s_O_k_O
Domaćin
- Poruka
- 4.979
БЕОГРАД – Према званичним подацима Министарства за управу и локалну самоуправу, на предстојећим изборима 6. маја гласаће 7.026.579, док је укупан број становника у Србији 7.120.666, што наводи на податак да наша земља има свега 94.087 становника млађих од 18 година.
Међутим, да нешто није у реду, говори и чињеница да је само прошле школске године у све разреде основних школа уписано око 900.000 основаца.
Могуће манипулације
Баш због податка о броју основаца, политички аналитичар Бранко Радун сматра да са званичним списковима нешто није у реду.
- Парадокс је то да би, када би сад уписали оне који би требало да буду на бирачком списку, можда тај број био већи него број пописаних. То нема нигде на свету. Ту је заказала власт, то је требало много боље да се уради, јер такво стање отвара пут за могуће манипулације – рекао је Радун.
Према Радуновим речима, има оних који имају личну карту, али их нема у бирачком списку.
- Таквих има сигурно на стотине хиљада. С друге стране, има и оних који су на бирачком списку, а, примера ради, нису живи, или нису у земљи. Ту се много тога не уклапа. Јер, кад упоредимо број људи по последњем попису са бројем људи који имају право гласа, добијамо скоро идентичан број – каже Радун.
Милош Савин, политички аналитичар, истакао је да су грешке евидентне и да постоји велики број људи који је отишао из земље а да се нису ођавили.
- Када је у питању могућност манипулација, сумњам да је неко склон томе. Можда јесте све то штетно, јер ће се тиме аутоматски помешати укупан број бирача с овим заведеним и тако ћемо имати више оних који нису изашли на изборе. Очигледно је да попис или бирачки списак није добро урађен, баш и због тог податка о броју основаца – напоменуо је Савин.
Прецизни спискови
С друге стране, Ђорђе Вуковић, програмски директор ЦеСИД-а, каже да у свему не види ништа чудно, јер је бирачки списак правно стање.
- Ко год је рођен у овој земљи, он је уведен у матичне књиге рођених. Чим је напунио 18 година, он је постао бирач. На овом бирачком списку се налази и 260.000 Албанаца који су држављани Србије по свим нашим позитивним законима. Они неће гласати, али ви не можете да их избришете из бирачког списка – рекао је Вуковић.
Вуковић истиче да има доста људи који су овде рођени, живели ту неко време, и онда отишли у иностранство.
- Нема говора о томе да те људе избришете из бирачког списка. Дакле, једно је правно стање, а друго је стање на терену – напоменуо је Вуковић.
Према његовим речима, разлика између правног и стварног стања на терену износи негде око милион и по људи.
- Према пројекцији, у Србији имамо реално бирачко тело око пет и по милиона људи – рекао је Вуковић.
У Министарству за управу и локалну самоуправу навели су да је, што се бирачког списка тиче, исправљено четири милиона грешака.
- Бирачки списак никада није био овакав какав је сада. Први пут у Србији број бирача на бирачким местима није већи од броја укупно уписаних бирача у бирачки списак – истичу у министарству.
Они наводе да је тај број увек превазилазио неколико стотина хиљада и да се тада нико није бунио што по републичком списку има седам милиона бирача, а по бирачким местима седам и по милиона бирача.
- Никада нисмо имали ништа боље, ништа савременије и прецизније, а ако постоји сумња да је неко у некој општинској управи обрисао неког и уколико је то урађено после ступања на снагу бирачког списка, то ће се вероватно утврдити, јер постоји траг у електронској форми о свакој радњи коју је било који појединац извршио у бирачком списку – напомињу у том министарству.
Мање Срба у иностранству
Последњи попис становништва у Србији показао је да се, осим броја становника у земљи, за последњих десет година смањио и број Срба који живе и раде у иностранству. Тако се сада у иностранству налази само око 294.000 људи пореклом из Србије, а на попису 2002. године било их је близу 420.000.
http://www.pravda.rs/2012/05/03/popisano-7-120-666-a-glasa-7-026-579-ljudi/
Међутим, да нешто није у реду, говори и чињеница да је само прошле школске године у све разреде основних школа уписано око 900.000 основаца.
Могуће манипулације
Баш због податка о броју основаца, политички аналитичар Бранко Радун сматра да са званичним списковима нешто није у реду.
- Парадокс је то да би, када би сад уписали оне који би требало да буду на бирачком списку, можда тај број био већи него број пописаних. То нема нигде на свету. Ту је заказала власт, то је требало много боље да се уради, јер такво стање отвара пут за могуће манипулације – рекао је Радун.
Према Радуновим речима, има оних који имају личну карту, али их нема у бирачком списку.
- Таквих има сигурно на стотине хиљада. С друге стране, има и оних који су на бирачком списку, а, примера ради, нису живи, или нису у земљи. Ту се много тога не уклапа. Јер, кад упоредимо број људи по последњем попису са бројем људи који имају право гласа, добијамо скоро идентичан број – каже Радун.
Милош Савин, политички аналитичар, истакао је да су грешке евидентне и да постоји велики број људи који је отишао из земље а да се нису ођавили.
- Када је у питању могућност манипулација, сумњам да је неко склон томе. Можда јесте све то штетно, јер ће се тиме аутоматски помешати укупан број бирача с овим заведеним и тако ћемо имати више оних који нису изашли на изборе. Очигледно је да попис или бирачки списак није добро урађен, баш и због тог податка о броју основаца – напоменуо је Савин.
Прецизни спискови
С друге стране, Ђорђе Вуковић, програмски директор ЦеСИД-а, каже да у свему не види ништа чудно, јер је бирачки списак правно стање.
- Ко год је рођен у овој земљи, он је уведен у матичне књиге рођених. Чим је напунио 18 година, он је постао бирач. На овом бирачком списку се налази и 260.000 Албанаца који су држављани Србије по свим нашим позитивним законима. Они неће гласати, али ви не можете да их избришете из бирачког списка – рекао је Вуковић.
Вуковић истиче да има доста људи који су овде рођени, живели ту неко време, и онда отишли у иностранство.
- Нема говора о томе да те људе избришете из бирачког списка. Дакле, једно је правно стање, а друго је стање на терену – напоменуо је Вуковић.
Према његовим речима, разлика између правног и стварног стања на терену износи негде око милион и по људи.
- Према пројекцији, у Србији имамо реално бирачко тело око пет и по милиона људи – рекао је Вуковић.
У Министарству за управу и локалну самоуправу навели су да је, што се бирачког списка тиче, исправљено четири милиона грешака.
- Бирачки списак никада није био овакав какав је сада. Први пут у Србији број бирача на бирачким местима није већи од броја укупно уписаних бирача у бирачки списак – истичу у министарству.
Они наводе да је тај број увек превазилазио неколико стотина хиљада и да се тада нико није бунио што по републичком списку има седам милиона бирача, а по бирачким местима седам и по милиона бирача.
- Никада нисмо имали ништа боље, ништа савременије и прецизније, а ако постоји сумња да је неко у некој општинској управи обрисао неког и уколико је то урађено после ступања на снагу бирачког списка, то ће се вероватно утврдити, јер постоји траг у електронској форми о свакој радњи коју је било који појединац извршио у бирачком списку – напомињу у том министарству.
Мање Срба у иностранству
Последњи попис становништва у Србији показао је да се, осим броја становника у земљи, за последњих десет година смањио и број Срба који живе и раде у иностранству. Тако се сада у иностранству налази само око 294.000 људи пореклом из Србије, а на попису 2002. године било их је близу 420.000.
http://www.pravda.rs/2012/05/03/popisano-7-120-666-a-glasa-7-026-579-ljudi/