Potreba za privatnim časovima

[Lexa]

Da li biste svom detetu u osnovnoj ili srednjoj školi uplatili privatne časove u svrhu poboljšavanja proseka ili prolaska godine? Da li ste to već radili? Da li mislite da je to jedino rešenje i mislite li da je materija suviše teška? Da li je to posredno priznavanje da vam je dete, nako otvoreno rečeno - glupo, tj. gluplje od ostalih?

Koji je bio razlog da mu/joj plaćate privatne časove i iz čega? Mislim na predmete koje već ima u školi, ne violinu ili kakav sport.

Zašto škola više nije dovoljna? Da li ste upoznati sa sadržajem prijemnog ispita za srednje škole ove godine?

 

[Naivac]

Apsolutno da.I to bih mu placao sve casove koje mogu, sve profesore koje mogu i sve drugarice koje mogu.Trenutno nista od toga ne mogu.

 

[gost 190610]

Ja ne mislim da su ti privatni casovi potrebni.I slabiji a i najbolji djaci mogu do znanja doci u okviru redovne nastave i dopunskih casova, naravno ako pokazuju interesovanje i zelju za ucenje i osvajanje znanja.Od primera iz okruzenja stekao sam utisak da to,privatne casove, vise forsiraju roditelji koji na taj nacin pokusavaju na brz nacin da izvuku maksimum ili cesto nemoguce od svoje dece,pa cesto to bude i teret za dete.Onaj ko zeli da nauci ,naucice i u skoli ako je pazljiv na casovima,aktivno ucestvuje u obradi nastavne jedinice i pokazuje interes za vise detalja.Verujem da i sami prosvetni radnici bi bili zadovoljniji ako na takav nacin,interakcijom medju njih i djaka, odrade ono sto je po planu.

 

[vd]

teorijski, privatni dodatni časovi ne bi trebalo da budu potrebni.
ali uslov za to je da dete hoće da pazi na času i da po potrebi uči kod kuće.
u praksi imam jedno dete koje baš i nije idealno po tim merilima što je iole interesuje tu je ekstra, a ako je ne interesuje tu se snalazi sa puškicama, treptanjem okicama itd
tako da, plaćam po nekad, a posle gunđam (uglavnom sebi u bradu), pretim raznim sankcijama, kunem genetski materijal, kosmičko zračenja itd
ali bože moj, da smo živi i zdravi, sve je to u rok (lepe) službe.

 

[-Night -]

Koji je bio razlog da mu/joj plaćate privatne časove i iz čega? Mislim na predmete koje već ima u školi, ne violinu ili kakav sport.

Da....
Ako ceo razred ne razume nastavnicu i potraži od nje da im ponovo objasni zadatak.... a ona izjavi "Kako ne razumete ? "Pa ponovi sve isto što je rekla samo ovog puta sa glasom za par oktava višim.
Aman ,nisu rekli da ne čuju, nego ne razumeju...
Onda uzmeš privatno nastavnicu koja će naći pravi način da objasni detetu.Detetu je potrebno znanje a ne ocena...
A to znanje pokazaće na završnom ispitu.

 

[gost 36952]

Da li biste svom detetu u osnovnoj ili srednjoj školi uplatili privatne časove u svrhu poboljšavanja proseka ili prolaska godine? Da li ste to već radili?

Da. Moj pogled na tu stvar je potpuno praktican, a to je steci sto vise znanja i sto bolje ocene na sto efikasniji nacin. Znanje je neophodno ako zelimo da nam deca nesto postignu u zivotu, ali je nas skolski sistem (i sama koncepcija, kao i opsti uslovi, pa i sami prosvetni radnici kojih ima raznih)nazalost takav kakav jeste i postavlja se pitanje sta da se radi u tom slucaju. Da cekamo da taj sistem postane bolji je iluzorno, dakle-akcija.

Da li mislite da je to jedino rešenje i mislite li da je materija suviše teška?

Naravno da nije jedino resenje, ali je prakticno, poboljsava kvalitet ucenja, omogucava detetu da uz individualni pristup dotera nesto sto mu nije jasno, da svoj samostalni rad nadogradi, da ima pomoc ako nesto ne razume, posto na redovnoj nastavi cesto nema dovoljno vremena za to.

Da li je to posredno priznavanje da vam je dete, nako otvoreno rečeno - glupo, tj. gluplje od ostalih?

Naravno da ne. Dete mi je veoma uspesno u skoli, ali cak i ako pretpostavimo da neko dete ima smanjene intelektualne sposobnosti, ono zbog toga nije manje vredno, samo mu je potrebno vise pomagati u radu. Dakle, korisno je i za slabe i za odlicne ucenike.

Koji je bio razlog da mu/joj plaćate privatne časove i iz čega? Mislim na predmete koje već ima u školi, ne violinu ili kakav sport.

Po potrebi: matematika i hemija.

Zašto škola više nije dovoljna

Zastareli nacin rada, previse ucenika u odeljenjima, nedovoljno dodatnih/dopunskih casova (u teoriji ih ima, a u praksi i ne bas)...

Da li ste upoznati sa sadržajem prijemnog ispita za srednje škole ove godine

Ne, ali sam bila detaljno upoznata kada je moje dete polagalo prijemni za srednju skolu pre dve godine i to smatram obavezom roditelja, a sokirana sam koliko njih ne prati tako vazne stvari za svoju decu.

 

[Abell]

eh, da ti sto ponavljaju ko papagaji su najgori...

U osnovnoj sam isla privatno na engleski jer sam htela da naucim vise nego sto se u skoli ucilo...nisam se nikad spremala ni iz jednog predmeta, cak ni za prijemni...a u srednjoj idem privatno na matematiku jer profesor nece i ne zna da objasni... a i ovako matu imam dve godine, tako da su se i moji nekako pristali...mada mi ti casovi nista ne pomazu kad ja kuci ne vezbam, tako da mogu i sama, samo da hocu, al lenja sam, pa mi ovako lakse da mi se sve sazvace na tacnu...i ovako ne mogu da smislim matematiku...

 

[vd]

a i ovako matu imam dve godine, tako da su se i moji nekako pristali...mada mi ti casovi nista ne pomazu kad ja kuci ne vezbam, tako da mogu i sama, samo da hocu, al lenja sam, pa mi ovako lakse da mi se sve sazvace na tacnu...i ovako ne mogu da smislim matematiku...

imam jednu ovakvu
respect za iskrenost

 

[gost 36952]

Ja ne mislim da su ti privatni casovi potrebni.I slabiji a i najbolji djaci mogu do znanja doci u okviru redovne nastave i dopunskih casova, naravno ako pokazuju interesovanje i zelju za ucenje i osvajanje znanja.

Sta ako dete tokom skolovanja naidje na neki period u kome mu je otezano da prati nastavu (na primer problematican pubertet)? Sta ako ne pokazuje dovoljno interesovanja i zelje jer se ne oseca uspesno? Pomoc u savladavanju dovodi do boljih rezultata u skoli, a to moze da bude veoma jaka motivacija za dete da se pokrene ili da se ponovo motivise, ako je zastalo. Sta je lose u tome?

Od primera iz okruzenja stekao sam utisak da to,privatne casove, vise forsiraju roditelji koji na taj nacin pokusavaju na brz nacin da izvuku maksimum ili cesto nemoguce od svoje dece,pa cesto to bude i teret za dete

Izvlacenje maksimuma i jeste cilj, ali se slazem da su nerealna ocekivanja opterecenje. Ipak, roditelj koji prati i poznaje svoje dete moze prilicno dobro da proceni njegove kapacitete. Mera je (kao i uvek) najvaznija.

Onaj ko zeli da nauci ,naucice i u skoli ako je pazljiv na casovima,aktivno ucestvuje u obradi nastavne jedinice i pokazuje interes za vise detalja

Naravno, samo nisu deca masine. I nasa je motivacija promenljiva u zivotu iako imamo vise iskustva i saznanja zasto je potrebno da nesto radimo, a kamo li decija. Nije neoprostiv greh ako nisu savrseni u svakom trenutku

Verujem da i sami prosvetni radnici bi bili zadovoljniji ako na takav nacin,interakcijom medju njih i djaka, odrade ono sto je po planu.

Naravno, to je ideal u prosveti, ali praksa pokazuje da je nekim djacima potrebna pomoc, bilo da se radi o savladavanju osnovnih stvari (za prelaznu ocenu) ili da se radi o finom usavrsavanju kod uspesnih djaka. Dodatni rad ne moze da steti nikome.

 

[tehduduk]

Da li biste svom detetu u osnovnoj ili srednjoj školi uplatili privatne časove u svrhu poboljšavanja proseka ili prolaska godine? Da li ste to već radili? Da li mislite da je to jedino rešenje i mislite li da je materija suviše teška? Da li je to posredno priznavanje da vam je dete, nako otvoreno rečeno - glupo, tj. gluplje od ostalih?

Koji je bio razlog da mu/joj plaćate privatne časove i iz čega? Mislim na predmete koje već ima u školi, ne violinu ili kakav sport.

Zašto škola više nije dovoljna? Da li ste upoznati sa sadržajem prijemnog ispita za srednje škole ove godine?

u zivotu nisam imala ni jedan privatni cas

a nasim klincima uzimaju vec u osnovnoj skoli- roditelji su zauzeti, deca lenja i nezainteresovana, gradivo obimno ...
mada, nekada ni privatni casovi ne pomazu

 

[Sleepyhead]

Meni je tata u prvom razredu gimnazije rekao da ce da nadje privatnog profesora matematike, posto sam dobila 1 na kontrolnom iz necega, ne znam cega, samo znam da nije bila ona prva logicka oblast, ta mi je bila super. Strasno sam se uvredila, a na kraju godine sam imala 5, bez privatnih casova. Tako da, jesu bili korisni, ali u mom slucaju kao pretnja.

 

[Sleepyhead]

Harmony
Dodatni rad oduzima vreme za srecnije stvari.
A i ne vidim razlog iz kog ocekujes od svog deteta da konstantno ima dobre ocene (osim ako je tom detetu stalo do toga). Nikad nisam razumela zasto roditelji toliko forsiraju skolu, ali ni moji roditelji nisu razumeli zasto ja toliko forsiram slobodno vreme, tokom kog ne radim nista pametno.

 

[gost 36952]

Postoje predmeti kod kojih je visegodisnji kontunuitet u radu neophodan da bi nastava mogla uspesno da se prati (matematika, jezici...) Desava se da u pocetnim fazama ucenja nekog predmeta kvalitet nastave ne bude dobar i deca "vuku" taj problem godinama, a ne mogu sama da popune te rupe u znanju. I sama drzim privatne casove i nagledala sam se dece koja su se mucila oko nekih sasvim obicnih stvari samo zato sto je predznanje bilo slabo, a gradivo postaje sve komplikovanije, nadovezuje se na staro gradivo i oni tonu. Kada odradimo to sto je sporno, to bude veliko olaksanje za tu decu i svima je zao sto nisu ranije nadoknadili ono sto im nedostaje. Po mom misljenju to je pravi nacin da se efikasno resi problem, a kritikovati dete i nabijati mu osecaj krivice sto nije dovoljno uspesno je najlakse. Prosto sam tuzna kada vidim da neko svoje dete omalovazava i kaznjava ako nije dovoljno uspesno, jer takvom detetu ne treba kazna, vec pomoc. Kada kazem pomoc, mislim na razne vrste pomoci - od prakticnog poducavanja, do pomoci da se organizuje, poboljsa motivaciju -zavisi sta je kome potrebno.

 

[Ona Marge]

Po meni čista glupost. Zašto da dete ide na privatne časove da bi imalo bolju ocenu ? Neka završi od škole šta može i želi, a ceo život je pred njim da završava od škole ono što mu je potrebno. Nikad nije kasno. A desi se da deca izuče škole, fakultete, pa posle ništa od toga ne koriste, nego koriste znanje koje je moguće steći na jednom mesečnom kursu.
Moj brat je nekoliko puta ponavljao razred, jedva završio metalostrugarsku školu. Kad je shvatio da to ne želi da radi, završio je vanredno medicinsku, višu medicinsku, naučio dva jezika i evo ga sad u Sloveniji ima fizioterapeutsku ambulantu i drži kurseve za masere, uz put, primljen je i na neku funkciju pri ministarstvu zdravstva Slovenije.
Ja sam drugačiji slučaj, vredna i marljiva učenica, završila i fakultet a sada se bavim poslom koji mnogo volim, a za koji mi, realno, nije potrebno više znanja od onog što se uči u osnovnoj školi, jer ono najbitnije ili imaš u sebi, ili nemaš , što je važno za moj rad.

 

[gost 36952]

Harmony
Dodatni rad oduzima vreme za srecnije stvari.

Zavisi sta ocekujes od zivota. Po toj logici bi bilo najbolje ne raditi nista

A i ne vidim razlog iz kog ocekujes od svog deteta da konstantno ima dobre ocene (osim ako je tom detetu stalo do toga).

Njemu je stalo i ja sam srecna zbog toga.
Da mu nije stalo, uradila bih sve sto mogu da mu maksimalno ojacam motivaciju, jer ne radi se ovde samo o ocenama, skoli i slicno, vec o odnosu prema radu, sebi i zivotu uopste, a to se vaspitava od najranijeg detinjstva.
Odgovornost je neopisivo vazna i roditeljska je duznost da nauci dete da (u okviru svojih mogucnosti) bude odgovorno.

Nikad nisam razumela zasto roditelji toliko forsiraju skolu, ali ni moji roditelji nisu razumeli zasto ja toliko forsiram slobodno vreme, tokom kog ne radim nista pametno.

Ne znam koliko imas godina, ali pretpostavljam da si jako mlada kada me ovo pitas
Da bi covek mogao kvalitetno da zivi, on mora da bude sposoban da zivi od svog rada. Da bi mogao nesto da radi, mora prvo da nauci da radi
Da bi slobodno vreme bilo ono sto treba da bude, potrebno je da kvalitet zivota bude (makar priblizno) u skladu sa nasim ocekivanjima, a za to je potreban novac i pozeljno da posao koji radimo bude nesto u cemu smo dobri i sto volimo ili nam je makar prihvatljivo. Sta nije jasno?

 

[Sleepyhead]

Prosto sam tuzna kada vidim da neko svoje dete omalovazava i kaznjava ako nije dovoljno uspesno jer takvom detetu ne treba kazna, vec pomoc.

Nemoj biti, roditelji u vecini slucajeva tacno znaju sta treba da rade i zasto.

Ja knjigu nisam pipala ni da je stavim u torbu, dok mi ne priprete.

Marge
To podrzavam potpuno. Nekome stvarno ne treba skola da ima lep zivot.
Ali privatni casovi, ako ih dete trazi, a ne roditelj, dodju korisno ponekad.

 

[gost 36952]

Po meni čista glupost. Zašto da dete ide na privatne časove da bi imalo bolju ocenu ?

Ide da stekne vise znanja, a ocena je samo posledica toga. Za dalje skolovanje je potrebno i jedno i drugo- i znanje i bodovi.

Neka završi od škole šta može i želi, a ceo život je pred njim da završava od škole ono što mu je potrebno. Nikad nije kasno

Moze covek da se skoluje celog zivota, i pozeljno je svako usavrsavanje, ali je najbolje da to skolovanje bude efikasno i na vreme. Sta ko moze i ne moze je donekle relativno. Mnogi misle da nesto ne mogu samo zato sto nisu kvalitetno poducavani, a steta je.

A desi se da deca izuče škole, fakultete, pa posle ništa od toga ne koriste, nego koriste znanje koje je moguće steći na jednom mesečnom kursu.

Sve je moguce, ali mi ipak govorimo o vecini slucajeva, uopsteno, a ne o izuzecima.

Moj brat je nekoliko puta ponavljao razred, jedva završio metalostrugarsku školu. Kad je shvatio da to ne želi da radi, završio je vanredno medicinsku, višu medicinsku, naučio dva jezika i evo ga sad u Sloveniji ima fizioterapeutsku ambulantu i drži kurseve za masere, uz put, primljen je i na neku funkciju pri ministarstvu zdravstva Slovenije

Zar ne bi bilo bolje da nije bilo svih tih problema? Sve je to mogao da uspe i sa manje stresa i gubljenja vremena. Upravo je to dobar primer gde bi privatni casovi bili od velike koristi.

Ja sam drugačiji slučaj, vredna i marljiva učenica, završila i fakultet a sada se bavim poslom koji mnogo volim, a za koji mi, realno, nije potrebno više znanja od onog što se uči u osnovnoj školi, jer ono najbitnije ili imaš u sebi, ili nemaš , što je važno za moj rad.

U nekim profesijama je i to moguce, ali je u vecini potrebno vise znanja nego sto se moze steci u osnovnoj skoli.

 

[Sleepyhead]

Zavisi sta ocekujes od zivota. Po toj logici bi bilo najbolje ne raditi nista

Ali stvarno.

Njemu je stalo i ja sam srecna zbog toga.
Da mu nije stalo, uradila bih sve sto mogu da mu maksimalno ojacam motivaciju jer ne radi se ovde samo o ocenama, skoli i slicno, vec o odnosu prema radu, sebi i zivotu uopste, a to se vaspitava od najranijeg detinjstva.
Odgovornost je neopisivo vazna i roditeljska je duznost da nauci dete da (u okviru svojih mogucnosti) bude odgovorno.

Da, ako je njemu stalo, to je sasvim ok.
Ali dete moze biti izuzetno odgovorno, ali da ta odgovornost izuzima samo skolu. U takvoj imaginarnoj situaciji (kapiram da je Vase dete u dobrim odnosima sa skolom), zar ne mislite da bi trebalo postovati individualnost tog deteta?

Ne znam koliko imas godina, ali pretpostavljam da si jako mlada kada me ovo pitas
Da bi covek mogao kvalitetno da zivi, on mora da bude sposoban da zivi od svog rada. Da bi mogao nesto da radi, mora prvo da nauci da radi
Da bi slobodno vreme bilo ono sto treba da bude, potrebno je da kvalitet zivota bude (makar priblizno) u skladu sa nasim ocekivanjima, a za to je potreban novac i pozeljno da posao koji radimo bude nesto u cemu smo dobri i sto volimo ili nam je makar prihvatljivo. Sta nije jasno?

Jesam, a osecam se jos mladje.
Da, sve to stoji. Samo kazem da skola uopste nije odlucujuci faktor u svemu tome.

 

[gost 36952]

Da, ako je njemu stalo, to je sasvim ok.
Ali dete moze biti izuzetno odgovorno, ali da ta odgovornost izuzima samo skolu. U takvoj imaginarnoj situaciji (kapiram da je Vase dete u dobrim odnosima sa skolom), zar ne mislite da bi trebalo postovati individualnost tog deteta?

Uvek sam za postovanje individualnosti, ali u okviru realnog. Dete mora da nauci da mora da bude sposobno da zivi od svog rada. Pri tom nije bitno da li ce to biti zanat ili doktorat. Kada govorim o skoli govorim u tom kontekstu.

Da, sve to stoji. Samo kazem da skola uopste nije odlucujuci faktor u svemu tome.

Odlucujuci faktor je odgovornost za egzistenciju. Na decijem uzrastu je to uglavnom vezano za skolovanje, zato o tome pisem. Osim onoga sto sami cinimo, postoje i mnoge druge okolnosti, ali svoje dete ucim da uradi ono sto moze, a da se prilagodi onome sto ne moze da menja.

 

[gost 190610]

Sta ako dete tokom skolovanja naidje na neki period u kome mu je otezano da prati nastavu (na primer problematican pubertet)? Sta ako ne pokazuje dovoljno interesovanja i zelje jer se ne oseca uspesno? Pomoc u savladavanju dovodi do boljih rezultata u skoli, a to moze da bude veoma jaka motivacija za dete da se pokrene ili da se ponovo motivise, ako je zastalo. Sta je lose u tome?
Izvlacenje maksimuma i jeste cilj, ali se slazem da su nerealna ocekivanja opterecenje. Ipak, roditelj koji prati i poznaje svoje dete moze prilicno dobro da proceni njegove kapacitete. Mera je (kao i uvek) najvaznija.
Naravno, samo nisu deca masine. I nasa je motivacija promenljiva u zivotu iako imamo vise iskustva i saznanja zasto je potrebno da nesto radimo, a kamo li decija. Nije neoprostiv greh ako nisu savrseni u svakom trenutku
Naravno, to je ideal u prosveti, ali praksa pokazuje da je nekim djacima potrebna pomoc, bilo da se radi o savladavanju osnovnih stvari (za prelaznu ocenu) ili da se radi o finom usavrsavanju kod uspesnih djaka. Dodatni rad ne moze da steti nikome.

Naravno,to su realne situacije,ali meni nije jasno kako privatno angazovani profesor uspeva da neutralise eto recimo taj problematican pubertet a profesor u skoli ne!?
Dalje, ne saljemo li poruku deci da ono sto propuste u skoli moze da se nadoknadi ako se plate privatni casovi pa samim tim uticemo na njihovu motivaciju i aktivno ucesce u nastavi?
Podrzavam jacanje individualnosti od najranije mladosti ali ne na ustrb socijalizacije i stvaranje navike za timski rad u sredini u kojoj su se nasli i tu da pokusaju da izvuku maksimum. Plasim se da u suprotnom stvaramo nezadovoljnike koji ce u buduce nalaziti primedbe da stalno nesto ne valja pa zato oni ne mogu da dodju do izrazaja i pokazu sve svoje vrednosti.
Ima jos mnogo toga povezano za ovu temu sto moze u te male glavice da stvori pogresnu percepciju za dobro.Zato uz oprez pristupam odobravanju privatnih casova iako podrzavam osvajanje znanja i sticanje radnih navika,a ostale dileme i pitanja s ciljem da se tema siri, kao dezurni provokator ovde iznecu kasnije

 

[gost 36952]

Naravno,to su realne situacije,ali meni nije jasno kako privatno angazovani profesor uspeva da neutralise eto recimo taj problematican pubertet a profesor u skoli ne!?

Pa mozemo da se salimo, ali sam sigurna da si me dobro razumeo. Kada imamo problem, cesto smo konfuzni. Kada je rec o detetu i ucenju, privatni profesor moze da mu posveti vise vremena i individualnim pristupom ga (izmedju ostalog)"natera" da se udubi u gradivo. Ne moze da drema na privatnom casu Kada se vise nauci, lakse se prati dalje gradivo, ocene su bolje, samopouzdanje i motivacija jaci itd.

Sto se tice puberteta i problema u vezi sa tim, osecam potrebu da pojasnim svoj stav. Radim u srednjoj skoli i sklona sam da kazem da pubertet ne moze da bude izgovor za sve njih, jer iako su svi u istom zivotnom dobu, ima dece sjajne, odgovorne, vredne, a ima i onih drugih. Imam i primere ucenika sa uzasnim porodicnim problemima koji su veoma stabilne licnosti i uspesni ucenici, ali nismo svi od istog stofa napravljeni. Ako se neko ne snalazi u nekom trenutku, nema dovoljno koncentracije i/ili motivacije da prati nastavu, onda je korisno da mu se neko licno posveti.

Dalje, ne saljemo li poruku deci da ono sto propuste u skoli moze da se nadoknadi ako se plate privatni casovi pa samim tim uticemo na njihovu motivaciju i aktivno ucesce u nastavi?

Efekti mogu da budu razliciti. Neko ima volju da uci samostalno, ali ne moze, potrebno mu je dodatno poducavanje da bi mogao da razume gradivo. Moze da se desi i da se dete ne trudi dovoljno, vec da se oslanja samo na privatne casove, ali je na roditeljima da posmatraju kako im se dete ponasa i da ga usmeravaju.

Pominjes placanje privatnih casova. Poducavanje je rad i uglavnom mora da se plati. Cesto je to argument protiv privatnih casova, a nisam jos imala prilike da cujem negativan stav prema pomoci u ucenju koja se ne naplacuje To u ovu pricu uvodi jos jednu temu, a to je sta smatramo vrednim da bismo ga platili. Dakle, cesto se iza price protiv privatnih casova krije i to da neko to ne smatra dovoljno vrednim da bi se na to trosio novac, a ne samo stav da dete mora iskljucivo samostalno da uci.

Podrzavam jacanje individualnosti od najranije mladosti ali ne na ustrb socijalizacije i stvaranje navike za timski rad u sredini u kojoj su se nasli i tu da pokusaju da izvuku maksimum. Plasim se da u suprotnom stvaramo nezadovoljnike koji ce u buduce nalaziti primedbe da stalno nesto ne valja pa zato oni ne mogu da dodju do izrazaja i pokazu sve svoje vrednosti.

Privatni casovi uopste ne moraju da iskljucuju ni kolektivni rad ( ni mimo privatnih casova ni na samim privatnim casovima)

Ima jos mnogo toga povezano za ovu temu sto moze u te male glavice da stvori pogresnu percepciju za dobro.Zato uz oprez pristupam odobravanju privatnih casova iako podrzavam osvajanje znanja i sticanje radnih navika,a ostale dileme i pitanja s ciljem da se tema siri, kao dezurni provokator ovde iznecu kasnije

Cekam

 

[bezibre!]

pa realno jednino matematiku i hemiiju je ako ne pratis ili ako profesor se ne posvećuje
nemoguće samostalno naučiti
tako da to je ok
mene iznenađuje da mnogi
čak i za prijemni iz srpskog, za osnovnu
uzimaju profesore

engleski isto i debil može da savlada za pristojnu ocenu
a uvek u razredu ima neko ko rastura engleski

 

[bezibre!]

Po meni čista glupost. Zašto da dete ide na privatne časove da bi imalo bolju ocenu ? Neka završi od škole šta može i želi, a ceo život je pred njim da završava od škole ono što mu je potrebno. Nikad nije kasno. A desi se da deca izuče škole, fakultete, pa posle ništa od toga ne koriste, nego koriste znanje koje je moguće steći na jednom mesečnom kursu.
Moj brat je nekoliko puta ponavljao razred, jedva završio metalostrugarsku školu. Kad je shvatio da to ne želi da radi, završio je vanredno medicinsku, višu medicinsku, naučio dva jezika i evo ga sad u Sloveniji ima fizioterapeutsku ambulantu i drži kurseve za masere, uz put, primljen je i na neku funkciju pri ministarstvu zdravstva Slovenije.
Ja sam drugačiji slučaj, vredna i marljiva učenica, završila i fakultet a sada se bavim poslom koji mnogo volim, a za koji mi, realno, nije potrebno više znanja od onog što se uči u osnovnoj školi, jer ono najbitnije ili imaš u sebi, ili nemaš , što je važno za moj rad.

jao da
kod nas je toliki kompleks da deca budu 5,00 ili bar visoko odlicna
u OŠ i gimanzijama
a posle ti silni vukovci zavše ili ne završe neke usrane faksove
koji ni ne vole, niti rade s njima, niti im išta znače
al bitno da su oni u trećem srednje bilo odlični
šta fali trojci? to je statistička sredina i trebali bi da pevamo
ako nam je dete makar prosečno sposobno
nego kod nas se filuje ta decimala

 

[gost 36952]

pa realno jednino matematiku i hemiiju je ako ne pratis ili ako profesor se ne posvećuje

Imam mnoge ucenike koji su savrseni matematicari, ali su imali problem sa stranim jezicima. Poenta je u tome da li uzeti pomoc ili ne ako je detetu to potrebno, a sta kome ne ide je individualno.

 

[gost 190610]

Pa mozemo da se salimo, ali sam sigurna da si me dobro razumeo. Kada imamo problem, cesto smo konfuzni. Kada je rec o detetu i ucenju, privatni profesor moze da mu posveti vise vremena i individualnim pristupom ga (izmedju ostalog)"natera" da se udubi u gradivo. Ne moze da drema na privatnom casu Kada se vise nauci, lakse se prati dalje gradivo, ocene su bolje, samopouzdanje i motivacija jaci itd.

Sto se tice puberteta i problema u vezi sa tim, osecam potrebu da pojasnim svoj stav. Radim u srednjoj skoli i sklona sam da kazem da pubertet ne moze da bude izgovor za sve njih, jer iako su svi u istom zivotnom dobu, ima dece sjajne, odgovorne, vredne, a ima i onih drugih. Imam i primere ucenika sa uzasnim porodicnim problemima koji su veoma stabilne licnosti i uspesni ucenici, ali nismo svi od istog stofa napravljeni. Ako se neko ne snalazi u nekom trenutku, nema dovoljno koncentracije i/ili motivacije da prati nastavu, onda je korisno da mu se neko licno posveti.

Efekti mogu da budu razliciti. Neko ima volju da uci samostalno, ali ne moze, potrebno mu je dodatno poducavanje da bi mogao da razume gradivo. Moze da se desi i da se dete ne trudi dovoljno, vec da se oslanja samo na privatne casove, ali je na roditeljima da posmatraju kako im se dete ponasa i da ga usmeravaju.

Pominjes placanje privatnih casova. Poducavanje je rad i uglavnom mora da se plati. Cesto je to argument protiv privatnih casova, a nisam jos imala prilike da cujem negativan stav prema pomoci u ucenju koja se ne naplacuje To u ovu pricu uvodi jos jednu temu, a to je sta smatramo vrednim da bismo ga platili. Dakle, cesto se iza price protiv privatnih casova krije i to da neko to ne smatra dovoljno vrednim da bi se na to trosio novac, a ne samo stav da dete mora iskljucivo samostalno da uci.


Privatni casovi uopste ne moraju da iskljucuju ni kolektivni rad ( ni mimo privatnih casova ni na samim privatnim casovima)


Cekam

Ulozio sam maksimalan napor da ovo sto si napisala u prvom pasusu svog posta prihvatim cak i samo kao jedan od razloga za opravdanost privatnih casova, ali ne ide.Koristiti slabosti obrazovnog sistema da bi se opravdalo privatno poducavanje po meni nije u redu. Za ocekivati je da privatni profesor poduci ucenika bolje od svog kolege u skoli,ali da li ti rezultati mogu ravnopravno da se uporedjuju kada je jasno,narocito vama iz prosvete,u kakvim se uslovima tamo radi. Tako,dolazimo do jednog prikrivenog momenta u celoj prici koji je u sustini puko zavaravanje,a to je da privatni casovi obezbedjuju veci kvalitet.U tom kontekstu evo i prva provokacija, dilema od onih koje sam nagovestio...
Svesno ili nesvesno postoji mogucnost da se uceniku usadi u glavi da je njegov privatni profesor bolji,kvalitetniji,spremniji predavac od kolege koji tom uceniku predaje u skoli.Tinejdzer polako pocinje da ne prihvaca autoritet svog profesora u skoli i zatim imamo ono sto imamo po skolama.Vrlo cesto na to se nadovezu i roditelji pa pocinju i pritisci na prosvetne radnike u stilu,"...moje dete je vredan djak,ali vi niste kadri da ga naterate da uci i naucite..."

Sto se tice placanja, prihvatam da se svaki rad pravilno valorizuje i nagradi,ali...
Drzavni sluzbenik,u ovom slucaju prosvetni radnik koji radi u prosveti,ne bi smeo da drzi privatne casove.Nije eticki jer postoji sukob interesa.To moze da radi kompetentna osoba,koja ima kvalifikacije,licencu za takav rad, obezbedjen prikladan prostor i uslove za obavljanje delatnosti,dozvolu za rad i koja ce naravno placati porez drzavi.