Prelazak na evro?

[epoc]

Преласком на евро потпуно би изгубили контролу над монетарним токовима и само би зацементирали постојеће неодрживо стање. Мислим да би мало "увежене" инфлације било сасвим подношњиво озбиром на остале погодности које би добили увођењем правог, некредитног новца. За то време би добар део производње могао да се пласира на домаће, оживело тржиште које не би више плаћало харач у виду камате на примарни новац, плус тога некредитни новац би као поклон ишао директно у руке непроизвођача подижући тражњу на здравим основама. То би се брзо прочуло и у данашње кризно време наишло на одличан пријем у другим земљама чије становништво вапи за конкретним и трајним решењем, па би последично извршили притисак и на своје власти.Валутна стабилност је слаба утеха за све мане и пљачкашки карактер постојећег кредитног новца илити дуга.Није зато писао, него да Фридман као највећи "ауторитет" у то време изврши утицај и на друге земље, између осталог и тадашњу Југославију. Идеално би било да то прихвате све земље, јер је то у природни самог новца, али ако не онда барем неке. И то је боље него ништа, за почетак.

takav novac bi imao samo fiktivnu vrednost, ako bi se dobijao besplatno kao poklon, toliko bi i vredeo - nista.

 

[Вуја]

A moze li malo objasnjenje u vezi nekreditnog novca , ko je autor te ideje i neke osnovne pretpostavke i formulacije . Izvinjavam se na neupucenosti

 

[ljubo_001]

A moze li malo objasnjenje u vezi nekreditnog novca , ko je autor te ideje i neke osnovne pretpostavke i formulacije . Izvinjavam se na neupucenosti

Ima EU u svom programu predpristupne i pristupne fondove za financiranje raznih programa. To su bespovratna sredstva (nekreditni novac). Za korištenje tih fondova državne ustanove moraju pripremiti planove raspodjele novca, isplativost ulaganja, pronaći zainteresirane korisnike, garantovati da će se pare utrošiti točno u predviđene svrhe, ...
Riječ je milijardama eura.
Ukratko, ima opcija, samo treba malo više reda i organizacije.

 

[Astral-Blade]

takav novac bi imao samo fiktivnu vrednost, ako bi se dobijao besplatno kao poklon, toliko bi i vredeo - nista.

Итекако би вредео. Вредност новца одређује његова заступљеност спрам новостворене вредности за чију размену и служи. И све док се то поштује, вредност новца остаје иста. Овакав некредитни новац има трајни карактер јер остаје у оптицају и повећава друштвено богатство.

Са друге стране, новац који се штампа и пушта у оптицај у виду кредита илити дуга (што је потпуно ненормална појава) је привременог карактера јер се мора вратити и то уз камату - харач који намећу његови емитери, једва да покрива трошкове производње (а камоли вишак вредности) што генерише хроничну беспарицу, задуженост и глобалне кризе.

 

[Šaban]

A moze li malo objasnjenje u vezi nekreditnog novca , ko je autor te ideje i neke osnovne pretpostavke i formulacije . Izvinjavam se na neupucenosti

Ovde možete saznati nešto više o tom nekreditnom novcu. Morate, nažalost, pročitati sve da bi ste razumeli o čemu se radi, a morali biste da imate i neko osnovno ekonomsko predznanje i vladanje terminologijom.

Ja još uvek nisam sve pročitao, te ne znam kako bih to prokomentarisao.
Na prvi pogled, čini mi se da je čovek nepotrebno iskomlikovao stvari, jer ih ja vidim jednostavnije:

Novac se štampa u vidu duga, zbog čega dolazi do hronične potrebe za još više novca (to bi bio taj nekreditni novac, koji bi rešio probleme). Novac se ne bi štampao u vidu duga, već u vidu poklona penzionerima i socijalno ugroženima (svima kojima država ionako plaća iz budžeta), pri čemu bi se privreda oslobodila poreza i doprinosa za te svrhe... Ne znam šta je planirao sa bankarskim sistemom - da li da ga bude uopšte?
Zanimljiva ideja, u svakom slučaju...

E, sad, ja ne mogu da razumem da li je on za sistem sa privatnom svojinom ili sa društvenom svojinom... ili mu je svejedno dokle god se emituje nekreditni novac? Po logici stvari, trebalo bi da je ovo poslednje... a ja bih voleo da je ono prvo.

 

[epoc]

Итекако би вредео. Вредност новца одређује његова заступљеност спрам новостворене вредности за чију размену и служи. И све док се то поштује, вредност новца остаје иста. Овакав некредитни новац има трајни карактер јер остаје у оптицају и повећава друштвено богатство.

Са друге стране, новац који се штампа и пушта у оптицај у виду кредита илити дуга (што је потпуно ненормална појава) је привременог карактера јер се мора вратити и то уз камату - харач који намећу његови емитери, једва да покрива трошкове производње (а камоли вишак вредности) што генерише хроничну беспарицу, задуженост и глобалне кризе.

novac jeste dug. novac je papir, dokument. vredi samo toliko koliko mozhe da se proda na trzhishtu.

 

[Astral-Blade]

Ima EU u svom programu predpristupne i pristupne fondove za financiranje raznih programa. To su bespovratna sredstva (nekreditni novac). Za korištenje tih fondova državne ustanove moraju pripremiti planove raspodjele novca, isplativost ulaganja, pronaći zainteresirane korisnike, garantovati da će se pare utrošiti točno u predviđene svrhe, ...
Riječ je milijardama eura.
Ukratko, ima opcija, samo treba malo više reda i organizacije.

То ни случајно није некредитни новац. Ми овде причамо о примарној емисији, начину на који се новац по први пут пушта у оптицај.

Иначе, о томе се води жива дискусија на овом сајту, где учествује и аутор, па кога занима нека посети, верујем да ће сазнати пуно.

Одличан је и овај сајт за оне који знају енглески http://www.monetary.org/lostscienceofmoney.html

 

[epoc]

novac je dug. to je osnovna predpostavka novca.

 

[epoc]

Ovde možete saznati nešto više o tom nekreditnom novcu. Morate, nažalost, pročitati sve da bi ste razumeli o čemu se radi, a morali biste da imate i neko osnovno ekonomsko predznanje i vladanje terminologijom.

Ja još uvek nisam sve pročitao, te ne znam kako bih to prokomentarisao.
Na prvi pogled, čini mi se da je čovek nepotrebno iskomlikovao stvari, jer ih ja vidim jednostavnije:

Novac se štampa u vidu duga, zbog čega dolazi do hronične potrebe za još više novca (to bi bio taj nekreditni novac, koji bi rešio probleme). Novac se ne bi štampao u vidu duga, već u vidu poklona penzionerima i socijalno ugroženima (svima kojima država ionako plaća iz budžeta), pri čemu bi se privreda oslobodila poreza i doprinosa za te svrhe... Ne znam šta je planirao sa bankarskim sistemom - da li da ga bude uopšte?
Zanimljiva ideja, u svakom slučaju...

E, sad, ja ne mogu da razumem da li je on za sistem sa privatnom svojinom ili sa društvenom svojinom... ili mu je svejedno dokle god se emituje nekreditni novac? Po logici stvari, trebalo bi da je ovo poslednje... a ja bih voleo da je ono prvo.

То ни случајно није некредитни новац. Ми овде причамо о примарној емисији, начину на који се новац по први пут пушта у оптицај.

Иначе, о томе се води жива дискусија на овом сајту, где учествује и аутор, па кога занима нека посети, верујем да ће сазнати пуно.

Одличан је и овај сајт за оне који знају енглески http://www.monetary.org/lostscienceofmoney.html

ovo je dakle pricha o besplatnom novcu, hahahh

 

[Šaban]

novac je dug. to je osnovna predpostavka novca.

E, sad, osnovna predpostavka...

 

[Astral-Blade]

novac je dug. to je osnovna predpostavka novca.

Немој да причаш? А шта је са не тако давним временом када се у ту сврху користило злато? Коме су били дужни копачи злата у Калифорнији када би нашли неки грумен? Никоме.

Е сад се врати на твоју тврдњу да је "дуг основна претпоставка новца", па поразмисли о свему и успут се информиши чему уствари служи новац. Фала богу има на интернету података колико хоћеш, неке сам ти навео па изволи читати.

А то да пласираш папирни новац као дуг и да се богатиш на туђ рачун видимо како се данас манифестује. Цео свет испашта због тога.

 

[epoc]

E, sad, osnovna predpostavka...

nego? potpis na svakoj novchanici garantuje vrednost* duga.

*neku

 

[epoc]

Немој да причаш? А шта је са не тако давним временом када се у ту сврху користило злато? Коме су били дужни копачи злата у Калифорнији када би нашли неки грумен? Никоме.

Е сад се врати на твоју тврдњу да је "дуг основна претпоставка новца", па поразмисли о свему и успут се информиши чему уствари служи новац. Фала богу има на интернету података колико хоћеш, неке сам ти навео па изволи читати.

А то да пласираш папирни новац као дуг и да се богатиш на туђ рачун видимо како се данас манифестује. Цео свет испашта због тога.

a sada se zlato ne koristi? ti bi da budesh kopach zlata?

ajde, shta je novac?

 

[Astral-Blade]

ovo je dakle pricha o besplatnom novcu, hahahh

Па кад си толико дуго навикао да ти продају маглу, онда суочавање са истином мора на прву лопту деловати као "прича", чак и онда када ти иде у прилог.

Да замисли, некредитни новац (папир) је по својој природи поклон. Он нема супстанцу (као злато рецимо), па нема основног предуслова да се продаје. А зашто се онда ипак продаје?

Ебига, видела багра да се људе не буне, па решила да их намагарчи

ЕДИТ: Касно је, наставићемо сутра.

 

[epoc]

Па кад си толико дуго навикао да ти продају маглу, онда суочавање са истином мора на прву лопту деловати као "прича", чак и онда када ти иде у прилог.

Да замисли, некредитни новац (папир) је по својој природи поклон. Он нема супстанцу (као злато рецимо), па нема основног предуслова да се продаје. А зашто се онда ипак продаје?

Ебига, видела багра да се људе не буне, па решила да их намагарчи

ЕДИТ: Касно је, наставићемо сутра.

kome poklon? zashto? jel ti mislish da pokloni treba da se dele tek tako?

 

[Šaban]

kome poklon? zashto? jel ti mislish da pokloni treba da se dele tek tako?

Poklon onima kojima se ionako poklanja - penzioneri (slučaj kod nas), socijalno ugroženi, invalidi itd. i sl. Njima se ionako daje novac kao poklon, s tim što se opterećuje privreda u te svrhe, a moglo bi i bez toga.
Ne znam koliko je sve to izvodljivo još uvek, ali ideja nije loša...

 

[Šaban]

nego? potpis na svakoj novchanici garantuje vrednost* duga.

*neku

Rekoše kejnzijanci, ali to ne mora da bude tačno...

 

[BettyBlue]

ova tema je realna kao kad bi postavili temu da li smatrate da Srbija treba da kolonizuje planete u zvezdanom sistemu Alfa Kentauri

Ma dobro, Tihi, al maštamo malo...
Pa i izbori su nerealni, pa ljudi izilazu : /

 

[Šaban]

Ma dobro, Tihi, al maštamo malo...
Pa i izbori su nerealni, pa ljudi izilazu : /

Ništa od ovoga nije nerealno... Tihi se samo pravi pametan. Ume on to, al uvek na kraju ispadne ... On se razume u prelazak na evro kao ja u avionske motore...

Ipak, nije isključeno da bi nas sprečili u tome. Ali, to ne znači da je i nerealno... Nerealno je nešto za šta ne postoje ni teoretske šanse. Za Tihija, nerealno je ono što bi radikali rekli da je nerealno...

 

[ljubo_001]

Poklon onima kojima se ionako poklanja - penzioneri (slučaj kod nas), socijalno ugroženi, invalidi itd. i sl. Njima se ionako daje novac kao poklon, s tim što se opterećuje privreda u te svrhe, a moglo bi i bez toga.
Ne znam koliko je sve to izvodljivo još uvek, ali ideja nije loša...

Zašto misliš da se penzionerima novac poklanja? Pa svi izdvajamo kroz radni vijek da imamo penzije kad ostarimo. To je samo isplata ušteđenih para. Minus troškovi države, naravno.

 

[epoc]

Poklon onima kojima se ionako poklanja - penzioneri (slučaj kod nas), socijalno ugroženi, invalidi itd. i sl. Njima se ionako daje novac kao poklon, s tim što se opterećuje privreda u te svrhe, a moglo bi i bez toga.
Ne znam koliko je sve to izvodljivo još uvek, ali ideja nije loša...

ma, ..... mozhemo mi ovako od jutra do sutra ponovo, ali i ta penzija je isto neki dug, kapital koji je pozajmljen drzavi (sluchaj kod vas), nekoj banci, fondu. zashto bi iko prihvatio da to, taj kapital koji je stvorio, bude kao nekakav poklon vrachan? gluposti, poshtenije da se kazhe ljudima istina, a to je da je drzhava losh vlasnik kapitala i da je zato njihov kapital koji su pravili celog zhivota propao pa da che morati (pre ili kasnije, bolje pre nego kasnije, ljudi danas zhive 80-90 god) da prihvate chinjnice i reshavaju egzistenciju na neki trechi nachin, ako vech drzhava ne mozhe chak ni socijalno da ih zbrine. bolje to nego zamljachivati te ljude nekakvim poklonima.

 

[epoc]

Rekoše kejnzijanci, ali to ne mora da bude tačno...

papir ne vredi mnogo, a onda drzhava uzme taj papir potpishe i kazhe vam da mozhete da trgujete tim papirom kao sa predpostavkom vrednosti koju garantuje drzhava, vlasnicima novchanica drzhava faktichki duguje.

stvar ovde nije u tome, nego u poklonima, a izgleda da neko tamo bash voli da prima poklone, hahahh

 

[vuda]

Dinari,evro....o cemu vi to ?
Ako "niko"nishta uskoro ne preduzme,ima da budu "tackice".

 

[Тихи]

Ništa od ovoga nije nerealno... Tihi se samo pravi pametan. Ume on to, al uvek na kraju ispadne ... On se razume u prelazak na evro kao ja u avionske motore...

Ipak, nije isključeno da bi nas sprečili u tome. Ali, to ne znači da je i nerealno... Nerealno je nešto za šta ne postoje ni teoretske šanse. Za Tihija, nerealno je ono što bi radikali rekli da je nerealno...

pa covece ti stvarno nemas pojma o ekonomiji

mozda je u slucaju drugih drzava prelazak na evro realna mogucnost ali u slucaju srbije to je stvarno nemoguca misija

da li ti znas koliki je nas deficit platnog bilansa? koliki je spoljnotrgovinski deficit? kolika javna potrosnja? da li ti znas da je budzet drzave PRAZAN? Da li znas da drzava svoje obaveze prema gradjanima delimicno izmiruje stampanjem novca? Da li ti znas da bi Srbija prelaskom na evro bankrotirala u roku od par meseci jer bi se evro novcana masa smanjila tolko i odlila iz zemlje i ne bi bilo novca za plate penzije i ostale stvari?

Da li znas da bi u tom slucaju doslo do totalne blokade svega?

Naravno da ne znas - jer da znas ne bi postavljao ovakve glupe ideje na glasanje.

Mislim ova tvoja mastarija o prelasku Srbije na evro je jednako realna kao moja mastarija da postanem menadzer Mancester Junajteda.

 

[Šaban]

ma, ..... mozhemo mi ovako od jutra do sutra ponovo, ali i ta penzija je isto neki dug, kapital koji je pozajmljen drzavi (sluchaj kod vas), nekoj banci, fondu. zashto bi iko prihvatio da to, taj kapital koji je stvorio, bude kao nekakav poklon vrachan? gluposti, poshtenije da se kazhe ljudima istina, a to je da je drzhava losh vlasnik kapitala i da je zato njihov kapital koji su pravili celog zhivota propao pa da che morati (pre ili kasnije, bolje pre nego kasnije, ljudi danas zhive 80-90 god) da prihvate chinjnice i reshavaju egzistenciju na neki trechi nachin, ako vech drzhava ne mozhe chak ni socijalno da ih zbrine. bolje to nego zamljachivati te ljude nekakvim poklonima.

Zar ne znaš da je kod nas penzija poklon? Fond prikuplja sredstva od doprinosa... Penzija kod nas nije nikakav dug, već socijalna kategorija... Naravno, trebalo bi da si ti u pravu, ali, nažalost nisi, penzija je već sada poklon, s obzirom na to kako se finansira.

No, ne moraju penzioneri da budu ta lica kojima bi se davao nekreditni novac... Nije poenta u tome.
Poenta je da je shvatanje novca kao duga svojstveno kejnzijancima, koji su se zalagali, a i dalje se zalažu za blagu inflaciju koja podstiče privredu. Istina je nešto sasvim drugo, a to je da bismo mogli i bez inflacije da stimulišemo privredu i da je inflacija ustvari pljačka naroda... Ipak, treba izaći iz kejnzijanskih ubeđenja i pogledati sve odozgo da bi se razumela istina.

Nekreditni novac ne predstavlja danas ništa drugo do razliku između vrednosti duga (novca) koji dospeva za vraćanje onima koji ga emituju i njegove vrednosti pri njegovom emitovanju. To je onaj deo koji je nemoguće vratiti... Postavlja se pitanje zašto toliko komplikovati stvari, kad može jednostavnije pomoću nekreditnog novca, a sa stabilnijim cenama.