 30ak mimuta
 
Meštrume, viruješ li u karmu?
Onako, djelomično.

Ja se pokušavam sjetiti gdje sam baš toliko puno, puno, puno pogriješio u prošlosti, ali onda nekako, a ja ne znam.....volio bih imati više samopouzdanja, moguće da sam to što sam prije par mjeseci dao otkaz u dućanu radi novog izaziva s telefonskim pozivima, da je to bila prilična greška, unatoč tome što je taj posao u dućanu bio previše prisutan u popodnevnim terminima, ali opet, ispada da je bio znatno bolji i kvalitetniji
 
Dobar plan je da odes u inostranstvo.

Prvo resis se razocaranja u smradove iz ovog okruzenja
Drugo radis I dobijas da zivis ko covek , ne ko kanarinac.
Trece nemas ometajuce blokirajuce mentalne lisice , kvazi lazni moral koji ti pravi sukob unutrasnji jer procena ti je drugacija od onog sto ocekujes da je red u ponasanju , a toga nema kad si u inostranstvu.
Cetvrto , bezi od bednika jer su u komsiluku kriminalaca. Siromah I bednik nisu isto.
Kad nemas veze ides a blef , znajuci ljude bolje ces proci na blef , a isto vazi I za inostranstvo.
Tamo koliko vredis kesa gazdi toliko vredis sto te motivise da trazis gde vise vredis gazdi.
 
Onako, djelomično.

Ja se pokušavam sjetiti gdje sam baš toliko puno, puno, puno pogriješio u prošlosti, ali onda nekako, a ja ne znam....
Evo pomoći ću ti u pokušaju prisjećanja

https://forum.krstarica.com/threads...maju-neka-nasljedstva-i-nista-ne-rade.975664/

A tu je i ona zaista žalosna tema o poginulim mladim na dočeku nove.

Nemoj se ljutit, drag si ti meni, ali svi mi griješimo... Trebamo se pokajati radi grešaka i grijeha naših, ali prvo moramo shvatiti koji su to naši grijesi...
 
Evo pomoći ću ti u pokušaju prisjećanja

https://forum.krstarica.com/threads...maju-neka-nasljedstva-i-nista-ne-rade.975664/

A tu je i ona zaista žalosna tema o poginulim mladim na dočeku nove.

Nemoj se ljutit, drag si ti meni, ali svi mi griješimo... Trebamo se pokajati radi grešaka i grijeha naših, ali prvo moramo shvatiti koji su to naši grijesi...
Što sam loše rekao o onima koji glume bolovanja?

Pa, ja se slažem da se treba pokajati radi grijehova iz prošlosti, ali realno, u zadnjih 10ak godina sam ipak učinio dosta toga više pozitivnog, nego negativnog.


To da li sam nekad davno nešto čudno rekao ili napisao, ne znači da to tako i sada mislim.


Nepotrebno se vraćati na to .
 
Dobar plan je da odes u inostranstvo.

Prvo resis se razocaranja u smradove iz ovog okruzenja
Drugo radis I dobijas da zivis ko covek , ne ko kanarinac.
Trece nemas ometajuce blokirajuce mentalne lisice , kvazi lazni moral koji ti pravi sukob unutrasnji jer procena ti je drugacija od onog sto ocekujes da je red u ponasanju , a toga nema kad si u inostranstvu.
Cetvrto , bezi od bednika jer su u komsiluku kriminalaca. Siromah I bednik nisu isto.
Kad nemas veze ides a blef , znajuci ljude bolje ces proci na blef , a isto vazi I za inostranstvo.
Tamo koliko vredis kesa gazdi toliko vredis sto te motivise da trazis gde vise vredis gazdi.
A, moguće, samo treba mi vremena da radim na motivaciji, ja ne želim se opet opeći na nekim greškama.
 
Što sam loše rekao o onima koji glume bolovanja?

Pa, ja se slažem da se treba pokajati radi grijehova iz prošlosti, ali realno, u zadnjih 10ak godina sam ipak učinio dosta toga više pozitivnog, nego negativnog.


To da li sam nekad davno nešto čudno rekao ili napisao, ne znači da to tako i sada mislim.


Nepotrebno se vraćati na to .
Ovo je srdžba, još te koračić dijeli od mržnje. Nažalost izgleda da putuješ na tamnu stranu, nadam se da tamo nećeš stići, ali pravo da kažem tj napišem, više bi dao izgleda da ćeš tamo stići nego da ćeš završiti na svjetloj strani. Ti si inače cijelo vrime u limbu, ali tamo se ne može ostati zauvijek.
 
Osvrt na ljubav. Naći ćeš je kad se središ. Ne mislim finansijski već kad se psihički stabilizuješ. Ono što "zračiš,to i privlačiš". Nisam u tome stručna jer to je igra energija. Uprošteno zamisli...čije bi ti društvo više prijalo? Osobe koja zrači nekom depresijom,beznadežnosti ili opuštenosti i vedrinom? Naravno ovo drugo i da bi to dobio moraš i sam biti takav. Ne možeš od druge osobe očekivati da živi tvoj život i rješava tvoje probleme. Neznam odakle i zabluda da žene samo žele novac? Normalna ne, već osobu koja je u miru i na čistac sa samim sobom. Tako to kreće,potom zajedno da živite život.
Ja na tom polju u glavi i sa stavom nemam problem, ne ponasam se negativno i nisam depresivan pored osoba koje mi prijaju i koje me mi se svidjaju...Jednostavno ih ovde gde sam nema jer je takvo okruzenje i svi izlasci i druzenje je monotono i isto beznacajno...

I da nove osobe se udalje od mene kad vide koliko zaradjujem i da li radim ili ne i iz tog momenta uzajamna komunikacija postaje jednostrana dok druga strana te kao slusa ali i ne bas i to ne volim...

Zato ne mogu da ocekujem nesto jer zaista danas devojke gledaju status i novac i to je tako a karakterne osobine i ostalo je na drugom polju a status i novac pokrija sve sitne mane i odrzava vezu...Velika je retkost danas naci osobu koja ne trazi materijalni status vec karakter i osobine...

Meni ne treba od partnerke nista, niti njena pomoc u smislu finansija, informacija, itd vec samo paznja, neznost i drustvo...Kad to imam imam i volju i inspiraciju za sve ali toga nemam...Nikad nisam trazio i ocekivao da mi partnerka resava moje zivotne probleme niti cu neznam odakle ti to...

Nisam depresivan na drustvenom polju kad upoznajem i sklapam nova prijateljstva sa pozitivnim i meni ugodnim devojkama i osobama kod kojih osecam tneki pozitivan vajb...Sa starim društvom sam onako neutralan na sredini...

Kad su poslovi i novac upitanju na tom polju jesam i kad sam sam hvata me panika kako vreme prolazi a nemam prilike i kad imam nesto se izjalovi...
 
Ovo je srdžba, još te koračić dijeli od mržnje. Nažalost izgleda da putuješ na tamnu stranu, nadam se da tamo nećeš stići, ali pravo da kažem tj napišem, više bi dao izgleda da ćeš tamo stići nego da ćeš završiti na svjetloj strani. Ti si inače cijelo vrime u limbu, ali tamo se ne može ostati zauvijek.
Po čemu?
 
Ne bih rekla da je strah za budućnost kukanje.

Onaj koji nije prethodnim generacijama obezbeđen i treba da živi od plate naravno da se plaši i treba da se plaši. Normalno je da se plašiš i sasvim je u redu.
Problem je što taj strah nekada parališuće deluje. Nije baš normalno da danas ljudi žive od danas do sutra. Ne bi trebalo da je normalno ali se dešava.

Valjda je prvi korak prihvatanje da je tako kako jeste i da krivica nije uvek naša.
Onda se prisili da tražiš aktivno posao jer svakim danom koji ne koristiš za to gubi se nada da će se brzo i lako izvući iz situacije.
Možda iskoristi to vreme koje sad imaš da se dobro odmoriš, družiš i radiš ono što voliš dok ne nađeš drugi posao.

Sretno ti :cvet:
Osnova kapitalizma, ovo što pišeš, stalni strah za egzistenciju
 

Back
Top