Ovo može da se gleda i da mlađi koristi kuću besplatno, dok je stariji otišao i ne koristi kuću. Možda je kupio nešto svoje, možda plaća rentu, nebitno. Dakle, za sve to što pomaže ocu on ima kuću besplatno na korištenje, dok stariji to nema. Naravno da nije lako brinuti o starom ocu, ali isto tako treba imati i hrabrosti i otići od kuće i stvarati nešto svoje. Tako da i to treba uzeti u razmatranje pri podjeli imovine.
Tako i stariji treba da vrati sto je hleb jeo pet ili deset godina dok se mladji nije rodio
.
Zna se sta je ulaganje. Ako je jedno dete dobilo vise, odnosno, novac za samostalan pocetak a nekog su vezali za sebe roditelji, kucom, zemljom, pomaganjem...njemu to i pripada.
Tako i bese po nasem zakonu.
Otud sinovi u prici. Neretko najstariji sin ostaje a mladji dobiju skolovanje. Cerke miraz i kucu ili zemlju za kucu. Kao u Grckoj, recimo, tast kupuje kucu cerki i zetu.
Ti ces, sine, biti babin doktor, a ti, ti ces biti babin oficir a ognjiste da mi se ne ugasi pa slava da ostane Petru.
I onda su svi isli kod tog Petra na slavu u ocevu kucu.
Ali niko zapravo nije bio ostecen. Dobili su svi iako je Petru najmanje zgodno jer on nije imao mogucnost izbora a da isti ne prekrsi moral sredine.
Ljudi koji nece da placaju, nece odgovornost, nece da pomazu starije, nece da podele racune, opravke, lekarske racune a traze sve na pola, iako su dobili svoj deo odavno na ruke, e, njih bih kao sudija odrala.
Pominjete zakon. Ja sam ucila stari zakon, valjdaaa bese stari. I u udzbeniku je jasno pisao izuzetak ako bi neko ostao na zemlji a drugi dobio skolovanje u gradu ili da se uzimaju u obzir pokloni visoke vrednosti u bliskoj paranteli za zivota.
Nije moglo da se uzme na ruke, recimo, prodat ocev stan pre 15 godina pa da se deli kasnije kao da se nista nije desilo.
Svi tu treba da budu posteni prema sebi sta su i koliko mozda vec dobili.
Ili da se ne izbacuju ljudi koji tu vec zive.
To je, recimo, meni greh, bukvalno.
Tako su kucu u mojoj ulici zapecatili sudski. Ziveli ljudi decenijama, umre sin, ostane udovica sa cerkicom, javi se neka sestra odavno u inostranstvu. Trazi pola kuce a kucica mala, 50-ak kvadrata.
Niko ne rece da je snaja negovala njene roditelje, njenog brata, jok, traze pola.
Na parnicu, sud zapecati kucu i njih dve jadne odose negde. Pitam baku, ne zna gde.
E, to je strasno. Izgubila oca a onda i dom. Zasto? Jer se neko izivljava i sikanozno trazi pravo.
Nije pravo mrtvo slovo na papiru, to su zivi ljudi.