Ovi termini koje si naveo odnose se na uvodni deo (protokol) povelje. Inace povelja se sastoji iz 3 dela:
Uvodni deo-protokol, Glavni deo – kontekst ili tekst i Zavrsni deo- eshatokol
Uvodni deo se sastoji iz tri dela: invokacije, intitulacije i inskripcije. Medjutim, povelja ne mora uvek da ima sva tri dela, recimo moza da se izostavi invokacija, a da postoje intitulacija i inskripcija.
INVOKACIJA je obracanje bogu, odnosno prizivanje bozjeg imena, bozje pomoci, imena Isusa Hrista ili Svete Trojice. Stavlja se na pocetku povelje i uvedena je kako bi pominjanje boga potvrdilo vrednost i sadrzinu pisanog akta, odnosno kako bi onaj ko izdaje povelju naglasio da sve sto cini, cini u ime boga. Postoje 2 vrste invokacije: simbolicka i verbalna. Simbolicka je kada se na samom pocetku povelje stavi neki verski simbol (na primer krst), a verbalna invokacija moze biti razlicita. Najcesce glasi:: In nomine patris et filli et spiritus sancti ( u ime oca, sina i svetoga duha), a srecu se i oblici: In nomen domine. Amen. (U ime bozje. Amin), In Christi nomine (U Hristovo ime) i sl.
Evo primera iz jedne povelje Kulina bana za invokaciuju:
U ime oca sina i svetoga duha, ja ban bosanski Kulin………
Ili Karla Velikog:
In nomen domine. Amen., Ego Carlus Magnus……
INTITULACIJA sadrzi ime i titulu onog ko izdaje povelju. Ide odmah iza invokacije, a ako je nema invokacija, onda ide na pocetku povelje.
Primeri:
1.In nomen domine. Amen. Ego Carlus Magnus rex Francorum et Langobardorum…..( U ime bozje, Ja Karlo Veliki kralj Franaka I Langobarda….)
2. +Ja knez Dubrovacki Andrej Zlat. i sve vlastele dubrovacke…
podvuceno oznacava intitulaciju, a krst ispred simbolicku invokaciju.
INSKRIPCIJA sadrzi ime onoga kome je povelje upucena, a ako je upucena svim podanicima onda kao inskripcija stoji najcesce OMNIBUS CHRISTI FIDELIBUS (svim hristovim podanicima). Ide iza intitulacije. To ti je prosto receno adresa na koju je povelja upucena
Nadam se da sam ti koliko-toliko pomogao. Ako te zanima diplomatika, evo ti spisak neke osnovne literatire koja moze da ti pomogne:
1. Stjepan Antoljak- Pomocne istorijske nauke, Kraljevo 1971.
2. Marko Atlagic, Bozidar Sekularac – Pomocne istorijske naike, Pristina 1997.
3. Branislav Milutinovic, Pomocne istorijske nauke, Nis 2000.
4. Viktor Novak - Diplomatika, Enciklopedija Jugoslavije III, Zagreb MCMLVIII, 4-8
5. Stanoje Stanojevic – Studije srpske diplomatike, Glas SKA CLVII, Beograd 1993.
Vidim da ti je ovo prvi post. Dobrodosao na podforum istorija. Nadam se da ces se ukljuciti u nase rasprave.
Srdacno,
Akhenaton
P.S. Zanimljiv nick. Jel se tu misli na Arija, aleksandrijskog jeretika iz IV veka?
