sklopotnica
Zainteresovan član
- Poruka
- 173
Бан Матеј Нинослав
1232-1235
У име Оца и Сина и Сватога Духа амин!
Аз раб Божји Матеј, а одмјелом Нинослав, бан бос'нски велики, кле се кнезу
Дубров'чкому Жан Дандолу и всеј опћине Дубров'чкој.
Таквом с'м се клетв'ју клел, каком се је бан Кулин клел:
Да ходе Власи свободно, их добит'к, тако како су у бана Кулина ходили, без все хабе и зледи. А ја кудје облада, тудје си ходите пространо и здраво, а ја пријати како-ре сам себје, и наук дати од все зледи.
А се писах, именом Десоје, граматиг бана Нинослава, велијега бос'нскога, тако вјерно како-ре у првих.
А се јеште: ако вјерује Србљин Влаха, да се при пред кнезем; ако вјерује Влах Србљина, да се при пред баном, а иному Влаху да не буде изма. Боже-ре ти дај здравије.
(Повеља Дубровчанима)
Босански владари су себе називали Србима, као што су Србљем називали и своје становништво.
Твртко Котроманић се крунисао за краља Срба, Босне, Поморја и Западних страна на гробу Светог Саве у манастиру Милешева. Да би истакао једнородност династије Неманића и Котроманића, твртко ставља испред свог крштеног имена и име Стефан, што значи "вјенчани" (онај који је крунисан). У овој повељи Твртково име Стефан се истице веома често (погледати рецимо посљедњу ријеч у првом реду), као што се у повљи често истиче српска земља или Србље као једина етничка одредница. На примјер у петом реду Твртко јасно истиче поријекло "родитеља моји господе српске". Исто тако, на дну повеље, на десној страни, је огромним словима истакнуто, на првом мјесту - краљ Срба.
Као извор види повеље средњовијековних владара које су микрофилмоване са оригинала и чувају се у Дубровачком архиву, а погледај и повељу босанског бана Нинослава.
Повеље босанских владара династије Котроманић у којима се јасно види да су осећали етничку припадност српском народу
Стефан Твртко Котроманић
Стефан Дабиша Котроманић
Стефан Остоја Котроманић
Стефан Остојић Котроманић
Стефан Твртко други Котроманић
Стефан Томаш Котроманић
Све горе наведене повеље су исписане ћирилицом, а пошто има неких људи који поистовећују ћирилицу и глагољицу (што је груба грешка), испод се налази линк за Зографско јеванђеље из XI века, које је писано глагољицом
Зографско јеванђеље
Свој језик босански владари називају српским
Босански бан Стјепан Кортоманић (1322-1353) издаје 1333. даровну повељу Дубровнику и каже: "и зато стављам ја господин бан Стефан своју златну печат, да је вјеровано сваки да зна и види истину. А зато су четири повеље једнаке, двије латински, а двије српски, а све су печаћене златним печатима". Тада је био обичај да се издају по четири повеље са истим текстом, двије на српском и двије на латинском. Ова повеља се може наћи у
Франц Милошић, Monumenta Serbica, Беч 1858. стр. 105-109
Љ. Стојановић - "Старе српске повеље и писма", I, 46.
