Pravopis, pravopisne greške, jezičke nedoumice i pitanja

  • Začetnik teme Začetnik teme Kurt2
  • Datum pokretanja Datum pokretanja

Kako glasi prvo lice jednine prezenta glagola BITI

  • bi

  • budem

  • bih

  • bejah

  • bicu

  • jesam


Rezultati ankete su vidlјivi nakon glasanja.
Памтим и ја да смо учени како употреба инфинитва јесте правилна, али да је својственија западној варијанти и како је боље упоребљавати речцу да, јер то је изворан српски. Као што Рајела каже.

Лично ми смета гомилање речце да ("дакање"), па гледам да је заменим са "како", као што сам учинио у горњој реченици два пута. Али пошто Срби истрајавају у коришћењеу речце да упркос томе да је коришћење инфинитива практичније а често и стилски боље, поставио сам себи питање зашто је то тако.

Једини одговор који сам смислио јесте да смо навикли да кроз језик испољавамо осећања и склони смо да исказујемо крајности па и да претерујемо. Отуд испред придева скоро редовно доајемо и "врло" или "веома". О тој особини говори Борислав Пекић у "Сентименталној повести Британског царства", када каже да сваку кишу проглашавамо за провалу облака, за разлику од Британаца који на то не би ни обратили пажњу.

Елем, инфинитив је по дефиницији безличан. Крут и леден. "Морам ићи" звучи као пресуда. "Морам да идем" је такорећи извињење некога ко напушта друштво.
 
Poslednja izmena:
Памтим и ја да смо учени како употреба инфинитва јесте правилна, али да је својственија западној варијанти и како је боље упоребљавати речцу да, јер то је изворан српски. Као што Рајела каже.

Лично ми смета гомилање речце да ("дакање"), па гледам да је заменим са "како", као што сам учинио у горњој реченици два пута. Али пошто Срби истрајавају у коришћењеу речце да упркос томе да је коришћење инфинитива практичније а често и стилски боље, поставио сам себи питање зашто је то тако.

Једини одговор који сам смислио јесте да смо навикли да кроз језик испољавамо осећања и склони смо да исказујемо крајности па и да претерујемо. Отуд испред придева скоро редовно доајемо и "врло" или "веома". О тој особини говори Борислав Пекић у "Сентименталној повести Британског царства", када каже да сваку кишу проглашавамо за провалу облака, за разлику од Британаца који на то не би ни обратили пажњу.

Елем, инфинитив је по дефиницији безличан. Крут и леден. "Морам ићи" звучи као пресуда. "Морам да идем" је такорећи извињење некога ко напушта друштво.

Dobra opservacija, da ne kažem "veoma dobra". :mrgreen:

Da dodam kako stoji upotreba da + prezent u futuru prvom. Tim oblikom iskazuje se namera ili želja: Ja ću da kupim. Hoću da kažem kako... Međutim: Radovi će biti gotovi do septembra. Nikad: Radovi će da budu gotovi do septembra.

Naročito je to upečatljivo pri upotrebi glagola hteti: Npr:

Neću da idem na ekskurziju. : Neću ići na ekskurziju.

Uopšte nije isto, zar ne? Hoću da + prezent jednako je želim + infinitiv.
 
Poslednja izmena:
Dobra opservacija., da ne kažem "veoma dobra". :mrgreen:

Da dodam kako stoji upotreba da + prezent u futuru prvom. Tim oblikom se iskazuje se namera ili želja: Ja ću da kupim. Hoću da kažem kako... Međutim: Radovi će biti gotovi do septembra. Nikad: Radovi će da budu gotovi do septembra.

Naročito je to upečatljivo pri upotrebi glagola hteti: Npr:

Neću da idem na ekskurziju. : Neću ići na ekskurziju.

Uopšte nije isto, zar ne? Hoću da + prezent jednako je želim + infinitiv.

Preduhitrio si me , zaista je savrseno njegovo zapazanje kad, gde i kako infinitiv.
 
Читајући једно штиво одсека за српски језик и језикословље, наиђох на напомену која вели да је нужно избегавати употребу два инфинитива или две "да" + презент грађе у истој реченици. Мислим да је то доиста фин савет за избегавање претеранога понављајућега "дакања", а и претеранога "хладнога" инфинитива.
 
Poslednja izmena:
Za malo da me ubediš, ali te odalo boldovano (ne podebljano, boldovano).
Ja velim da je razborito baciti to "jedno štivo".

Читајући једно штиво одсека за српски језик и језикословље, наиђох на напомену која вели да је нужно избегавати употребу два инфинитива или две "да" + презент грађе у истој реченици. Мислим да је то доиста фин савет за избегавање претеранога понављајућега "дакања", а и претеранога "хладнога" инфинитива.
 
Za malo da me ubediš, ali te odalo boldovano (ne podebljano, boldovano).
Ja velim da je razborito baciti to "jedno štivo".

У чему ме тај подебљани део одаде, Нора ?
Не рабим туђице где нису нужне. Пречи ми је наш језик него нечија лингва или шпраха.
Али да, споменуте скрипте су са Новосадског филозофског факултета , одсек за српски језик и лингвистику.
 
Poslednja izmena:
LJudi, jel se kaze u Banja Luki ili u Banjoj Luci? Mene su u skoli ucili da je ovo prvo ispravno...

Postavljena su, ustvari, dva pitanja. A odgovor je - ispravne su sve četiri varijante ali prva gore nije dobro napisana, treba Banjaluki, pored Banjaluci, Banjoj Luci, Banjoj Luki s tim što su podebljani oblici stilski bolji.

Hoćemo li sprovesti sibilarizaciju (II palatalizaciju) zavisi od toga da li shvatamo luku etimološki, kao opštu imenicu ili ne. Npr. jadransku luku Reku shvatamo etimološki kao opštu imenicu, kao imenicu reku, i reći ćemo u Reci; takođe kao opštu imenicu Smed. ili Bačku Palanku, pa imamo u Bačkoj Palanci. Ako je u pitanju samo ime, onda nema sibilarizacije, npr. u Crvenki. Dakle, dvostruko možemo tretirati slučajeve Prevlaki/Prevlaci, Banjaluki/Banjaluci i sl.


Šta znači lúka?

prasl. *lǫka: zavoj, obala uz zavoj rijeke (rus. luká, polj. łąka), lit. lanka: livada, v. lẉk

Dakle, isti koren kao reč lûk, lûčni i sl.

Ša znači bânja?

Bânja znači banova, prema tvorbi kao u labuđe spram labudovo. Npr. kada bismo Banovo Brdo u Beogradu nazvali Bânje Brdo, onda bi žitelji bili Banjobrđani (od Banje Brdo) odnosno Banjebrđani (od Banjebrdo).

Dakle, Banjolučani su od Bânja Lúka, A Banjalučani od Banjalúka.

http://forum.krstarica.com/showthre...-nedoumice?p=14146142&viewfull=1#post14146142
 
Poslednja izmena:
Postavljena su, ustvari, dva pitanja. A odgovor je - ispravne su sve četiri varijante ali prva gore nije dobro napisana, treba Banjaluki, pored Banjaluci, Banjoj Luci, Banjoj Luki s tim što su podebljani oblici stilski bolji.

Hoćemo li sprovesti sibilarizaciju (II palatalizaciju) zavisi od toga da li shvatamo luku etimološki, kao opštu imenicu ili ne. Npr. jadransku luku Reku shvatamo etimološki kao opštu imenicu, kao imenicu reku, i reći ćemo u Reci; takođe kao opštu imenicu Smed. ili Bačku Palanku, pa imamo u Bačkoj Palanci. Ako je u pitanju samo ime, onda nema sibilarizacije, npr. u Crvenki. Dakle, dvostruko možemo tretirati slučajeve Prevlaki/Prevlaci, Banjaluki/Banjaluci i sl.


Šta znači lúka?

prasl. *lǫka: zavoj, obala uz zavoj rijeke (rus. luká, polj. łąka), lit. lanka: livada, v. lẉk

Dakle, isti korěn kao rěč lûk, lûčni i sl.

Ša znači bânja?

Bânja znači banova, prema tvorbi kao u labuđe spram labudovo. Npr. kada bismo Banovo Brdo u Běogradu nazvali Bânje Brdo, onda bi žitelji bili Banjobrđani (od Banje Brdo) odnosno Banjebrđani (od Banjebrdo).

Dakle, Banjolučani su od Bânja Lúka, A Banjalučani od Banjalúka.

http://forum.krstarica.com/showthre...-nedoumice?p=14146142&viewfull=1#post14146142

По мом осећању, бања и лабуђе није баш потпуно исто као и банова и лабудово. Баново и лабудово су присвојни придеви, док бање и лабуђе више упућују на особину именице. Нпр. за грациозно грађену жену не бисмо рекли да има лабудов врат јер лабудов врат може да има само лабуд, него да има лабуђи врат. Исто тако Бања Лука је пре Банска Лука него Банова Лука.

И опет, сходно томе, Баново брдо је у сваком случају Баново брдо јер је име добило по писцу и преводиоцу Матији Бану, тако да је реч о класичном присвојном придеву. :)
 
По мом осећању, бања и лабуђе није баш потпуно исто као и банова и лабудово. Баново и лабудово су присвојни придеви, док бање и лабуђе више упућују на особину именице. Нпр. за грациозно грађену жену не бисмо рекли да има лабудов врат јер лабудов врат може да има само лабуд, него да има лабуђи врат. Исто тако Бања Лука је пре Банска Лука него Банова Лука.

И опет, сходно томе, Баново брдо је у сваком случају Баново брдо јер је име добило по писцу и преводиоцу Матији Бану, тако да је реч о класичном присвојном придеву. :)

Облици "лабудйи", "вучйи", "пасйи", "мачйи", "йелењи", "вражйи", "дечйи" итд потичу од осмога ПИЕ падежа, родитељнога. Врѣменом у прасловѣнско врѣме су се и сами почели мѣњати по (прѣосталих) падежих, те тиме посташе присвойни придѣви, док йе намѣна родитељнога прѣшла на одлазитељни (ablativ).
 
По мом осећању, бања и лабуђе није баш потпуно исто као и банова и лабудово. Баново и лабудово су присвојни придеви, док бање и лабуђе више упућују на особину именице. Нпр. за грациозно грађену жену не бисмо рекли да има лабудов врат јер лабудов врат може да има само лабуд, него да има лабуђи врат. Исто тако Бања Лука је пре Банска Лука него Банова Лука.

И опет, сходно томе, Баново брдо је у сваком случају Баново брдо јер је име добило по писцу и преводиоцу Матији Бану, тако да је реч о класичном присвојном придеву. :)

Tačno. Prisvojni su pridevi u pitanju, ali bliže je to što kažeš jer se ne radi o individualnoj pipadnosti već o pripadnosti kategoriji, bilo da se radi o banovima ili labudovima. U slučaju labudova, dodatno, ne smatra se da životinje i neživa bića nešto poseduju, pa je spontanije reći labuđe = labudsko. U slučaju banova, u našem slučaju Kulina bana i drugih banova, radi se o pripadnosti kategoriji, onima koji jesu ban, pa je tačnije reći da bânja znači banska, budući da se misli na sve banove; takođe, možemo isto izreći posesivnim genitivom Luka banova, Jezero labudova.
 
Cao, svima. Imam jedno pitanje. Naime, zanima me da li je po nasem pravopisu dozvoljeno posle tacke napisati zarez. Npr. ako napisem:"Novak Djokovic je profesionalac od 2004., ali nije imao zapazenijih rezultata do 2006". Da li je ovo pravilno? Hvala svima unapred na odgovoru. :)
P. S. Izvinjavam se ako sam ponovo pokrenuo temu o kojoj je, mozda, vec raspravljano.

Koliko ja znam, po pravopisu srpskog jezika nema zareza poslije tačke.
Mislim da Hrvati i Bošnjaci sad stavljaju zarez poslije tačke i sl.
 
Cao, svima. Imam jedno pitanje. Naime, zanima me da li je po nasem pravopisu dozvoljeno posle tacke napisati zarez. Npr. ako napisem:"Novak Djokovic je profesionalac od 2004., ali nije imao zapazenijih rezultata do 2006". Da li je ovo pravilno? Hvala svima unapred na odgovoru. :)
P. S. Izvinjavam se ako sam ponovo pokrenuo temu o kojoj je, mozda, vec raspravljano.

Kolko ja znam ( al znam da nista ne znam) sa tackom se recenica zavrsava, nova pocinje posle tacke, nema u zarezu , a ni zapeti vise zivota,
pa neka je i Novak Djokovic imenica, zamenica, subjekat u recenici.;)
Ja nikada nisam videla takvu recenicu koja je gotova sa tackom, a da nekome pada na pamet da posle tacke stavlja zapetu u nadi
da recenica moze sa zapeotm da zazivi.
 
Kolko ja znam ( al znam da nista ne znam) sa tackom se recenica zavrsava, nova pocinje posle tacke, nema u zarezu , a ni zapeti vise zivota,
pa neka je i Novak Djokovic imenica, zamenica, subjekat u recenici.;)
Ja nikada nisam videla takvu recenicu koja je gotova sa tackom, a da nekome pada na pamet da posle tacke stavlja zapetu u nadi
da recenica moze sa zapeotm da zazivi.

И ја колико знам, а не знам (крхко је знање), упутство је да се избегава гомилање интерпункцијских знака када то није неопходно. Иначе овде се говори о тачки као ознаци редног броја, дакле није реч о тачки која означава крај реченице. То значи да у конкретном случају

"Novak Djokovic je profesionalac od 2004., ali nije imao zapazenijih rezultata do 2006"

не би требало стављати тачку иза 2004 јер је и без ње јасно да је реч о редном броју. Међутим, постоји други проблем. Добар лектор ће тражити да иза (редног) броја који означава годину се напише и реч "година". Те би реченица исправно била написана "Novak Đoković je profesionalac od 2004. godine, ali nije imao zapazenijih rezultata do 2006. (godine).

Тиме проблем међутим није решен, јер постоје многе друге ситуације у којима се нижу интерпункцијски знаци један за другим.
 
Ја зарез стављам једино кад нешто боцнем, иначе увек запету.
:hahaha:

Ti si sa bockanjem , zarezima, zapetim puskama i repetiranim pistoljima ( ako se tako kaze) zavrsio.:D
Nego se vratimo mi na ove redne brojeve i godinu dveiljadeicetvrtu, sa i bez Djokovica.

Ja nikada ne bih napisala da sam se recimo 2000. zaljubila ili udala, pobedila u polo utakici u Cacku kod Velje selje igrajuci protv
sheika. Ja bih uvek napisala 2000-te ( mozda i bez crticce), nikada sa tackom,, a onda uturila jos i neku zapetu i pisala drugu recenicu.
 

Back
Top