Pozicija profesionalnog istoričara u javnosti

Q. in perpetuum hibernum

Stara legenda
Poruka
90.268
Ovo sam započeo sa objavom na temi Šta u istoriji najviše nervira, ali je naraslodo te mere da smatram da zaslužuje da bude i zasebna tema.

Još jedna stvar koja mene specifično dosta nervira je se te kada vidim ljude koji stalno ponavljaju da ako neko diplomira istoriju to automatski znači da mora da izdvaja svoje slobodno vreme i žrtvuje se za javnost, zbog te diplome. Kao da je društveno javno angažovanje obaveza diplomiranih istoričara; da se bave informisanjem javnosti, upoznavanjem šire javnosti šta je istorija i šta istoričari kažu.

To nije obaveza istoričara. Nauka je sama sebi dovoljna; laici su joj potpuno nepotrebni. Ne postoji nikakva obaveza, pa ni potreba, da se šira javnost obavezno upoznaje sa tim šta su istorijske činjenice. Ako i 99,9% ljudi veruje u neke gluposti ili ima potpuno pogrešne predstave o istoriji, to nema šta da se tiče onih koji znaju istinu, ako ih je i samo 10 od 10 miliona. Ako je osoba neka uverena već u teške gluposti, za to nisu odgovorni istoričari, niti je njihova dužnost da se prosvetli.

Svako drugi koga nešto zainteresuje ima slobodu da nađe i izdvoji zrncu svog slobodnog vremena da se prošeta do biblioteke ili na internetu potraži neki naučni rad i informiše se. Koga zanima, zanima i taj će pogledati; koga ne interesuje, neće. Ne postoji nikakva dužnost istoričara da ta osoba bude informisana; to je pravo i sloboda nje same.

Prečesto se ovde na forumu može čuti dosta čudnih pitanja o tome kako 'zašto istoričari ovo ili zašto istoričari ono'. Ili se mogu ponekad čuti i neka još čudnija pitanja, primera radi, zašto srpski istoričari ne pišu naučne radove o Vinči, zbog' je zapostavljajući. Mislim da je @psmaniac nešto svojevremeno na tu temu bio napisao, a što me je i delimično inspirisalo da otvorim ovu temu.

Na ovom forumu postoji i jedna pogrešna percepcija o tome šta tačno konstituiše istoriografski literaturu. To nisu školski udžbenici. Oni nisu reprezentativni primer onoga što kaže nauka. Ovo navodim i zbog toga što se, bez obzira što najčešće udžbenike i pišu pojedini profesionalni istoričari (čast izuzecima kad ih sastavi ponekad i neko drugi) na Forumu Krstarice postoji nekakva iluzija o tome da je ono što piše u udžbenicima ono što su istoričari napravili. Nije. To je monopol vlasti; službeno pisana istorija, koja je proizvod vladajuće politike, odnosno političara koji su trenutno na vlasti.

Ovo zadnje naglašavam i zbog toga što postoji jedna pogrešna percepcija usled koje se ljudi nekada bune na nastavnike koji predaju nešto nad čim nemaju apsolutno nikakve opcije da menjaju, zato što se prosvetni program utvrđuje na nivou ministarstva prosvete. On se mora poštovati i tu nema opcija; takođe ste ograničeni izborom zvanično odobrenih udžbenika. Onaj ko je malo upućeniji u ove stvari, zna da je to u principu skoro pa jedna vrsta mafije, da se tako izrazim, zato što se udžbenici štampaju i preštampsvaju i pžmaaovno plagiraju radi ubiranja velikih prihoda. Ministarstvo prosvete je za one koji nisu upućeni poznato kao jedno od 'onih' ministarstava, koje nisu ni policija, ni vojska, ni ekonomija ni spoljni poslovi...međutim, jedno je od glavnih mesta za izvlačenje para iz budžeta građana Republike Srbije. I to je suštinski jedna od najbitnijih uloga školskih udžbenika; ne samo istorijskih, naravno. Horda istoričara koji rade po osnovnim i srednjim školama po Srbiji vrlo su ograničeni svim ovim navedenim stvarima, ali često su meta kritike, pa i posebno na ovom forumu, iako je odgovornost za rečene stvari na značajno vošim adresama, pre svega oko predsednika Vučića, dok su oni sami tu nemoćni. Poluge vlasti u vrhu drži elita koja nije preterano zainteresovana za interese sitnog čoveka, a žalbe na adrese gore uglavnom nailaze na prazne uši, jer je, osim ako se ne napravi neka prilično ozbiljna pompa preko medija na neki način i ako postoji mogućnost da stranke na vlasti možda izgube po kojeg glasača na sledećim izborima, država (odnosno elita na polugama vlasti) uglavnom nezainteresovana da interveniše.

No, ono što je ključno jeste vrlo jasno razdvojiti istoriju kao nauku od istorije kao nastavnog predmeta; bez obzira na to što se zovu, ironije, li isto - te su stvari, doslovno, nebo i zemlja. Zato je i potpuno besmisleno, primera radi, ako se neko ljuti na istoričare zato što su ga u školi učili pogrešno. Tog nesrećnika koji se buni (s pravom ili ne, potpuno je nebitno) izneverila je država, a ne istorija (čak postoje i neki primeri ljudi koji su u isto vreme veliki kritičari ovih stvari i koji napadaju istoriju kao takvu, ali s druge strane, potpuno paradoksalno, i pristalice vlasti). I ne postoji nikakva obaveza profesionalnih istoričara da uskoče i isprave tamo gde je država zakazala.
 
Poslednja izmena:
Историчар није у обавези да дели историјску истину са лаицима,

али народ има право и обавезу да буде информисан о историји. Нити су знања из медицине резервисана само за лекаре, нити знања из права само за адвокате итд (о свакој области).

Твој захтев да лаици, ако их интересује, траже научне радове и уче из њих је превелик за лаике. Нико од лаика нема намеру да чита научне радове, већ се за лаике пишу сажвакани текстови.

Што мање историчари у јавности буду делили своја знања са народом, то ће више бити дилетаната који замишљају да су историчари и по интернетима ће делити наопака тумачања или измишљотине као апсолутне истине.

Ја волим да читам ПТФ Историја, али никад се не укључујем у разговор. Само посматрам.
 
Историчар није у обавези да дели историјску истину са лаицима,

али народ има право и обавезу да буде информисан о историји. Нити су знања из медицине резервисана само за лекаре, нити знања из права само за адвокате итд (о свакој области).

A čija je to obaveza?

Istoričara koji predaje Kinezima engleski preko interneta, istoriju u OŠ Dragojlo Dudić u Malom Mokrom Lugu, ili koji radi u call centru u NCR?

Ili države?
 
A čija je to obaveza?

Istoričara koji predaje Kinezima engleski preko interneta, istoriju u OŠ Dragojlo Dudić u Malom Mokrom Lugu, ili koji radi u call centru u NCR?

Ili države?

Држава има обавезу да образује у образовним установама.

Ипак, и ван образовних установа народ мора да зна своју (и туђу) историју.

Није обавеза историчара да подучавају народ историји, али ако неко од историчара има воље и жеље да учи народ о историји, тако нешто треба поздравити.

Кроз књиге писане за широке народне масе (не као научни рад), кроз текстове на интернету, у штампи, кроз фељтоне, кроз Јутјуб и сл.
 
Што мање историчари у јавности буду делили своја знања са народом, то ће више бити дилетаната који замишљају да су историчари и по интернетима ће делити наопака тумачања или измишљотине као апсолутне истине.

Možda nisi sasvim ispratio, ali u dobroj meri sam pre svega pisao to što jesam zbog ljudi koji o istoriji pišu ovde; dakle, specifično na Forumu Krstarice.

Ja sam nekada delio takvo mišljenje, ali nedavno drastično promenio. Posebno nakon što sam video kako reaguju tačno razni ljudi.

Naime, čitao sam jedno od najnovijih prevoda tj. kritičkih izdanja zagrebačke lanene pogrebne knjige, sa sa pokrova mumije...najdužeg poznatog teksta na etrurskog jeziku. I čitao sam jedan prikaz nekog kolege. Knjiga je koncipirana tako da nema kontinuiranog prevoda teksta, već se za svaku pojedinačnu reč mora okretati stranica u prilogu da se vidi njena analiza i najverovatniji prevod. Istoričar koji je pisao kritiku knjige ja napisao nešto u stilu hvala bogu što je ovako napisano, komplikovano, zakukuljeno i zamumuljeno, kako prosti laici ne bi mogli razumeti i odlično što je autor postavio ovako tekst, a ne kontinuirani prevod, kako ne bi neko mogao kopirati celi tekst i onde tako naći na pseudonaučnim blogovima.

Kada sam prvi put video taj komentar u prikazu, moram priznati, bio sam barem do neke mere zbunjen. Nisam ga razumeo. Međutim, sada mi je dosta kasnije šta je bila njegova zamisao i moram reći da se u dobroj meri slažem.
 
Mislio sam da napišem jedan trolovski komentar :mrgreen:, ali hajde da makar prvi komentar bude fin i kulturan.

To kako ti konstituišeš poziciju istoričara je po meni neodrživo. Istorija nije zatvoren sistem i u većini istorijskih pitanja dešavaju se neke inovacije, bilo pod uticajem tehnološkog napretka bilo usled društvenih promena. Istoričara ne možeš držati dalje od publike jer on zapravo jeste to, izvođač, proizvođač sadržaja ka konzumenta koji mogu da imaju svoj stav u vezi pomenutih informacija.

Obično baš ljudi koji nisu profesionalni istoričari vrše istorijska istraživanja samo za sebe, bilo da pokušavaju npr otkriti svoje poreklo, ili ih zanima evolucija nešto specifično, strano drugim ljudima.

No od stručnih istoričara ljudi očekuju određenu podršku, pre svega kad su nacionalna pitanja na stolu. istoričar treba makar da naznači mapu onog što se može braniti i onog što se ne može braniti, kao i koje su slabosti istorijsko-ideoloških narativa druge strane. u suštini, istoričar se ne ponaša u skladu sa nazivom svoje profesije, kao istraživač
 
Možda nisi sasvim ispratio, ali u dobroj meri sam pre svega pisao to što jesam zbog ljudi koji o istoriji pišu ovde; dakle, specifično na Forumu Krstarice.

Ja sam nekada delio takvo mišljenje, ali nedavno drastično promenio. Posebno nakon što sam video kako reaguju tačno razni ljudi.

Naime, čitao sam jedno od najnovijih prevoda tj. kritičkih izdanja zagrebačke lanene pogrebne knjige, sa sa pokrova mumije...najdužeg poznatog teksta na etrurskog jeziku. I čitao sam jedan prikaz nekog kolege. Knjiga je koncipirana tako da nema kontinuiranog prevoda teksta, već se za svaku pojedinačnu reč mora okretati stranica u prilogu da se vidi njena analiza i najverovatniji prevod. Istoričar koji je pisao kritiku knjige ja napisao nešto u stilu hvala bogu što je ovako napisano, komplikovano, zakukuljeno i zamumuljeno, kako prosti laici ne bi mogli razumeti i odlično što je autor postavio ovako tekst, a ne kontinuirani prevod, kako ne bi neko mogao kopirati celi tekst i onde tako naći na pseudonaučnim blogovima.

Kada sam prvi put video taj komentar u prikazu, moram priznati, bio sam barem do neke mere zbunjen. Nisam ga razumeo. Međutim, sada mi je dosta kasnije šta je bila njegova zamisao i moram reći da se u dobroj meri slažem.

Oк, али ако историја буде припала само историчарима, како ћемо ми, лаици, да учимо о животу (Historia magistra vitae est).

Разумем ја да ти смета писање лаика који наопако тумаче историјске изворе. Горе поменух медицину и право. Ако неко на интернетима да глуп медицински савет, из авиона се види да рак не може да се лечи содом бикарбоном, па то нико не узима за озбиљно.

Ако неки лаик на интернету да погрешан правни савет, адвокат ће лако да линкује текст закона и побије лаиково тумачење... код историје истина није тако очигледна, па ипак, враћам се на оно да народ има и право и обавезу да познаје своју (и туђу) историју.
 
Oк, али ако историја буде припала само историчарима, како ћемо ми, лаици, да учимо о животу (Historia magistra vitae est).

Разумем ја да ти смета писање лаика који наопако тумаче историјске изворе. Горе поменух медицину и право. Ако неко на интернетима да глуп медицински савет, из авиона се види да рак не може да се лечи содом бикарбоном, па то нико не узима за озбиљно.

Ако неки лаик на интернету да погрешан правни савет, адвокат ће лако да линкује текст закона и побије лаиково тумачење... код историје истина није тако очигледна, па ипак, враћам се на оно да народ има и право и обавезу да познаје своју (и туђу) историју.

Uopšte se ne bih složio da se iz aviona vidi, niti da niko vaš ne uzima na za ozbiljno. Štaviše, neke kontroverzne stoje i to prilično ozbiljno, kao npr. lečenje korone ivermektinom, itd.

Štaviše, da odemo i korak dalje, mada ljudi neke baš glupe medicinske savete usvaja sa interneta. Znam ih puno lično, a ima i primera ovde, na ovom forumu.
 
Uopšte se ne bih složio da se iz aviona vidi, niti da niko vaš ne uzima na za ozbiljno. Štaviše, neke kontroverzne stoje i to prilično ozbiljno, kao npr. lečenje korone ivermektinom, itd.

Štaviše, da odemo i korak dalje, mada ljudi neke baš glupe medicinske savete usvaja sa interneta. Znam ih puno lično, a ima i primera ovde, na ovom forumu.

Ок, ако је тако, једини лек за лош медицински савет на интернету (или дељењем савета од уста до уста) јесте да лекар објасни зашто је неки лаички медицински савет лош.

Исто је са историјом. Да би се народ заштитио од историчара дилетаната, једини начин је да прави историчар објасни зашто је одређено тумачење неког историјског извора погрешно и шта је исправно.
 
Ок, ако је тако, једини лек за лош медицински савет на интернету (или дељењем савета од уста до уста) јесте да лекар објасни зашто је неки лаички медицински савет лош.

Исто је са историјом. Да би се народ заштитио од историчара дилетаната, једини начин је да прави историчар објасни зашто је одређено тумачење неког историјског извора погрешно и шта је исправно.

Da li?

Možda si to mene pogrešno razumeo; naravno da niko ne očekuje od automehaničara ili hirurga da sedne u biblioteku i čita 10 knjiga od po 500 stranica. Ali, ako se zainteresuje, može - i to posebno danas - vrlo lako pronaći svu specifično relevantnu literaturu ili informacije. Makar i na internetu.

Ako ne može, onda je toliko heuristički nepismen da mu se ne može ni pomoći i da spoljašnja intervencija nikada ni je može uroditi plodom, te ga treba ostaviti da živi u svojim zabludama.
 
Mislio sam da napišem jedan trolovski komentar :mrgreen:, ali hajde da makar prvi komentar bude fin i kulturan.

To kako ti konstituišeš poziciju istoričara je po meni neodrživo. Istorija nije zatvoren sistem i u većini istorijskih pitanja dešavaju se neke inovacije, bilo pod uticajem tehnološkog napretka bilo usled društvenih promena. Istoričara ne možeš držati dalje od publike jer on zapravo jeste to, izvođač, proizvođač sadržaja ka konzumenta koji mogu da imaju svoj stav u vezi pomenutih informacija.

Obično baš ljudi koji nisu profesionalni istoričari vrše istorijska istraživanja samo za sebe, bilo da pokušavaju npr otkriti svoje poreklo, ili ih zanima evolucija nešto specifično, strano drugim ljudima.

No od stručnih istoričara ljudi očekuju određenu podršku, pre svega kad su nacionalna pitanja na stolu. istoričar treba makar da naznači mapu onog što se može braniti i onog što se ne može braniti, kao i koje su slabosti istorijsko-ideoloških narativa druge strane. u suštini, istoričar se ne ponaša u skladu sa nazivom svoje profesije, kao istraživač
E bigami kas se istoricari umijesaju u rat onda znas da si u problemu jer nemas pravo na svojoj strani
 
Аутор теме је у праву, историлари заиста немају обавезу трошити своје вријеме, посебно ако нису плаћени, на едукацију ширих маса, нити су обавезни радити на афирмацији и популаризације историје, са акцентом на националну историју.
Такав конформистички и елитистички приступ је легитиман, нити су обавезни учествовати у расправама са онима који нису њихов ниво што обавезно нагласи рецимо Вељко Ђурић Мишина.
Но некад ваља поставити питање. Која је сврха историје и који ће нам ку*ац уопште историчари?
И друго питање. У времену када се историја и у српским земљама и у окружењу злоупотребљава зарад актуелних политичких процеса, што често оде у скрнављење историје, када су медијским простором зајахали псеудоисторичари и шарлатани који раде на распамећивању и слуђивању нације, имају ли историчари право на конформизам и елитизам?

Изузетно поштујем историчаре попут Милоша Ковића који су се ставили у одбрану онога у што вјерују, иако то није уивијек њихово поље за које су се специјализовали.
Ako i 99,9% ljudi veruje u neke gluposti ili ima potpuno pogrešne predstave o istoriji, to nema šta da se tiče onih koji znaju istinu, ako ih je i samo 10 od 10 miliona. Ako je osoba neka uverena već u teške gluposti, za to nisu odgovorni istoričari, niti je njihova dužnost da se prosvetli.
Ако 99% људи вјерује у глупости или робује заблудама, ваља порадити да се тај проценат смањи. Како? Преко садржаја намијењених широј циљној групи, друштвених мрежа па и ју-тјуб садржаја, у коначници и учешћем на форумима, Између осталог и зато изузетно цијеним рецимо покојног Тибора Живковића којем није било мрско да учествује на форумима, води расправе са лаицима, и са оним који баш и не разумију историјске процесе, могуће их има још подоста, и свакако не сматрам да је тај ангажман улудо утрошено вријеме, напротив.
Није обавезно, но некад свако треба поставити питање. Која је уопште твоја сврха у овом и оваквом свијету и шта си учинио да га поправиш?
 
Delimično se slažem, ali moram reći jedan populistički argment - svi istraživači u Republici Srbiji, verujem da su plaćeni iz državnog budžeta. Dakle, njihove plate dolaze od laika. Zbog toga postoji jedna vrsta obaveze da se narodu vrati naučnim radom i da on - kolektivni finansijer - ima pristup tome.

To ne znači da moraš ići na televiziju i svađati se oko ljudi-guštera, ali mislim da si u obavezi nešto vratiti narodu.
 
Delimično se slažem, ali moram reći jedan populistički argment - svi istraživači u Republici Srbiji, verujem da su plaćeni iz državnog budžeta. Dakle, njihove plate dolaze od laika. Zbog toga postoji jedna vrsta obaveze da se narodu vrati naučnim radom i da on - kolektivni finansijer - ima pristup tome.

To ne znači da moraš ići na televiziju i svađati se oko ljudi-guštera, ali mislim da si u obavezi nešto vratiti narodu.

To što si napisao važi isključivo za one koji su i zaposleni kao istraživači, po naučnim institucijama.

Primera radi, Srbija ima (cela) svega 14 takvih istoričara koji se bave starim vekom. Zapravo, 13 s obzirom da je Loma otišla u penziju.

Taj popis ne uključuje gomilu istoričara koji rade po osnovnim i srednjim školama (ili čak i van struke, ili su na birou) i povremeno istražuju i objavljuju.
 
To što si napisao važi isključivo za one koji su i zaposleni kao istraživači, po naučnim institucijama.

Primera radi, Srbija ima (cela) svega 14 takvih istoričara koji se bave starim vekom. Zapravo, 13 s obzirom da je Loma otišla u penziju.

Taj popis ne uključuje gomilu istoričara koji rade po osnovnim i srednjim školama (ili čak i van struke, ili su na birou) i povremeno istražuju i objavljuju.
Ljudi koji rade u školama takođe primaju plate od državnog budžeta, ali oni imaju preciznu ulogu u tome da šire istorijska znanja (bez obzira kakvi su udžbenici). Isto je i za one u muzejima. Ljudi koji ne primaju plate od budžeta nemaju takvu obavezu, svakako.
 
Изузетно поштујем историчаре попут Милоша Ковића који су се ставили у одбрану онога у што вјерују, иако то није уивијек њихово поље за које су се специјализовали.

Pitanje koje je bilo postavljeno nije da li takve osobe zaslužuju poštovanje ili pohvale. Naprotiv, sasvim suprotno: da li oni koji to ne čine zaslužuju nepoštovanje, tj. kritiku.

Istoričari koji su javno eksponirani kao npr. Ković, rade to ne zato što njihova profesija ili zanimanje to traži od njih. Iz kojih god razloga, rodoljubivih, iz razloga što im je dosadno, ideoloških, neki i samoljubivi, itd...eksponirane su ličnost u javnosti, ali taj njihov angažman u principu doslovno nikakve veze nema sa poslom koji obavljaju. Oni nemaju nikakvu obavezu ili dužnost da rade to što rade, osim ako ne govorimo o tome da je nekima u ličnim ubeđenjima da to bude nekakva moralna obaveza. Što je opet njihova perspektiva i nešto što oni lično doživljavaju, možda preciznije rečeno kao građani, a ne kao istoričari (bez obzira na to što struka i iskustvo omogućavaju da govore o određenim istorijskim temama značajno bolje od laika).

Није обавезно, но некад свако треба поставити питање. Која је уопште твоја сврха у овом и оваквом свијету и шта си учинио да га поправиш?

Koja svrha? Otkriti nešto novo ili barem načeti da buduće generacije mogu lakše da otkriju nešto drugo.
 
Istoričari koji su javno eksponirani kao npr. Ković, rade to ne zato što njihova profesija ili zanimanje to traži od njih. Iz kojih god razloga, rodoljubivih, iz razloga što im je dosadno, ideoloških, neki i samoljubivi, itd...eksponirane su ličnost u javnosti, ali taj njihov angažman u principu doslovno nikakve veze nema sa poslom koji obavljaju. Oni nemaju nikakvu obavezu ili dužnost da rade to što rade, osim ako ne govorimo o tome da je nekima u ličnim ubeđenjima da to bude nekakva moralna obaveza. Što je opet njihova perspektiva i nešto što oni lično doživljavaju, možda preciznije rečeno kao građani, a ne kao istoričari (bez obzira na to što struka i iskustvo omogućavaju da govore o određenim istorijskim temama značajno bolje od laika)..
Не знам зашто реплицираш када сам у објави написао
... историчари заиста немају обавезу трошити своје вријеме, посебно ако нису плаћени, на едукацију ширих маса, нити су обавезни радити на афирмацији и популаризације историје, са акцентом на националну историју.
Такав конформистички и елитистички приступ је легитиман, нити су обавезни учествовати у расправама са онима који нису њихов ниво што обавезно нагласи рецимо Вељко Ђурић Мишина.
Наравно да историчар Милош Ковић сматра моралном обавезом ставити своје знање у службу онога у шта вјерује.
Koja svrha? Otkriti nešto novo ili barem načeti da buduće generacije mogu lakše da otkriju nešto drugo.
Зашто морамо гледати тако уско и поједностављено. Не мора мотив бити откривање нечег новог. Може бити тежња разбијању заблуда, наипаког увјерења, погрешног разумијевања процеса, или борба против "тумачења" историје и историјских процеса у служби актуелних политичких процеса.
 
Šta u konkretnom slučaju znači to da je država negde zakazala? Ako izuzmemo dešavanja tokom i nakon Drugog svetskog rata koje se to gradivo koje se uči po obrazovnom sistemu Republike Srbije može smatrati kontraverznim?

A zašto bismo izuzeli dešavanja tokom Drugog svetskog rata?

Pa, za početak, sećaš li se afere o turskom danku u krvi u udžbeniku za 7. razred?

https://www.blic.rs/vesti/drustvo/o...vi-bila-dobra-prilika-za-napredovanje/c3cp4vc

..ili karte za rani srednji vek iz udžbenika za Prirodu i društvo?

https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/...i-uce-da-su-beograd-i-cacak-bili-deo-hrvatske

Ovo su dva problema koja su stigla do medija, pa su stoga javno poznata. Onih koji nisu dospeli do šire javnosti ima još i na tone, sličnih. A po komentaru DSR, vidim da si svestan vrlo dobro tog problema...

I danas cirkulišu udbenici koji su nestandardizovani. Ne u smislu da su jedinstveni, kakvi i treba da budu, već da se nalaze potpuno suprotni podaci. U novijim udžbenicima je izbačen podatak o Mehmed-paši Sokoloviću kao nekome ko je imao veze sa obnovom srpske Crkve, dok starija izdanja koja cirkulišu i dalje zvanično, imaju te zastarele podatke. Šta da uradi dete, ili nastavnik, kada uzme dva udžbenika koja sadrže dijametralno suprotstavljene podatke o tom osmanskom veziru srpskog roda? Da nastavnik kod kojeg se koristi ovaj udžbenik detetu objasni da je pogrešna informacija u udžbeniku i počne sa tim da je udžbenik, koji treba da koristi kao osnovno pomagalo za učenje, loš?
 
Poslednja izmena:
A zašto bismo izuzeli dešavanja tokom Drugog svetskog rata?

Pa, za početak, sećaš li se afere o turskom danku u krvi?

https://www.blic.rs/vesti/drustvo/o...vi-bila-dobra-prilika-za-napredovanje/c3cp4vc

..ili karte za rani srednji vek iz udžbenika za Prirodu i društvo?

https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/...i-uce-da-su-beograd-i-cacak-bili-deo-hrvatske
Pa ko je dozvolio da deca u Srbiji uče ovakve stvari iz udženicima treba da odgovara. Takvo gradivo nije bilo kada sam ja učio istoriju u osnovnoj i srednjoj školi.
 
Pa ko je dozvolio da deca u Srbiji uče ovakve stvari iz udženicima treba da odgovara. Takvo gradivo nije bilo kada sam ja učio istoriju u osnovnoj i srednjoj školi.

Kao što rekoh, to je sve jedan sistem za ispumpavanje para iz budžetskog sistema. Odgovorno tvrdim da masa tobožnjih recenzenata doslovno nikada nije ni otvorila nacrt udžbenika. Samo potpišu recenziju radi (izuzetno velikodušnog) honorara.

Nesporno je da u izvesnom smislu ima napretka; udžbenici sadrže danas značajno više ilustracija, fotografija i karata, koje jesu korisne za učenje. Kao npr. u navedenom slučaju Mehmed-paše, sadrže i neke novije informacije koje iz zatvorenih naučnih krugova jako sporo prodiru u javnost (i to čak u naučnu javnost, a ne medijsku ili dr. šire). Međutim, sadržajno ukidanje monopola na udžbenike se pokazalo u dobroj meri kao i kao loša ideja u praksi u Srbiji. Sem ako ne govorimo o finansijskim interesima autora, recenzenata, izdavačkih kuća i štamparija, naravno.
 

Back
Top