Polovina žena u Srbiji se odrice imanja u korist brata

Ako roditelj za života prepise svu svoju imovinu sinu na primer a cerki nista to je odluka roditelja ..mada sumnjam da bi roditelj na takav nacin delio svoju decu
Ali ako ostane imovina posle smrti roditelja i treba da se uradi ostavinska rasprava..ne vidim ni jedan razlog zašto bi se sestra odricala svog dela nasledstva u korist brata
 
U Srbiji gotovo polovina žena odriče nasledstva u korist svoje braće. Kakve posledice to sa sobom nosi?

Trend odricanja u korist braće,objašnjava se patrijarhalnim društvom u kojem se i imovina i prezime obično prenose po muškoj liniji.
Razlog iz koga se očekuje da žene ostanu bez nasledstva, to što će se udati i biti „tuđa kuća“.
Medjutim kod ostavinskih rasprava nigde ne piše o posledicama tog odricanja
Kada se žena odriče u korist svog brata, ona plaća porez na nasleđivanje, ukoliko brat ne plati sudske troškove. Ona se vodi kao naslednica, iako se odrekla imovine, objašnjava advokat Aleksandar Đorđević
„Obveznik tog poreza biće brat po zakonu, međutim postoji u zakonima o porezima na imovinu i ono što se zove i jemac, odnosno supsidijarni jemac tog poreza. Pa sad zamislite, brat ne plati porez, ne radi ništa, nije zaposlen, sestra radi u državnoj firmi, poreska uprava će od nje naplatiti, iako je ona dala poklon“, objasnio je advokat.
link
Ma to uopste vise nije aktuelno, samo po selima ako i tamo. To je ranije bilo tako, sad nije.
 
Bila je slična tema,...nzm više koliko puta. Valjda dok se jednom konačno ne "posadi" u svesti žena. Mrzi me da se više ponavljam,...uglavnom, žena treba da raspolaže svojim imovinom. Naslednom, stečenom u braku ili lično svojom ( ili sve navedeno "tri u jedan").
P.S. Imam dva brata i nikada mi nisu tražili da se odreknem bilo čega u njihovu korist.
 
Moze da kaze i da radi sta hoce dok je ziv.Ne mora niko nista da ti ostavi u nasledstvo.
Ali posle smrti roditelji ostavljaju djeci imovinu u nasledstvo.
E,ovde se govori o tome kad ostave.
Po zakonu svi imaju ista prava,i kcerke i sinovi.
Po srpskim obicajima izgleda da vece pravo ipak imaju sinovi.
Nije mi jasno sta nije jasno u tome da sva djeca,bilo muska ili zenska,treba da imaju ista prava i obaveze.
Sta je neobicno u tome?
Ne mogu da čitam temu ispočetka, ali pretpostavljam da mnogi zanemaruju ovu reč "obaveze". Mnogi bi ista prava, ali ne i obaveze.
Ja imam dva brata od strica. Mlađi ima porodicu, i živi sa stricem, znači svojim ocem, u kući. Stariji živi u gradu, i u rodnu kuću dolazi 5 - 6x godišnje.
Ne znam zašto bi njih dvojica delila imovinu na jednake delove, kada ovaj što je u kući vodi računa o ocu koji ima 87 godina, i pre pola godine je slomio kuk. On ga vodi kod lekara, on snosi troškove lečenja, njegova žena mu pere, pegla, hrani ga, na kraju krajeva trpi njegova (ne)raspoloženja.
Zašto bi ovaj što ga vidi jednom u dva meseca, bez ikakvih obaveza, imao ista prava prilikom nasleđivanja.
 
Imas gomilu odgovora na temi da je to ok da se sestra odrekne svog dela nasledstva u korist brata
Recimo, moja zaova je u tom fazonu da posle smrti oca neće hteti ništa da uzme.
Moja svekrva ništa nije nasledila od svojih roditelja. Njen otac je, dok je bio živ, podelio imovinu sinovima, ćerki nije ostavio ništa.
Moj svekar nije svojoj ćerci prepisao ništa, ostaviće da posle njegove smrti sa bratom deli na ostavinskoj raspravi.
Moja majka je od svog oca dobila zemlju kada se udala, i kasnije kada je bio povraćaj zemlje, deda joj je opet dao deo. I njoj i drugoj ćerci, iako je imao i sina. Tako da moja majka ima više svoje zemlje nego što je imao moj otac.
Eto, svakakvih slučajeva u okviru jedne porodice.
 
Ne mogu da čitam temu ispočetka, ali pretpostavljam da mnogi zanemaruju ovu reč "obaveze". Mnogi bi ista prava, ali ne i obaveze.
Ja imam dva brata od strica. Mlađi ima porodicu, i živi sa stricem, znači svojim ocem, u kući. Stariji živi u gradu, i u rodnu kuću dolazi 5 - 6x godišnje.
Ne znam zašto bi njih dvojica delila imovinu na jednake delove, kada ovaj što je u kući vodi računa o ocu koji ima 87 godina, i pre pola godine je slomio kuk. On ga vodi kod lekara, on snosi troškove lečenja, njegova žena mu pere, pegla, hrani ga, na kraju krajeva trpi njegova (ne)raspoloženja.
Zašto bi ovaj što ga vidi jednom u dva meseca, bez ikakvih obaveza, imao ista prava prilikom nasleđivanja.
Ne zanemaruje se nego ne može se svaki slučaj ponaosob razmatrati jer kad se iskombinuju svi uticaji - mogućnosti su beskonačne. Kad se razmatra jedna pojava, ostale se ili zanemare ili se pretpostavi njihov pojednak uticaj na sve elemente. Tako i ovde, pretpostavka je da se o roditeljima brinu podjednako. Ali čak i kad se uzme taj faktor, on još više ide u prilog ćerkama koje (uglavnom) imaju više osećaja za roditelje. Ali da ne ovaramo novu temu, neka je podjednak osećaj.
Uglavnom, ako bi se uzeo i taj faktor brige o starim roditeljima, u normalnim porodicama to bi se rešilo dogovorom i sklapanjem ugovora o doživotnom izdržavanju gde bi dete koje izdržava roditelje dobilo veće deo, a ono drugo nužni deo nasledstva jer treba imati u vidu da postoje situacije kad dete ne može da vodi brigu o roditeljima.
 
U Srbiji gotovo polovina žena odriče nasledstva u korist svoje braće. Kakve posledice to sa sobom nosi?

Trend odricanja u korist braće,objašnjava se patrijarhalnim društvom u kojem se i imovina i prezime obično prenose po muškoj liniji.
Razlog iz koga se očekuje da žene ostanu bez nasledstva, to što će se udati i biti „tuđa kuća“.
Medjutim kod ostavinskih rasprava nigde ne piše o posledicama tog odricanja
Kada se žena odriče u korist svog brata, ona plaća porez na nasleđivanje, ukoliko brat ne plati sudske troškove. Ona se vodi kao naslednica, iako se odrekla imovine, objašnjava advokat Aleksandar Đorđević
„Obveznik tog poreza biće brat po zakonu, međutim postoji u zakonima o porezima na imovinu i ono što se zove i jemac, odnosno supsidijarni jemac tog poreza. Pa sad zamislite, brat ne plati porez, ne radi ništa, nije zaposlen, sestra radi u državnoj firmi, poreska uprava će od nje naplatiti, iako je ona dala poklon“, objasnio je advokat.
link

Zakon se primenjuje tamo gde se ljudi nisu dogovorili.
Moje je misljenje da svako treba da se dogovori sa decom i spreci svadju izmedju iste. Svadje su najgore za jednu porodicu.

Mi imamo testament, imamo ugovore o dozivotnom izdrzavanju koji izuzimaju iz zaostavstine odredjenu nepokretnost, nema razloga da se izbegava pravna opcija koja cuva porodicu. Pa posle deca mogu samo na oca da se ljute...ali ne i da se zavade.

Moje je misljenje da valja uzeti u obzir sve krupne poklone koje je neko od roditelja dobio. Ucesce za stan, automobil, skolovanje u inostranstvu, veliku podrsku u svakom smislu koja je to dete favorizovala u odnosu na drugu decu u kuci.

Tada podeliti posteno znaci i biti hrabar roditelj pa saopstiti sta ostavilac smatra postenom podelom.

Tipa "sine, ti si trazio studije arhitekture u Milanu, bio si dobar djak i to smo ti platili. Kostalo je nn hiljada evra. Tvoj brat je bio los djak i zaposlio se kao bravar odmah nakon strucne skole. Najpre moramo i njemu da damo koliko smo i tebi a ostalo delite na pola".
Ja mislim da je to fer plej.

Neretko jedno dete dobije mnogo vise od druge dece jer je borbeno i od malih nogu puno trazi. Neretko se izbori.
Ali onda je na roditelju da povucnu rucnu i kaze "meni su sva deca jednaka ali mi je i cilj da se ta deca sutra lepo slazu".
 
Zašto bi se žene odricale svog dela nasledstva, pri tom kod tih dešavanja zakon je dužan da ih upozna sa posledicama tog dešavanja,

Нема ни једног смисленог разлога зашто би се сестра одрекла свог дела наследтва у корист брата, осим чињенице да је Србија земља сиромашних па се онда праве такве одлуке у оквиру породице. Да је економско стање овде другачије у позитивном смислу, наследници родитељске имовине би имали своју имовину док би се родитељска делила по слову закона.

Тако да у овом случају нема никакве везе са патријархалним уређењем друштва, нико не малтретира жене, него једноставно живот диктира.
 
Ja ne verujem da ovaj običaj još uvek postoji. Nekada je imao rezona kada je bilo malo zemlje a mnogo dece, previše bi se male parcele stvarale i svi bi bili u gubitku. Žena bi dobila parcelu od muža.
Danas zemlja se ne radi, sela su skoro pusta, ako se nešto deli, dele se stanovi, a tu nisam primetio da se sestra odriče stana zbog brata. Svakako moja žena sigurno neće da se odrekne svog dela stana kada se bude bio delio. Imamo decu, treba misliti na njih
 
Poslednja izmena:
Ne mogu da čitam temu ispočetka, ali pretpostavljam da mnogi zanemaruju ovu reč "obaveze". Mnogi bi ista prava, ali ne i obaveze.
Ja imam dva brata od strica. Mlađi ima porodicu, i živi sa stricem, znači svojim ocem, u kući. Stariji živi u gradu, i u rodnu kuću dolazi 5 - 6x godišnje.
Ne znam zašto bi njih dvojica delila imovinu na jednake delove, kada ovaj što je u kući vodi računa o ocu koji ima 87 godina, i pre pola godine je slomio kuk. On ga vodi kod lekara, on snosi troškove lečenja, njegova žena mu pere, pegla, hrani ga, na kraju krajeva trpi njegova (ne)raspoloženja.
Zašto bi ovaj što ga vidi jednom u dva meseca, bez ikakvih obaveza, imao ista prava prilikom nasleđivanja.
Ovo može da se gleda i da mlađi koristi kuću besplatno, dok je stariji otišao i ne koristi kuću. Možda je kupio nešto svoje, možda plaća rentu, nebitno. Dakle, za sve to što pomaže ocu on ima kuću besplatno na korištenje, dok stariji to nema. Naravno da nije lako brinuti o starom ocu, ali isto tako treba imati i hrabrosti i otići od kuće i stvarati nešto svoje. Tako da i to treba uzeti u razmatranje pri podjeli imovine.
 
Ovo može da se gleda i da mlađi koristi kuću besplatno, dok je stariji otišao i ne koristi kuću. Možda je kupio nešto svoje, možda plaća rentu, nebitno. Dakle, za sve to što pomaže ocu on ima kuću besplatno na korištenje, dok stariji to nema. Naravno da nije lako brinuti o starom ocu, ali isto tako treba imati i hrabrosti i otići od kuće i stvarati nešto svoje. Tako da i to treba uzeti u razmatranje pri podjeli imovine.
Dobro, moglo bi se o ovome pričati u nedogled. Taj što živi u kući je u tu kuću uložio para i para. Uveo CG, promenio stolariju, renovirao, održava je u svakom smislu, jer za 35 godina da je ne održava, to bi bila ruina od kuće. Tako da priča da je ima besplatno na korišćenje ne stoji.
U konkretno situaciji kod ove moje braće, stric je starijem sinu dao deo para za kupovinu nekretnine u gradu.
 
Ovo može da se gleda i da mlađi koristi kuću besplatno, dok je stariji otišao i ne koristi kuću. Možda je kupio nešto svoje, možda plaća rentu, nebitno. Dakle, za sve to što pomaže ocu on ima kuću besplatno na korištenje, dok stariji to nema. Naravno da nije lako brinuti o starom ocu, ali isto tako treba imati i hrabrosti i otići od kuće i stvarati nešto svoje. Tako da i to treba uzeti u razmatranje pri podjeli imovine.

Tako i stariji treba da vrati sto je hleb jeo pet ili deset godina dok se mladji nije rodio:lol:.

Zna se sta je ulaganje. Ako je jedno dete dobilo vise, odnosno, novac za samostalan pocetak a nekog su vezali za sebe roditelji, kucom, zemljom, pomaganjem...njemu to i pripada.
Tako i bese po nasem zakonu.

Otud sinovi u prici. Neretko najstariji sin ostaje a mladji dobiju skolovanje. Cerke miraz i kucu ili zemlju za kucu. Kao u Grckoj, recimo, tast kupuje kucu cerki i zetu.
Ti ces, sine, biti babin doktor, a ti, ti ces biti babin oficir a ognjiste da mi se ne ugasi pa slava da ostane Petru.
I onda su svi isli kod tog Petra na slavu u ocevu kucu.

Ali niko zapravo nije bio ostecen. Dobili su svi iako je Petru najmanje zgodno jer on nije imao mogucnost izbora a da isti ne prekrsi moral sredine.

Ljudi koji nece da placaju, nece odgovornost, nece da pomazu starije, nece da podele racune, opravke, lekarske racune a traze sve na pola, iako su dobili svoj deo odavno na ruke, e, njih bih kao sudija odrala.

Pominjete zakon. Ja sam ucila stari zakon, valjdaaa bese stari. I u udzbeniku je jasno pisao izuzetak ako bi neko ostao na zemlji a drugi dobio skolovanje u gradu ili da se uzimaju u obzir pokloni visoke vrednosti u bliskoj paranteli za zivota.
Nije moglo da se uzme na ruke, recimo, prodat ocev stan pre 15 godina pa da se deli kasnije kao da se nista nije desilo.

Svi tu treba da budu posteni prema sebi sta su i koliko mozda vec dobili.
Ili da se ne izbacuju ljudi koji tu vec zive.

To je, recimo, meni greh, bukvalno.
Tako su kucu u mojoj ulici zapecatili sudski. Ziveli ljudi decenijama, umre sin, ostane udovica sa cerkicom, javi se neka sestra odavno u inostranstvu. Trazi pola kuce a kucica mala, 50-ak kvadrata.
Niko ne rece da je snaja negovala njene roditelje, njenog brata, jok, traze pola.
Na parnicu, sud zapecati kucu i njih dve jadne odose negde. Pitam baku, ne zna gde.

E, to je strasno. Izgubila oca a onda i dom. Zasto? Jer se neko izivljava i sikanozno trazi pravo.
Nije pravo mrtvo slovo na papiru, to su zivi ljudi.
 
Dobro, moglo bi se o ovome pričati u nedogled. Taj što živi u kući je u tu kuću uložio para i para. Uveo CG, promenio stolariju, renovirao, održava je u svakom smislu, jer za 35 godina da je ne održava, to bi bila ruina od kuće. Tako da priča da je ima besplatno na korišćenje ne stoji.
U konkretno situaciji kod ove moje braće, stric je starijem sinu dao deo para za kupovinu nekretnine u gradu.
Onda je svakako taj u gradu bolje prošao i ne vjerujem da bi i po zakonu mogao da dobije to na selu jer bi se uzelo u obzir da je on već dobio nekretninu.
 
Onda je svakako taj u gradu bolje prošao i ne vjerujem da bi i po zakonu mogao da dobije to na selu jer bi se uzelo u obzir da je on već dobio nekretninu.
Nije dobio nekretninu, dobio je deo para za tu nekretninu. Ja ni ne znam koliki je to deo, ali je svakako mnogo manja vrednost od kuće koju bi trebalo da dele posle stričeve smrti.
A samo onaj ko nije vodio brigu o starim i bolesnim ljudima može da misli kako je to lako. Polupokretni, nepokretni, dementni, slepi, gluvi, mogu da razbole onog ko brine o njima.
 
Naravno da nije lako, ali onda bi trebalo taj stric to da riješi dok je živ.
Trebalo bi, ali znaš kako u Sremu kažu "dok dišem, ne pišem".
U mom selu umro čovek, ostali sin koji se bavi poljoprivredom, ćerka udata, i žena. Po zakonu podelili na trećine, pa majka svoju trećinu poklonila ćerki. Tako podelili i nepokretnu imovinu, pa ćerki koja živi u gradu pripao i jedan traktor, i deo poljoprivredne mehanizacije. Ali joj nije pripala majka. Ona ostala kod sina i snahe, oni o njoj vodili računa do kraja života.
 
Priča kako se "ulagalo" u kuću pije vodu samo kod familije koja se druži sa ulagačem, ali ne može da prođe ni na jednom sudu, osim ako je u pitanju nadogradnja objekta.
Ali ne zato što je sud na strani sestre "otimačice" ili, ako se proširi priča na bilo koju kombinaciju kad naslednik traži svoj deo- brata "otimača", nego iz prostog logičnog i razumnog razloga.
A to je što taj koji "ulaže" u suštini ništa - ne ulaže - nego obnavlja ono što je svojim korišćenjem, od roditelja stečene i zatečene imovine istrošio, upropastio, isprljao, polomio, iscepao, pokvario, izgulio, izanđao...
Mislim, koja bi to naopaka logika bila da onaj ko ode i samostalno plaća kiriju, kupuje sve stvari koje onaj drugi već ima od roditelja, treba još i da plaća pola ovom što je ostajući u kući iskoristio, istrošio i morao da obnovi da bi uopšte živeo :pop:

Namazani advokati ih nalože na tu priču da bi sebi nabacili tezgicu.
 
Nije dobio nekretninu, dobio je deo para za tu nekretninu. Ja ni ne znam koliki je to deo, ali je svakako mnogo manja vrednost od kuće koju bi trebalo da dele posle stričeve smrti.
A samo onaj ko nije vodio brigu o starim i bolesnim ljudima može da misli kako je to lako. Polupokretni, nepokretni, dementni, slepi, gluvi, mogu da razbole onog ko brine o njima.
Ја сам бринула о оба родитеља до смрти. Да ли је требало да узмем сву имовину браћи?
 

Back
Top