Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 102.694
Ovo sam započeo sa objavom na temi Šta u istoriji najviše nervira, ali je naraslodo te mere da smatram da zaslužuje da bude i zasebna tema.
Još jedna stvar koja mene specifično dosta nervira je se te kada vidim ljude koji stalno ponavljaju da ako neko diplomira istoriju to automatski znači da mora da izdvaja svoje slobodno vreme i žrtvuje se za javnost, zbog te diplome. Kao da je društveno javno angažovanje obaveza diplomiranih istoričara; da se bave informisanjem javnosti, upoznavanjem šire javnosti šta je istorija i šta istoričari kažu.
To nije obaveza istoričara. Nauka je sama sebi dovoljna; laici su joj potpuno nepotrebni. Ne postoji nikakva obaveza, pa ni potreba, da se šira javnost obavezno upoznaje sa tim šta su istorijske činjenice. Ako i 99,9% ljudi veruje u neke gluposti ili ima potpuno pogrešne predstave o istoriji, to nema šta da se tiče onih koji znaju istinu, ako ih je i samo 10 od 10 miliona. Ako je osoba neka uverena već u teške gluposti, za to nisu odgovorni istoričari, niti je njihova dužnost da se prosvetli.
Svako drugi koga nešto zainteresuje ima slobodu da nađe i izdvoji zrncu svog slobodnog vremena da se prošeta do biblioteke ili na internetu potraži neki naučni rad i informiše se. Koga zanima, zanima i taj će pogledati; koga ne interesuje, neće. Ne postoji nikakva dužnost istoričara da ta osoba bude informisana; to je pravo i sloboda nje same.
Prečesto se ovde na forumu može čuti dosta čudnih pitanja o tome kako 'zašto istoričari ovo ili zašto istoričari ono'. Ili se mogu ponekad čuti i neka još čudnija pitanja, primera radi, zašto srpski istoričari ne pišu naučne radove o Vinči, zbog' je zapostavljajući. Mislim da je @psmaniac nešto svojevremeno na tu temu bio napisao, a što me je i delimično inspirisalo da otvorim ovu temu.
Na ovom forumu postoji i jedna pogrešna percepcija o tome šta tačno konstituiše istoriografski literaturu. To nisu školski udžbenici. Oni nisu reprezentativni primer onoga što kaže nauka. Ovo navodim i zbog toga što se, bez obzira što najčešće udžbenike i pišu pojedini profesionalni istoričari (čast izuzecima kad ih sastavi ponekad i neko drugi) na Forumu Krstarice postoji nekakva iluzija o tome da je ono što piše u udžbenicima ono što su istoričari napravili. Nije. To je monopol vlasti; službeno pisana istorija, koja je proizvod vladajuće politike, odnosno političara koji su trenutno na vlasti.
Ovo zadnje naglašavam i zbog toga što postoji jedna pogrešna percepcija usled koje se ljudi nekada bune na nastavnike koji predaju nešto nad čim nemaju apsolutno nikakve opcije da menjaju, zato što se prosvetni program utvrđuje na nivou ministarstva prosvete. On se mora poštovati i tu nema opcija; takođe ste ograničeni izborom zvanično odobrenih udžbenika. Onaj ko je malo upućeniji u ove stvari, zna da je to u principu skoro pa jedna vrsta mafije, da se tako izrazim, zato što se udžbenici štampaju i preštampsvaju i pžmaaovno plagiraju radi ubiranja velikih prihoda. Ministarstvo prosvete je za one koji nisu upućeni poznato kao jedno od 'onih' ministarstava, koje nisu ni policija, ni vojska, ni ekonomija ni spoljni poslovi...međutim, jedno je od glavnih mesta za izvlačenje para iz budžeta građana Republike Srbije. I to je suštinski jedna od najbitnijih uloga školskih udžbenika; ne samo istorijskih, naravno. Horda istoričara koji rade po osnovnim i srednjim školama po Srbiji vrlo su ograničeni svim ovim navedenim stvarima, ali često su meta kritike, pa i posebno na ovom forumu, iako je odgovornost za rečene stvari na značajno vošim adresama, pre svega oko predsednika Vučića, dok su oni sami tu nemoćni. Poluge vlasti u vrhu drži elita koja nije preterano zainteresovana za interese sitnog čoveka, a žalbe na adrese gore uglavnom nailaze na prazne uši, jer je, osim ako se ne napravi neka prilično ozbiljna pompa preko medija na neki način i ako postoji mogućnost da stranke na vlasti možda izgube po kojeg glasača na sledećim izborima, država (odnosno elita na polugama vlasti) uglavnom nezainteresovana da interveniše.
No, ono što je ključno jeste vrlo jasno razdvojiti istoriju kao nauku od istorije kao nastavnog predmeta; bez obzira na to što se zovu, ironije, li isto - te su stvari, doslovno, nebo i zemlja. Zato je i potpuno besmisleno, primera radi, ako se neko ljuti na istoričare zato što su ga u školi učili pogrešno. Tog nesrećnika koji se buni (s pravom ili ne, potpuno je nebitno) izneverila je država, a ne istorija (čak postoje i neki primeri ljudi koji su u isto vreme veliki kritičari ovih stvari i koji napadaju istoriju kao takvu, ali s druge strane, potpuno paradoksalno, i pristalice vlasti). I ne postoji nikakva obaveza profesionalnih istoričara da uskoče i isprave tamo gde je država zakazala.
Još jedna stvar koja mene specifično dosta nervira je se te kada vidim ljude koji stalno ponavljaju da ako neko diplomira istoriju to automatski znači da mora da izdvaja svoje slobodno vreme i žrtvuje se za javnost, zbog te diplome. Kao da je društveno javno angažovanje obaveza diplomiranih istoričara; da se bave informisanjem javnosti, upoznavanjem šire javnosti šta je istorija i šta istoričari kažu.
To nije obaveza istoričara. Nauka je sama sebi dovoljna; laici su joj potpuno nepotrebni. Ne postoji nikakva obaveza, pa ni potreba, da se šira javnost obavezno upoznaje sa tim šta su istorijske činjenice. Ako i 99,9% ljudi veruje u neke gluposti ili ima potpuno pogrešne predstave o istoriji, to nema šta da se tiče onih koji znaju istinu, ako ih je i samo 10 od 10 miliona. Ako je osoba neka uverena već u teške gluposti, za to nisu odgovorni istoričari, niti je njihova dužnost da se prosvetli.
Svako drugi koga nešto zainteresuje ima slobodu da nađe i izdvoji zrncu svog slobodnog vremena da se prošeta do biblioteke ili na internetu potraži neki naučni rad i informiše se. Koga zanima, zanima i taj će pogledati; koga ne interesuje, neće. Ne postoji nikakva dužnost istoričara da ta osoba bude informisana; to je pravo i sloboda nje same.
Prečesto se ovde na forumu može čuti dosta čudnih pitanja o tome kako 'zašto istoričari ovo ili zašto istoričari ono'. Ili se mogu ponekad čuti i neka još čudnija pitanja, primera radi, zašto srpski istoričari ne pišu naučne radove o Vinči, zbog' je zapostavljajući. Mislim da je @psmaniac nešto svojevremeno na tu temu bio napisao, a što me je i delimično inspirisalo da otvorim ovu temu.
Na ovom forumu postoji i jedna pogrešna percepcija o tome šta tačno konstituiše istoriografski literaturu. To nisu školski udžbenici. Oni nisu reprezentativni primer onoga što kaže nauka. Ovo navodim i zbog toga što se, bez obzira što najčešće udžbenike i pišu pojedini profesionalni istoričari (čast izuzecima kad ih sastavi ponekad i neko drugi) na Forumu Krstarice postoji nekakva iluzija o tome da je ono što piše u udžbenicima ono što su istoričari napravili. Nije. To je monopol vlasti; službeno pisana istorija, koja je proizvod vladajuće politike, odnosno političara koji su trenutno na vlasti.
Ovo zadnje naglašavam i zbog toga što postoji jedna pogrešna percepcija usled koje se ljudi nekada bune na nastavnike koji predaju nešto nad čim nemaju apsolutno nikakve opcije da menjaju, zato što se prosvetni program utvrđuje na nivou ministarstva prosvete. On se mora poštovati i tu nema opcija; takođe ste ograničeni izborom zvanično odobrenih udžbenika. Onaj ko je malo upućeniji u ove stvari, zna da je to u principu skoro pa jedna vrsta mafije, da se tako izrazim, zato što se udžbenici štampaju i preštampsvaju i pžmaaovno plagiraju radi ubiranja velikih prihoda. Ministarstvo prosvete je za one koji nisu upućeni poznato kao jedno od 'onih' ministarstava, koje nisu ni policija, ni vojska, ni ekonomija ni spoljni poslovi...međutim, jedno je od glavnih mesta za izvlačenje para iz budžeta građana Republike Srbije. I to je suštinski jedna od najbitnijih uloga školskih udžbenika; ne samo istorijskih, naravno. Horda istoričara koji rade po osnovnim i srednjim školama po Srbiji vrlo su ograničeni svim ovim navedenim stvarima, ali često su meta kritike, pa i posebno na ovom forumu, iako je odgovornost za rečene stvari na značajno vošim adresama, pre svega oko predsednika Vučića, dok su oni sami tu nemoćni. Poluge vlasti u vrhu drži elita koja nije preterano zainteresovana za interese sitnog čoveka, a žalbe na adrese gore uglavnom nailaze na prazne uši, jer je, osim ako se ne napravi neka prilično ozbiljna pompa preko medija na neki način i ako postoji mogućnost da stranke na vlasti možda izgube po kojeg glasača na sledećim izborima, država (odnosno elita na polugama vlasti) uglavnom nezainteresovana da interveniše.
No, ono što je ključno jeste vrlo jasno razdvojiti istoriju kao nauku od istorije kao nastavnog predmeta; bez obzira na to što se zovu, ironije, li isto - te su stvari, doslovno, nebo i zemlja. Zato je i potpuno besmisleno, primera radi, ako se neko ljuti na istoričare zato što su ga u školi učili pogrešno. Tog nesrećnika koji se buni (s pravom ili ne, potpuno je nebitno) izneverila je država, a ne istorija (čak postoje i neki primeri ljudi koji su u isto vreme veliki kritičari ovih stvari i koji napadaju istoriju kao takvu, ali s druge strane, potpuno paradoksalno, i pristalice vlasti). I ne postoji nikakva obaveza profesionalnih istoričara da uskoče i isprave tamo gde je država zakazala.
Poslednja izmena:
, ali hajde da makar prvi komentar bude fin i kulturan.
