BLAJBI
Zaslužan član
- Poruka
- 103.496
Vec sada salju, a za par godina nece ni biti vojnika na frontu, sve ce biti roboti.
-
- Popularno:
- Dodik predložio treći entitet za Hrvate...
- Srbija poklonila 5000000e Rusiji
- Poslednja šansa za Srbiju
- Počeo otvoreni tarifno - trgovački rat...
- Evropa živi na kredit?
- "ŠKOLA JE POD OPSADNIM STANJEM" Peta...
- Šaljivi horoskop
- Počinju srednjoškolske blokade
- Prestaje podrška za Windows 10: Šta...
- Forumasi u horor filmovima
Превирања у Украјини
- Začetnik teme gost 204907
- Datum pokretanja
- stanje
Vec sada salju, a za par godina nece ni biti vojnika na frontu, sve ce biti roboti.
Kada pricamo o zlatu:
Mislis da se zapad nije na taj scenario pripremio? zapadna elita zna tacno kada ce "sistem" propasti zato sto oni taj sistem kontrolisu. sta mislis zbog cega na zapadu policija dobija vojnu pripremu i oruzje?
reset je u interesu zapada zato sto ce to na isti nacim da potrefi sve potrivnacke zemlje. na kraju je pitanje koje zemlje cu da se dignu prve iz haosa. A to necu biti ni kina ili rusija nego zapadne zemlje zato sto oni "imaju" vrlo jaku infrastrukturu i policajski aparat koji je povezan za vrlo mocnom tajnom sluzbom koja koristi najmocnije tehnologije za kojom se moze kontrolisati ljude.
Poslednja izmena:
Poznavalac stvari
Legenda
- Poruka
- 60.338
Јасно бре, зато су и напуштали онолике муслимане у своје државе, ислам је религија мира.Kada pricamo o zlatu:
Mislis da se zapad nije na taj scenario pripremio? zapadna elita zna tacno kada ce "sistem" propasti zato sto oni taj sistem kontrolisu. sta mislis zbog cega na zapadu policija dobija vojnu pripremu i oruzje?
reset je u interesu zapada zato sto ce to na isti nacim da potrefi sve potrivnacke zemlje. na kraju je pitanje koje zemlje cu da se dignu prve iz haosa. A to necu biti ni kina ili rusija nego zapadne zemlje zato sto oni "imaju" vrlo jaku infrastrukturu a policajski aparat i tehnologiju za kojom mogu da kontrolisu sukobe u njihovim zemljama.
Bole__Ser
Buduća legenda
- Poruka
- 29.483
Kada pricamo o zlatu:
Mislis da se zapad nije na taj scenario pripremio? zapadna elita zna tacno kada ce "sistem" propasti zato sto oni taj sistem kontrolisu. sta mislis zbog cega na zapadu policija dobija vojnu pripremu i oruzje?
reset je u interesu zapada zato sto ce to na isti nacim da potrefi sve potrivnacke zemlje. na kraju je pitanje koje zemlje cu da se dignu prve iz haosa. A to necu biti ni kina ili rusija nego zapadne zemlje zato sto oni "imaju" vrlo jaku infrastrukturu i policajski aparat koji je povezan za vrlo mocnom tajnom sluzbom koja koristi najmocnije tehnologije za kojom se moze kontrolisati ljude.
Tehnolgija sa zapada preselila se u Kinu, kao i najjači zapadni kapitalisti, svi su se smestili u aziji. Dok najveći resusrsi na svetu nalaze se u Rusiji. Jedini način da se izvuku jeste da opljačkaju Rusiju pa onda Kinu, al to izgleda i sami shvataju da nemogu. Zapad kada padne, nema više sa čime da se podigne, mi danas upravo gldamo pad zapdne civilizacije, svakim danom su sve slabiji, čekamo da se desi bum, tras o zemlju.
Naravno da su ih pustili. I kada se vrate "iz sirije ili iraka" ondi ih politicki koriste. a na kraju ce elita nama da ukine svu slobodu.
Poznavalac stvari
Legenda
- Poruka
- 60.338
Пустили су их јер су љиберасте као заступници руинирања националних држава преузели власт.
Иначе САД вероватно више немају ни пола унце злата у резервама јер ФЕД одбија инспекцију Конгреса САД и одбили су да врате немачко злато на захтев владе из Берлина 2012, а приликом једног плаћања Кини 2010. покушали су да Чајнезерима увале позлаћене полуге волфрама.
Koja tehnologija se presela u kini? reci nam
.Kineska "ekonomija" je napumpana za steroidima. okologija stoji pored kolapsa a vecina naroda "je siromasan". takve velike probleme u zapadu nemas. kina bi trebala jos najmanje 30 godina da postigne danasni zapadni zivotni standard. a o ruskoj industriji netrebamo poceti da pricamo.
Bole__Ser
Buduća legenda
- Poruka
- 29.483
Koja tehnologija se presela u kini? reci nam
Kineska "ekonomija" je napumpana za steroidima. okologija stoji pored kolapsa a vecina naroda "je siromasan". takve velike probleme u zapadu nemas. kina bi trebala jos najmanje 30 godina da postigne danasni zapadni zivotni standard. a o ruskoj industriji netrebamo poceti da pricamo.
Kina je prošle godine ptetakla Amerikance i postala ekonomska sila broj jedan. Kineska industrija je ejdina u svetu koja nije na steroidima to je zapadna industrija na steroidima. Niko nije pomenuo Rusku industriju već resurse, to su ti nafta, gas, zlato,,,itd, Rusi imaju najveće resurse na svetu, nabogatiji su, Kinezi imaju največu industriju na svetu i tp je tačka zapadnoj civilizaciji. Rusiji i Kini predstoji samo napredak, što se i dogadja, svakim danom.
- - - - - - - - - -
Nemogu više da kometnarišem, suviše se znanja zasniva na holivudskim filmovima, dosta mi je takvih priča,
akomoze
Poznat
- Poruka
- 7.237
Ako Jajce njukova vlada u potpunosti ispuni zahtjeve MMF-a
o povećanju cijena gasa za stanovništvo
Ukrajinci će kompletnu platu davati samo za gas
---------------
Эксперты прикинули, что украинским семьям придется отдавать всю зарплату за газ. ИНФОГРАФИКА
27.02.2015 20:24 | Экономика
...
В связи с этим эксперт напомнил, что средняя заработная плата в Украине сегодня самая низкая в Европе.
...
В свою очередь, аналитик по вопросам социальной политики Института общественных исследований Марианна Онуфрик подчеркнула, что при нынешнем курсе минимальная зарплата в Украине составляет 43 доллара в месяц, что эквивалентно 1,43 доллара в день.
---------------
Prosječna plata najniža u Eurupi.
Minimalac 43 $ mjesečno ili 1,43 $ dnevno.
Dakle, na EUrupskom putu Ukri su već stigli - u Senegal ili Somaliju?
o povećanju cijena gasa za stanovništvo
Ukrajinci će kompletnu platu davati samo za gas
---------------
Эксперты прикинули, что украинским семьям придется отдавать всю зарплату за газ. ИНФОГРАФИКА
27.02.2015 20:24 | Экономика
...
В связи с этим эксперт напомнил, что средняя заработная плата в Украине сегодня самая низкая в Европе.
...
В свою очередь, аналитик по вопросам социальной политики Института общественных исследований Марианна Онуфрик подчеркнула, что при нынешнем курсе минимальная зарплата в Украине составляет 43 доллара в месяц, что эквивалентно 1,43 доллара в день.
---------------
Prosječna plata najniža u Eurupi.
Minimalac 43 $ mjesečno ili 1,43 $ dnevno.
Dakle, na EUrupskom putu Ukri su već stigli - u Senegal ili Somaliju?
- Poruka
- 69.712
Крим и Донбас су поставили на место све који су рачунали да су Руси „генетски робови“
15:44 27.02.2015.
„РУСКО ПРОЛЕЋЕ“ ЈЕ КРЕНУЛО ИЗ СЕВАСТОПОЉА И РУСИМА
И РУСИЈИ СЕ ДЕСИЛО КАО ИЗНЕНАДНА ЉУБАВ
Севастопољ нас је научио љубави. Заволели смо своју тробојну заставу која је дуго била под сумњом. До ушију смо се заљубили у „фине људе“, у Чалија и Поклонску. Почели смо другачије да гледамо на Русију и на себе у њој
Са грађанском пасивношћу Руса рачуна мноштво планова у овом свету - од ситних градских зеленашких дућана до етноцентричних пројеката државне изградње, од којих је последњи и најсвеобухватнији украјински у чијој основи је конфронтирање наводно слободољубивих Украјинаца - правих господара живота - и генетских робова Руса
Украјинска песникиња Анастасија Дмитрук чак је написала: „Ви немате духа да будете слободни“. Али, пре годину дана у Севастопољу, Руси су доказали да они нису пластелин у туђим рукама, да њима такође није стран идеал слободе, само што њима није потребна слобода да путују без виза на панеле Европе, него слобода да граде велику цивилизацију заједно са Русијом
На Криму се десило оно што се ретко дешава у нашој историји: упркос својим могућим прорачунима - власт је кренула „за мишљењем народа“. Може се рећи да је руска власт за извесно време објединила своје снаге са руским бунтом који се у том моменту показао као осмишљен и практично без крви
Наравно, људи су се радовали: „Крим је наш“. Али, то није била радост због стицања још једног парчета земље површине пола Московске области. То је била радост због сусрета са својима после дугог растанка. Био је још један разлог за радост: Руси су устали. Најзад, Руси више нису ишчекивали да све одради руководство и узели су судбину у своје руке
Пише: Игор КАРАУЛОВ, песник и преводилац
ПРЕ годину дана низали су се један за другим историјски дани.
Двадесет другог фебруара експлодирао је реактор мајдана и збрисао тадашњу украјинску државност. А 23. фебруара у Севастопољу је почела је да се збива руска дужност: људи су изашли на тргове под руским заставама и над мноштвом народа први пут се чуо глас Алексеја Чалија.
Исказана су два духа времена. Смрдљиви канцерогени дим од спаљиваних ауто-гума прекрио је Украјину. Чисти црноморски ветар „руског пролећа“ продро је у Русију.
„Руско пролеће“десило нам се као изненада љубав. Севастопољ нас је научио љубави. Заволели смо своју тробојну заставу која је дуго била под сумњом. До ушију смо се заљубили у „фине људе“, у Чалија и Поклонску. Почели смо другачије да гледамо на Русију и на себе у њој.
Наравно, та љубав је изгледала неразумно.
Враћање Крима уопште није произлазило из претходних активности руске власти, за њега није припремано јавно мнење. Пре победе мајдана, Русија се борила за тржиште Украјине, за неутралност, за сигурност транзита гаса.
Тим циљевима одговарала је идеја целовите, федеративне и двојезичне Украјине. Одвајање од Украјине најпрорускијег региона избијало је важан ослонац из њене конструкције.
Међутим, аргументи реалне политике били су оборени на трговима Севастопоља.
Руске присталице кијевског мајдана покушавале су да нас убеде да су се минулог пролећа руски грађани занели архаичном романтиком империјалних освајања. Ипак, то тада уопште није струјало у ваздуху.
Наравно, људи су се радовали, да, „Крим је наш“. Али то није била радост због стицања још једног парчета земље површине пола Московске области. То је била радост због сусрета са својима после дугог растанка.
Био је још један разлог за радост: Руси су устали. Најзад, Руси више нису ишчекивали да све одради руководство и узели су судбину у своје руке.
Треба нагласити да се на хипотезу о грађанској пасивности Руса ослањало и наставља да се ослања мноштво планова у овом свету - од ситних градских зеленашких дућана до етноцентричних пројеката државне изградње, од којих је последњи и најсвеобухватнији украјински. У самој основи украјинског „револуционарног“ мита видимо конфронтирање слободољубивих Украјинаца, правих господара живота и генетских робова - Руса.
„Ви немате духа да будете слободни“, како је то дефинисала песникиња Анастасија Дмитрук.
Али, пре годину дана у Севастопољу, Руси су доказали да они нису пластелин у туђим рукама, да њима такође није стран идеал слободе, само што њима није потребна слобода да путују без виза на панеле Европе, него слобода да граде велику цивилизацију заједно са Русијом.
На Криму се десило оно што се ретко дешава у нашој историји: упркос својим могућим прорачунима - власт је кренула „за мишљењем народа“. Може се рећи да је руска власт за извесно време објединила своје снаге са руским бунтом који се у том моменту показао као осмишљен и практично без крви.
Дубоко демократски карактер читавог процеса враћања Крима - од севастопољских митинга до тријумфалног референдума - толико је очигледан да су његови опоненти приморани да заузимају апсолутно кметске ставове и да тврде да се кримска земља може предавати тамо-овамо заједно са људима без имало интересовања за њихово мишљење. Међутим, током ове године Крим је тако природно срастао са Русијом да чак и међу опозиционарима све више постаје маргинална парола „треба вратити Крим и извинити се Украјини“.
Упркос очекивањима, „Руско пролеће“ за сада није довело до суштинског оживљавања нашег политичког живота, али је оно променило наше друштво. Увидели смо да се под „цивилним друштвом“ могу подразумевати не само социјални расисти „лепог лица“, не само четрдесетогодишње „Каће“ и „Маше“ из луксузних часописа и арт-галерија, него и представници већине.
Сазревање тог новог грађанског друштва одвија се постепено, али сигурно. У том смислу индикативан је протекли „Антимајдан“ од 21. фебруара. Његов карактер испољио се двоструко. Иако је био организован слично ранијим провладиним митинзима са масовним превожењем аутобусима и раздавањем незграпних униформисаних јакни, многи људи су дошли својевољно полазећи од сопствених уверења и без икакве инстанце за организовање. Управо то и објашњава галаму која се поводом „Антимајдана“ подигла у псеудолибералним круговима.
Можда ће следећи пут и сами организатори таквих манифестација доћи до закључка да треба да се ослободе и јакни и принципа активности на улицама у име борбе са туђим активностима на улицама. Иначе, противљење мајдану које су у Украјини организовали чиновници није успело.
Победило је „руско пролеће“ на Криму - масовни, народни покрет који је одредио своје сопствене циљеве.
Можда би у Русији најбоља вакцина против мајдана био масовни покрет са постављеним циљем конструктивног протеста и позитивног програма, а не непромишљене лојалности.
Они фебруарско-мартовски дани на Криму сада нам изгледају као слатко-мирисни период наше савремене историје.
Сада су у првом плану - крв, сузе и рушевине Донбаса. Бескрајна сурова серија чији сиже изгледа све горе. Код Руса су се појавили не само своји говорници на митинзима, него и своји партизани и своји устаници. Не дај Боже да се појаве и своји терористи. „Руско пролеће“ као мирни, ненасилни покрет није могло да победи у Новорусији, али је искуство тог покрета постало најдрагоценији улог у слабу касицу наше демократске традиције.
У Кијеву је 22. фебруара уз учешће мноштва европских политичара високог ранга одржан марш у част годишњице победе мајдана. Европа је славила годишњицу антидемократског преврата који је због нечег назван „револуцијом достојанства“. Европљани вероватно не би дошли на марш у част демократске победе на Криму.
Али, ми смо дужни да памтимо да је наше достојанство - родом из Севастопоља.
15:44 27.02.2015.
„РУСКО ПРОЛЕЋЕ“ ЈЕ КРЕНУЛО ИЗ СЕВАСТОПОЉА И РУСИМА
И РУСИЈИ СЕ ДЕСИЛО КАО ИЗНЕНАДНА ЉУБАВ
Севастопољ нас је научио љубави. Заволели смо своју тробојну заставу која је дуго била под сумњом. До ушију смо се заљубили у „фине људе“, у Чалија и Поклонску. Почели смо другачије да гледамо на Русију и на себе у њој
Са грађанском пасивношћу Руса рачуна мноштво планова у овом свету - од ситних градских зеленашких дућана до етноцентричних пројеката државне изградње, од којих је последњи и најсвеобухватнији украјински у чијој основи је конфронтирање наводно слободољубивих Украјинаца - правих господара живота - и генетских робова Руса
Украјинска песникиња Анастасија Дмитрук чак је написала: „Ви немате духа да будете слободни“. Али, пре годину дана у Севастопољу, Руси су доказали да они нису пластелин у туђим рукама, да њима такође није стран идеал слободе, само што њима није потребна слобода да путују без виза на панеле Европе, него слобода да граде велику цивилизацију заједно са Русијом
На Криму се десило оно што се ретко дешава у нашој историји: упркос својим могућим прорачунима - власт је кренула „за мишљењем народа“. Може се рећи да је руска власт за извесно време објединила своје снаге са руским бунтом који се у том моменту показао као осмишљен и практично без крви
Наравно, људи су се радовали: „Крим је наш“. Али, то није била радост због стицања још једног парчета земље површине пола Московске области. То је била радост због сусрета са својима после дугог растанка. Био је још један разлог за радост: Руси су устали. Најзад, Руси више нису ишчекивали да све одради руководство и узели су судбину у своје руке
Пише: Игор КАРАУЛОВ, песник и преводилац
ПРЕ годину дана низали су се један за другим историјски дани.
Двадесет другог фебруара експлодирао је реактор мајдана и збрисао тадашњу украјинску државност. А 23. фебруара у Севастопољу је почела је да се збива руска дужност: људи су изашли на тргове под руским заставама и над мноштвом народа први пут се чуо глас Алексеја Чалија.
Исказана су два духа времена. Смрдљиви канцерогени дим од спаљиваних ауто-гума прекрио је Украјину. Чисти црноморски ветар „руског пролећа“ продро је у Русију.
„Руско пролеће“десило нам се као изненада љубав. Севастопољ нас је научио љубави. Заволели смо своју тробојну заставу која је дуго била под сумњом. До ушију смо се заљубили у „фине људе“, у Чалија и Поклонску. Почели смо другачије да гледамо на Русију и на себе у њој.
Наравно, та љубав је изгледала неразумно.
Враћање Крима уопште није произлазило из претходних активности руске власти, за њега није припремано јавно мнење. Пре победе мајдана, Русија се борила за тржиште Украјине, за неутралност, за сигурност транзита гаса.
Тим циљевима одговарала је идеја целовите, федеративне и двојезичне Украјине. Одвајање од Украјине најпрорускијег региона избијало је важан ослонац из њене конструкције.
Међутим, аргументи реалне политике били су оборени на трговима Севастопоља.
Руске присталице кијевског мајдана покушавале су да нас убеде да су се минулог пролећа руски грађани занели архаичном романтиком империјалних освајања. Ипак, то тада уопште није струјало у ваздуху.
Наравно, људи су се радовали, да, „Крим је наш“. Али то није била радост због стицања још једног парчета земље површине пола Московске области. То је била радост због сусрета са својима после дугог растанка.
Био је још један разлог за радост: Руси су устали. Најзад, Руси више нису ишчекивали да све одради руководство и узели су судбину у своје руке.
Треба нагласити да се на хипотезу о грађанској пасивности Руса ослањало и наставља да се ослања мноштво планова у овом свету - од ситних градских зеленашких дућана до етноцентричних пројеката државне изградње, од којих је последњи и најсвеобухватнији украјински. У самој основи украјинског „револуционарног“ мита видимо конфронтирање слободољубивих Украјинаца, правих господара живота и генетских робова - Руса.
„Ви немате духа да будете слободни“, како је то дефинисала песникиња Анастасија Дмитрук.
Али, пре годину дана у Севастопољу, Руси су доказали да они нису пластелин у туђим рукама, да њима такође није стран идеал слободе, само што њима није потребна слобода да путују без виза на панеле Европе, него слобода да граде велику цивилизацију заједно са Русијом.
На Криму се десило оно што се ретко дешава у нашој историји: упркос својим могућим прорачунима - власт је кренула „за мишљењем народа“. Може се рећи да је руска власт за извесно време објединила своје снаге са руским бунтом који се у том моменту показао као осмишљен и практично без крви.
Дубоко демократски карактер читавог процеса враћања Крима - од севастопољских митинга до тријумфалног референдума - толико је очигледан да су његови опоненти приморани да заузимају апсолутно кметске ставове и да тврде да се кримска земља може предавати тамо-овамо заједно са људима без имало интересовања за њихово мишљење. Међутим, током ове године Крим је тако природно срастао са Русијом да чак и међу опозиционарима све више постаје маргинална парола „треба вратити Крим и извинити се Украјини“.
Упркос очекивањима, „Руско пролеће“ за сада није довело до суштинског оживљавања нашег политичког живота, али је оно променило наше друштво. Увидели смо да се под „цивилним друштвом“ могу подразумевати не само социјални расисти „лепог лица“, не само четрдесетогодишње „Каће“ и „Маше“ из луксузних часописа и арт-галерија, него и представници већине.
Сазревање тог новог грађанског друштва одвија се постепено, али сигурно. У том смислу индикативан је протекли „Антимајдан“ од 21. фебруара. Његов карактер испољио се двоструко. Иако је био организован слично ранијим провладиним митинзима са масовним превожењем аутобусима и раздавањем незграпних униформисаних јакни, многи људи су дошли својевољно полазећи од сопствених уверења и без икакве инстанце за организовање. Управо то и објашњава галаму која се поводом „Антимајдана“ подигла у псеудолибералним круговима.
Можда ће следећи пут и сами организатори таквих манифестација доћи до закључка да треба да се ослободе и јакни и принципа активности на улицама у име борбе са туђим активностима на улицама. Иначе, противљење мајдану које су у Украјини организовали чиновници није успело.
Победило је „руско пролеће“ на Криму - масовни, народни покрет који је одредио своје сопствене циљеве.
Можда би у Русији најбоља вакцина против мајдана био масовни покрет са постављеним циљем конструктивног протеста и позитивног програма, а не непромишљене лојалности.
Они фебруарско-мартовски дани на Криму сада нам изгледају као слатко-мирисни период наше савремене историје.
Сада су у првом плану - крв, сузе и рушевине Донбаса. Бескрајна сурова серија чији сиже изгледа све горе. Код Руса су се појавили не само своји говорници на митинзима, него и своји партизани и своји устаници. Не дај Боже да се појаве и своји терористи. „Руско пролеће“ као мирни, ненасилни покрет није могло да победи у Новорусији, али је искуство тог покрета постало најдрагоценији улог у слабу касицу наше демократске традиције.
У Кијеву је 22. фебруара уз учешће мноштва европских политичара високог ранга одржан марш у част годишњице победе мајдана. Европа је славила годишњицу антидемократског преврата који је због нечег назван „револуцијом достојанства“. Европљани вероватно не би дошли на марш у част демократске победе на Криму.
Али, ми смо дужни да памтимо да је наше достојанство - родом из Севастопоља.
Kako mozes da kazes da kineska industrija nije na stereoidima? kinezi su unistili svoju ekologiju i oni su momentalno samo jaki zato sto imaju millarde robova. takva ekonomija moze da propadne vrlo brzo. zapad takve teske probleme nema. A kada pricamo o resurcima. nije da ih zapad nema. zapad ima dosta resurca. samo nemaju dovoljno za vladanje sveta zato i hocu da uniste rusiju.
emaem
Domaćin
- Poruka
- 4.813
Kada pricamo o zlatu:
Mislis da se zapad nije na taj scenario pripremio? zapadna elita zna tacno kada ce "sistem" propasti zato sto oni taj sistem kontrolisu. sta mislis zbog cega na zapadu policija dobija vojnu pripremu i oruzje?
reset je u interesu zapada zato sto ce to na isti nacim da potrefi sve potrivnacke zemlje. na kraju je pitanje koje zemlje cu da se dignu prve iz haosa. A to necu biti ni kina ili rusija nego zapadne zemlje zato sto oni "imaju" vrlo jaku infrastrukturu i policajski aparat koji je povezan za vrlo mocnom tajnom sluzbom koja koristi najmocnije tehnologije za kojom se moze kontrolisati ljude.
Све ће они то дати за пијаћу воду. А зна се ко има највеће залихе пијаће воде.
Берекин
Buduća legenda
- Poruka
- 30.972
Петро Порошенко: Војна претња са истока ће и даље остати и ако се одржи договор о прекиду ватре
петак, 27. фебруар 2015.
Кијев -- Председник Украјине Петро Порошенко рекао је да ће "војна претња са истока" остати чак и уколико се одржи договор о прекиду ватре на истоку Украјине.
"Чак и уз најоптимистичнији сценарио, на жалост, остаће и даље војна претња са истока", рекао је Порошенко, мислеци индиректно на Русију, у говору који је пренела телевизија са Универзитета за националну безбедност.
Порошенко је још рекао да су украјинске снаге почеле да повлаче тешко наоружање са линије раздвањања, а на основу споразума о прекиду ватре, које су одмах прекршиле проруске снаге.
ОЕБС је данас издао саопстење у којем је поздравио повлачење тешког наоружања са линије раздвајања на истоку Украјине.
Заменик шефа мисије ОЕБС Александер Хуг рекао је да ОЕБС поздравља напоре обеју страна, које предузимају кораке да испуне своја обећања.
Према његовим речима, проруске снаге су повукле око 90 одсто свог тешког наоружања.
(Танјуг)
петак, 27. фебруар 2015.
Кијев -- Председник Украјине Петро Порошенко рекао је да ће "војна претња са истока" остати чак и уколико се одржи договор о прекиду ватре на истоку Украјине.
"Чак и уз најоптимистичнији сценарио, на жалост, остаће и даље војна претња са истока", рекао је Порошенко, мислеци индиректно на Русију, у говору који је пренела телевизија са Универзитета за националну безбедност.
Порошенко је још рекао да су украјинске снаге почеле да повлаче тешко наоружање са линије раздвањања, а на основу споразума о прекиду ватре, које су одмах прекршиле проруске снаге.
ОЕБС је данас издао саопстење у којем је поздравио повлачење тешког наоружања са линије раздвајања на истоку Украјине.
Заменик шефа мисије ОЕБС Александер Хуг рекао је да ОЕБС поздравља напоре обеју страна, које предузимају кораке да испуне своја обећања.
Према његовим речима, проруске снаге су повукле око 90 одсто свог тешког наоружања.
(Танјуг)
Берекин
Buduća legenda
- Poruka
- 30.972
Александар Грушко: НАТО ствара илузију Кијеву да може да реши сукоб војним путем
петак, 27. фебруар 2015.
Русија од НАТО-а још није добила обраћање у ком би била изражена жеља да се обнове контакти по војној линији. О томе, као и о праву Русије да одговори на јачање војне инфраструктуре НАТО-а на својим границама, у интервјуу РИА Новостима говорио је стални представник РФ при НАТО-у Александар Грушко.
Главни командант Уједињених снага НАТО-а у Европи амерички генерал Филип Бридлав је изјавио да не намерава да обнови комуникацију с начелником Генералштаба РФ генералом Валеријем Герасимовим. У вези с овом изјавом и недавним преговорима Сергеја Лаврова и генералног секретара НАТО-а Јенса Столтенберга, да ли сад постоји основа за обнављање односа између Русије и НАТО-а? Да ли је могуће вратити односе с НАТО-ом на ранији ниво, који је постојао пре украјинских догађаја? Да ли је прекорачена линија након које нема повратка?
Засад нема знакова да ће линија Брисела усмерена на гашење сарадње с Русијом бити поново размотрена. Међутим, чули смо изјаве руководства алијансе о заинтересованости за обнављање контаката по војној линији у циљу избегавања инцидената везаних за опасну војну делатност. Ако буду дати конкретни предлози, сигуран сам да ће у Министарству Русије бити размотрени с највећом могућом пажњом.
Желим да истакнем да нисмо ми иницирали обустављање пројеката за практичну сарадњу у оквиру Савета Русија–НАТО; нисмо ми ограничили контакте и замрзнули делатност радних органа СРН. Уместо јачања сарадње с Русијом у домену заједничких интереса – било да се ради о Авганистану у области борбе против тероризма и пиратства или о ПРО – алијанса иде путем супротстављања непостојећој претњи с истока, при чему се доследно у „гвожђу“ оваплоћују одлуке са Велшког самита. Видимо непрекидну ротацију снага САД и савезника у балтичким земљама и Пољској, ширење мисије ваздушног патролирања изнад балтичких земаља, јачање структура војних штабова у земљама централне и источне Европе, појачану војну активност земаља алијансе у Балтичком и Црном мору, пребацивање борбене технике у ове сврхе из САД у Европу, укључујући и тешку технику, ангажовање америчке стратешке авијације, стварање објеката ПРО и тачака ослонца алијансе различите намене. Алијанса и њени чланови су ове године већ организовали око 200 вежби, практично и свакодневно објављују да се нове вежбе врше. Озбиљно је модернизована војна инфраструктура земаља Ције, укључујући продужавање полетно-слетних стаза, изградњу додатних магацина и друге активности.
Дакле, ствара се нова конфигурација војног потенцијала и снага на коју ћемо морати да обратимо пажњу приликом прављења својих планова.
Међутим, у томе постоје и негативни политички аспекти. Напори у вези с такозваном заштитом источног крила НАТО-а ће стално захтевати „политичке основе“. У лексикону неких политичких посленика на Западу усталила се терминологија из времена „хладног рата“. О земљама Ције се говори као о државама у близини фронта који се налазе на „линији ватре“. Кад се политика тако преплиће с војним напорима појављује се опасност од појаве спирале трке у наоружању и препорода политичких инстинката из времена конфронтације.
Русија је више пута потврђивала своју спремност и отвореност за дијалог. Због обустављања пројеката за сарадњу губе сви, штету трпе објективни интереси осигурања безбедности Евроатлантика.
У сваком случају, мач се налази у рукама НАТО-а. Савезници ће пре или касније морати да се одлуче како намеравају да јачају евроатлантску и европску безбедност — с Русијом, без Русије или против Русије. Очигледно је да неће бити могуће да се то учини без Русије, а против Русије је превише опасно. И многи чланови алијансе који имају здрав разум то схватају.
Да ли очекујете извесно смањење активности алијансе у близини руских граница захваљујући постизању договора у Минску?
Сва зависи од тога како НАТО види путеве за обезбеђење стабилности у Евроатлантском региону. Ако чланови алијансе буду одлучили да се поводе за неким радикално расположеним члановима који траже дивиденде зато што се налазе у „предњем делу“, тешко се може очекивати да ће правац који је узет на самиту НАТО-а у Велсу бити промењен. Већ сад видимо да су ради спровођења одлука донетих на самиту одобрени одговарајући планови активности, обављају се припремни радови „на лицу места“, издвајају се финансијска средства. Инерција одлука које се донесу у алијанси је позната.
Раније су министри одбране земаља НАТО-а донели одлуку о саставу и начину комплетирања снага појачане готовости у саставу Снага за реаговање НАТО-а и одлучили су да повећају саме снаге са 13 на 30 хиљада људи. Такође су најавили оснивање шест јединица за командовање и управљање у Естонији, Летонији, Литванији, Пољској, Румунији и Бугарској. Да ли у томе постоји озбиљна опасност по Русију од стране чланица НАТО-а?
Смисао ових одлука је да се обезбеди могућност оперативног развоја борбених снага НАТО-а на источном крилу. Управо због тога су потребне одговарајуће структуре штабова. НАТО осваја могуће поприште војних дејстава у близини руских граница.
Напори на јачању источног крила противрече духу и логици одредаба Оснивачког акта Русија—НАТО из 1997. године о мерама уздржаности у војној сфери, показују колико су живе политичке представе о „правој намени“ НАТО-а — заштити од претње са истока. То је пут који никуда не води, из којег може да се изроди подривање створеног система европске безбедности, смањење предвидивости и пораст напетости у региону.
Раније је војно-дипломатски извор изјавио за РИА Новости да НАТО може да искористи јачање војног присуства дуж граница с Русијом под изговором да постоји украјинска криза, ради каснијег ценкања с Москвом после „одмрзавања“ преговора о смањењу наоружања у Европи. Како ће Москва одговорити на такву „стратегију“?
Оваква размишљања умногоме имају карактер спекулација, пошто данас нема чак ни алузије на било какву формализовану преговарачку делатност о изради новог споразума којим би се заменио Споразум о обичним оружаним снагама у Европи. Колико нам је познато, својевремено је алијанса радила на формирању извесних општенатовских „оквирних“ ставова о модернизацији режима контроле над обичним наоружањем у Европи. Међутим, партнери нису журили да поделе с нама своја постигнућа у оквиру СРН. Сад је, као што се зна, рад у Савету „замрзнут“ од стране НАТО-а, што перспективу наставка дијалога о Контроли обичног наоружања у Европи чини прилично магловитом. Ми смо, као и пре, отворени за разговор о томе.
Да ли по Вашој процени постоји потреба за поновним разматрањем Оснивачког акта Русија—НАТО? Да ли је он можда престао да буде актуелан?
За нас Оснивачки акт остаје један од основних договора који су настали из схватања да се безбедност може појачати само заједнички. У њему су забележени кључни принципи наших односа с НАТО-ом, пре свега, принцип недељивости безбедности у Евроатлантској зони. У њему се налазе важне одредбе о томе да алијанса неће обезбеђивати своју колективну одбрану путем додатног сталног лоцирања битних борбених снага, о томе да нема намеру и да не планира лоцирање нуклеарног оружја на територији нових чланова, о томе да ни Русија ни НАТО не сматрају једно друго противницима и да не покушавају да нанесу штету безбедности друге стране.
Својевремено тако нисмо дочекали одговор на наше предлоге за заједничко доношење и бележење конкретних критеријума за одређивање појма „битне борбене снаге“. У овим условима сами ћемо одлучивати колико су „битне“ мере за јачање источног крила НАТО-а кад је у питању безбедност наше земље. А ван сваке сумње је да стварање ракетних база у Пољској и Румунији представља фактор који битно утиче на војну безбедност и очигледно не служи стварању стабилне, мирне и неподељене Европе.
Да ли НАТО чека Украјину? Да ли је заиста могућ улазак Украјине у ову организацију у видљивој перспективи или су све изјаве о томе само политичка игра и елемент информационог рата?
Ми се, разуме се, сећамо формулације самита НАТО у Букурешту, у чијој завршној декларацији је написано да ће Украјина и Грузија „постати чланице НАТО-а“. Истичем, не да могу да постану, већ да ће постати. Овакве изјаве већ изазивају озбиљна питања која се могу упутити онима који радо говоре о праву држава да самостално доносе одлуке о чланству у овим или оним организацијама и алијансама. Кијев апелује на снаге на Западу које траже конфронтацију с Русијом. Иако свако ко здраво размишља схвата да ће „политичка игра“ с перспективом чланства нанети ударац самим темељима европске безбедности. Желим да подсетим да је 2008. године, односно после Букурешког самита, председник Михаил Сакашвили, очигледно протумачивши ово обећање као сведочанство беспоговорне подршке од стране Запада, предузео војну авантуру против Јужне Осетије.
Командант пешадије САД у Европи генерал-поручник Фредерик Бен Хоџес је изјавио да америчка војска намерава да почне да обучава украјинске војнике у марту. Да ли то значи да један од водећих чланова НАТО-а не рачуна на то да ће ускоро бити окончана ратна дејства на територији Украјине?
Овакве намере и програми за пружање војне помоћи Украјини који се већ реализују усмеравају воду на воденицу „партије рата“ у Кијеву, стварајући илузију да се сукоб може решити војним путем. То ће отежавати напоре везане за покретање мирног политичког процеса у оквиру Минских споразума.
(Спутник)
петак, 27. фебруар 2015.
Русија од НАТО-а још није добила обраћање у ком би била изражена жеља да се обнове контакти по војној линији. О томе, као и о праву Русије да одговори на јачање војне инфраструктуре НАТО-а на својим границама, у интервјуу РИА Новостима говорио је стални представник РФ при НАТО-у Александар Грушко.
Главни командант Уједињених снага НАТО-а у Европи амерички генерал Филип Бридлав је изјавио да не намерава да обнови комуникацију с начелником Генералштаба РФ генералом Валеријем Герасимовим. У вези с овом изјавом и недавним преговорима Сергеја Лаврова и генералног секретара НАТО-а Јенса Столтенберга, да ли сад постоји основа за обнављање односа између Русије и НАТО-а? Да ли је могуће вратити односе с НАТО-ом на ранији ниво, који је постојао пре украјинских догађаја? Да ли је прекорачена линија након које нема повратка?
Засад нема знакова да ће линија Брисела усмерена на гашење сарадње с Русијом бити поново размотрена. Међутим, чули смо изјаве руководства алијансе о заинтересованости за обнављање контаката по војној линији у циљу избегавања инцидената везаних за опасну војну делатност. Ако буду дати конкретни предлози, сигуран сам да ће у Министарству Русије бити размотрени с највећом могућом пажњом.
Желим да истакнем да нисмо ми иницирали обустављање пројеката за практичну сарадњу у оквиру Савета Русија–НАТО; нисмо ми ограничили контакте и замрзнули делатност радних органа СРН. Уместо јачања сарадње с Русијом у домену заједничких интереса – било да се ради о Авганистану у области борбе против тероризма и пиратства или о ПРО – алијанса иде путем супротстављања непостојећој претњи с истока, при чему се доследно у „гвожђу“ оваплоћују одлуке са Велшког самита. Видимо непрекидну ротацију снага САД и савезника у балтичким земљама и Пољској, ширење мисије ваздушног патролирања изнад балтичких земаља, јачање структура војних штабова у земљама централне и источне Европе, појачану војну активност земаља алијансе у Балтичком и Црном мору, пребацивање борбене технике у ове сврхе из САД у Европу, укључујући и тешку технику, ангажовање америчке стратешке авијације, стварање објеката ПРО и тачака ослонца алијансе различите намене. Алијанса и њени чланови су ове године већ организовали око 200 вежби, практично и свакодневно објављују да се нове вежбе врше. Озбиљно је модернизована војна инфраструктура земаља Ције, укључујући продужавање полетно-слетних стаза, изградњу додатних магацина и друге активности.
Дакле, ствара се нова конфигурација војног потенцијала и снага на коју ћемо морати да обратимо пажњу приликом прављења својих планова.
Међутим, у томе постоје и негативни политички аспекти. Напори у вези с такозваном заштитом источног крила НАТО-а ће стално захтевати „политичке основе“. У лексикону неких политичких посленика на Западу усталила се терминологија из времена „хладног рата“. О земљама Ције се говори као о државама у близини фронта који се налазе на „линији ватре“. Кад се политика тако преплиће с војним напорима појављује се опасност од појаве спирале трке у наоружању и препорода политичких инстинката из времена конфронтације.
Русија је више пута потврђивала своју спремност и отвореност за дијалог. Због обустављања пројеката за сарадњу губе сви, штету трпе објективни интереси осигурања безбедности Евроатлантика.
У сваком случају, мач се налази у рукама НАТО-а. Савезници ће пре или касније морати да се одлуче како намеравају да јачају евроатлантску и европску безбедност — с Русијом, без Русије или против Русије. Очигледно је да неће бити могуће да се то учини без Русије, а против Русије је превише опасно. И многи чланови алијансе који имају здрав разум то схватају.
Да ли очекујете извесно смањење активности алијансе у близини руских граница захваљујући постизању договора у Минску?
Сва зависи од тога како НАТО види путеве за обезбеђење стабилности у Евроатлантском региону. Ако чланови алијансе буду одлучили да се поводе за неким радикално расположеним члановима који траже дивиденде зато што се налазе у „предњем делу“, тешко се може очекивати да ће правац који је узет на самиту НАТО-а у Велсу бити промењен. Већ сад видимо да су ради спровођења одлука донетих на самиту одобрени одговарајући планови активности, обављају се припремни радови „на лицу места“, издвајају се финансијска средства. Инерција одлука које се донесу у алијанси је позната.
Раније су министри одбране земаља НАТО-а донели одлуку о саставу и начину комплетирања снага појачане готовости у саставу Снага за реаговање НАТО-а и одлучили су да повећају саме снаге са 13 на 30 хиљада људи. Такође су најавили оснивање шест јединица за командовање и управљање у Естонији, Летонији, Литванији, Пољској, Румунији и Бугарској. Да ли у томе постоји озбиљна опасност по Русију од стране чланица НАТО-а?
Смисао ових одлука је да се обезбеди могућност оперативног развоја борбених снага НАТО-а на источном крилу. Управо због тога су потребне одговарајуће структуре штабова. НАТО осваја могуће поприште војних дејстава у близини руских граница.
Напори на јачању источног крила противрече духу и логици одредаба Оснивачког акта Русија—НАТО из 1997. године о мерама уздржаности у војној сфери, показују колико су живе политичке представе о „правој намени“ НАТО-а — заштити од претње са истока. То је пут који никуда не води, из којег може да се изроди подривање створеног система европске безбедности, смањење предвидивости и пораст напетости у региону.
Раније је војно-дипломатски извор изјавио за РИА Новости да НАТО може да искористи јачање војног присуства дуж граница с Русијом под изговором да постоји украјинска криза, ради каснијег ценкања с Москвом после „одмрзавања“ преговора о смањењу наоружања у Европи. Како ће Москва одговорити на такву „стратегију“?
Оваква размишљања умногоме имају карактер спекулација, пошто данас нема чак ни алузије на било какву формализовану преговарачку делатност о изради новог споразума којим би се заменио Споразум о обичним оружаним снагама у Европи. Колико нам је познато, својевремено је алијанса радила на формирању извесних општенатовских „оквирних“ ставова о модернизацији режима контроле над обичним наоружањем у Европи. Међутим, партнери нису журили да поделе с нама своја постигнућа у оквиру СРН. Сад је, као што се зна, рад у Савету „замрзнут“ од стране НАТО-а, што перспективу наставка дијалога о Контроли обичног наоружања у Европи чини прилично магловитом. Ми смо, као и пре, отворени за разговор о томе.
Да ли по Вашој процени постоји потреба за поновним разматрањем Оснивачког акта Русија—НАТО? Да ли је он можда престао да буде актуелан?
За нас Оснивачки акт остаје један од основних договора који су настали из схватања да се безбедност може појачати само заједнички. У њему су забележени кључни принципи наших односа с НАТО-ом, пре свега, принцип недељивости безбедности у Евроатлантској зони. У њему се налазе важне одредбе о томе да алијанса неће обезбеђивати своју колективну одбрану путем додатног сталног лоцирања битних борбених снага, о томе да нема намеру и да не планира лоцирање нуклеарног оружја на територији нових чланова, о томе да ни Русија ни НАТО не сматрају једно друго противницима и да не покушавају да нанесу штету безбедности друге стране.
Својевремено тако нисмо дочекали одговор на наше предлоге за заједничко доношење и бележење конкретних критеријума за одређивање појма „битне борбене снаге“. У овим условима сами ћемо одлучивати колико су „битне“ мере за јачање источног крила НАТО-а кад је у питању безбедност наше земље. А ван сваке сумње је да стварање ракетних база у Пољској и Румунији представља фактор који битно утиче на војну безбедност и очигледно не служи стварању стабилне, мирне и неподељене Европе.
Да ли НАТО чека Украјину? Да ли је заиста могућ улазак Украјине у ову организацију у видљивој перспективи или су све изјаве о томе само политичка игра и елемент информационог рата?
Ми се, разуме се, сећамо формулације самита НАТО у Букурешту, у чијој завршној декларацији је написано да ће Украјина и Грузија „постати чланице НАТО-а“. Истичем, не да могу да постану, већ да ће постати. Овакве изјаве већ изазивају озбиљна питања која се могу упутити онима који радо говоре о праву држава да самостално доносе одлуке о чланству у овим или оним организацијама и алијансама. Кијев апелује на снаге на Западу које траже конфронтацију с Русијом. Иако свако ко здраво размишља схвата да ће „политичка игра“ с перспективом чланства нанети ударац самим темељима европске безбедности. Желим да подсетим да је 2008. године, односно после Букурешког самита, председник Михаил Сакашвили, очигледно протумачивши ово обећање као сведочанство беспоговорне подршке од стране Запада, предузео војну авантуру против Јужне Осетије.
Командант пешадије САД у Европи генерал-поручник Фредерик Бен Хоџес је изјавио да америчка војска намерава да почне да обучава украјинске војнике у марту. Да ли то значи да један од водећих чланова НАТО-а не рачуна на то да ће ускоро бити окончана ратна дејства на територији Украјине?
Овакве намере и програми за пружање војне помоћи Украјини који се већ реализују усмеравају воду на воденицу „партије рата“ у Кијеву, стварајући илузију да се сукоб може решити војним путем. То ће отежавати напоре везане за покретање мирног политичког процеса у оквиру Минских споразума.
(Спутник)
- Poruka
- 69.712
Има једна дечија песмица " Сад се види, сад се зна...."
Мислим да је врло применљива на овај случај
јасно ко је за наставк ратних дејстава а коме је стало да она престану.
akomoze
Poznat
- Poruka
- 7.237
Koja tehnologija se presela u kini? reci nam
Kineska "ekonomija" je napumpana za steroidima. okologija stoji pored kolapsa a vecina naroda "je siromasan". takve velike probleme u zapadu nemas. kina bi trebala jos najmanje 30 godina da postigne danasni zapadni zivotni standard. a o ruskoj industriji netrebamo poceti da pricamo.
Kinezi imaju sve moguće i nemoguće tehnologije,
neke legalno (moguće) neke ilegalno (nemoguće).
Legalne - naprimjer, Kinezi proizvode krila za najnoviji Boing.
Ilegalne - Kinezi prave svoju varijantu F-35, tehnologiju su ćornuli 2007
Slika je, kažu, iz 2011
СМИ: Китай использовал в своем истребителе украденные технологии F-35
(usput, ako riješe ventile za kisik i još neke sitnice imaće bolji eroplan od amera
)Da ne spominjemo prvi komercijalni maglev ili tibetansku brzu prugu, ...
Što se tiče siromašnog stanovništva - u Kini živi više od milion dolarskih milionera.
China created 40,000 new millionaires in 2013, bringing the total to 1.09 million, according to a new study.
KESH
Buduća legenda
- Poruka
- 41.591
Dodaj koju nulu na tih "par" godina
sumnjivo lice
Buduća legenda
- Poruka
- 44.833
Kinezi imaju sve moguće i nemoguće tehnologije,
neke legalno (moguće) neke ilegalno (nemoguće).
Legalne - naprimjer, Kinezi proizvode krila za najnoviji Boing.
Ilegalne - Kinezi prave svoju varijantu F-35, tehnologiju su ćornuli 2007
Slika je, kažu, iz 2011
СМИ: Китай использовал в своем истребителе украденные технологии F-35
(usput, ako riješe ventile za kisik i još neke sitnice imaće bolji eroplan od amera
Da ne spominjemo prvi komercijalni maglev ili tibetansku brzu prugu, ...
Što se tiče siromašnog stanovništva - u Kini živi više od milion dolarskih milionera.
China created 40,000 new millionaires in 2013, bringing the total to 1.09 million, according to a new study.
http://abcnews.go.com/Blotter/count...us-military-aircraft-senate/story?id=16403599
http://www.bbc.com/news/world-us-canada-18155293
i doci se mali zuti ljudi koji ce gajiti pirinac na obalama Potomac river
akomoze
Poznat
- Poruka
- 7.237
http://abcnews.go.com/Blotter/count...us-military-aircraft-senate/story?id=16403599
http://www.bbc.com/news/world-us-canada-18155293
i doci se mali zuti ljudi koji ce gajiti pirinac na obalama Potomac river
Mali žuti će da se usele u veliku kuću pa će sa terase, iz hladovine,
da nadgledaju bijele, crne i ostale kako obavljaju sve potrebne radove:
China: The new landlord of the U.S.
Troubleshooter
Veoma poznat
- Poruka
- 13.970
Koja tehnologija se presela u kini? reci nam
Kineska "ekonomija" je napumpana za steroidima. okologija stoji pored kolapsa a vecina naroda "je siromasan". takve velike probleme u zapadu nemas. kina bi trebala jos najmanje 30 godina da postigne danasni zapadni zivotni standard. a o ruskoj industriji netrebamo poceti da pricamo.
Нерадо саопштавам, али пређе код мене ikomiko из "друштва из ћошка" у "друштво из обора".
Зашто? Зато! Како то лепо кажу "браћа" - "лицомур".
Поздравио су га Милун и екипа и замолили га да им понесе џемпере, каже да им је тамо прохладно.
KESH
Buduća legenda
- Poruka
- 41.591
- Poruka
- 28
(Trejler). Tajni rat Kremlja: Fantomski rat Rusije u Ukrajini.
Troubleshooter
Veoma poznat
- Poruka
- 13.970
"Ghost Army" је сада, буквално, у Дебаљцеву и на Доњецком аеродрому, углавном. Ископаће и њих Били.
Андроник Комнин
Elita
- Poruka
- 24.201
МАРИУПОЛЬ, СКОРЕЙ ВСЕГО, ПЕРЕЙДЁТ ПОД КОНТРОЛЬ ОПОЛЧЕНИЯ, — ЭКСПЕРТЫ
Пресретач
Buduća legenda
- Poruka
- 36.527
Rusija:Baltik krši sporazume o trgovini oružjem
- stanje
