Pravopis, pravopisne greške, jezičke nedoumice i pitanja

[milica 79]

Uradjeno do pola
A kad se uradi do kraja, kanda je - zavrseno

 

[Цлио]

Kao da se vraćamo na onu frustrirajuću priču o sterilnom i sterilnijem. Jezik ne djeluje uvijek savršeno logično, ali, u stvari, najčešće vrlo precizno izražava misli govornika. Ako neko kaže da je nešto završeno do pola, taj, možda i podsvjesno, krije da u stvari nije završeno, a vjerovatno je trebalo da bude. Ako kaže da je završeno do kraja, naglašava da je završeno, hvali se time. Jezik i jeste toliko koristan zato što prevazilazi logiku fizičkog svijeta i može da izrazi nelogične i paradoksalne plodove ljudskog uma.

Hvala ti na odgovoru .
"Frustrirajucu pricu o sterilnom i strerilnijem" postavila sam ja .
Ocito da me takve stvari dovode u zabludu .
Pali su mi na pamet izrazi "zavrsen" i "nedovrsen".
Ali kako reci da je nesto zavrseno 50 %, odn. da ostaje jos 50 % da se zavrsi?
Da li je to moguce ? Kapiram da jezik nije matematika, verovatno je nemoguce.
Studirala sam fakultet koji se temelji na egzaktnim naukama ( matematika, fizika, hemija ) pa mi je mozak tako "nastelovan"
Volela bih da procitam jos neki komentar :rolleyes:.

 

[Hesse]

Opet ja.
razgovaram sa muzem, on kaze "Zavrseno do pola.", ja mu kazem da ne moze nesto da bude zavrseno do pola - ili je zavrseno ili nije.
Onda mi padne na pamet - Zavrseno do kraja. Ovo ispade pleonazam, ako je zavrseno, onda je do kraja. Uostalom, zavrsetak i kraj znace isto.
Znaci :
Zavrseno do pola.
Zavrseno do kraja.
Molim za komentare

Može se reći da je nešto završeno do pola (jedna polovina je završena). Završio je pola posla, jer time pravi od polovine posebnu materiju (celinu) koja sama po sebi može da se završi li ne. To je tako jer nema odgovarajuće reči koja bi bolje opisala. Glupo bi bilo reći stiglo se sa time do polovine. Mislim da je ispravan taj izraz.

 

[milica 79]

Синонима и варијанти, у лепоме нашем језику, сасвим довољно
и половично и начето и за(по)чето и не(до/за)свршено...
...
: )

 

[Цлио]

@ Milica 79
tvoji postovi su uleteli izmedju quentinovog i mog, tako da sam ih tek sad videla.
Da li si namerno napisala 3, mozes da editujes pa sve stavis u jedan .
Samo pritisnes "Izmeni" ( ikona makazica), evo bas sad to radim, ali moze se menjati samo unutar pola sata.
Posle ides na Snimi, ako zelis kompletan "interfejs" sa ikonicama (sto sam lupila rec ), pa ides na "Napredne opcije" i "Snimi izmene" .
pozdrav

 

[Цлио]

Može se reći da je nešto završeno do pola (jedna polovina je završena). Završio je pola posla, jer time pravi od polovine posebnu materiju (celinu) koja sama po sebi može da se završi li ne. To je tako jer nema odgovarajuće reči koja bi bolje opisala. Glupo bi bilo reći stiglo se sa time do polovine. Mislim da je ispravan taj izraz.

Zamisli dete koje je zavrsilo 3. razred osnovne skole i kaze : Zavrsio sam 3/8 ( tri osmine skole ), jos samo 5/8 ( pet osmina ) i zavrseno do kraja.
Salim se, reci ce da nije zavrsilo skolu nego da ide u taj i taj razred, ali gde je tu "posebna materija"

 

[Цлио]

Razmisljala sam,
i nasla neke primerenije konstrukcije :
- Na pocetku sam posla.
-Doveo sam posao do polovine.
-Zavrsio sam veci deo posla, a ostao mi je manji.
-Priveo sam posao kraju. / Zavrsio sam posao.
Tako se izbegava ono "zavrsiti do pola".

 

[Hellen]

Može se reći da je nešto završeno do pola (jedna polovina je završena). Završio je pola posla, jer time pravi od polovine posebnu materiju (celinu) koja sama po sebi može da se završi li ne. To je tako jer nema odgovarajuće reči koja bi bolje opisala. Glupo bi bilo reći stiglo se sa time do polovine. Mislim da je ispravan taj izraz.

Ја мислим да зависи од саме природе посла. Ако треба да наштрикам две рукавице, када завршим једну, могу да кажем:''Завршила сам пола посла'' (јер је завршена једна целина) , али ако штрикам шал, када стигнем до пола не могу то исто рећи, јер тиме ништа није завршено, може се само рећи да сам стигла до пола.

Значи, за неке послове који се могу поделити у целине мислим да можде да се каже:''Завршио сам пола посла''.
То је мој језички осећај.

 

[Kurt2]

"Ovo je poziv najviše za one koji su bili na razmene." ili
"Ovo je poziv najviše za one koji su bili na razmenama."

Ja mislim da su oba tačna.

 

[jelizaveta]

"Ovo je poziv najviše za one koji su bili na razmene." ili
"Ovo je poziv najviše za one koji su bili na razmenama."

Ja mislim da su oba tačna.

nisam shvatila da li pitaš ili konstatuješ ili...?

ako ti treba oblik množine, ispravno je: ovo je poziv najviše za one koji su bili na razmenama
ako ti je potreban obilik jednine, ispravno je: ovo je poziv najviše za one koji su bili na razmeni

prvi oblik koji si naveo je neispravan

 

[Kurt2]

Pa pitao sam... a zašto je neispravan???

 

[gost 36952]

biti+lokativ - biti na razmeni (takodje i ostali glagoli koji imaju prilosku odredbu za mesto - nalaziti se, biti smesten, stanovati, ziveti....)

predlozi za mesto (u, na,,,) uz akuzativ koristimo uz glagole kretanja
Idem na more, idem u skolu, idem na forum

PS ako se dobro secam to je to...

 

[Hellen]

Зато што је у акузативу а не у локативу, као што би требало.

 

[S_K_V_O]

a zasto treba da bude u lokativu?

 

[jelizaveta]

a zasto treba da bude u lokativu?

zato što glagoli kretanja zahtevaju dopunu u akuzativu, a glagoli mirovanja zahtevaju dopunu u lokativu

predlog na koristi se i uz akuzativ (i glagole kretanje) i uz lokativ (uz glagole mirovanja)
npr. sedim na stolici (lokativ, mirovanje), a ne: sedim na stolicu (sto bi bio akuzativ)
ali: penjem se na stolicu (akuzativ, kretanje)

sedim na stolicu je sa stanovišta standardnog jezika (onog koji se uči u školi) neispravna upotreba akuzativa, iako se moze čuti u svakodnevnom govoru

 

[Kurt2]

Hvala na objašnjenju!

 

[jelizaveta]

i drugi put

 

[jovan_joca]

Хтео бих да додам нешто у вези Палилуле а из поменуте књиге, јер се неко питао да ли је у то време Палилула била у саставу Београда или пак засебно насеље.

У Палилули, која такође припада староме Београду, бар ономе из доба Кнез Милошевог, постоје и данас две врло старе кафане које се налазе готово на истоме тргу.
Ево још једног занимљивог цитата:
Сава-махала у ствари се протеже од онога раскршћа Босанске улице и улице Краљевића Марка па иде дуж Саве све до монополских зграда на Топчидерском друму. Некада је Савамала било село ван Београда, које је имало и свој сеоски запис на оној пијаци (Топчидерској) пред Бајлоновом пиваром. Ту се о Марковдану играло коло и одржавао се вашар на који су многи Београђани, па и сам кнез Милош, одлазили. Доцније је Кнез Милош раселио Савамалу и населио њене становнике у данашњој Палилули где се и данас Марковдан слави као стара слава Савамалаца. – Нушић, Из полупрошлости

 

[Hellen]

И ја бих хтела нешто да додам у ВЕЗИ СА темом...када смо већ код језика и граматике... Наиме, можемо бити само у ВЕЗИ СА неким или нечим, не можемо бити У ВЕЗИ нечега или некога.

 

[jovan_joca]

Хвала, потрудићу се да упамтим. Баш ми је мило што неко води рачуна о језику и писму.

 

[jovan_joca]

Ево још нешто о Палилули са другог изворишта:

Порекло београдске Палилуле, наиме, добро је познато.Зна се да се она почела засељавати око 1834/35. и то приселицама највише из Савамале, а затим дошљацима из Лесковца, Власотинца, Ниша, Бујановца и Врања. Како је у београдској вароши, оивиченој шанцем, било пуно малих и трошних грађевина, израђених од дрвеног материјала и са дрвеним басамцима, било је забрањено ићи улицама са упаљеним лулама и чибуцима, да не би дошло до пожара. Изван шанца, међутим, где су улице биле широке,, а куће ретке, могло се слободно пушити и палити лула. Тако је овај део београдског предграђа и насеља, које се на тој страни формирало, добило назив Палилула.

 

[annchy99]

Ono sto meni cesto bode usi je PO PRVI PUT, sto nije pravilno, vec PRVI PUT. PO oznacava da se nesto ponavlja. Dakle PRVI PUT, PO DRUGI PUT. Ne znam da li toga ima na forumu, ali u svakodnevnom razgovoru cesto to cujem.

 

[maaaja]

moze li mi neko reci kako glasi augmentativ imenice kamen?!

 

[Sokolica_M]

Mislim da je kamenčina.

 

[Цлио]

Ono sto meni bode usi je glagol "vrsiti" koji stavljaju i gde treba i gde ne treba.
Npr.
Vrsimo uslugu hemijskog ciscenja i vrsimo bojenje kozne odece.
Vrsimo uslozno pecenje mesa, vrsimo uslugu popravke cipela, vrsimo prodaju robe na 12 rata, vrsimo, vrsimo, vrsimo...:mad:
Primeri gde glagol "vrsiti" ima svoje mesto, tj. ne vidim kao bi se drugacije moglo reci su : izvrsiti samoubistvo, izvrsiti krivicno delo, izvrsenje presude sl..
Sve sto mi pada na pamet je vezano za sudsku terminiologiju.
Da li mozete da se setite jos necega ?
Da ne pisem novi post, u Beogradu, u prolazu izmedju Kneza Milosa i Resavske blizu Bulevara stoji tabla na kojoj pise dr dr ( ime i prezime ).
Covek je zavrsio medicinu ili stomatologiju, a zatim i doktorirao, pa da istakne
Uvek se nasmejem kad prodjem :rolleyes:, ali se ne setim da slikam i stavim ovde.