Pravoslavci ne vjeruju svojim svecima - slučaj sv. Augustina i pape sv. Lava Velikog

[Carolus_Rex]

Ne vjeruju jer oba dvojica opovrgavaju učenja "pravoslavne" religije. Naravno, oni nisu jedini i primjera ima napretek, međutim gore navedeni dvojac su primjeri koji opovrgavaju "pravoslavlje" baš u svojoj biti. Da bizarnost bude veća gore navedena dvojica su sveci u "Pravoslavnoj" crkvi. Isto tako uzeo sam ih kao primjere jer oni datiraju iz vremena prije Velikog raskola.

Započnimo sa sv. Augustinom. On je bio "filiokvaš" , prema sv. Augustinu tvrdnja da Duh Sveti proizlazi od Oca i Sina je ispravna i u skladu sa kršćanskim vjerovanjem. Glavno njegovo djelo je knjiga De Trinitate ("O Trojstvu) upravo je obrana filioquea.
Koliko je sv. Augustin trn u oku "pravoslavnim" apologetima govori i činjenica da notorni mrzitelj svega Zapadnog Ivan Romanides tražio da se sv. Augustina makne sa popisa crkvenih očeva i svetaca!

Idemo na sv. Lava Velikog. On je bio zastupnik papinskog prvenstva, odnosno ideja da rimski biskup kao nasljednik sv. Petra ima univerzalno pravo nad svim patrijarsima i biskupima. Da je rimski papa poglavar svih kršćana, da tko nije uz Rim je raskolnik. Aktivno se suprostavljao patrijasima koji bi mu oponirali. Na srpskoj wikipediji našao sam jednu njegovu izjavu:​

Briga vaseljenske Crkve treba da se približi Petrovom stanovištu, i ništa nigde ne sme biti odvojeno od njenog poglavara.​

Imajmo na umu ovaj čovjek je živio davno prije Velikog raskola i on je dokaz da papinsko prvenstvo je oduvijek postojalo (doduše zbog tadašnjih geopolitičkih situacija nije često došlo do izražaja pošto Bizant i Italija su bili politički odvojene)

Iz svega navedenom logikom i činjenicama smo zaključili:
a) "pravoslavna" teologija pobija samu sebe jer gore navedena dvojica bi trebali biti krivovjernici, a oni su sveci.
b) gore navedeni su imali stavove Katoličke Crkve (ponovo nemojmo ovdje miješati drugovatikansku sektu sa Katoličkom Crkvom)
c) gore navedeni su dokaz da je Katolička crkva je prava Jedna, Sveta, Apostolska i Saborna crkva. Ona je u biti pravoslavna.

​

 

[Обилић]

Ne vjeruju jer oba dvojica​

Или оба, или двојица !
Не може оба двојица !!!

 

[2ličan]

Započnimo sa sv. Augustinom. On je bio "filiokvaš" , prema sv. Augustinu tvrdnja da Duh Sveti proizlazi od Oca i Sina je ispravna i u skladu sa kršćanskim vjerovanjem. Glavno njegovo djelo je knjiga

Na kojeg svetog Augustina..misliš ?

 

[DarkMoon]

)
c) gore navedeni su dokaz da je Katolička crkva je prava Jedna, Sveta, Apostolska i Saborna crkva. Ona je u biti pravoslavna.

Niste vi nikakva Crkva vec otpadnici, arhijeretici tacnije.

a) "pravoslavna" teologija pobija samu sebe jer gore navedena dvojica bi trebali biti krivovjernici, a oni su sveci.

Sta ako su sveci, to ne znaci da su oni bili savrseni u svemu i da nikad nisu gresili.

 

[DarkMoon]

Pravoslavni veruju da Duh Sveti ishodi od Oca, kao što doslovno Gospod Hristos kaže u Jevanđelju po Jovanu 15,26 "A kada dođe Utješitelj, koga ću vam ja poslati od Oca, Duh Istine, koji od Oca ishodi, On će svjedočiti za mene...

I tu je kraj svake price.

 

[RIA77]

Започнимо са Светим Максимом Идповедником.
А може и овако

Later, in 1014, the German Emperor Henry II of the Holy Roman Empire visited Rome for his coronation and found that the Creed was not used during the Mass.

Црква у Риму држи почетком X века да Свети Дух исходи од Оца а не и од Сина.

Ne vjeruju jer oba dvojica opovrgavaju učenja "pravoslavne" religije. Naravno, oni nisu jedini i primjera ima napretek, međutim gore navedeni dvojac su primjeri koji opovrgavaju "pravoslavlje" baš u svojoj biti. Da bizarnost bude veća gore navedena dvojica su sveci u "Pravoslavnoj" crkvi. Isto tako uzeo sam ih kao primjere jer oni datiraju iz vremena prije Velikog raskola.

Započnimo sa sv. Augustinom. On je bio "filiokvaš" , prema sv. Augustinu tvrdnja da Duh Sveti proizlazi od Oca i Sina je ispravna i u skladu sa kršćanskim vjerovanjem. Glavno njegovo djelo je knjiga De Trinitate ("O Trojstvu) upravo je obrana filioquea.
Koliko je sv. Augustin trn u oku "pravoslavnim" apologetima govori i činjenica da notorni mrzitelj svega Zapadnog Ivan Romanides tražio da se sv. Augustina makne sa popisa crkvenih očeva i svetaca!

Idemo na sv. Lava Velikog. On je bio zastupnik papinskog prvenstva, odnosno ideja da rimski biskup kao nasljednik sv. Petra ima univerzalno pravo nad svim patrijarsima i biskupima. Da je rimski papa poglavar svih kršćana, da tko nije uz Rim je raskolnik. Aktivno se suprostavljao patrijasima koji bi mu oponirali. Na srpskoj wikipediji našao sam jednu njegovu izjavu:

Imajmo na umu ovaj čovjek je živio davno prije Velikog raskola i on je dokaz da papinsko prvenstvo je oduvijek postojalo (doduše zbog tadašnjih geopolitičkih situacija nije često došlo do izražaja pošto Bizant i Italija su bili politički odvojene)

Iz svega navedenom logikom i činjenicama smo zaključili:
a) "pravoslavna" teologija pobija samu sebe jer gore navedena dvojica bi trebali biti krivovjernici, a oni su sveci.
b) gore navedeni su imali stavove Katoličke Crkve (ponovo nemojmo ovdje miješati drugovatikansku sektu sa Katoličkom Crkvom)
c) gore navedeni su dokaz da je Katolička crkva je prava Jedna, Sveta, Apostolska i Saborna crkva. Ona je u biti pravoslavna.

​

Пробај барем једном да не побегнеш са своје теме, отварање нових говори да се ти не разумеш у оно шта пишеш.
Заборавио си трећи васељенски сабор и забрану измене никео-цариградског символа вере.
Не вреди ти да пишеш против православља кад су римокатолици погазили учење васељенског сабора.

 

[ИПХ ЗИЛОТ]

Ne vjeruju jer oba dvojica opovrgavaju učenja "pravoslavne" religije. Naravno, oni nisu jedini i primjera ima napretek, međutim gore navedeni dvojac su primjeri koji opovrgavaju "pravoslavlje" baš u svojoj biti. Da bizarnost bude veća gore navedena dvojica su sveci u "Pravoslavnoj" crkvi. Isto tako uzeo sam ih kao primjere jer oni datiraju iz vremena prije Velikog raskola.

Započnimo sa sv. Augustinom. On je bio "filiokvaš" , prema sv. Augustinu tvrdnja da Duh Sveti proizlazi od Oca i Sina je ispravna i u skladu sa kršćanskim vjerovanjem. Glavno njegovo djelo je knjiga De Trinitate ("O Trojstvu) upravo je obrana filioquea.
Koliko je sv. Augustin trn u oku "pravoslavnim" apologetima govori i činjenica da notorni mrzitelj svega Zapadnog Ivan Romanides tražio da se sv. Augustina makne sa popisa crkvenih očeva i svetaca!

Idemo na sv. Lava Velikog. On je bio zastupnik papinskog prvenstva, odnosno ideja da rimski biskup kao nasljednik sv. Petra ima univerzalno pravo nad svim patrijarsima i biskupima. Da je rimski papa poglavar svih kršćana, da tko nije uz Rim je raskolnik. Aktivno se suprostavljao patrijasima koji bi mu oponirali. Na srpskoj wikipediji našao sam jednu njegovu izjavu:

Imajmo na umu ovaj čovjek je živio davno prije Velikog raskola i on je dokaz da papinsko prvenstvo je oduvijek postojalo (doduše zbog tadašnjih geopolitičkih situacija nije često došlo do izražaja pošto Bizant i Italija su bili politički odvojene)

Iz svega navedenom logikom i činjenicama smo zaključili:
a) "pravoslavna" teologija pobija samu sebe jer gore navedena dvojica bi trebali biti krivovjernici, a oni su sveci.
b) gore navedeni su imali stavove Katoličke Crkve (ponovo nemojmo ovdje miješati drugovatikansku sektu sa Katoličkom Crkvom)
c) gore navedeni su dokaz da je Katolička crkva je prava Jedna, Sveta, Apostolska i Saborna crkva. Ona je u biti pravoslavna.

​

Нису свеци безгрешни целог живота, у догматици поотову

 

[Gedeon]

Нису свеци безгрешни целог живота, у догматици поотову

A možda su falsifikovani njihovi spisi, naročito blaženog Augustina. Onima koji su falsifikovali Konstantinovu darovnicu i celi niz dokumenata ništa nije sveto.

 

[ИПХ ЗИЛОТ]

A možda su falsifikovani njihovi spisi, naročito blaženog Augustina. Onima koji su falsifikovali Konstantinovu darovnicu i celi niz dokumenata ništa nije sveto.

Нису...

Апостол Петар је лично поправљао грешке папе Лава Великог у апологији, што је и сам светац Прихватио...

Имаш у житију, како му апостол објашњава КАКО ДА ПРАВИЛНО БРАНИ ВЕРУ БЕЗ ЛОГИЧКИХ ГРЕШАКА, за које се хватају јеретици

 

[Gedeon]

Evo šta kaže AI o papskim falsifikatima:

Znaš li koji su najpoznatiji crkveni dokumenti, poput Konstantinove darovnice, falsifikati?

Da, kroz istoriju se pokazalo da je više značajnih i uticajnih crkvenih dokumenata zapravo falsifikovano, često radi učvršćivanja autoriteta ili prava Crkve. Evo nekoliko najpoznatijih:
1. Konstantinova darovnica (Donatio Constantini)
Najčuveniji primer. Tvrdilo se da je car Konstantin Veliki predao papi Silvestru I i njegovim naslednicima vlast nad Rimom, Italijom i celim Zapadom.
Korišćena vekovima kao legitimizacija papinske svetske vlasti.
U 15. veku humanista Lorenco Vala filološkom analizom dokazao da je tekst nastao nekoliko vekova kasnije, verovatno u 8–9. veku.
2. Pseudoisidorovi dekretali (Decretales Pseudo-Isidorianae)
Zbirka lažnih dokumenata nastala u 9. veku.
Predstavljene kao pisma i odluke ranih papa i sabora.
Njihov cilj bio je da ojačaju autoritet pape i episkopa u odnosu na svetovne vladare i metropolite.
Imale ogroman uticaj na razvitak kanonskog prava u srednjem veku.
3. Apostolske konstitucije i Apostolske dekretale
Delimično autentične, ali sadrže mnoge kasnije dodatke.
Predstavljene kao učenja samih apostola, a zapravo nastale u 4. veku, uz interpolacije kasnije.
4. Liber Pontificalis (Knjiga papâ) – nije falsifikat u celini, ali sadrži niz legendarnih i izmišljenih biografskih detalja o ranim papama, često kako bi se opravdala njihova vlast ili određene tradicije.
5. Razni "darovni spisi" srednjovekovnih vladara

Postoji niz manjih falsifikata (tzv. „privilegija“) gde se tvrdilo da su carevi ili kraljevi predali zemljišta ili ovlašćenja crkvi, a kasnije se pokazalo da su dokumenti naknadno izrađeni da bi se pravno osnažila crkvena imanja.

Ukratko: najpoznatiji falsifikati su Konstantinova darovnica i Pseudoisidorovi dekretali, jer su vekovima oblikovali crkveno pravo i politiku, uprkos tome što su bili izmišljeni.

 

[Gedeon]

Evo pregleda kako su otkriveni crkveni falsifikati i metodologija koja se razvila kroz vekove:

1. Filološka analiza (jezik i stil)
Lorenco Vala (15. vek) je razotkrio Konstantinovu darovnicu upravo kroz jezičku kritiku.
Primetio je da tekst sadrži latinske izraze koji nisu postojali u 4. veku, već mnogo kasnije (npr. pojmovi iz feudalnog prava).
Zaključak: dokument nije mogao nastati u Konstantinovo doba.
Ovo je jedan od prvih velikih uspeha humanističke filologije.

2. Paleografija i diplomatika (rukopis i forma)
Stručnjaci proučavaju rukopis, stil pisanja i formu dokumenata.
Ako je navodno rimski ili ranohrišćanski dokument ispisan pismom ili formulama koje se koriste tek u srednjem veku → jasno je da je falsifikat.
Pseudoisidorovi dekretali otkriveni su jer je njihov stil i pravna terminologija tipično franačka i karolinška, a ne ranohrišćanska.

3. Istorijski kontekst
Falsifikati često uključuju anakronizme (stvari koje ne pripadaju vremenu).
Npr. Konstantinova darovnica govori o Rimu kao „sedištu carstva“ u trenutku kada je Konstantin već premestio prestonicu u Konstantinopolj.
Takođe, dokumenti često dodeljuju crkvi prava i imanja koja su bila aktuelna tek vekovima kasnije.

4. Komparativna analiza izvora
Upoređivanje s autentičnim dokumentima iz istog perioda.
Razlike u stilu, pečatima, potpisima, pa i načinu datiranja otkrivaju falsifikat.
Kod Pseudoizidorovih dekretala, istraživači su primetili da su delovi prepisani iz drugih tekstova, ali prerušeni.

5. Savremene metode
Hemijska i materijalna analiza (mastilo, pergament, papir).
Ako dokument tvrdi da je iz 4. veka, a mastilo ili pergament pokazuju sastav iz 9. veka → falsifikat.
Danas se koristi i spektralna analiza i radiokarbonsko datiranje.

Ukratko:
Filologija je prva velika metoda (Vala).
Paleografija i diplomatika (analiza forme i stila) razvile su se u srednjem veku i renesansi.
Danas se koriste i naučne metode materijalne analize.

 

[Gedeon]

Analiza Konstantinove darovnice (Donatio Constantini)

1. Prva sumnja – istorijski kontekst

- Dokument tvrdi da je car Konstantin († 337) predao papi Silvestru I vlast nad Rimom i Zapadnim carstvom.
- Ali već ovde nešto „škripi“: Konstantin je premestio prestonicu u Konstantinopolj, pa je bilo nelogično da Rim „daruje“ papi.
- Takođe, u 4. veku papa nije imao svetsko-političku ulogu kakvu dokument podrazumeva.

2. Filološka analiza (jezik) – Lorenco Vala, 1440.
- Vala je proučio reči i izraze i otkrio anahronizme:
• Koristi se izraz *satrapa* u feudalnom smislu – što uopšte nije postojalo u Konstantinovo vreme.
• Latinski stil je tipičan za srednji vek, a ne za 4. vek.
- Zaključak: tekst je nastao najranije u 8–9. veku, kada je papstvo želelo da opravda vlast.

3. Diplomatika (forma dokumenta)
- Dokument je napisan u formi darovnice, tipične za feudalnu Evropu, a ne za kasnoantički Rim.
- Sadrži pravne formulacije koje se ne nalaze u autentičnim spisima iz Konstantinovog doba.

4. Upoređivanje sa drugim izvorima
- Ni jedan antički hroničar, crkveni otac ili istoričar iz ranog srednjeg veka ne spominje darovnicu.
- Tek u 8. veku (za vreme pape Hadrijana I) počinje se pozivati na ovaj dokument.

5. Zaključak i posledice

- Kombinacijom istorijskog razumevanja, filološke analize i pravne komparacije, Vala je dokazao da je darovnica falsifikat.
- Njegov zaključak u početku nije bio široko prihvaćen, ali kasnije tokom reformacije postaje opšteprihvaćen.
- Danas se smatra da je falsifikat nastao u Rimu ili Francuskoj u 8. veku, verovatno da opravda papinska prava pred Karolinzima i Langobardima.

 

[Gedeon]

Analiza Pseudoisidorovih dekretala

1. Prva sumnja – istorijski kontekst
- Dekretali su se predstavljalo kao pisma i odluke ranih papa (1–4. vek), ali su se pojavili tek u 9. veku.
- Njihov cilj bio je da ojačaju autoritet pape i episkopa u odnosu na svetovne vladare.
- Nepostojanje pomena u ranijim izvorima već izaziva sumnju.
2. Filološka analiza (jezik i stil)
- Jezik i stil su tipično karolinški, a ne ranohrišćanski.
- Koriste se pravni izrazi i formule svojstvene franačkom pravu, ne rimskom antičkom.
- Sadržaj odražava probleme 9. veka (npr. sukobe sa svetovnim vladarima), a ne ranog hrišćanstva.
3. Diplomatika (forma dokumenata)
- Tekstovi imaju formu i strukturu srednjovekovnih dokumenata, a ne antičkih epistola.
- Obrasci datiranja i potpisa odgovaraju franačkim kancelarijama, a ne rimskim.
4. Upoređivanje sa drugim izvorima
- Pokazano je da su mnogi delovi prepisani iz poznatih autentičnih tekstova, ali uz izmene.
- Na primer, fraze su preuzete iz zbirki rimskog prava i ranijih kanonskih zbirki, pa su ubačene kao „nova“ apostolska ili papinska pravila.
5. Zaključak i posledice
- Iako falsifikati, dekretale su imale ogroman uticaj: vekovima su se koristile u kanonskom pravu.
- Tek u ranom modernom periodu kritička analiza ih je definitivno razotkrila.
- Danas se smatra da su nastale u Francuskoj ili u nemačkim oblastima oko 850. godine, verovatno u krugu remske crkve.

 

[Gedeon]

Da li postoje sumnje u autentičnost spisa svetog Avgustina iz Hipona?

Za razliku od Konstantinove darovnice ili Pseudoisidorovih dekretala, spisi svetog Avgustina iz Hipona (354–430) u ogromnoj većini slučajeva jesu autentični i dobro potvrđeni rukopisnom tradicijom. Ipak, postoje određene sive zone i sumnje.
1. Autentična dela
- Najpoznatija dela (Ispovesti, O Državi Božjoj, De Trinitate, brojne poslanice i traktati) imaju stabilnu i bogatu rukopisnu tradiciju.
- Njihovu autentičnost potvrđuju i savremenici ili bliski naslednici (npr. Prosper iz Akvitana, Kasiodor, Gelazije).
2. Sporna ili pseudo-Augustinova dela
- Pseudo-Augustinova dela – tokom srednjeg veka mnoga anonimna ili tuđa dela pripisana su Augustinu kako bi im se dao veći autoritet.
• Primer: Meditationes (poznate i kao Soliloquia animae ad Deum) – dugo pripisivane Augustinu, ali zapravo nastale kasnije.
- Isto važi za neka dela o asketskom životu i mistici.
- Sumnjiva pisma – u njegovom ogromnom epistolarnom korpusu (200+ pisama) nekoliko je kasnije osporeno kao apokrifno ili interpolirano.
3. Kako se utvrđuje autentičnost
1. Rukopisna tradicija – autentična dela imaju vrlo rano i bogato svedočanstvo (rukopisi iz 5–6. veka).
2. Stil i teologija – Augustin ima prepoznatljiv stil, filozofsku dubinu i latinski izraz. Kad tekst odstupa, otvara se sumnja.
3. Citiranje od strane ranih autora – ako neko delo Augustina citiraju njegovi savremenici ili neposredni sledbenici, autentičnost je potvrđena.
Zaključak
- Većina dela svetog Augustina jeste autentična.
- Postoji manji korpus tzv. pseudo-Augustinovih dela, nastalih kasnije i pogrešno mu pripisanih.
- Savremena patristička filologija (Corpus Christianorum, Corpus Scriptorum Ecclesiasticorum Latinorum) pravi jasnu razliku između pravih i lažnih spisa.

 

[Gedeon]

Katolička crkva je prava Jedna, Sveta, Apostolska i Saborna crkva. Ona je u biti pravoslavna.

Dobro rečeno.
Katolička znači sveobuhvatna, a Rimska crkva ne može biti sveobuhvatna. To je apsurd.

 

[Gedeon]

Нису...

Апостол Петар је лично поправљао грешке папе Лава Великог у апологији, што је и сам светац Прихватио...

Имаш у житију, како му апостол објашњава КАКО ДА ПРАВИЛНО БРАНИ ВЕРУ БЕЗ ЛОГИЧКИХ ГРЕШАКА, за које се хватају јеретици

Ne verujem da nisu prepravljai spise svetog Avgustina.

 

[ИПХ ЗИЛОТ]

Ne verujem da nisu prepravljai spise svetog Avgustina.

Светог Августина су неке апологетске грешке о људској вољи које је Црква одбацила, паписти истицали за црквени став спиновањем... Сабори против монотелита нису уважили његова гнепрецизна ледишта. већ само Светог Максима, који је без грешке бранио Православље, узели за основ Саборовања

Грешке чак и апологији православља су честе, кад те повуку страсти или емоције...

Зато само Сабори у ситна цревца и са тачком решавају спорове, а не неки појединци, макар били и свеци, јер свеци нису непогрешиви, иако греха а не грешака не имају

 

[Gedeon]

Светог Августина су неке апологетске грешке о људској вољи које је Црква одбацила, паписти истицали за црквени став спиновањем... Сабори против монотелита нису уважили његова гнепрецизна ледишта. већ само Светог Максима, који је без грешке бранио Православље, узели за основ Саборовања

Грешке чак и апологији православља су честе, кад те повуку страсти или емоције...

Зато само Сабори у ситна цревца и са тачком решавају спорове, а не неки појединци, макар били и свеци, јер свеци нису непогрешиви, иако греха а не грешака не имају

Онда је најбоље дела таквих светитеља издавати цензурисана.
Али се мораш сложити да су паписзи фалсификовали без срама.

 

[ИПХ ЗИЛОТ]

Онда је најбоље дела таквих светитеља издавати цензурисана.
Али се мораш сложити да су паписзи фалсификовали без срама.

Црквена цензура или затаји или уопште не постоји... на Западу поготову, који су са апологетике спали на пропагнаду своје секте

Зато јерес прождире све редом

 

[kainos]

Nisam ni ortodoks ni papista. Inače Bog Otac je izvor svega, i sve ide od Oca kroz Isusa, pa tako i Sv. Duh. Evo citata: Titu 3,5.6


[TR]
[td]Ne za djela pravedna koja mi učinismo, nego po svojoj milosti spase nas banjom prerođenja i obnovljenjem Duha svetoga, Kojega izli na nas obilno kroz Isusa Hrista spasitelja našega,[/td]
[/TR]
[TR]
[td][/td]
[/TR]
Rimljanima 8,9: A vi niste u tijelu, nego u Duhu, ako Duh Božji prebiva u vama. A nema li tko Duha Kristova, taj nije njegov.

Taj Duh nije samo Očev, to je i Kristov Duh. To opravdava tezu da duh izlazi od Oca i kroz Krista dolazi do vjernika i prebiva u njima. Ne znam zbog čega se te dvije crkvetine prepiru oko toga što je očito jasno.

 

[Gedeon]

PITANJE RIMSKOG PRVENSTVA PREMA SVETOM MAKSIMU ISPOVEDNIKU

https://svetosavlje.org/pitanje-rimskog-prvenstva-prema-svetom-maksimu-ispovedniku/

 

[Bokiforum]

Sa fejsabuka sveštenika Aleksandar Milojkov :

Важан одељак за православно разумевање Августинове пневматологије - исхођење Духа Светога:
Августин одговара на питање аријанског епископа Максимина:
"Питаш ме: "Ако је Син из суштине Оца, из суштине Оца је и Дух Свети; зашто је онда један Син, а други није? Разумео ти, или не разумео, ево одговора: Од Оца је Син, од Оца је и Дух Свети, али први је рођен, а други исходи [од Оца]. Због тога је један Син Очев, од којег је рођен, а други Дух обојице, јер исходи од обојице. Међутим, зато се, када је о Њему говорио Син, каже: "Од Оца исходи", јер је Отац узрочник Његовог исхођења, Он који је родио таквог Сина и рађањем му дао да и од њега исходи Дух Свети". (Против Максимина II, 14.1.)
Да појаснимо неке ствари, пре него што се каменом бацимо на Августинову пневматологију. Потребно је јако пажљиво читати и видети следеће:
- Од Оца су и Син и Дух, први рађањем а други исхођењем (та два односа са Оцем их и чине Сином, односно Духом Светим);
- Августин не говори о "два начела" исхођења Дух Светога, већ о једном и то једно начело је Отац, иако говори да Дух исходи и од Сина;
- Како? Тако што каже да је Отац "узрочник" (lat. auctor) исхођења Духа. Син није "узрочник". Син дар исхођења Духа добија од Оца, кроз своје рађање од Оца;
- Овде не стоји примедба (Зизијулас и др.) да Августин пребацује лично својство Оца (Његово исхођење Духа) на Сина - јер није исто лично својство "бити узрочник исхођења" и "примити исхођење Духа кроз рођење". Прво је лично својство Оца, а друго лично својство Сина;
- Остаје закључак да ово што Августин говори треба разумети на следећи начин: Дух Свети исходи од Оца, кроз Сина. Управо онако како је Свети Григорије Ниски учио: "Отац се замишља као безначалан и нерођен и свагда Отац, а из њега се као непосредан и нераздељив од Оца заједно схвата јединородни Син; кроз којег [Сина] и са којим, пре него што би се између њих појавила мисао о нечему празном и непостојећем, равно [са Сином] се повезано схвата и Дух Свети. Не као да по постојању долази након Сина, тако да би се некада јединородни замислио као да је без Духа, већ да и он [Дух Свети] има узрок бића од Бога свега [Оца], одакле је и јединородна светлост [Син], кроз коју истиниту светлост [кроз Сина] је засијао [Дух Свети], не бивајући одсечен било растојањем, било другошћу природе у односу на Оца или јединородног [Сина]."
На крају - НИЈЕ Свети Августин изменио Символ вере. Напротив. Био је веран Никео-цариградском символу, иако је Цариградски сабор (Други васељенски) спорије био прихватан на Западу - код Августина налазимо јасну терминологију, која сведочи да је усвојио терминологију Другог васељенског сабора (о томе ћу писати другом приликом). Зато, не треба поистовећивати Августинову пневматологију - која се глатко може протумачити у православном кључу (Дух исходи од Оца кроз Сина), са потоњим западним изменама Символа вере. Свети Августин сигурно није био неко ко би себе издизао изнад саборног ума Цркве. Напротив, увек је истицао ауториотет fides catholica - католичанске, саборне вере.
Свети Оци, као сасуди Божје благодати, могу само да мире подељене, а не да деле једноверне. Они који их користе да њиховим ауторитетом оправдају своју поделу - нису их добро разумели. Ваља им да их изнова читају (ако су их уопште икада и читали).


Koliko se sećam sv.Avgustin nije pisao da od Sina večno ishodi Duh, kao i da je Sin uzročnik Duha, nego eto ima gore piše :

".... јер је Отац узрочник Његовог исхођења..."

Ipak to kod sv.Avgustina, iako na prvi pogled po spoljašnjosti čini se kao da je filiokve, to ipak nija filiokve kako veruju Rimokatolici - Sin je takođe večni uzrok Duha isto kao što je i Otac.

 

[Gedeon]

Sa fejsabuka sveštenika Aleksandar Milojkov :

Важан одељак за православно разумевање Августинове пневматологије - исхођење Духа Светога:
Августин одговара на питање аријанског епископа Максимина:
"Питаш ме: "Ако је Син из суштине Оца, из суштине Оца је и Дух Свети; зашто је онда један Син, а други није? Разумео ти, или не разумео, ево одговора: Од Оца је Син, од Оца је и Дух Свети, али први је рођен, а други исходи [од Оца]. Због тога је један Син Очев, од којег је рођен, а други Дух обојице, јер исходи од обојице. Међутим, зато се, када је о Њему говорио Син, каже: "Од Оца исходи", јер је Отац узрочник Његовог исхођења, Он који је родио таквог Сина и рађањем му дао да и од њега исходи Дух Свети". (Против Максимина II, 14.1.)
Да појаснимо неке ствари, пре него што се каменом бацимо на Августинову пневматологију. Потребно је јако пажљиво читати и видети следеће:
- Од Оца су и Син и Дух, први рађањем а други исхођењем (та два односа са Оцем их и чине Сином, односно Духом Светим);
- Августин не говори о "два начела" исхођења Дух Светога, већ о једном и то једно начело је Отац, иако говори да Дух исходи и од Сина;
- Како? Тако што каже да је Отац "узрочник" (lat. auctor) исхођења Духа. Син није "узрочник". Син дар исхођења Духа добија од Оца, кроз своје рађање од Оца;
- Овде не стоји примедба (Зизијулас и др.) да Августин пребацује лично својство Оца (Његово исхођење Духа) на Сина - јер није исто лично својство "бити узрочник исхођења" и "примити исхођење Духа кроз рођење". Прво је лично својство Оца, а друго лично својство Сина;
- Остаје закључак да ово што Августин говори треба разумети на следећи начин: Дух Свети исходи од Оца, кроз Сина. Управо онако како је Свети Григорије Ниски учио: "Отац се замишља као безначалан и нерођен и свагда Отац, а из њега се као непосредан и нераздељив од Оца заједно схвата јединородни Син; кроз којег [Сина] и са којим, пре него што би се између њих појавила мисао о нечему празном и непостојећем, равно [са Сином] се повезано схвата и Дух Свети. Не као да по постојању долази након Сина, тако да би се некада јединородни замислио као да је без Духа, већ да и он [Дух Свети] има узрок бића од Бога свега [Оца], одакле је и јединородна светлост [Син], кроз коју истиниту светлост [кроз Сина] је засијао [Дух Свети], не бивајући одсечен било растојањем, било другошћу природе у односу на Оца или јединородног [Сина]."
На крају - НИЈЕ Свети Августин изменио Символ вере. Напротив. Био је веран Никео-цариградском символу, иако је Цариградски сабор (Други васељенски) спорије био прихватан на Западу - код Августина налазимо јасну терминологију, која сведочи да је усвојио терминологију Другог васељенског сабора (о томе ћу писати другом приликом). Зато, не треба поистовећивати Августинову пневматологију - која се глатко може протумачити у православном кључу (Дух исходи од Оца кроз Сина), са потоњим западним изменама Символа вере. Свети Августин сигурно није био неко ко би себе издизао изнад саборног ума Цркве. Напротив, увек је истицао ауториотет fides catholica - католичанске, саборне вере.
Свети Оци, као сасуди Божје благодати, могу само да мире подељене, а не да деле једноверне. Они који их користе да њиховим ауторитетом оправдају своју поделу - нису их добро разумели. Ваља им да их изнова читају (ако су их уопште икада и читали).


Koliko se sećam sv.Avgustin nije pisao da od Sina večno ishodi Duh, kao i da je Sin uzročnik Duha, nego eto ima gore piše :

".... јер је Отац узрочник Његовог исхођења..."

Ipak to kod sv.Avgustina, iako na prvi pogled po spoljašnjosti čini se kao da je filiokve, to ipak nija filiokve kako veruju Rimokatolici - Sin je takođe večni uzrok Duha isto kao što je i Otac.

O svetom Avgustin iz Ohridskog priloga za 15. juni:
Блажени Августин, епископ ипонски. Благодарећи саветима, сузама и молитвама мајке му Монике обраћен из незнабоштва у Хришћанство. Велики учитељ цркве и утицајан писац, с извесним неодобреним крајностима у учењу. Тридесет пет година прослављао Господа као епископ ипонски, и свега на земљи поживео седамдесет шест година (354-430).
+++
Ne znam o kojim nedozvoljenim krajnostima se radi, da nije šta o predestinaciji?

 

[RIA77]

O svetom Avgustin iz Ohridskog priloga za 15. juni:
Блажени Августин, епископ ипонски. Благодарећи саветима, сузама и молитвама мајке му Монике обраћен из незнабоштва у Хришћанство. Велики учитељ цркве и утицајан писац, с извесним неодобреним крајностима у учењу. Тридесет пет година прослављао Господа као епископ ипонски, и свега на земљи поживео седамдесет шест година (354-430).
+++
Ne znam o kojim nedozvoljenim krajnostima se radi, da nije šta o predestinaciji?

https://svetosavlje.org/da-nam-budu-jasnija-neka-pitanja-nase-vere-knjiga-i/5/#_ftn5

 

[Bokiforum]

O svetom Avgustin iz Ohridskog priloga za 15. juni:
Блажени Августин, епископ ипонски. Благодарећи саветима, сузама и молитвама мајке му Монике обраћен из незнабоштва у Хришћанство. Велики учитељ цркве и утицајан писац, с извесним неодобреним крајностима у учењу. Тридесет пет година прослављао Господа као епископ ипонски, и свега на земљи поживео седамдесет шест година (354-430).
+++
Ne znam o kojim nedozvoljenim krajnostima se radi, da nije šta o predestinaciji?

Evo, bratko RIA je postavio odgovor, najveće probleme sa tim nekim krajnostima u učenju sv.Avgustina ima u njegovim delima i pisanju o predodređenju ili predestinaciji svetih, tako se i zove njegovo delo, i nastavak :

https://www.newadvent.org/fathers/1512.htm

BOOK I -- On the Predestination of the Saints
BOOK II -- On the Gift of Perseverance

Koliko sam ja to sve shvatio i pročitao, sv.Avgustin je odgovarajući na Pelagijevu jeres koja je učila da mi svojom voljom i snagom i delima možemo da se spasemo, naglašavao da je u delu spasenja duše najbitnija Božija blagodat, mi bez Božije blagodati ne možemo da se spasemo.

I, to je 100 % tačno, ali, deluje da je sv.Avgustin na neki način prenaglašavao dejstvo Božije blagodati i sile u spasenju u odnosu na našu slobodnu volju i silu u spasenju. Sv.Avgustin nije odbacivao našu slobodnu volju i dejstvo, pa on ima celo jedno delo koje se zove, O slobodi volje, ali eto nekako deluje da je malo više naglašavao dejstvo blagodati Božije i malo manje je naglašavao i našu slobodnu volju u delu spasenja. I, to je obrazlagao u delu o Predestinacija svetih, ali je upao u problem, ako ima predestinaciji svetih, onda ima i predestinacija zlih i grešnih na pakao, i on je to pokušao nekako da objasni i pojasni da postoju predestinacija svetih i ne postoji predestinacija na zlih na pakao, koliko uspešno teško je reći, ovo pitanje o predodređenju je jedno od najtežih verskih i teoloških pitanja u hrišćanstvu.

Mnogi su pogrešno čitali sv.Avgustina o predodređenju i predestinaciji i otišli su u krajnost predodređenja, to su uglavnom neki protestanti.

Ali, mislim da je sv.Avgustin nekako ipak ostao u granicama učenja u slobodi volje i blagodati, gde treba da postoji određena simfonija u delovanju Božije blagodati i slobodne volje čoveka, nema spasenja bez oba delovanja.

O.Serafim Rouz ima svoj tekst o sv.Avgustinu i predodređenju, Mesto blaženog Avgustina u Pravoslavnoj crkvi, koga intereseju tu može da nađe mnoge odgovore na ovo pitanje predodređenja :

Predodređenje