Bastiani
Poznat
- Poruka
- 7.654
Памтим и ја да смо учени како употреба инфинитва јесте правилна, али да је својственија западној варијанти и како је боље упоребљавати речцу да, јер то је изворан српски. Као што Рајела каже.
Лично ми смета гомилање речце да ("дакање"), па гледам да је заменим са "како", као што сам учинио у горњој реченици два пута. Али пошто Срби истрајавају у коришћењеу речце да упркос томе да је коришћење инфинитива практичније а често и стилски боље, поставио сам себи питање зашто је то тако.
Једини одговор који сам смислио јесте да смо навикли да кроз језик испољавамо осећања и склони смо да исказујемо крајности па и да претерујемо. Отуд испред придева скоро редовно доајемо и "врло" или "веома". О тој особини говори Борислав Пекић у "Сентименталној повести Британског царства", када каже да сваку кишу проглашавамо за провалу облака, за разлику од Британаца који на то не би ни обратили пажњу.
Елем, инфинитив је по дефиницији безличан. Крут и леден. "Морам ићи" звучи као пресуда. "Морам да идем" је такорећи извињење некога ко напушта друштво.
Лично ми смета гомилање речце да ("дакање"), па гледам да је заменим са "како", као што сам учинио у горњој реченици два пута. Али пошто Срби истрајавају у коришћењеу речце да упркос томе да је коришћење инфинитива практичније а често и стилски боље, поставио сам себи питање зашто је то тако.
Једини одговор који сам смислио јесте да смо навикли да кроз језик испољавамо осећања и склони смо да исказујемо крајности па и да претерујемо. Отуд испред придева скоро редовно доајемо и "врло" или "веома". О тој особини говори Борислав Пекић у "Сентименталној повести Британског царства", када каже да сваку кишу проглашавамо за провалу облака, за разлику од Британаца који на то не би ни обратили пажњу.
Елем, инфинитив је по дефиницији безличан. Крут и леден. "Морам ићи" звучи као пресуда. "Морам да идем" је такорећи извињење некога ко напушта друштво.
Poslednja izmena: