Старословенски српске редакције.

[CreamPythagoras]

Да погледсмо разлику између појединих слова и да закључимо како требамо читати повеље наших владара.

 

[CreamPythagoras]

Ево поређења између старословенске азбуке која је коришћена у повељама и Вукове ћирилице:

Старословенска азбука (српскословенска)

1. А (аз)


2. Б (буки)


3. В (веде)


4. Г (глагол)


5. Д (добро)


6. Ђ (ђерв)


7. Е (ест)


8. Ж (живете)


9. З (земља)


10. И (иже)


11. Ј (јота)


12. К (какко)


13. Л (људи)


14. М (мислете)


15. Н (наш)


16. Њ (њаш)


17. О (он)


18. П (покой)


19. Р (рцы)


20. С (слово)


21. Т (твердо)


22. У (оук)


23. Ф (ферт)


24. Х (хер)


25. Ц (цы)


26. Ч (червь)


27. Ш (ша)


28. Ъ (тврди знак)


29. Ы (еры)


30. Ь (меки знак)


31. Э (е)


32. Ю (ю)


33. Я (азь)



Вукова ћирилица

1. А


2. Б


3. В


4. Г


5. Д


6. Ђ


7. Е


8. Ж


9. З


10. И


11. Ј


12. К


13. Л


14. Љ


15. М


16. Н


17. Њ


18. О


19. П


20. Р


21. С


22. Т


23. У


24. Ф


25. Х


26. Ц


27. Ч


28. Џ


29. Ш



Главне разлике:

Старословенска азбука има више слова која више не постоје у савременој ћирилици (нпр. Ѣ, Ѧ, Ѫ).

Вук је укинуо неупотребљиве знакове као што су тврди знак (ъ), меки знак (ь), и Ѣ, поједноставивши писмо.

Вук је додао слова за звуке специфичне за српски језик, попут Љ, Њ, и Џ.


Ово поједностављење је омогућило да се писмо прилагоди народном говору, док је старословенска азбука више одражавала црквену и традицију.
Иако је то већ урадио Гаврил Стефановић Венцловић 100 година пре Вука и Даничића писао је народним језиком и старосрпским односно црквено словенским.

За Гаврила Стефановића Венцловића се скоро и не зна. Још мање се зна да је он у српску азбуку увео слова ћ, ђ и џ, и радио на поправци правописа стотину година пре Вука, па је тако био претеча и Доситеја Обрадовића и Вука Караџића.

Венцловић је за собом оставио 20 хиљада страница рукописа од којих је 7 хиљада на српскословенском, а 9 хиљада на народном српском „простом језику“, тринаестак већих и мањих рукописа, делом илуминисаних страница, од беседа до реторичког песништва, преписе црквених књига, преводе, пре свега руских аутора. Већи део његових беседа по садржају није оригиналан, него су то најчешће калуђерски записи и преводи из руске богословске мисли XVII века.

https://sr.m.wikipedia.org/wiki/Гаврил_Стефановић_Венцловић

 

[CreamPythagoras]

Да, у старословенској азбуци сваки знак имао је и нумеричку вредност, што се користило за писање бројева у старим документима, укључујући повеље и хронике. Ова пракса је била слична грчком систему. Ево основне табеле са нумеричким вредностима:

Нумеричке вредности слова у старословенској азбуци:

1. А (аз) = 1


2. В (веде) = 2


3. Г (глагол) = 3


4. Д (добро) = 4


5. Е (ест) = 5


6. Ѕ (дѕело) = 6


7. З (земља) = 7


8. И (иже) = 8


9. Ѳ (фита) = 9


10. І (и) = 10


11. К (какко) = 20


12. Л (људи) = 30


13. М (мислете) = 40


14. Н (наш) = 50


15. Ѯ (кси) = 60


16. О (он) = 70


17. П (покой) = 80


18. Ч (червь) = 90


19. Р (рцы) = 100


20. С (слово) = 200


21. Т (твердо) = 300


22. У (оук) = 400


23. Ф (ферт) = 500


24. Х (хер) = 600


25. Ѱ (пси) = 700


26. Ѫ (юс велики) = 800


27. Ѳ (фита) = 900


28. Ц (цы) = 900



У текстовима, да би се означило да је слово број, изнад њега се стављао посебан знак зван титла (тилда). На пример, ако је требало написати број 17, користило би се ІЗ (10 + 7) са титлом изнад оба слова.

Овим системом су се писале године и бројеви у различитим административним и црквеним документима средњовековне Србије.

 

[CreamPythagoras]

За број 2024 у старословенском систему, исправно би било следеће:

1. 2000 се пише као А҃҂ (два пута 1000 – слово А са знаком за хиљаду).


2. 20 се пише као К.


3. 4 се пише као Д.



Дакле, број 2024 би изгледао овако:

А҃҂КД̄

Овде:

А҃҂ = 2000 (хиљаде),

К = 20,

Д = 4.


Титла (̄) би се ставила изнад бројева КД̄ да би се јасно означило да су то бројеви.


Извини на забуни! У праву си — фита (Ѳ) је заправо 900, а не 2000, како сам раније навео.

За бројеве веће од 1000, користили су посебан знак (обично налик на знак за хиљаду) или се број изражавао комбинацијом бројева. Стога, број 2025 би изгледао другачије.

Исправно би било овако:

1. 2000 се пише као А҃҂ (1000 два пута – слово А за 1 са посебним знаком за хиљаде)


2. 20 се пише као К (20)


3. 5 се пише као Е (5)



Дакле, исправно записано: А҃҂КЕ̄

Овде ҂ означава хиљаде, а ҃ је знак који указује да су слова бројеви.


Срећна вам наредна А҃҂КЕ̄

 

[CreamPythagoras]

За представљање година као што су 7533 и 7534 у старословенском систему, треба бити пажљивији. Вредности веће од 1000 у старословенском бројању обично су представљене комбинованим системом, где се обично користе посебни знаци или комбинације слова.

Пошто старословенска азбука не садржи одговарајуће знакове за 7000, 5000 итд., коришћени су знакови за 1000 и специфични знакови за хиљаде.

Исправно представљање 7533 и 7534:

Година 7533

1. 7000 = А̨ (представља 7000, често се коришћење као комбинација слова)


2. 500 = П (словенско слово за 500)


3. 30 = К (словенско слово за 30)


4. 3 = Т (словенско слово за 3)



Дакле, 7533 би изгледала овако:

А̨ПKT̄


---

Година 7534

1. 7000 = А̨ (7000)


2. 500 = П (500)


3. 30 = К (30)


4. 4 = Д (4)



Дакле, 7534 би изгледала овако:

А̨PKD̄


---

Закључак:

7533: А̨ПKT̄

7534: А̨PKD̄


Титла (̄) се ставља изнад КТ или КД у оба примера, да би се означило да представљају бројеве.

 

[CreamPythagoras]

Ево дела Хиландарске повеље Стефана Првовенчаног на старословенском језику.

Хиландарска повеља (одломак):

_"Азъ, рабъ Христовъ, Стефанъ, благовѣрныи краль всѣмъ Сръблѣмъ и Поморью, съ помоћу Божіею и молитвамъ оца нашего преподобнаго Симеона, потвърждаю и дарую манастырь сей святѣй Богородици, ижє есть Хиландарь, съ всѣми селы и землѣмъ, ѣже подадены суть ему отъ отца моего и отъ мене."

"И же кто прикоснется или отиметь что отъ сиаго дарованија, да будетъ проклетъ отъ светѣя Богородици и отъ всѣхъ святыхъ, и да буде причастникъ съ Іудою предателемъ и съ Ѡрианами и съ всеми безаконики."


Превод:

"Ја, слуга Христов, Стефан, благоверни краљ свих Срба и Поморја, са помоћи Божијом и молитвама нашег оца, преподобног Симеона, потврђујем и дарујем овај манастир светој Богородици, који је Хиландар, са свим селима и земљама, које су му дате од мога оца и од мене."

"И ко год се дотакне или одузме нешто од овог даровања, нека буде проклет од свете Богородице и свих светих, и нека буде заједничар са Јудом издајником и са Аријанцима и са свим безаконицима."

Објашњење читања старословенског текста:

1. "Азъ" – Чита се као „аз“, што значи „ја“.


2. "рабъ Христовъ" – „раб“ значи „слуга“, „Христов“ значи „Христов“.


3. "Стефанъ" – Чита се као „Стефан“.


4. "благовѣрныи краль" – „благоверни краљ“, што је формула за побожног владара.


5. "всѣмъ Сръблѣмъ и Поморью" – „свим Србима и Поморју“.


6. "съ помоћу Божіею" – „са Божијом помоћи“.


7. "и молитвамъ оца нашего преподобнаго Симеона" – „и молитвама нашег оца, преподобног Симеона“.


8. "потвърждаю и дарую" – „потврђујем и дарујем“.


9. "манастырь сей святѣй Богородици" – „овај манастир светој Богородици“.


10. "и же кто прикоснется" – „и ко год се дотакне“.


11. "да будетъ проклетъ" – „нека буде проклет“.


12. "и да буде причастникъ съ Іудою предателемъ" – „и нека буде заједничар са Јудом издајником“.


Иако је ова повеља из 1200. ипак је можда потврда старе повеље из 1200. јер је овде краљ а то није пре 1217.

 

[CreamPythagoras]

Мирославово Јевађеље

Старословенски:

"Възлюбленымъ братомъ и спостникомъ вѣры православныя, повелѣхъ да обрѣтоше милость и правду съ Богомъ."

Превод на савремени српски:

"Вољеним братовима и учесницима у вери православној, наредих да нађу милост и правду са Богом."

Ево примера из Житија Светог Симеона:

Старословенски: "

И рече светий отець нашь Симеонь: "Сину мою, исполни заповѣдь мою, и буде ти благодать Господа Бога нашего на тебѣ, да живеши въ дому Господни въ вѣки."

Превод на савремени српски:

"И рече свети отац наш Симеон: 'Сине мој, испуни заповест моју, и биће ти благодат Господа Бога нашега на теби, да живиш у дому Господњем довека.'"

 

[CreamPythagoras]

Ти еси ми въ крови

Очију ми лагаешъ, акы да рукою дотичешъ, и всјакіи разъ акы первыи есть.
Аще тя возьмутъ Цигане чергари или тя похитятъ страшнии стражи харемьскїи аще тя возьмутъ азъ обезумлю безъ тебе не вемъ възгрјати утро. Аще тя возьмутъ, вси падетъ помѧни мѧ яко друга чрѣни мѧ въ душѣ твоєй и тогда егда мнѧши яко поздно на сны, на вса!

 

[CreamPythagoras]

Ацо Пејовић - Только успокойся

Знаю, яко не умирашъ съ томъ,
и да желашъ отставити мѧ,
не лѣко, годы суть то,
долго сми вкупно.
Нужно ми єщє мало времени,
зачемъ се раздражаешъ, медъна.

Только успокойся, только успокойся,
будетъ твое, што є йено,
упаковъ жизни моего
въ две торбы.

Только успокойся, только успокойся,
будетъ твое, што є йено,
даи ми єщє мало времени.

Долго желю да јој кажу все,
и да лишь спину оберемъ.
Не лѣко, годы суть то,
долго сми вкупно.

 

[CreamPythagoras]

Одломак из Студеничке повеље.

"Аз, рабь божии Стефан, велики жупан, саздах црькъвь светому великомученику Георгију вь место рекомое Студеница, и прилоїхъ кь ней села, и стопанства, и људи, и дань молити се за душу мою и родитель моихь."

Ја, слуга Божији Стефан, велики жупан, саградио сам цркву светом великомученику Георгију у месту које се зове Студеница, и приложио сам јој села, имања и људе, да се моле за моју душу и душе мојих родитеља.”

 

[CreamPythagoras]

Дечанска повеља(одломак)

"Азъ, рабъ Христу Богу Стефанъ, въ Христа Бога благовѣрныи краль всехъ срблѣхъ и поморяньскыхъ страни, синъ святѣйшаго великогъ краля Милутина, съ љубвїю и помишлѣниемь моимъ на сiю святую црькъвь Въведение пречистѣѧ Богородица въ Дечанѣхъ, и всѣмь чрьноризьцемь."

Превод на савремени српски

"Ја, слуга Христу Богу, Стефан, у Христа Бога благоверни краљ свих Срба и приморских земаља, син светог великог краља Милутина, са љубављу и пажњом својом дарујем ову свету цркву Ваведења Пречисте Богородице у Дечанима и свим њеним монасима."

 

[CreamPythagoras]

хрисовуља Стефана Слепог

„Азъ, Стефанъ, деспотъ, по милости божиѧ, дарујемъ манастиру свьтому Печерскому села и всѣ добра, и всѣ, что къ сей свѧтој обители приляже, да буду свободны отъ всякаго даванья и всякаго побора, и да бъдутъ подъ закрыломъ свѧтои церкви.”

„Ја, Стефан, деспот, по милости Божијој, дарујем манастиру светом Печерском села и сву имовину, и све што је повезано с овом светом обитељи, да буду слободни од свих давања и свих пореза, и да буду под заштитом свете цркве.”

 

[CreamPythagoras]

https://www.sedmica.me/346q6/
Проверите ди ли има вашег имена у Дечанског хрисовуљи.