Pravopis, pravopisne greške, jezičke nedoumice i pitanja

  • Začetnik teme Začetnik teme Kurt2
  • Datum pokretanja Datum pokretanja

Kako glasi prvo lice jednine prezenta glagola BITI

  • bi

  • budem

  • bih

  • bejah

  • bicu

  • jesam


Rezultati ankete su vidlјivi nakon glasanja.
Neko je ranije pisao o BRE. "Bre" potice iz starogrckog naziva za maloumnog, glupog. Grci to "vre" ili "re" ("more"), odnosno ekvivalent nasem "bre", danas cesto koriste, ali se to smatra nekulturnim iz pomenutog razloga.
Beba se na grckom kaze "moro" (u vokativu: "more"), i to vuce poreklo od toga sto bebe ne znaju nista.
Mada, postoje i teorije da je "bre" turcizam i da znaci stoka, sto opet nije daleko od grcke varijante. Kako bilo, "bre", znajuci sve ovo, nije pristojno upotrebljavati.
 
Pozdrav svima!
Ja nisam neki strucnjak za gramatiku i pravopis, ali me strasno nerviraju neke stvari. Ja sam Crnogorka i pripadam onom (vecem) dijelu Crnogoraca koji smatraju da su Crnogorci dio srpskog naroda. Uvijek sam govorila srpskim jezikom i govoricu i dalje, mada nas neki "mozgovi" uporno ubjedjuju da postoji crnogorski jezik. Toliko me iznerviraju da ozbiljno razmisljam da se preselim u Srbiju.
Odjednom se kod nas kaze prijevod i prijevoz, umjesto prevod i prevoz, kako smo uvijek govorili.
A da ne pricam o nekim spikerima koji na dnevniku kazu DJE I $UTRA (nadam se da shvatate sto znaci ovo $, jer jos nisu uveli taj znak u "crnogorsko" pismo, ali ocekujem da hoce).
Inace, mislim da je kod vas situacija mnogo bolja, kad je u pitanju pismenost i izrazavanje. Samo da znate kakve ja izraze slusam svaki dan. Npr: fLizider, fLizura, ogroVan...
Moja komsinica kaze: "Kupujemo pJac!" i "Nisam bila tuj", a druga (inace obrazovana): "Kad sam bila trudna prvim djetetom..." ili "Sin mi je otisao tatom na selo.", a opet kaze: "Ici cu s taksijem."
O padezima necu ni da govorim, mada ni ja ne pricam pravilno u svakodnevnom govoru, ali barem znam kako treba.
Posto nemam recnik ( kod nas je sad rjecnik) pri ruci, zanima me da li u njemu postoji rijec DAKO?
Ne znam da li se koristi u Srbiji, ali pretpostavljam da znate sto znaci. Cesto mi ljudi u SMS-u napisu odvojeno - da ako...
 
E da... Zaboravih da pomenem (ili spomenem, kad sam vec kod toga ne znam sto je pravilno) sve vecu upotrebu stranih, uglavnom engleskih rijeci, bez ikakve potrebe.
Npr. sve cesce cujem izraz frendica (zgrozim se svaki put), fulirano (obicno kad hoce da kazu da je neki kafic bio pun) ili ful oprema (za auto npr), pa se ide dotle da i svoju zemlju sve cesce nazivaju Montenegro. Ovo me mozda jos vise nervira, jer pokusavaju da uniste srpski jezik u Crnoj Gori, na silu stvaraju crnogorski jezik, koji bi trebalo da sto manje lici na srpski,a, izgleda, sto vise na hrvatski ili bilo koji drugi.
Mozda sam ja malo odlutala sa teme, ali ja sve sto je srpsko, pa i jezik, dozivljavam kao svoje i zelim da dam mali doprinos da se srpski jezik nauci i ocuva i u Crnoj Gori.
 
meggie:
E da... Zaboravih da pomenem (ili spomenem, kad sam vec kod toga ne znam sto je pravilno) sve vecu upotrebu stranih, uglavnom engleskih rijeci, bez ikakve potrebe.
Npr. sve cesce cujem izraz frendica (zgrozim se svaki put), fulirano (obicno kad hoce da kazu da je neki kafic bio pun) ili ful oprema (za auto npr), pa se ide dotle da i svoju zemlju sve cesce nazivaju Montenegro. Ovo me mozda jos vise nervira, jer pokusavaju da uniste srpski jezik u Crnoj Gori, na silu stvaraju crnogorski jezik, koji bi trebalo da sto manje lici na srpski,a, izgleda, sto vise na hrvatski ili bilo koji drugi.
Mozda sam ja malo odlutala sa teme, ali ja sve sto je srpsko, pa i jezik, dozivljavam kao svoje i zelim da dam mali doprinos da se srpski jezik nauci i ocuva i u Crnoj Gori.
Ako postoji mesto na Balkanu u kojem se vise koristi Engleski od BGa... dajem vugla... Jbote, ja kad se napijem stalno parlam Engleski...
 
meggie:
E da... Zaboravih da pomenem (ili spomenem, kad sam vec kod toga ne znam sto je pravilno) sve vecu upotrebu stranih, uglavnom engleskih rijeci, bez ikakve potrebe.
Npr. sve cesce cujem izraz frendica (zgrozim se svaki put), fulirano (obicno kad hoce da kazu da je neki kafic bio pun) ili ful oprema (za auto npr), pa se ide dotle da i svoju zemlju sve cesce nazivaju Montenegro. Ovo me mozda jos vise nervira, jer pokusavaju da uniste srpski jezik u Crnoj Gori, na silu stvaraju crnogorski jezik, koji bi trebalo da sto manje lici na srpski,a, izgleda, sto vise na hrvatski ili bilo koji drugi.
Mozda sam ja malo odlutala sa teme, ali ja sve sto je srpsko, pa i jezik, dozivljavam kao svoje i zelim da dam mali doprinos da se srpski jezik nauci i ocuva i u Crnoj Gori.

-=-=-=-=-=-=-=-=-=-=-=-=-=-=-=-

ДаклеМ,
изузетно ми је мило када наиђем на некога ко тако разборито размишља, посебно о нечему што је и мени веома битно. Сви народи овога света су склони позајмљивању речи, па и правила, из туђих језика и једини начин за борбу против тога је постављање и спровођење чврстих одредби о коришћењу српског језика СВУДА. Другари, ја бих, ево не померио се с места ако не бих, увео казне за неправилан говор, као и правопис, у свим медијима. Друга је ствар то што је народ склон томе да позајмљује речи. Ако то чују или виде у медијима многи од њих ће мислити да је све то правилно. Ја бих чак направио и посебан, детаљан ценовник за све грешке које праве. Најскупље би их коштало ако на силу користе стране речи уместо домаћих. Ево пар примера од којих се јежим:

Нико више не иде на забаве, сада су сви на "партијима". Ништа више није званично, сада је све "официјално", или још горе, "официјелно" (ех, да су бар доследни и у том пустом преписивању...). Нико више нема посебан изглед, сви имају "лук" (који ја ретко и једем, а камоли помињем).

Међутим, ако нисте били свесни, то се одувек тако код нас дешава. Наравно, сада је то попримило дивовске размере, управо захваљујући медијима. Да ли сте се некада запитали зашто употребљавате "интересантно" уместо "занимљиво", што је и краће, а и лакше за изговорити? Ту је, такође, и "адекватно" уместо "прикладно", ма чак и "географија" уместо "земљопис". Посебна је срамота у случајевима као што је "хлеб" уместо "крух", и "хиљада" уместо "тисућа", где потоње сматрамо хрватским речима, а ретко ко зна да смо предње преузели из грчког. Да лудило буде још веће, српске називе за месеце у години, које данас такође сматрамо хрватским, заменили смо латинским, док би управо обрнуто било за очекивати јер су они ти који су примили католичанство и узели латиницу за званично писмо.

Да се ово моје писаније не би претворило у какву приповетку, да закључим:
С обзиром на то да од власти не можемо очекивати значајне кораке на пољу језика, бар не у наредних неколико (читај "мнооого") година, можемо се потрудити бар ми који смо свесни тога што нам се догађа, те својим примером утицати на друге.

Можете приметити да сам ја у овом излагању употребио само једну позајмљеницу (медији), јер немамо прикладан израз на српском. Као и овде, и у свакодневном говору настојим да користим српски језик у његовом најчистијем облику. Ко зна, можда покренемо нешто, можда људи схвате да је "у фазону" говорити српски, да те цео свет разуме :wink:
 
Cayca:
Lingvista Vlado Đukanović o jeziku kojim govorimo i koji slušamo u medijima
...........................................

...............................


Šta ćemo sa bošnjačkim i crnogorskim jezikom?
- Sada, kada smo opet svako na svome, umesto da vidimo šta ćemo da radimo u sledećih 50 godina sa svojim jezicima, ovde svi gledaju šta smo radili u prethodnih 150, pa kažu - Hrvati su nam ukrali jezik. Nije jezik torta, pa da vam neko iseče jedno parče, drugi drugo parče, pa sad kao Crnogorci seku još jedno, pa nama ostaju patrljciÖ Ne mogu oni da odnesu srpske reči, glasove, rečenice. Sa Crnogorcima vam je to kao da je došao mali stričević, pa kaže - "Ja došao da mi daš šta je moje", a veliki ga gleda, dao bi mu, ali ne zna šta da mu da, a mali ne zna šta traži, šta bi uzeo. Možete cepati srpski standardni jezik do besvesti, ali se time ne dobija ništa.

Kako bi trebalo da se odnosimo prema stranim rečima koje se sve više koriste u srpskom jeziku?
- Srpski jezik je poslednjih 150 godina postao ekstremno nefleksibilan. Iako imate sve elemente, prefikse, reči i sufikse, kombinacija srpskih elemenata biva vrlo neobična i čim napravite tako nešto ljudi posumnjaju na Hrvate i njihov "novogovor". Mislim da se sve ne može prevesti, a i da ne treba. Primer je kada sam nekim informatičarima "preveo" desk top, laptop i palm top. Ponudio sam odgovarajuće srpske reči - nadstalnik, nakrilnik i nadlanik. I svi su graknuli, jao to je hrvatski. Čekajte, čekajte - prefiks nad je srpska reč, reči sto, krilo i dlan takođe, sufiks nik isto.

Kako onda od tri srpska sastojka dobijate hrvatsku reč? Tajac. Ovo je primer nefleksibilnosti srpskog jezika. Zbog mentalne lenjosti, osnovni model za pravljenje novih reči u srpskom je prilagođavanje strane reči.
- E sad, ne možemo se vratiti 150 godina unazad, i izmišljati nove reči za sve strane koje sada postoje u srpskom. Ma otvorite ruske novine, zgranućete se od količine tuđica. Ali ruski nije manje ruski zbog toga, kao što ni srpski nije manje srpski.

............................

...........................

Tursko jezičko čistunstvo

- Ljudi zamišljaju da srpskih reči ima nekoliko stotina hiljada koje smo gurnuli u pozadinu, a ovamo uvodimo neke strane reči. Nije tačno. Na šta legnete uveče? Na dušek. Turska reč. Stavite glavu na - jastuk. Turska reč. Čime se pokrivate? Ćebetom, jorganom. Turske reči. Šta obučete? Pidžamu. Turska reč. A da, preko dušeka stavite čaršav. Jela? Čime se dičimo? Sarmom? Tursko. Rakija? Tursko. Naša je reč mleko, pivo. Voda. I onda vam neko kaže - jezičko čistunstvo. Krompir je dobro modifikovana nemačka reč. Krtola je stigla iz ruskog. Imamo kosu, ali imamo frizera i frizuru, a ne kosača i kosište.


Izvor: Glas Javnosti \ Tatjana Čanak

Браво НА излагање! ;)

Мало сам се ја касно прикључио овој расправи, можда не би требало да додајем ништа, али баш не могу да одолим. Не чита ми се опет твој текст, иако ми се свиђа, тако да нећу дотаћи све што бих хтео, па ево само пар ствари.

Јесте, не можемо се вратити 150 година уназад (мада, ако довршим ову временску справу коју градим...). И јесте, не можемо сада мењати речи које су се скроз одомаћиле код нас и за које немамо замену. И, на крају, ја држим став да за појмове који су настали у другим срединама и језицима, као што су ти несрећни деск, лап и палм топови, и наравно кромпир, кактус, и остале биљке и животиње које су "дошле" из иностранства, не треба да измишљамо домаће речи, већ да странима, уз евентуалне модификације, туђицама обогатимо наш језик, а у исто време и олакшамо комуникацију са странцима. Међутим, за почетак, можемо у први план ставити српске синониме за туђице које смо из којекаквих разлога увели у употребу. Можемо поставити правила и одредбе које ће одредити будући ток развоја језика. Можемо употребити постојећи кадар, као и пробрати подмладак који би радио на питањима језика. Можемо санкционисати неправилну употребу језика у медијима и посебно језичко иживљавање поменутих полуписмених новинара и осталих јавних личности који не маре за то колику одговорност имају. Као што сам већ написао, може се почети новчано кажњавати свака грешка, чак градирано у складу са величином грешака, а сав приход од наплаћених казни би ишао у унапређење образовања, посебно везаног за српски језик.

Некада је већина народа на Балкану говорила српским језиком и, ако и нису били поносни због тога, нису имали никаквог разлога да то негирају. А зашто? Зато што је српска држава била најмоћнија у области. А у новијој историји то се драстично променило! А зашто? Зато што, не само што нисмо ни близу да будемо најмоћнији, већ су сви осетили како је за њих врло лоше чак и ако се само друже са нама, а камоли ако имају исте корене, језик... Наравно да све то има политичку позадину, као и много пута кроз историју. Није ми криво за хрватски језик, нити су нам шта украли, нити могу да покваре српски, од њих можемо видети и добре и лоше ствари па лако научити шта је нама чинити. Ма није ми криво ни за "бошњачки", нека измишљају шта хоће, Срби ће увек говорити српским језиком. Али криво ми је за црногорски. Ја сам из Црне Горе, али говорим српски. За мене она никад неће бити Монтенегро, нити ћу помислити да је тамо народ дошао из неке тајанствене постојбине, говоривши неким другим језиком а не српским... За мене су Црногорци само Срби који су некада давно научили да буду мало храбрији, часнији... А ево сада посматрамо како лопуже, шиптари и чивути затиру и последње трагове чојства и јунаштва, па за то користе и језик.

Ипак, ја не бринем баш много, иако ми је тешко кад размишљам о свему томе. Јер, ми смо још увек најбројнији народ у области и економија нам се развија, тако да ако не дозволимо да нам ту економију прогутају лихвари којих је све више на овим просторима, опет ће се српски језик говорити и више и правилније. Доста ми је оптуживања народа за све, сваки народ, она главна маса, је прилично исти. Већих разлика има у оном колективном духу, који је код северњака и западњака хладнији и прорачунатији, а код нас и нама сродних срчанији и топлији. Све много више зависи од тога ко је машиновођа. Са истим овим народом Цар Душан је направио и ширио царство. Исти овај народ је Карађорђе повео против Турака и из оне беде покренуо подизање државе. Сада смо далеко од тога, ипак се крећемо напред, па хајде да не мрачимо много, већ да почнемо да чупамо коров који нас је напао.

Ето...
 
jane_va:
Може и нпр: '' Користим се том речи. '' Није грешка.
Нешто слично је и '' битки '' и '' бици'' (Д.). Оба облика су правилна.


Цитирам Стевановића:
Облик инструментала с наставком -ју употребљава се онда када је потребно да тај облик отклони могућност мешања његовог значења са значењем других падежа.
Због тога се препоручује: младошћу, чашћу, радошћу, љубављу, речју.....јер облици: младости, части, радости, љубави, речи...звуче као генитив.
 
Hellen:
Цитирам Стевановића:
Облик инструментала с наставком -ју употребљава се онда када је потребно да тај облик отклони могућност мешања његовог значења са значењем других падежа.
Због тога се препоручује: младошћу, чашћу, радошћу, љубављу, речју.....јер облици: младости, части, радости, љубави, речи...звуче као генитив.

Хвала Јелена. Није лепо да пишем коментаре без објашњења. Но добро, поправићу се, обећавам ;)
 
Hellen:
Цитирам Стевановића:
Облик инструментала с наставком -ју употребљава се онда када је потребно да тај облик отклони могућност мешања његовог значења са значењем других падежа.
Због тога се препоручује: младошћу, чашћу, радошћу, љубављу, речју.....јер облици: младости, части, радости, љубави, речи...звуче као генитив.
Нек' ти буде, али није ни неправилно, зар не?
 

Back
Top