Poruke.....vasoj ljubavi,prijatelju,prijateljici...

tumblr_llnxhyf5eI1qibf8eo1_500.jpg
 
Postoji li sigurnije mesto od tvoga zagrljaja...
Postoji li vece neznosti od tvojih poljubaca... tvojih dodira...
tvojih usana...
Zakljucaj me u svom srcu prepunom topline,dobrote i neznosti
i ne daj mi nikada da iz njega izadjem...
Cuvaj me u njemu od svih tuga, nesreca, problema, losih ljudi ... jer tu se osecam sigurna i bezbedna...
Tanja Dragojevic

YtzTixv.jpg
 

Sonata od sna

Od čega žive oči tvoje
Kad stalno iz njih isijava san?
O što bi dragulj dragane moje
dao da tako bar načas sja.

Tvoje su oči u meni zasle.
Taj sjaj nije od ljudi.
Svakoga jutra moje se lice
s tvojim očima budi.

tumblr_n2w9f4WxYM1sbg0tro1_1280.jpg


Ko snijeg si koji pao nije,
satkana sva si od sna,
latico sniježna zgusnuta svjetla,
sva si ko cvijeta prah.

- Ne sklanjaj pogled. Čega se bojiš?
Ljubavi, zar te je strah?
Zacijeli riječi cjelovima,
s usana strgni mi dah.

tumblr_n2w9f4WxYM1sbg0tro2_1280.jpg


Čemu se smiješiš?
Obujmi me jače,
sva krvi nek mi utrne!

Kad zagrlim te ovako,
znaš što ja vidim:
Dva križa koja se grle.

tumblr_n2w9f4WxYM1sbg0tro3_1280.jpg


A međ' njima diše
još nerođen Bog,
prikovan poljupcima...

A što ako boginja neka
pod mojom usnom sniva?

tumblr_n2w9f4WxYM1sbg0tro4_1280.jpg


Pod tvojom usnom sni violina,
u violini pjesma, u pjesmi plod.
O kad me dodirnu usta tvoja:
harfa se boja prospe u svod.

Prsti su tvoji vidre vedre
što se u igri tope.
A ćutiš li kako iz moga struka
iskaču antilope.

tumblr_n2w9f4WxYM1sbg0tro5_500.jpg


O kad bi moglo uho čuti
tvoj dodir, glazbo nijema,
napisao bih ti od sna sonatu,
al klavir tih dirki nema.

tumblr_n2w9f4WxYM1sbg0tro6_1280.jpg


Povedi me u kut svijeta
neki tih.
Da te ćutim. Da te dišem.
Da te snim.

tumblr_n2w9f4WxYM1sbg0tro7_400.jpg


Što je život? Oka treptaj.
Tajna tajne.
Između dva otkucaja
srca stane.

Enes Kišević

tumblr_n2w9f4WxYM1sbg0tro8_500.gif
 
Zašto moramo da slušamo svoje srce? – upita mladić u trenutku kada su se spremali da prenoće.

- Jer tamo gdje ono bude, tamo će biti tvoje blago.



- Moje srce je kolebljivo – reče mladić Alhemičaru kada su zastali da malo odmore konje. – Ne želi da nastavim.

- To je dobro. To je dokaz da ti je srce živo. Prirodno je da se plašiš da promijeniš sve što si do sada stekao – za jedan san.

- Zašto onda trebam da slušam svoje srce?

- Zato što nikad nećeš uspjeti da ga ućutkaš. Čak i ako se budes pravio
da ga ne slušaš, ono će uvijek biti u tvojim grudima, stalno
ponavljajući šta misli o životu i o svijetu.



- Moje srce se boji patnje – reče mladić Alhemičaru jedne noći kad su posmatrali nebo bez mjeseca.

- Reci mu da je strah od patnje gori od same patnje. I da nikad nijedno
srce nije patilo kada je krenulo u potragu za svojim snovima, jer svaki
trenutak potrage jeste trenutak sretanja s Bogom i s Vječnošću.



Paolo Koeljo – Alhemičar

CYcgTGx.jpg
 
tumblr_n1tguuUKWV1rmdrr8o1_500.jpg


Zbog tebe sam obolio u sebi
gdje si ti
I ne smijem te više vidjeti
A gledao bih te
do dna vremena
koje činiš trenutkom
trenutkom što je vječnost po tebi
Tvoje prisustvo briše staze moje tišine
po kojima lutam u tvome odsustvu
Nemoj da te vidim
Hocu da te naselim živim sobom
i da prestanem izvan sebe ići tvojim životom

tumblr_n1o9js5pLM1rmdrr8o1_500.jpg


Prije nego iz mene moju svijest izvedeš
daj da te spoznam kao istinu
Prije nego neznano odšumi moj sluh
da te čujem
kao glas koji me na svijet dozvao
I prije nego utopim te u svoj vid
da te vidim
kao svjetlo koje ostaje u sebi

tumblr_n10jepwonL1t6icyso1_500.jpg


Tražiti te ne znači živjeti
vec slijep moliti gluhe ove predjele
da se tobom napune
Vidjeti te ne znači umirati
vec hrvati se sa sjenama mutnoga sna
u kome ti isčezavaš

tumblr_lwzsahVoaa1qgpjtfo1_500.jpg


Imati te ne znači hraniti se
vec gladnim grlom tamaniti voće
i žednim grudima presušivati izvore
Izgubiti te ne znači osiromašiti
vec bojati se pustoši
i naslućivati bijedu
koju za sobom ostavljaš.
Josip Pupačić
tumblr_mwfigfVNxb1spdc8yo1_1280.jpg
 
Pred vratima zakljucane odaje, u dusi smestene,nisam ni zelela da zastanem…a ipak,bilo je dovoljno samo jedno pitanje..
da moje korake tu zaustavi..obicno pitanje, mozda,
malo vise radoznale osobe…’’da li si prebolela?’’
Otvaram teska vrata secanja….
slike dovoljno jake da ih zaborav iz mene ni posle toliko vremena ne izbrise…zaigrase svoju predstavu pred mojim ocima…
i glas…koji ne zelim cuti…vise monolog…njegov…
kojim se u blato bacaju najcistija osecanja…
reci onoga…koga ludilo ljubomore…zacinjeno sa dovoljno komentara zavidnih…dovodi do ivice provalije…u koju baca…pet godina zivota….poput osudjenika..bez prava na odbranu…
slusam sve tacke optuznice…znam …bilo sta da kazem…bice nedovoljno…jer presuda je vec doneta…
samo negde kraickom svesti…u svojstvu svedoka optuzbe…
vidim nasmejano lice…IZDAJICE…
nekad sam je drugacije zvala…drugarica…
Procitavsi presudu i njegov glas utihnu…kamen se malo u stranu pomerio…tek da ostavi malo prostora onom delu srca…koje jos pamti trenutke proslosti…(zar je pet godina trenutak…)
pogled prekoran ka mojim suzama…i naredba
(nije vreme za iskazivanje neznosti)…
’’ne placi…ljudi te gledaju…sta ce da pomisle…’’
…snagom ponosa vracam ih natrag do duse…
koracamo kao dva stranca…cutim a vrisnula bih…
’’ne idi…zagrli me…i poveruj..’’..
pokusavam da mu dodirnem ruku..potez ocajnika
kome su oduzeli moc govora….da neznoscu progovori…
on svoju sklanja..zastajemo…putevi se razilaze…
sapucem tiho..’’cuvaj se’’…
samo to sam uspela izcupati iz grotla bola koji me je razdirao…
nije me povredio…nije…razneo me je…
Zatvaram vrata svoje duse…dlanom brisem prasinu zaborava…kojom je vreme pokusalo da prekrije ime,
mastilom bola na njima ispisano…neuspesno…
da se otvore ..bilo je dovoljno samo jedno pitanje…
’’da li si prebolela?’’…....
’’nisam’’…cini mi se da je pre mene…dusa odgovorila…

1779795_453458951450367_1273074790_n.jpg
 
1a3d386f3e4efd210493f3db87e2401c.jpg

SUDBA

U proleće,u proleće kad vrbe zelene
I potok teče plavim nebom umiven,
U cvetovima kad mirišu magle;
U proleće,u proleće ruže uvele
Zavoleh miris skriven.

U maju,nad srcem kad su mi se nagle,
Suđenice vile nisu umele
Od ludosti da mi ga spasu.
U proleće,u proleće ja zavoleh
Senke u nečijem glasu.

U proleće,u proleće,tako je suđeno,
Srcu mom uvek će ljudi da se čude
I žeđi mu niko neće shvatiti.
O,žao mi je mladića koji me voleo bude
U proleće,jer će patiti.
D.Maksimović
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top