Порекло Срба — име, етнос

Несродне речи могу личити, а сродне речи могу бити потпуно различите једна од друге. То се не односи само на речи различитих језика него и на оне унутар једнога језика. Треба познавати историју језика о којима се говори како би се избегло пуко играње словима.
 
Poslednja izmena:
Несродне речи могу личити, а сродне речи могу бити потпуно различите једна од друге, то се не односи само на речи различитих језика него и на оне унутар једнога језика. Треба познавати историју језика о којима се говори како би се избегло пуко играње словима.
ok
 
Иначе антички Срвиниум поред Сисције у Посавини у извору из 8. века написан као Сирбиниум као и осведечено присуство Срба у Бугарској оносно Поморављу до Дунава и Саве дакле Срби се налазе од почетка изван свог политичког простора где их је историја затворила зато теорија Тибора Живковића о 2-3 % Словена пада у воду јер видимо да су већ у 8. веку распрострањени до Посавине , Драве а на том месту од античких времена дакле под Ираклијем долази до стварања нових тема и до трансформисања античке Саувије или Суевије у Србију.

Код попа Дукљанина Сурбиниум тема је постојала пре готског царства а призната је и за време владавине Теодориха.
Тако да су Порфирогенитови Авари у Далмацији које Хрвати потискују мешају се са њима а неке побију дефинитивно Срби.
Њихово матично место у Посавини је било јак центар аварског каганата доласком ових нових Срба долази до поновне прерасподеле снага у Далмацији да Хрвати нестају у далмацији или су политички миноран фактор све до друге половине 8. века.

Сервитијум
 
Хвала мислим да сам о Посавини и Драви дао доста извора сад прочитао сам поруку коју си ми написао то је за Вандале,
Моје питање је било ко је осим тебе изјавио то" да није било северних Срба ми бисмо прошли горе од Хрвата".?!
 
У међувремену најстарији помени Срба у античко доба!

Још један пут постављам питање историчарима да је цар Јустинијан добио надимак антикос зато што је три пута поразио Анте који су у дослуху са Готима током ратова у Италији напали три пута источно царство и били поражени.
Због тога постају касније федерати а испоставља се да Антикос није надимак већ титула коју ће носити цареви од Јустинијана до Ираклија?
Да ли неко зна нешто више о овоме?

О проблему најранијих помена Срба на Балканском полуострву као и о њиховом наводном досељавању на просторе око Дунава у 6. столећу, било је много говора и различитих интерпретација које најчешће нису кореспондирале са историјским подацима. Задатак овог рада је да покуша да утврди најраније помене Срба на просторима Балканског полуострва у ужем смислу.
Најпре треба нагласити чињеницу коју наводи Константин Јиречек да се етноним Словен среће на просторима Балкана тек у 6. столећу1. Он чак наглашава за име Словен да ''то име, за тај народ, није било у употреби пре 6.века. А до 6.века под тим именом (Словени) код суседа на западу и на југу свуда је познато.''2 Кога онда антички писци, а са њима и картографи, идентификују на простору Балкана? Који су то народи које ће генерално касније прозвати Словенима? Јиречек на ова питања даје делимично одговор тврдећи да су ''Словени раније били познати као Венеди, Винди,Анти и Скити''3
Мавро Орбини наводи да се ''из Скандинавије, око 1460. пре Христа, Словени исељавају и шире по бескрајној Сарматији, појављујући се под различитим именима – Венеди, Словени, Анти, Верли (Ерули), Алани (Масагети), Хири, Скири, Сирби, Даке...'' док на Балкану међу Словене, које сам у свом делу јасно идентификује искључиво као Србе, убраја и Илире, Трачане, Споре, Росолане, Рашане.4 На истом делу Орбини идентификује као Србе Енете, Трачане, Ските, Дарданце, Венде, Анте и Споре.5
Навешћемо само неке од познатијих картографа из периода 1- 4. столећа који су у својим радовима оставили податке о распростирању Срба широм како Балканског полуострва, тако и тада познатог насељеног света.
 
ПЛИНИЈЕ СТАРИЈИ
Плиније Старији (1.столеће после Христа ) сачувао је многе топониме везане за Србе и њихова насеља. Тако он на Балканском полуострву проналази место Сербинум6 (Serbbinum) у Панонији, Вендум (Vendum) на горњој Драви као и Серретес (Serretes) и Осерриатес (Oserriates) на Сави. Томо Маретић поводом Плинијевих Венета око Висле каже да је ''сасвим сигурно да Плинијеви Венеди значе само један огранак славенског народа''.7 Поред локализације Венета око Лоаре у Галији, јасно је да о Венетима у Горњем Јадрану – укључујући провинцију Венетиа са главним градом Венецијом представља српску насеобину.8 Са своје стране, Тацит бележи у делу ''Германија'': ''Не знам поуздано да ли да Пеукине, Венеде, и Фине убројим у Германе или Сармате''9 Па ипак, Плиније је, поред места Сербинос у Панонији документовао сличне топониме у Закавказју (Сервии) као и Месопотамији10. Плиније нам је оставио и сазнање о постојању српског града на Криму (Сарбацон) као и о насељу Серберион – у које се налазило на ушћу Дона у Азовско море.11 Сазнања Плинија и Птоломеја коришћена су при изради Ортелијусове карте Паноније и Илирика из 1590. године.
 
ПОМПОНИЈЕ МЕЛА
Читаво столеће пре Птоломеја драгоцене податке о географском положају Срба у прикавкаском басену оставио је Помпоније Мела, римски географ, који је 43. године после Христа написао дело у три књиге под називом ''Опис земље''. Ово дело нам доноси сазнања далеко старија од самог Меле и у њему се, поред осталог, на источном црноморском приморју наводе, поред осталих и племена племе Серри. Овим именом се на много места означавају управо Срби. На овом простору још је Херодот одређену планину назвао Монте Серрорум (или, у слободном преводу, Српска планина) а она би се могла лоцирати као данашња планина Балкан. Нешто јужније Херодот наводи још један топоним (Трибалска равница 12) који упућује на Србе који су дуго времена у различитим изворима називани Трибалима. Многи проучаваоци Херодотовог дела једногласни су у закључку да појам Трибалска равница подразумева Подунавље и Срем13. Помпоније Мела помиње и насеље Сербинос/ Сервинос у Панонији.14
Занимљиво је да племе Серра, Серба многи истраживачи смештају између северозападног Кавказа и источне обале Азовског мора што у потпуности одговара Плинијевом географском смештању Срба које наводи као Серби, Серреи. Дакле, подаци које су навели Помпоније Мела у ''Опису земље'' и Плиније Старији у делу ''Исторја природе'', а оба аутора су живела и стварала у 1. столећу после Христа, доводе нас до сазнања да су Срби били на просторима Балканског полуострва и шире још пре Христа!
 
КЛАУДИЈЕ ПТОЛОМЕЈ
Александријски географ Клаудије Птоломеј доноси још богатије картографске приказе српских насеобина. Стварајући своју карту света средином 2. столећа после Христа, Птоломеј се у великој мери ослањао на картографске податке Марина из Тира (100. године после Христа). Птоломеј на својој мапи, на територији Балканског полуострва, наводи топониме несумњиво српског порекла. Тако се недалеко од данашњег Сиска налази Сербинум (Serbinum), на картама Римског царства назван и Сервитиум (Servitium). На овој карти Срби су забележени као Венети. Тако се недалеко од Купе налази насеље Вендум а око данашњег Липљана Венденис 15. Шире гледано, Птоломеј именом налази Србе (Сербои) у области Кавказа, а тај податак потврђују и други картографи пре њега (Помпоније Мела и Плиније Старији).

ozimic01.gif

На копији је уочљиво насеље Венденис​
Јужно од простора данашње Србије и Балканског полутотока , Птоломеј бележи у Мауретанији близу маолазијског града Цезареје српски град Сербетос - Сербетис. О овом месту писали су Милош Милојевић, Сима Лукин – Лазић и Олга Пјановић који су дошли до закључка да су Срби са ових простора северне Африке прешли на Иберско, Апенинско и Балканско полуострво16. Недалеко од овог града налази се познато Сербонијско језеро о коме нам податке остављају Херодот17 и Диодор Сицилијски 18. Описи ове двојице писаца су истоветни – језеро је дугуљастог облика с тиме што Диодор наглашава да је дубина језера ''чудновата''. О њему Диодор још пише: ''Тако се површина језера стапа у једно с тереном који га окружује и како више погледом ока не може да се разликује, целе војске, чије вође ово место нису познавале, нестале су удаљивши се са правог пута''. За ово језеро Птоломеј као да није знао.
Птоломеј бележи на својој карти на обалама југоисточног Црног мора град Србицу (Серрбанисса) с тим што је, у немогућности да напише глас – ц , којег у грчком нема, употребио као еквивалент два – сс.
Да не постоји ни једна друга сачувана мапа осим Птоломејеве опет би се отворила бројна питања у вези са наведеним топонимима. Јер топоними који упућују на Венде налазе се широм данас познатог света и увек су директно повезани са Србима. Клаудије Птоломеј је под Вендима подразумевао Словене које бележи уз западне обале Балтичког мора док је за Германе уобичајено да Србе називају Вендима, Виндима баш као што ће Германи, само за Србе, постати Немци – они које Срби не могу разумети. Те исте Венде Полибије смешта у приобални појас Јадранског мора, записујући следеће:
''Област уз Адрију населило је друго, веома старо племе, зову се Венети и по обичајима и одећи се мало разликују од Келта али говоре, другим језиком.'' 19
 
ПОЈТИНГЕРОВА МАПА
Ова мапа света је копија једног римског итинерара из 3. века после Христа. Нама је позната преко копије из 13. века, пронађене у бенедиктанском манастиру Тегернзе у Баварској, а име је добила по немачком хуманисти Конраду Појтингеру који се спремао да је објави и први је изнео у научну јавност. Ова мапа је дужине 7 метара и доноси нам податак да се око данашњег Скадра (Албанија) налазило насеље Понс Сервили. Дуго је покушавано да се ово име објасни грубом етимологијом да је то био пут којим је ишло робље (лат. Сервус, и – роб) као да другим друмовима света није вођено робље па ипак нису добили овакав назив.
На Појтингеровој мапи још је видљиво насеље Венденис на данашњем Косову и Метохији који, заједно са Понс Сервили, данас сведочи о раном постојању Срба тамо где их данас има све мање.
ПРОЧИШЋЕЊЕ
Свакако да је сваки иоле озбиљнији историчар био упознат са овим подацима јер за њих свако зна. Треба нагласити да се, заправо, овде не ради о непознавању података које смо изнели у врло оскудном обиму, већ о игнорантском ставу припадника једне историјске школе који су сва, па и највиша звања – академика, добили на претпоставци да је јужна скупина Словена населила Балкан у 6. и 7. веку. Иако је нових доказа о још старијој историји Срба, сведоци смо, из године у годину све више, још увек се у уџбеницима деца подучавају нетачности о сеоби народа.
Историјска наука на светском нивоу вапи за поновним ишчитавањем и тумачењем историјских извора и у већини случајева то је проблем који се решава у ходу. Наша национална историја има потребу за најхитнијим могућим резовима јер су Срби, по ко зна који пут, у једној пародичној ситуацији: док се скоро сви народи Европе и света труде да на сваки начин себи обезбеде што дубље историјске корене па макар их и немали, Срби се, са друге стране , одричу добрих 1500 – 2000 година сопствене историје.(Са овим податком се неће сложити многи, мишљења да је српска прошлост још дубља) На тај начин, српски народ је себи обезбедио улогу младог народа који куца на врата великих народа очекујући да буде, као такав, од таквих, примљен у Европску заједницу што је само по себи парадокс.
Српској историји и, посебно, српским историчарима, предстоји једно велико прочишћење како би напокон испливала права историја Срба на видело и била стављена под окриље институција. Као што смо у овом раду видели, за тако нешто дефинитивно има материјала и потребе.


Небојша Озимић, рођен 5. 4. 1962. године, дипломирао је на Катедри за Историју Филозофског факултета у Нишу; на постдипломским студијама из предмета Стари век у Косовској Митровици.Учесник више десетина научних скупова, аутор 9 књига из области историје ''Војсковођа,цар,светац -Константин Велики'', ''Цинцари Ниша'', ''Јевреји Ниша'', ''Речник Горње Мезије'', ''Архиепископ Арсеније Први'', ''Свети Сава'', ''Питагора и његово братство'', ''Кратка историја Ниша''.
Бави се превођењем античких дела. До сада објављена: Исидор Севиљски - ''Хроника/Историја Гота, Вандала и Свева'', ''Хронике Месопотамије'', ''Списи персијских владара'', ''Плутарх - Изида и Озирис''.
Живи и ради у Нишу.​

 
Не знам која је то изјава нити шта уопште питаш.

То је изјаава коју си дао овде на форуму недавно цитирао сам и на овој теми ти поново поставио рекао сам ти да избегаваш своје мишљење да си у њему усамљен!
На шта си ти рекао да то није само твоје мишљење већ мишљење још неких учених људи.
ја сам те упорно испитивао који су ти људи?
Тачније да није било северних Срба Ајнхард не би убележио ни Србе у Далмацији.
 
То је изјаава коју си дао овде на форуму недавно цитирао сам и на овој теми ти поново поставио рекао сам ти да избегаваш своје мишљење да си у њему усамљен!
На шта си ти рекао да то није само твоје мишљење већ мишљење још неких учених људи.
ја сам те упорно испитивао који су ти људи?

Стварно се не сећам више. Да није то око оног спомена Срба (јужних) у лоршанским аналима? Ја сам написао да је спомен јужних Срба куриозитет, можда инспирисан управо северним Србима...апозиција ми је свакако увек мирисала на то.

Ако сам поменуо неке учене људе где сам то прочитао или да ли сам мислио само на разговор са људима који су изнели мишљење да је то доста добра идеја, не знам више.

И мислим да сам ти већ одговорио на питање али ти када год ниси задовољан одговором прогласиш избегавање; можда треба да бацам пасуљ? :D
 
Не знам која је то изјава нити шта уопште питаш.

То је био тренутак када сам ја прсао и отишао са овог форума а ти си се умешао у расправу између мене и колеге Хрвата да би га одбранио и објаснио зашто Ајнхард не спомиње Хрвате одговорио си тако.
Неколико страна овде си прескакао то питање мислим да знаш о чему се ради.
 
То је био тренутак када сам ја прсао и отишао са овог форума а ти си се умешао у расправу између мене и колеге Хрвата да би га одбранио и објаснио зашто Ајнхард не спомиње Хрвате одговорио си тако.
Неколико страна овде си прескакао то питање мислим да знаш о чему се ради.

Прескакао сам доста ствари не овде него генерално на форуму зато што си ми ти био на листи игнорисаних корисника. Нису ми твоје поруке излазиле уопште.

Да би се појединачна порука видела мора се кликнути посебно да би се приказала; само она, остало остаје под игнорисањем.
 
Стварно се не сећам више. Да није то око оног спомена Срба (јужних) у лоршанским аналима? Ја сам написао да је спомен јужних Срба куриозитет, можда инспирисан управо северним Србима...апозиција ми је свакако увек мирисала на то.

Ако сам поменуо неке учене људе где сам то прочитао или да ли сам мислио само на разговор са људима који су изнели мишљење да је то доста добра идеја, не знам више.

И мислим да сам ти већ одговорио на питање али ти када год ниси задовољан одговором прогласиш избегавање; можда треба да бацам пасуљ? :D

Не управо си избегао да кажеш да је то твоје размишљање али ок. сад си рекао то је уједно први помен Срба балканских.
Да ли после свега овога наведеног и даље такомислиш?
 
Прескакао сам доста ствари не овде него генерално на форуму зато што си ми ти био на листи игнорисаних корисника. Нису ми твоје поруке излазиле уопште.
Због чега бих ти ја био у листи игнорисаних корисника када сам ја мало за тим отишао а теби се иизвинио на емотивној реакцији?
А тебе нисам смарао уопште.
 
Због чега бих ти ја био у листи игнорисаних корисника када сам ја мало за тим отишао а теби се иизвинио на емотивној рреакцији?

То извињење ми је изгледа промакло; али претпостављам да сам те ставио на листу свакако пре њега.

Лакше је ако се неко понаша неадекватно ставити на листу игнорисања; не видиш уопште и нема искушења да одговориш. Овако често се дешава да ми нешто западне за очи и онда се укључим у дискусије због тог само једног детаља и после тога зажалим. А када се све игнорише мирна Босна. Него сам ја навидао да будем модератор и потпуно заборавио да та опција постоји (немогућа је кад си мод).

А скоро сам све поскидао јер је мало изгубило смисла зато што у одговорима других људи видим поруке и онда тако упаднем у исту замку. Тако сам те и скинуо са игнорисања; када сам видео одговор ономад...а и реално изгубило је смисла јер ми се нпр. Мркаљ сам скинуо са листе аутоматски када је постао поново модератор, пошто не можеш игнорисати модове...

Али не могу рећи да нисам понекад зажалио што сам све поскидао. :lol: Форум је много лепше место без из$%^авања. Мада с обзиром да је толико замро тек тад делује да се апсолутно ништа не догађа.
 
Poslednja izmena:
Но реци ми у вези Ајхарда да ли исто мислиш пошто смо констатовали да много извора указује на присуство Срба баш тамо.
Као и Прокопије који је јако упитан због чињенице да су Суеби под Францима у његово време Словени Сораби.
 
Но реци ми у вези Ајхарда да ли исто мислиш пошто смо констатовали да много извора указује на присуство Срба баш тамо.

Не знам ни шта мислим о томе; то је могућност која ми тад пала на памет. Претпостављам да је могућа; морао бих поново прочитати шта све пише у аналима, шта је писао Тибор Живковић о томе у оној расправи и на још неколико места да се подсетим јер сам доста позаборавио.

Као и Прокопије који је јако упитан због чињенице да су Суеби под Францима у његово време Словени Сораби.

Ово не знам шта је.
 
мислим да је претходна или она тамо страна спојени су Прокопије и Ајхард одатле смо почели расправу о Суавији и Суевима. еђолико страна у нсзад
Не објашњава геополитичку ситуацију у Далмацији , Људовит који из Сисције побеже Србима који како причају држе већи део Далмације!

АЈНХАРД, Annales regni Francorum (Monumenta Germaniae historica, T. 1. Hannoverae, 1826, Pertz)
Из Италије у Панонију послана је војска да доврши Људевитов рат, али Људевит на њен долазак напустивши Сисцију побеже Сорабима; за који се народ казује да заузима велик део Далмације, те убивши на превару једног од њихових вођа који га је примио, његову државу врже под своју власт. Ипак посла своје изасланике царевој војсци, и обећа да жели да дође пред цара. Кад је прошао јесењи лов, оде цар преко Рена на зимовање у место које се зове Франконофурд, те ту сакупивши општи сабор, расправљаше неке нужне ствари за напредак источних делова свог царства, по свечаном обичају, са најбољима које је заповедио да за то позову. На том сабору саслуша њему упућена посланства с даровима свих источних Склава, то јест Абодрита, Сораба, Вилтцора, Бохемаца, Марванаца, Педенецента и Авара, који су становали у Панонији. (с. 209)

А то јако личи на ово!

Око 537.
Геополитичка подела Балканског полуострва
„С друге стране залива први су Хелени, звани Епирци, све до приморског града Драча (Έπιδάμνου). Од овог (града) почише покрајина Прекалис, a после долази Далмација (Δαλματία) и тиме се завршава западна граница царства.
Потом долазе Либурнија и Истра (Ίστρία) па Венетија, која се простире све до града Равене. Они који обитавају у овим крајевима живе као приморци.

Иза ових унутрашњост земље држе Сишчани и Сваби, не они који су потчињени Францима но други. Иза ових станују Карни (Καρνίοι) и Норичани (Νωρικοί), десно од ових живе Дачани (Δακαι) и Панонци (Παννόνες) који, поред осталих места, држе Сингидунум и Сирмијум (Σιγγιδόνον και Σίρμιον), допирући све до реке Дунава (Ιστρον).
Овим су народима почетком овога рата владали Готи c ону страну Јадрана (тј. Источни Готи).“
(ВQ 1 15, р. 82,10-25)


Давање свог мишљења на оваквом месту а избегаваио си га на много безазленијим местима где си могао и да кажеш па ти нико не би узео за зло али ниси! Ова изјава је чиста злоупотреба стеченог знања јер је то и лаику јасно да није тако! Тако да нисам сигуран да ово може неко да помисли тек тако сем ако има јако ниско мишљење о образопвању људи у раном средњем веку и разумевање у геополитику.

Дакле мета Франака је Далмација између осталог а сад Ајнхард захваљујући северним Србима је записао далматске Србе у Далмацији! Глупост!
Избегавај онда да аргументујеш само због свог мишљења јер је очигледно да си у њему усамљен.


Ево овде али чак ни ти детѕљи сад нису битни на спрам свих извора које смо додажи од Плинија до Ајнхарда , касније Кевкамена и Крсташа Срби се све време ту налазе.
 
Прва сеоба заједно са Сарматима су чинили Серби Суеби и Зинги или Зихи и Пшеси ,Пшовани овде је извесно да су стигли до Карпата није сигурно да ли до Полабља.
Други талас Серби , Вали и Оринеји.
Има још једна легенда како су Вандали напустили Азорово море јер су их одатле потиснуле Амазонке. Иначе Ал Бекири , Ибн Јакуб и остали арпски путописци их затичу у Финској и оне су кренуле са Кавказа о њима је сачињен мит о Валкирама.
Кавкаски Алродијци не само да су створили прве германске и словенске организације већ и скандинавске наравно уз присуство једног огранка Масагета Алана који су били вероватно на вишем цивилизацијском нивоу и напреднији од осталих из скупине Масагета.
Европски Гети , Даки су били део Масагета који су такође дошли раније у Европу одвојили се од матице није јасно али вероватно преко Скандинавије и балтских земаља. Постоји гласовна и фонетска сличност данас само између данашњег осетског-аланског и скандинавских језика.
тако да ови Срби јесу рожжђаци Етрураца , Пеласга , Илира и других староевропљана. Дакле лужички Италокелти су дефинитивно дошли са Кавказа.ђ
 
Прва сеоба заједно са Сарматима су чинили Серби Суеби и Зинги или Зихи и Пшеси ,Пшовани овде је извесно да су стигли до Карпата није сигурно да ли до Полабља

Pitanje.
Po Strabu oko 0. godine nove ere samo dvije grupe naroda naseljavaju prostor sjeverno od Dunava, od Rajne na zapadu do Dnjepra na istoku. Koje su to dvije grupe?
 

Back
Top