Месец дана стар поверљиви извештај Бретон-Вуд институције сугерише економски посусталим земљама централне и источне Европе да противно правилима ЕУ самоиницијативно закораче у „еврозону”
Према извештајима агенција
Лондон – Грцајући у девизним кредитима, Србија са Летонијом и Естонијом спада у три финансијски најугроженије државе Европе, стоји у поверљивом, месец дана старом, извештају Међународног монетарног фонда чије делове јуче објављује лондонски „Фајненшел тајмс” (ФТ). Филијале западних банака у источној Европи, укључујући и Србију, могле би у догледној будућности да изгубе 160 милијарди долара у виду ненаплативих дугова, тврди још ФТ позивајући се на мартовски интерни извештај Бретон-Вуд институције.
Осиромашене земље централне и југоисточне Европе нашле су се тако јуче – након позитивне еуфорије око самита Г-20 – у средишту потенцијално драматичне конфронтације између ММФ-а и Европске уније.
ММФ, наиме, економски посусталим земљама тог дела Европе налаже да мимо процедуре ЕУ и Европске централне банке и отвореног противљења „бриселске фамилије”, унилатерално прогласе евро својом валутом!
„Кризом погођене земље централне и источне Европе требало би да размотре демисију својих валута у корист евра, и то без формалног придруживања еврозони. Еврозона би требало да олабави услове пријема, тако да би ове земље могле постати квазичланице. Евроизација би била најбољи начин да се реши проблем спољног дуга, уклони неизвесност и поврати поверење. Без евроизације борба са спољним девизним дугом захтевала би у неким земљама драстичне стабилизационе мере и масовна отпуштања у атмосфери жилавог политичког отпора”, преноси између осталог ФТ.
Према мишљењу ММФ-а, осиромашено крило Европе све мање је у стању да плати приспеле дугове, са могућим озбиљним последицама за западне кредиторе.
„Финансијска криза на истоку Европе може се лако прелити на западни део континента. ЕУ треба да поведе усаглашену политику према целом региону. Са изузетком Русије, регион централне и источне Европе ове године треба да репрограмира приспели спољни дуг од 413 милијарди долара и исфинансира 84 милијарде долара дефицита по текућем рачуну”, израчунали су у марту експерти ММФ-а.
Регион је у финансијској дубиози од око 186 милијарди долара: понајвише Румунија (34 милијарде долара), Турска (40 милијарди долара) и Пољска (59 милијарди долара).
За крпљење овог финансијског бездана на истоку Европе, ММФ из својих извора може да обезбеди око 81 милијарду долара. По мишљењу Бретон-Вуд институције, лавовски део финансијске помоћи угроженом региону (до 105 милијарди долара) требало би да обезбеде пре свега Европска унија и земље кредитори.
„Документ ММФ-а је застарели интерни извештај”, кратко је јуче реаговала Европска комисија на текст „Фајненшел тајмса” под насловом „ММФ налаже источноевропским чланицама ЕУ да усвоје евро”. Мотив јучерашњег обелодањивања мартовског извештаја ММФ-а није објављен.
ММФ-ов „свеобухватни рецепт” за Европу могао би да изазове жестоке полемике о стратегији помоћи економски урушеним земљама централне и источне Европе, процењују агенције.
Наиме, на отворено инсистирање Немачке, „бриселска фамилија” је прошлог месеца одбацила сугестију ММФ-а и Светске банке да економски угроженом источном крилу ЕУ помогне јединственим пакетом мера и акција. Против „регионалног спасилачког фонда за централну и источну Европу” изјасниле су се тада и неке земље региона, посебно Мађарска. Позив ММФ-а на унилатерално самоприсвајање евра као валуте у наглашеној је колизији са ставовима председника Европске централне банке Клода Тришеа и председника министара финансија еврогрупе Жан-Клода Јункера. Трише и Јункер су се изјаснили у више наврата против „пречица” до уласка у еврозону. Финансијски врх бриселске фамилије упорно захтева да кандидати за улазак у еврозону треба претходно да задовоље стриктне критеријуме који подразумевају пре свега одговарајуће низак ниво инфлације, буџетског дефицита, јавног дуга, стабилност валуте и др.
„Евро као званичну валуту изван „бриселске фамилије” користе Монако, Сан Марино и Ватикан – преко споразума склопљених са Француском и Италијом, чланицама ЕУ са којима су традиционално блиске. Изван еврозоне, евро као валуту користи Црно Гора, док је раније користила немачку марку. Црна Гора нема правни аранжман са ЕУ који би дозвољавао такву употребу валуте”, наводи Ројтерс.
pale se na tajnovite moci... 
kompleksi 
