Prava Srba u ustavu SR Hrvatske 1974.godine i novom ustavu Hrvatske 1990.godine

[Лички гусар]

Tim potezom Broz je jačao svoju poziciju u Srbiji a istovremeno slabio srpski faktor u svojoj domovini .Verujem da je i on sam bio "zaprepašćen" kako ostvaruje svoje ciljeve bez ikakovg otpora.

Да, ишло је тако "лако" да су сами Титовци превирања по Лици, Банији и Кордуну унутар партизанског покрета називали највећом унутрашњом кризом НОБ-а у рату.

"Чишћење редова" крајем и након рата је било бруталније него на иједном другом простору укључујући и ЦГ. Најпознатији је случај Ћанице Опачића, Раде Жигића и Душана Бркића а таки мањи случајева је било на стотине. Партизани, чак и пријератни комунисти су наједном проглашавани "четницима".

Један мој ђед који је завршио у партизанима 1943. кад је рањен и заробљен као четник у Битци за Грачац увијек је причао како је било бораца и оних других и како праве борце партизане нико не иебе ни два посто. Покушао је самоубиство након рата кад је ишао на неку велику десетогодишњицу. Говорио је, смјењују се једни те други који нијесу ниђе били и једни друге хвале, а нас праве борце нико и не спомиње.
Ово је одликовани партизан, више пута рањаван, подофицир на крају рата.
Разочарење међу самим партизанима било је огромно.

Такви о којима је он говорио су били она друга страна, страна која је све учинила да што више сруши Србе.

Сам Броз је итекако био свјестан шта му значе Срби. Не само из Крајине, него и Србијанци, Црногорци, Босанци.

 

[KraNp]

Да, ишло је тако "лако" да су сами Титовци превирања по Лици, Банији и Кордуну унутар партизанског покрета називали највећом унутрашњом кризом НОБ-а у рату.

"Чишћење редова" крајем и након рата је било бруталније него на иједном другом простору укључујући и ЦГ. Најпознатији је случај Ћанице Опачића, Раде Жигића и Душана Бркића а таки мањи случајева је било на стотине. Партизани, чак и пријератни комунисти су наједном проглашавани "четницима".

Један мој ђед који је завршио у партизанима 1943. кад је рањен и заробљен као четник у Битци за Грачац увијек је причао како је било бораца и оних других и како праве борце партизане нико не иебе ни два посто. Покушао је самоубиство након рата кад је ишао на неку велику десетогодишњицу. Говорио је, смјењују се једни те други који нијесу ниђе били и једни друге хвале, а нас праве борце нико и не спомиње.
Ово је одликовани партизан, више пута рањаван, подофицир на крају рата.
Разочарење међу самим партизанима било је огромно.

Такви о којима је он говорио су били она друга страна, страна која је све учинила да што више сруши Србе.

Сам Броз је итекако био свјестан шта му значе Срби. Не само из Крајине, него и Србијанци, Црногорци, Босанци.

Шта би само било да је успео план комесара 8. Кордунске бригаде Јоца Еремића и осталих из групе да пребегну на четничку страну. И они и 7. Банијска а највероватније да би и 6. личка то урадила.

 

[Лички гусар]

Шта би само било да је успео план комесара 8. Кордунске бригаде Јоца Еремића и осталих из групе да пребегну на четничку страну. И они и 7. Банијска а највероватније да би и 6. личка то урадила.

Па они јесу прешли на страну четника, само план је био да пређе цијела дивизија. Комунисти су успјели то предухитрити.

У обе дивизије, и личкој и кордунашкој дошло је готово до отворене побуне - цијеле мање јединице су прелазиле четницима, убијани су комесари и команданти, замало се ситуација отела контроли. Проблем је био тај што је баланс био поремећен у корист партизана. Имали су јаке снаге, стално су довлачили јединице са стране, јединице које су биле јако покретне и које су имале иницијативу. Четници нијесу имали довољно снага да воде нападну акцију за то су требале јединице са стране. О овоме је Ђујић више пута говорио Дражи.