Čini mi se da ne poznajem nikoga da nema neki porok, ili da mu nešto već ne fali po kriterijumima po kojima bi ostali bez prava na ljubav i reprodukciju ukoliko bi živeli na forumu.
Smatrao sam da su to uobičajeni poroci, ništa što je postalo ozbiljna ovisnost - neki puše, neki se hrane nezdravo, neki popiju alkohol kada se nađu sa drugarima, znam i one koji idu u kladionicu; a da zlo bude veće od nemaštine i godina poneko je ostao bez nekog zuba koji čeka bolje dane da da bude namešten, preostali su se vremenom iskrzali i izgubili blistavu boju, stomaci su zamenili pločice, nisu privlačni kao što su bili.
Kao što rekoh, ti o kojima pričam srećom žive izvan Krstarice pa nađoše nekoga da ih trpi.
Što se mene tiče, sklon sam porocima i ovisnostima. Mala je sreća da sam svestan toga i uglavnom balansiram sa svim tim stvarima koje mogu da mi donesu više štete nego koristi. Baš sam pre neki dan razmišljao, kao eto mogao bih da batalim ovo što radim. Ali helou, zaključio sam da ako se toga manem, moraću nečim drugim da kompenzujem. Misim mogu i da ničim ne kompenzujem stvari koje mi pričinjavaju zadovoljstvo, ali bih u zdravlju vrlo brzo prso kao lajsna.
Okej, postoji odgovor da se sve može jakom voljom i ispravnim i strejt stavom, ali bih te priče ostavio za one koji se životu uče iz knjiga samopomoći.
Dakle, izuzevši kocku, upražnjavam većinu najčešćih poroka. Ali mi je pored svega lošeg u tome nekako super što sam sve rasporedio prilično dobro. Ne gubim se ni u čemu od tih stvari.
Ali, zabrani mi da pušim - počeću da žderem, zabrani mi da duvam, uzeću da pijem ili gutam tablete.
Ovaj život je jako stresan. Valja ga nekako pregurati. Iluzorno je od nekoga ko živi u Srbiji očekivati da ostvari i održi duhovnu harmoniju, ono tipa imam love, niko me ne ebe ko vola, ostaje mi samo da radim jogu i da jedem maslačak.
Ja sam našao meru uz koju preživljavam. Znam da ne valja, da bi trebalo da ujutro odradim fiskulturu, istrčim 15 km, istuširam se i odem na posao, tamo radim naporno i kreativno, vratim se kući i nahranim se suncem na terasi, legnem na jastuk od heljde i odvalim pravednim snom do 5 sati sledećeg jutra. Ali ne mogu brate, ne mogu. Pa makar ne bio nikome partner.
)))))
