Pravopis, pravopisne greške, jezičke nedoumice i pitanja

[Mrkalj]

Многи људи нису у стању да схвате језичку синонимију и хомонимију и да су те ствари неодвојиве од природних језика. Веома често се ради о природњацима који су навикли да у својим научним областима размишљају егзактно, па то покушавају да пренесу и у језички изражај. За такве ствари, наравно, нема оправдања, али се свеједно чини штета језичкој свести у образованим круговима који нису везани за лингвистику, јер се стварају читави митови о правилним и погрешним изразима који уопште не одговарају чињеничном стању у стандардном језику. У лингвистици уопште није битно што је израз "по мени" хомонимне природе и има два значења, јер је то сасвим уобичајена појава (уп. на радију, на програму и сл.) и инсистирање на обавезној једнозначности израза је сасвим редундантно јер се значење без проблема одређује и контекстуално.

Slažem se sa iznetim sem što insistiram da je problem, kao što sam i do sada navodio, u onima koji nose manji ili veći deo strukovnog autoriteta, a to su nastavnici i srednjoškolski profesori srpskog jezika. Oni su ti koji si daju za pravo da ispravljaju i grubo sankcionišu dečju frazeologiju, ne nastavnici prirodnih ili drugih društvenih nauka. Više diskutanata je svedočilo da se zbog izraza "celo vreme" dobijala jedinica. U kandidate za nekritičko kažnjavanje spadaju već pomenuti izrazi puno (mnogo) te volim, u zadnji (poslednji) čas, obadve (obe), doktor na telefonu (doktor pored telefona (!!!) ), vrlo (veoma) indikativno itd...

 

[tirano]

a sta je to ljisa ,ovo drugo znam citam tvoje tekstove

 

[Hriscanin.Hriscanin]

a sta je to ljisa ,ovo drugo znam citam tvoje tekstove

Ljis ''Ljubav i seks'' pod forum
a cije tekstove citas moje ili njene?

 

[Transcendental]

Kako glasi instrumental od "dvoje ljudi"?

 

[Mrkalj]

Kako glasi instrumental od "dvoje ljudi"?

Pošto ljudi nisu bespolni, moraćeš prema potrebi da se odlučiš za jedno od dva rešenja: ili "s dvojicom ljudi" ili "s dvoje ljudi"

 

[Transcendental]

ok, to sam i mislio. a jel instrumental isti u slučaju da je samo ''DVOJE''?

 

[Mrkalj]

ok, to sam i mislio. a jel instrumental isti u slučaju da je samo ''DVOJE''?

Ne. Tada je "s dvoma". U suštini, da želiš da budeš dosledno gramatičan, niko ti ne bi osporio umesto "s dvojicom ljudi" "s dvama ljudima", odnosno, umesto "s dvoje ljudi" "s dvoma ljudima". To bi onda bilo gramatički potpuno dosledno iako se danas sve češće izbegava deklinacija brojeva.

 

[Transcendental]

znaš kako sam ispizdeo kad sam to video Glupo pravilo.

 

[Mrkalj]

znaš kako sam ispizdeo kad sam to video Glupo pravilo.

Ma, danas može i bez deklinacije brojeva, kao što rekoh. Tako, može i "išao sam s njih dvoje na more" i "išao sam s njima dvoma na more".

 

[Transcendental]

Ma meni palo pitanje na conquiztadoru kako ide instrumental i ja reko dvoje, a treba dvoma, smorio sam se u momentu

 

[Mrkalj]

Profesor dr Ivan Klajn o Miodragu Laleviću

Biti „na telefonu” je sasvim u redu

Kosta Timotijević, koga sam pomenuo na početku, koji je bio novinar kao i njegov otac, ali s diplomom iz romanistike, pisao je jezičku rubriku jednom nedeljno u „Borbi”. Godine 1974. predložio mi je da pišemo naizmenično, jedne nedelje ja a jedne on. Tako sam počeo, a kasnije, kad je Kosta svoju rubriku preneo u drugi list gde je imao više prostora, ostao sam samo ja. Koju godinu kasnije takvu rubriku sam pokrenuo u mom starom časopisu, „Ilustrovanoj Politici”, a zatim u „Politikinom” kulturnom dodatku, na mestu gde je ranije o jeziku pisao Miodrag Lalević.


Konzervativan i puristički nastrojen, profesor Lalević je bio sklon nekim suvišnim osudama, pa je, recimo, tvrdio da se ne može reći „kvalitetna roba”, jer to ništa ne znači. Njegovo je i ono čuveno „Pored telefona je...”, čega se mnogi i danas drže, iako je „na telefonu” sasvim normalan izraz: kao što ste i vi napomenuli, svi kažemo na televiziji, na moru, na čistom vazduhu, na suncu, na sastanku, što pokazuje da predlog „na” nema samo svoje osnovno, prostorno značenje. Ja sam u rubriku uneo moderniji, naučni duh, što je posle mene vrlo uspešno, tokom više godina, radio i Egon Fekete, a danas Rada Stijović. Ja sam iz „Politike” prešao u „Nin”, gde me je pozvao pokojni Ljuba Stojić, i tamo već dvadesetak godina nekako održavam rubriku „Jezik”, doduše u svakom drugom broju, jer sam se malčice umorio.

 

[M. Rokvić]

Професор Клајн на заиста леп и занимљив начин приближава језичку норму ширим народним масама. Израз "на телефону" потпуно је саобразан изразима: на интернету, на радију, на вези. Као што и реч радио може значити и радијски програм и радио-апарат, тако исто и реч телефон није само синоним за телефонски уређај, него и синоним за телефонску везу.

Бити на телефону не значи бити на телефонском апарату, већ бити на телефонској вези и израз је, заиста, сасвим у реду. На крају крајева, не може се ни бити на телефонској вези уколико нисте поред, или крај, телефонског апарата, док је сасвим могуће бити поред њега, а не бити на телефонској вези.

 

[Mrkalj]

Lepo kazano. Nama svakako nedostaje ljudi kao što je uvaženi profesor Klajn, koji se odlikuju stručnošću i pregalaštvom.

Hteo bih da postavim pitanje kako bi galsio akuzativ imenice miš (kompjuterski)?

Daj mi ......
Uzmi .......

(Obratiti pažnju na analogiju sa magarcem ili jarcem koji se koristi kao stalak u tesarstvu.)

 

[Transcendental]

mišA?

 

[Mrkalj]

Neživa bića koja deleći ime sa živim bićem gramatički postaju živa bića naspram onih koja zadržavaju karakter neživog bića

Video je saobraćajnog pauka i bacio skakavac

mišA?

S jedne strane, kompjuterski miš je neživo biće, dok je sam miš živo. Dakle akuzativ bi bio miš - daj mi miš. E sad, problem je u tome što je kompjuterski miš u našoj svesti ili postao personifikovan ili je zadržao osobine živog bića. Da su, za mene, zadržali osobnine živog bića, analogni bi bili sledeći primeri: Analogija bi bila sa konjićem (gornja kobilica) na gitari i violini. Nikad ne bih rekao da žicu treba staviti na konjića, nego da žicu treba staviti na konjić ili provući kroz konjić. Dakle, u akuzativu (koga, šta?) miš bi odgovarao bi na pitanje šta, a ne na koga. Još jedna bila bi analogija -- sa nožem skakavcem. Npr. reći ćemo: bacio je skakavac na njega, a ne bacio je skakavca na njega, zar ne?

U potrazi za analoškim primerom pitam se da li u jeziku postoji još koji primer za ovakvo oživljavanje neživog bića? Da, postoji pauk, onaj koji koristi saobraćajna, odnosno komunalna policija. Dakle, dekliniraju se kao živa bića -- u pravu si. U retrovizoru je primetio pauka.

Budući da u svesti različitih ljudi postoji različit doživljaj ovakvih imenica, to je moguća kolebljivost u gramatičkoj "živosti", odnosno deklinaciji ovakvih imenica pa ju normativno treba tolerisati.

PS. Dakle, opet sam, iako nepovezano, prvi na svetu pisao o ovome.

 

[®]

Ispravno ili neispravno, znaju šta im je činiti.

A komentare u vezi mog pravopisa i nepoznavanja istog možeš ostaviti na temi Jezičke nedoumice.

Hvala...

Kako je uvažena moderatorka i naložila (jerbo je spontana prepiska na temi onemogućena (čitaj: izbrisana) — ah, čuveni i samo meni poznat spam) evo, na protokolarnom parčetu omiljenog nam digitalnog poljančeta, ilustracije ovdašnje sile, sujete i prgavosti, te nehaja i za učinjenu i za ponovljenu gramatičku grešku.

Ma baš i ja zakeram, jer nema ničeg u moderatorskom obraćanju reg. korisnicima, da nije začinjeno ingeniozno-kurtoaznim HVALA

 

[ludopileglodjekosku]

Kako je uvažena moderatorka i naložila (jerbo je spontana prepiska na temi onemogućena (čitaj: izbrisana) — ah, čuveni i samo meni poznat spam) evo, na protokolarnom parčetu omiljenog nam digitalnog poljančeta, ilustracije ovdašnje sile, sujete i prgavosti, te nehaja i za učinjenu i za ponovljenu gramatičku grešku.

Ma baš i ja zakeram, jer nema ničeg u moderatorskom obraćanju reg. korisnicima, da nije začinjeno ingeniozno-kurtoaznim HVALA

Najlepše hvala.

Nadam se da ćete i dalje pratiti moje nepismene postove i na ovoj temi ih koristiti kao ilustraciju sopstvene pismenosti.

Reputaciju za post dobićete sutra. Danas više nemam "bona".

 

[MathPhysics]

Htěo bih da postavim pitanje kako bi galsio akuzativ imenice miš (kompjuterski)?

Daj mi ......
Uzmi .......

(Obratiti pažnju na analogiju sa magarcem ili jarcem koji se koristi kao stalak u tesarstvu.)

Pitanje je zanimljivo i ja bih se kod njega više skoncentrisao na ustaljenu jezičku praksu, nego na precizne gramatičke norme. Svakako, važi pravilo po kojem je bi akuzativ morao da bude jednak nominativu, pošto nije reč o živom biću. Ali sličan primer je recimo termin za figuru u šahu, konj (skakač). Tj. recimo rekao bih "uzeo sam konja", a ne "uzeo sam konj". Mada i ima i obratnih primera gde se to pravilo mora striktno poštovati. "Jelen" kao naziv za pivo, bi tako glasio i u akuzativu. Sve je to krajnje logično i uklapa se u jezički osećaj. Koji treba primeniti i na pomenute izraze iz tesarstva, kao i na reč "miš".

 

[Mrkalj]

Pitanje je zanimljivo i ja bih se kod njega više skoncentrisao na ustaljenu jezičku praksu, nego na precizne gramatičke norme. Svakako, važi pravilo po kojem je bi akuzativ morao da bude jednak nominativu, pošto nije reč o živom biću. Ali sličan primer je recimo termin za figuru u šahu, konj (skakač). Tj. recimo rekao bih "uzeo sam konja", a ne "uzeo sam konj". Mada i ima i obratnih primera gde se to pravilo mora striktno poštovati. "Jelen" kao naziv za pivo, bi tako glasio i u akuzativu. Sve je to krajnje logično i uklapa se u jezički osećaj. Koji treba primeniti i na pomenute izraze iz tesarstva, kao i na reč "miš".

Odličan primer. Dodao bih da neživa bića o kojima govorimo mogu čas biti personifikovana, čas ne, pa se gramatički ponašati čas kao živa čas kao neživa bića. Na primer, vozač pauka može prstom pokazati na kamion (na pauk) i reći kolegi: "Ulazi u pauk!", zato što misli na kamion, a ne na zlu mašinu saobraćajne policije koja odnosi automobile ionako stresiranih vozača. Eto, u prethodnoj rečenici dva puta je upotrebljen akuzativ koji je jednak nominativu, jer se pauk poistovećuje sa vozilom, kamionom. Slično bi se moglo reći za figuru konj.

 

[Lady M...]

Извињавам се; имам једно које питање гласи да ли се каже:" Не дирај ми до ногУ?" Или се може рећи и "ногА"?

 

[Mrkalj]

Извињавам се; имам једно које питање гласи да ли се каже:" Не дирај ми до ногУ?" Или се може рећи и "ногА"?

Genitiv množine u srpskom standardnom jeziku glasi: nogu. RMS 2007: noga ž (ak. nogu, mn. noge, gen. nogu)

Genitiv noga postoji kao lokalizam i kao zastareo, pa se i danas može koristiti kao stilistička (stilizacijska) rezerva, npr. u pesmama.


J. J. Zmaj

DETE I LEPTIR

Dete:

Leptiriću, šareniću,
hodi k meni amo!
Evo imam lepu ružu,
pomiriši samo.

Leptir:

Ja bih došo, al se bojim
kakve igle klete;
stisnućeš me, probošćeš me,
p' onda, zbogom svete!

Dete:

Neću, lepko, neću, lepko,
života mi moga.
Samo hoću da izbrojim
kol'ko imaš noga.

Leptir:

E, pa to ti mogu kazat
i izdalje malko:
Leptir ima šest nožica,
- a sad zbogom, ranko!

 

[Mrkalj]

Odličan primer. Dodao bih da neživa bića o kojima govorimo mogu čas biti personifikovana, čas ne, pa se gramatički ponašati čas kao živa čas kao neživa bića. Na primer, vozač pauka može prstom pokazati na kamion (na pauk) i reći kolegi: "Ulazi u pauk!", zato što misli na kamion, a ne na zlu mašinu saobraćajne policije koja odnosi automobile ionako stresiranih vozača. Eto, u prethodnoj rečenici dva puta je upotrebljen akuzativ koji je jednak nominativu, jer se pauk poistovećuje sa vozilom, kamionom. Slično bi se moglo reći za figuru konj.

Majstori nisu ofarbali ležeći policajac u našoj ulici.

 

[Lady M...]

Genitiv množine u srpskom standardnom jeziku glasi: nogu. RMS 2007: noga ž (ak. nogu, mn. noge, gen. nogu)

Genitiv noga postoji kao lokalizam i kao zastareo, pa se i danas može koristiti kao stilistička (stilizacijska) rezerva, npr. u pesmama.


J. J. Zmaj

DETE I LEPTIR

Dete:

Leptiriću, šareniću,
hodi k meni amo!
Evo imam lepu ružu,
pomiriši samo.

Leptir:

Ja bih došo, al se bojim
kakve igle klete;
stisnućeš me, probošćeš me,
p' onda, zbogom svete!

Dete:

Neću, lepko, neću, lepko,
života mi moga.
Samo hoću da izbrojim
kol'ko imaš noga.

Leptir:

E, pa to ti mogu kazat
i izdalje malko:
Leptir ima šest nožica,
- a sad zbogom, ranko!

У реду. Хвала..

 

[®]

... I izvinuću ti se...

Prečesto za par dana

 

[ludopileglodjekosku]

Prečesto za par dana

Molila bih da uz post koji citiraš, napišeš i ispravku. Da bar naučim nešto, kad mi već dahćeš za vrat. Hvala.