Косово у Савету Европе, Резолуција о Сребреници у УН, напад на Републику Српску

Ne pada se u nesvest zbog toga što Kosovo ulazi u SE, već zato što nema ZSO. Srbija je i pristala na evropske integracije Kosova (ne i šire međunarodne, dakle UN) u Briselu pod prenosom da će se osnovati ZSO.
ZSO je sargarepa za naivne, predaje se deo teritorije i namerno je otezan polozaj Srba zbog sarene lazi.
 
са јерменима је направљен страобилан геноцид где су бројке невероватн. милионске, два милиона...
To nije genocid nego holokaust, istrebljenje jednog veceg dela naroda, a muslimani kmece za par hiljada koje su njihovi ubijali.
 
Ne pada se u nesvest zbog toga što Kosovo ulazi u SE, već zato što nema ZSO. Srbija je i pristala na evropske integracije Kosova (ne i šire međunarodne, dakle UN) u Briselu pod prenosom da će se osnovati ZSO.

Neformiranje ZSO je bruka Vučićeve diplomatije. Sve daš a ništa ne dobiješ. Tako izgleda kad pregovaraš a nisi dorastao poslu i nemaš nikakav ugled.
 

1713463930575.png

„Umesto što šalje pisma po Golubu Jeremiću…“: Nataša Kandić podseća da je Srbija po optužnicama za genocid Hagu predala i Mladića i Karadžića


1713463948082.png


16.04.2024

Umesto što šalje pisma po Golubu Jeremiću, napisala je Kandić na mreži X, „podsetila bi javnost da je Srbija sve optužene, uključujući Radovana Karadžića i Ratka Mladića, po optužnicama za genocid u Srebrenici, uhapsila i predala Haškom tribunalu“.


Podsetimo, Generalna skupština Ujedinjenih nacija će 2. maja raspravljati o ovoj rezoluciji.
 

1713464560229.png


Nemačka štampa: Srbija nije ključ regionalne stabilnosti


savet-evrope-foto-savet-evrrope.jpg


18. АПР 2024.

„Pogrešno je shvatanje da se ključ stabilnosti na Zapadnom Balkanu nalazi u Beogradu. U stvari, ne postoji način da se zaobiđe prijem Kosova u Savet Evrope“, piše „Frankfurter algemajne cajtung“.

Parlamentarna skupština Saveta Evrope u sredu je velikom većinom glasala za prijem Kosova – 131 za, 29 protiv, 11 uzdržanih. Tim povodom list Frankfurter algemajne cajtung objavljuje dva teksta njihovog novinara Mihaela Martensa iz kojih prenosimo najvažnije delove:

„Članstvo Kosova u Savetu Evrope bio bi najveći spoljnopolitički uspeh bivše srpske pokrajine od proglašenja nezavisnosti Kosova od Srbije u februaru 2008“, piše autor i navodi da je „ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić u sredu govorio o sramnom danu, a u Beogradu se i inače tim povodom mnogo pričalo o sramoti i skandalima.“

„Većina je bila jasna, kao i poruka. Naravno, glasanje u Strazburu nije bilo poslednja reč – ministri spoljnih poslova zemalja članica Saveta Evrope sastaće se sredinom maja kako bi doneli odluku o zahtevu Kosova za članstvo u Savetu Evrope.“

„Ipak“, kako se navodi „preporuka je jasna. Vlada u Prištini je dokazala da može i želi da ispuni uslove koje donosi članstvo u najstarijem evropskom klubu demokratija. Savet Evrope je tu spremnost nagradio.“

Autor ujedno ističe da „bez pritiska Saveta Evrope“ ne bi bio rešen sukob oko vlasništva nad zemljištem manastira Visoki Dečani koji je pod zaštitom Uneska, a koji je rešen „u korist pravoslavnih monaha“.

„Posebno važno za srpsku manjinu“


„Postoji i legitimno očekivanje da će članstvo Kosova u Savetu Evrope doprineti stabilizaciji Zapadnog Balkana“, piše dalje nemački list i navodi da su „prednosti očigledne“:

„Svi građani najnovije evropske države imali bi pristup Evropskom sudu za ljudska prava, gde bi mogli da tuže sopstvenu vladu. To je posebno važno za srpsku manjinu na Kosovu kada je u pitanju zaštita njihovih prava. Dobar je znak da kosovska vlada hoće da se potčini nadležnosti Suda u Strazburu. Mnogi sukobi poslednjih godina, posebno na latentno nemirnom severu zemlje, mogli su da budu izbegnuti ili bar blagovremeno smireni da je ova mogućnost postojala ranije.“

U drugom tekstu isti autor navodi i da bi Kosovo, kao članica Saveta Evrope, moglo da postane deo Evropske radiodifuzne unije, koja organizuje takmičenje za pesmu Evrovizije. „Neki kosovski Albanci već sanjaju da bi njihovu zemlju tamo mogla da predstavlja Dua Lipa. Roditelji te svetski poznate pevačice svojevremeno su izbegli u Veliku Britaniju, bežeći od srpske represije na Kosovu.“

Autor potom piše da je „predsednik Srbije Aleksandar Vučić shvatio da Kosovo trenutno ima podršku“, te da zbog toga „na sve načine pokušava da utiče na evropske države da makar odlože glasanje koje treba da bude u maju“.

U tom kontekstu autor navodi da „nije slučajno“ što je Vučić otputovao u Pariz „da naruči francuske borbene avione vredne nekoliko milijardi evra“. „Takođe se može pretpostaviti da njegov lojalni saveznik Viktor Orban pokušava da utiče na Italiju – na to ukazuju izjave nekih italijanskih parlamentaraca u Savetu Evrope. Navodno čak i u Berlinu ima ljudi koji nasedaju na Vučića koji se predstavlja kao jedini koji može da garantuje stabilnost na Balkanu.“

„Providni trikovi“ Beograda


Autor ocenjuje da treba „namerno skrenuti pogled da se ne bi primetilo koliko politika Beograda ima suprotan efekat stabilnosti“. Jer, najnoviji trik Beograda, kako piše, prilično je providan: „Srbija pokušava da dobije većinu za stav da Priština prvo mora da pristane na formiranje Zajednice srpskih opština, pre nego što bude primljena u Savet Evrope. Istovremeno, međutim, sistematski blokira formiranje ZSO – nedavno i najavom bojkota novih izbora u četiri opštine na severu Kosova. Drugim rečima: Srbija hoće da se Kosovu nametne preduslov i istovremeno radi na tome da onemogući da se to ostvari.“

Ali, kako se navodi, izvestilac Saveta Evrope za Kosovo, bivša grčka ministarka spoljnih poslova Dora Bakojanis, „prozrela je taj trik“, piše autor i objašnjava da se ona zalaže za suprotno – „da se nakon pristupanja Kosova savetu Evrope, formiranje Zajednice srpskih opštine pogura pod nadzorom Saveta Evrope i njegovog Suda za ljudska prava“.

Autor konstatuje da „izgleda da se neke vlade još uvek kolebaju da li da odobre zahtev Kosova za članstvo u Savetu Evrope“ i to ovako komentariše: „Čini se da se u nekim zapadnim prestonicama to zasniva na starom, pogrešnom shvatanju koje je jednom već izazvalo probleme: stav da je Srbija, kao relativno najveća od malih država na Zapadnom Balkanu, ključni faktor stabilnosti u regionu koji se po svaku cenu mora umiriti.“

Autor podseća i kada je to bilo: „Zapadni lideri su dugo verovali da je Beograd bio ključ regionalne stabilnosti 1990-ih, tokom vladavine srpskog autokrate Slobodana Miloševića. Rezultat je dobro poznat: više od sto hiljada mrtvih, genocid u Srebrenici i drugi masakri, a na kraju i intervencija NATO.“

„Da li istu grešku treba napraviti i danas, kada Srbiju vodi bivši Miloševićev ministar propagande Vučić“, pita se autor. I odgovara: „Bila bi nesreća za region ako bi posle trideset godina ponovo postao žrtva istih grešaka.“

Deutsche Welle
 

“Autori žele pozvati ambasadore da pogledaju film i glasaju za rezoluciju o Srebrenici jer je ona potrebna danas, ne samo regiji Balkana, nego ljudskom rodu koji stoji na ivici globalnog rata.

Rezolucijom se bezrezervno osuđuje svako poricanje genocida u Srebrenici i potiču države članice da sačuvaju utvrđene činjenice, između ostalog i kroz svoje obrazovne sustave, razvijanjem odgovarajućih programa u cilju sprječavanja revizionizma i prevenciji genocida.
Ovaj film i ova rezolucija poziv su na mir,” poručila je Jasmila Žbanić.
Kakav bulšit.Od 1995 godine do danas ubijeno stotine hiljada civila na drugim stratištima a sada ispade po njima rezolucija o streljanju muslimanskih vojnika u proboju potreba ljudska roda.lol Glupost epskih razmjera.
 


Nemačka štampa: Srbija nije ključ regionalne stabilnosti


savet-evrope-foto-savet-evrrope.jpg


18. АПР 2024.

„Pogrešno je shvatanje da se ključ stabilnosti na Zapadnom Balkanu nalazi u Beogradu. U stvari, ne postoji način da se zaobiđe prijem Kosova u Savet Evrope“, piše „Frankfurter algemajne cajtung“.

Parlamentarna skupština Saveta Evrope u sredu je velikom većinom glasala za prijem Kosova – 131 za, 29 protiv, 11 uzdržanih. Tim povodom list Frankfurter algemajne cajtung objavljuje dva teksta njihovog novinara Mihaela Martensa iz kojih prenosimo najvažnije delove:

„Članstvo Kosova u Savetu Evrope bio bi najveći spoljnopolitički uspeh bivše srpske pokrajine od proglašenja nezavisnosti Kosova od Srbije u februaru 2008“, piše autor i navodi da je „ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić u sredu govorio o sramnom danu, a u Beogradu se i inače tim povodom mnogo pričalo o sramoti i skandalima.“

„Većina je bila jasna, kao i poruka. Naravno, glasanje u Strazburu nije bilo poslednja reč – ministri spoljnih poslova zemalja članica Saveta Evrope sastaće se sredinom maja kako bi doneli odluku o zahtevu Kosova za članstvo u Savetu Evrope.“

„Ipak“, kako se navodi „preporuka je jasna. Vlada u Prištini je dokazala da može i želi da ispuni uslove koje donosi članstvo u najstarijem evropskom klubu demokratija. Savet Evrope je tu spremnost nagradio.“

Autor ujedno ističe da „bez pritiska Saveta Evrope“ ne bi bio rešen sukob oko vlasništva nad zemljištem manastira Visoki Dečani koji je pod zaštitom Uneska, a koji je rešen „u korist pravoslavnih monaha“.

„Posebno važno za srpsku manjinu“


„Postoji i legitimno očekivanje da će članstvo Kosova u Savetu Evrope doprineti stabilizaciji Zapadnog Balkana“, piše dalje nemački list i navodi da su „prednosti očigledne“:

„Svi građani najnovije evropske države imali bi pristup Evropskom sudu za ljudska prava, gde bi mogli da tuže sopstvenu vladu. To je posebno važno za srpsku manjinu na Kosovu kada je u pitanju zaštita njihovih prava. Dobar je znak da kosovska vlada hoće da se potčini nadležnosti Suda u Strazburu. Mnogi sukobi poslednjih godina, posebno na latentno nemirnom severu zemlje, mogli su da budu izbegnuti ili bar blagovremeno smireni da je ova mogućnost postojala ranije.“

U drugom tekstu isti autor navodi i da bi Kosovo, kao članica Saveta Evrope, moglo da postane deo Evropske radiodifuzne unije, koja organizuje takmičenje za pesmu Evrovizije. „Neki kosovski Albanci već sanjaju da bi njihovu zemlju tamo mogla da predstavlja Dua Lipa. Roditelji te svetski poznate pevačice svojevremeno su izbegli u Veliku Britaniju, bežeći od srpske represije na Kosovu.“

Autor potom piše da je „predsednik Srbije Aleksandar Vučić shvatio da Kosovo trenutno ima podršku“, te da zbog toga „na sve načine pokušava da utiče na evropske države da makar odlože glasanje koje treba da bude u maju“.

U tom kontekstu autor navodi da „nije slučajno“ što je Vučić otputovao u Pariz „da naruči francuske borbene avione vredne nekoliko milijardi evra“. „Takođe se može pretpostaviti da njegov lojalni saveznik Viktor Orban pokušava da utiče na Italiju – na to ukazuju izjave nekih italijanskih parlamentaraca u Savetu Evrope. Navodno čak i u Berlinu ima ljudi koji nasedaju na Vučića koji se predstavlja kao jedini koji može da garantuje stabilnost na Balkanu.“

„Providni trikovi“ Beograda


Autor ocenjuje da treba „namerno skrenuti pogled da se ne bi primetilo koliko politika Beograda ima suprotan efekat stabilnosti“. Jer, najnoviji trik Beograda, kako piše, prilično je providan: „Srbija pokušava da dobije većinu za stav da Priština prvo mora da pristane na formiranje Zajednice srpskih opština, pre nego što bude primljena u Savet Evrope. Istovremeno, međutim, sistematski blokira formiranje ZSO – nedavno i najavom bojkota novih izbora u četiri opštine na severu Kosova. Drugim rečima: Srbija hoće da se Kosovu nametne preduslov i istovremeno radi na tome da onemogući da se to ostvari.“

Ali, kako se navodi, izvestilac Saveta Evrope za Kosovo, bivša grčka ministarka spoljnih poslova Dora Bakojanis, „prozrela je taj trik“, piše autor i objašnjava da se ona zalaže za suprotno – „da se nakon pristupanja Kosova savetu Evrope, formiranje Zajednice srpskih opštine pogura pod nadzorom Saveta Evrope i njegovog Suda za ljudska prava“.

Autor konstatuje da „izgleda da se neke vlade još uvek kolebaju da li da odobre zahtev Kosova za članstvo u Savetu Evrope“ i to ovako komentariše: „Čini se da se u nekim zapadnim prestonicama to zasniva na starom, pogrešnom shvatanju koje je jednom već izazvalo probleme: stav da je Srbija, kao relativno najveća od malih država na Zapadnom Balkanu, ključni faktor stabilnosti u regionu koji se po svaku cenu mora umiriti.“

Autor podseća i kada je to bilo: „Zapadni lideri su dugo verovali da je Beograd bio ključ regionalne stabilnosti 1990-ih, tokom vladavine srpskog autokrate Slobodana Miloševića. Rezultat je dobro poznat: više od sto hiljada mrtvih, genocid u Srebrenici i drugi masakri, a na kraju i intervencija NATO.“

„Da li istu grešku treba napraviti i danas, kada Srbiju vodi bivši Miloševićev ministar propagande Vučić“, pita se autor. I odgovara: „Bila bi nesreća za region ako bi posle trideset godina ponovo postao žrtva istih grešaka.“

Deutsche Welle
а кога брига шта каже портал недима сејдиновића?

нас србе заболе шупак.
 
Kako misliš pregovara ? Nema nikakvih pregovara kad je jedna strana toliko jača kao što je zapadnjačka u odnosu na srpsku.U osnovi se to sve svodi na diktat a to što zapadnjaci tome daju privid pregovora ne znači da to i jesu pregovori.
Gde God si u situaciji da nesto kazes si zapravo pregovarac,ako si sposoban.
 
Ne znam ko vam je tako nešto predstavio ali ne moraš da budeš genije da bi ukapirao kad je reč o KiM da nema mnogo prostora za pregovore.
Zasto je onda trazeno da ne blokiramo I ometamo ulazak kosova u eu institucije?
Zasto ista od nas zahtevati?
Ne kazem da je pozicija laka Ali imali je mesta za razgovor.
Drugs je stvar,sta se nama prenosilo I predstavljalo.
A I najvaznije pitanje- ko nas predstavlja?
 
Да ли то један мали део међународне заједнице (неки то зову и "Међународна заједница") кажњава Србију на међународном плану због тога што Србија није стала на страну осталих из тог малог дела међународне заједнице (неки то зову и "Међународна заједница") у сукобу Украјине и Русије?

Питање - Да ли би било ове резолуције у Генералној скупштини УН о Сребреници да је Србија увела симболичне санкције Русији и да није нпр. играла фудбал са руским тимовима? Да ли би се десило онакво гласање у Савету Европе где је део посланика гласао ЗА пријем косова, а други део посланика наменски изостао са гласања како би била обезбеђена већина за Косово (већина коју никада раније Косово није могло да обзебеди у Савету Европе), да ли би се јуришало на Републику Српску да је и Босна и Херцеговина увела санкције (макар симболичке) Русији?

Да ли су ове ствари повезане? Напади на Србију и Српску, да ли би их било да има санкција? И шта је следеће што ће нам приредити мали део међународне заједнице (неки то зову и "Међународна заједница") који коначно успева да обезбеди већину у међународним организацијама против Србије?
Pravo pitanje je - je li naprednjačka vanjska politika potpuno promašena i radi li Vučić ogromnu štetu srpskim nacionalnim interesima svojom lošom i samoubilačkom vanjskom politikom koja se svodi na bahaćenje, inat i nediplomatske reakcije? :kafa:
 
Дакле, ти постављаш тезу да Америци и ЕУ одговара да Србија и БиХ буду земље које нису увеле санкције Русији, да Додик посећује Путина, да Србија игра утакмице са руским екипама, како би додатно могли да притискају Србију, јер ако би Србија стала на страну осталих и увела санкције Русији, уцењивачки потенцијал Америке и ЕУ према Србији би био мањи (јер бисмо водили јединствену политику у погледу актуелног оружаног сукоба)?
Sankcije Srbije Rusiji u praktičnom smislu su besmislene sa stanovišta uticaja na Rusiju i njenu privredu ili vojsku.Čisto sumnjam da je to problem, naročito u svetlu da se štanca municija za Ukrajinu pa se preko Arapa i drugih liferuje.
Problem je što Srbija i naročito Dodik u BiH ostaju otvoreni za diverziona delovanja u zaleđini NATO preko ruskog uticaja. Ovo je poruka da se uozbilji (Vučić) pre nekih konkretnih sankcija koje bi uticale na samo stanovništvo, za sada još to ne rade.više ga ovako generalno stavljaju na mesto političkim porazima a Vučić drami standardno.
Inače ne mislim da Vučić ima cojones da napravi neko ozbiljno sranje,Banjska je njegov modus operandi (amaterski i besmisleno,verovatno i namerno sabotirano).... Dodik sa druge strane...bosanci su ipak malo luđi i lakše zapaljivi a samim tim i extremniji i nesvesniji posledica dugoročno.

Ovo je svakako žuti karton zapada, bukvalno. E sad kad se smiri dramoserija...videćemo šta će biti i šta se valja.
 
Poslednja izmena:

1713476767069.png

Stejt Department: Neopravdan pritvor za službenike Policije Kosova šteti miru i stabilnosti



Stejt Department pozvao Srbiju da poštuje vladavinu prava prema građanima Kosova

Stejt Department pozvao Srbiju da poštuje vladavinu prava prema građanima Kosova

18. april/travanj, 2024.


Američki Stejt department pozvao je Srbiju da se uzdrži od jednostranih i nekoordinisanih akcija, te da u potpunosti poštuje sporazume postignute u okviru dijaloga Kosova i Srbije, koji se vodi posredstvom Evropske unije.

U odgovoru za Radio Slobodna Evropa, Stejt department je pozvao vlasti u Srbiji da deluju transparentno i uz puno poštovanje vladavine prava kada je reč o privedenim građanima sa Kosova.

Dejanu Jankoviću, zameniku direktora policije Kosova određen pritvor u Srbiji, tvrdi MUP Kosova
PROČITAJTE I OVO:

Zameniku direktora Policije Kosova određen pritvor od 48 sati u Srbiji​


„Proizvoljni ili neopravdano dugi pritvori, posebno ako se cilja na službenike Policije Kosova, biće viđeni kao eskalacija situacije, koja šteti miru i stabilnosti“, rekao je portparol američkog Stejt departmenta za RSE 18. aprila.

Dodao je da se slučajevi hapšenja moraju brzo razmotriti, te izrazio nadu da će službenici Policije Kosova, koji se još uvek nalaze u pritvoru u Srbiji, biti oslobođeni.

U odgovoru se kaže i da sporazum o slobodi kretanja, postignut u okviru djaloga, „pruža jasne parametre za ulazak građana Kosova u Srbiju i izlazak“.
Prema navodima kosovskih vlasti, na stotine građana Kosova je 17. aprila zadržano i ispitivano bez razloga, što je Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije demantovalo uz navode da se radilo o “redovnoj pojačanoj kontroli”.

U međuvremenu je potvrđeno da je privedeno nekoliko pripadnika policije Kosova a da je zameniku generalnog direktora Policije Kosova iz srpske zajednice, Dejanu Jankoviću, određen i pritvor od 48 sati.

Janković inače dolazi iz Štrpca, jedne od šest opština sa srpskom većinom južno od Ibra a u policiji Kosova je angažovan od 2000. godine. Od 2009. obavlja funkciju zamenika generalnog direktora.

Hapšenje Jankovića u Srbiji i zaustavljanje i ispitivanje drugih kosovskih državljana dolazi nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio da će se hapsiti svi koji budu kršili Ustavni poredak Srbije.

On je to rekao dan nakon što je Policija Kosova uhapsila Srećka Sofronijevića 13. aprila, zbog kršenja Ustavnog poretka Kosova na protestima u Zvečanu i Severnoj Mitrovici 2021. godine, tokom akcije usmerene protiv krijumčarenja robe.

Stejt department je rekao da sve strane treba da izbegavaju bilo koje akcije koje bi mogle da ugroze regionalnu bezbednost i stabilnost.
 

1713476975981.png

Zamenik direktora policije Kosova pušten iz pritvora u Srbiji


Zamenik direktora policije Kosova Dejan Janković (foto arhiv)

Zamenik direktora policije Kosova Dejan Janković (foto arhiv)

prije jednog sata

Dejana Jankovića, zamenika direktora policije Kosova vlasti Srbije pustile su iz pritvora i on je na putu da se vrati na Kosovo, saopštilo je kasno u četvrtak Ministarstvo spoljnih poslova i dijaspore Kosova (MPJD).

Janković je priveden 17. aprila na graničnom prelazu Jarinje - koji povezuje Kosovo sa Srbijom i optužen je za narušavanje ustavnog poretka Srbije, izjavio je kosovski ministar unutrašnjih poslova Dželal Svečla.

"Ministarstvo spoljnih poslova obaveštava širu javnost da je predstavnik kancelarije Republike Kosovo u Srbiji, ambasador Jetiš Jašari, potvrdio da je zamenik direktora policije Kosova Dejan Janković upravo pušten i da se nalazi na putu za Kosovo", objavilo je Ministarstvo spoljnih poslova Kosova na Fejsbuku.

Kosovsko ministarstvo je saopštilo da će više detalja o ovom slučaju biti objavljeno naknadno.

Kosovska ministarka inostranih poslova Donika Gervala-Švarc rekla je posle Jankovićevog puštanja na slobodu kasno u četvrtak da je "bio samovoljno pritvoren dva uzastopna dana i da su ga srpske vlasti ispitivale".

Prema navodima kosovskih vlasti, Janković je bio među 10 kosovskih zvaničnika koje su srpske vlasti pritvorile 17. aprila. Svi su već pušteni.

Njegovo oslobađanje dolazi nekoliko sati nakon što je američki Stejt department rekao Radiju Slobodna Evropa(RSE) da očekuje da će Janković odmah biti oslobođen.

Američki Stejt department pozvao je Srbiju da se uzdrži od jednostranih i nekoordiniranih akcija, da postupa transparentno i u punoj saglasnosti sa zakonom u vezi sa kosovskim državljanima koji su juče pritvoreni u Srbiji.

"Proizvoljna ili neopravdano duga zadržavanja, posebno ako su ciljana na službenike kosovske policije, smatraće se eskalirajućim akcijama koje narušavaju mir i stabilnost“, rekao je portparol Stejt departmenta za RSE 18. aprila.

Ranije tokom dana, Džefri Hovenier, američki ambasador u Prištini, i Jorn Rohde, nemački ambasador u Prištini, pozvali su na oslobađanje Dejana Jankovića.
 

Zamenik direktora policije Kosova pušten iz pritvora u Srbiji


Zamenik direktora policije Kosova Dejan Janković (foto arhiv)

Zamenik direktora policije Kosova Dejan Janković (foto arhiv)

prije jednog sata

Dejana Jankovića, zamenika direktora policije Kosova vlasti Srbije pustile su iz pritvora i on je na putu da se vrati na Kosovo, saopštilo je kasno u četvrtak Ministarstvo spoljnih poslova i dijaspore Kosova (MPJD).

Janković je priveden 17. aprila na graničnom prelazu Jarinje - koji povezuje Kosovo sa Srbijom i optužen je za narušavanje ustavnog poretka Srbije, izjavio je kosovski ministar unutrašnjih poslova Dželal Svečla.

"Ministarstvo spoljnih poslova obaveštava širu javnost da je predstavnik kancelarije Republike Kosovo u Srbiji, ambasador Jetiš Jašari, potvrdio da je zamenik direktora policije Kosova Dejan Janković upravo pušten i da se nalazi na putu za Kosovo", objavilo je Ministarstvo spoljnih poslova Kosova na Fejsbuku.

Kosovsko ministarstvo je saopštilo da će više detalja o ovom slučaju biti objavljeno naknadno.

Kosovska ministarka inostranih poslova Donika Gervala-Švarc rekla je posle Jankovićevog puštanja na slobodu kasno u četvrtak da je "bio samovoljno pritvoren dva uzastopna dana i da su ga srpske vlasti ispitivale".

Prema navodima kosovskih vlasti, Janković je bio među 10 kosovskih zvaničnika koje su srpske vlasti pritvorile 17. aprila. Svi su već pušteni.

Njegovo oslobađanje dolazi nekoliko sati nakon što je američki Stejt department rekao Radiju Slobodna Evropa(RSE) da očekuje da će Janković odmah biti oslobođen.

Američki Stejt department pozvao je Srbiju da se uzdrži od jednostranih i nekoordiniranih akcija, da postupa transparentno i u punoj saglasnosti sa zakonom u vezi sa kosovskim državljanima koji su juče pritvoreni u Srbiji.

"Proizvoljna ili neopravdano duga zadržavanja, posebno ako su ciljana na službenike kosovske policije, smatraće se eskalirajućim akcijama koje narušavaju mir i stabilnost“, rekao je portparol Stejt departmenta za RSE 18. aprila.

Ranije tokom dana, Džefri Hovenier, američki ambasador u Prištini, i Jorn Rohde, nemački ambasador u Prištini, pozvali su na oslobađanje Dejana Jankovića.
Tipican primer nase nemoci...a dobili smo...nista.
 
Otici ce Matic u Albaniju na more sa Glisicem i zadati najbolniji udarac bivsoj braci iz Grcke. Tako i treba.

Matić ljut na Grke zbog tzv. Kosova: "Nećemo vam oprostiti"​


Bivši reprezentativac Srbije Nemanja Matić javno je kritikovao Grčku zbog glasanja u Savetu Evrope.
Ti što mogu birati destinacije neće možda u Grčku ali nisu svi te sreće. :lol:
 

Back
Top