Polovina žena u Srbiji se odrice imanja u korist brata

Naravno da ne. Po zakonu dobijate jednake dijelove, ali ako oni baš nikako nisu mogli da učestvuju u brizi, ni finansijksi ni fizički, ja bih ti da sam na njihovom mjestu dala veći dio.
Могли су, били су ту, али свраћали само у посете, као сви остали гости.
Не бих ја ни узела већи део, само сам се осврнула на ту логику да онај ко чува родитеље треба да узме више.
Видиш, кад је жена у питању, то се чак и не разматра, али да је мушко у питању сви би се забринули зашто брат није добио више и откуд мени петља да узмем свој део.
То сам хтела да кажем.
 
To su porodicne stvari. Porodice su prica za sebe.
Za zene je dobro da znaju kakva su im prava, jer u slucaju odricanja od nasledjivanja one gube i socijalna davanja ako im zivot ode u nemio scenario.
Zakon ne priznaje obicaje. Pa ne vidi miraz. Ne vidi ulaganja. Samo podjelu po pola. Pa svako odricanje nekima djeluje cudno. Ne razumiju sredinu i vaspitanje.
Vaspitanje i ocekivanja. Znam zenu koja je kcerkama prepisala stan, pa su je godinama podsjecale kako je to njihovo i kako mogu da je istjeraju ako pozele, ali nece. Onako usput, u prici.
Sa jedne strane je to veliki poraz roditelja. Da djeca nisu takva da nude jedno drugom a ne otimaju. Ali kada kod ljudi od kojih ne ocekujes vidis tu glad i koristoljublje, zapitas se sta sve cuci u ljudi, kakvi niski porivi.
Drugarica je bila ljuta kada je otac dao stan u gradu bratu na koriscenje i najavio da ce ga njemu ostaviti, posto su se roditelji preselili na selo. Ali kada smo mi kupovali stan, ta drugarica je imala sjajan predlog. Prodajte muzevljevu porodicnu kucu koju je naslijedio i ulozite kao ucesce. A da li bi ti prodala stan da je otac vama prepisao, tebi i bratu? Naravno da bih, treba mi za ycesce. I onda bude jasno zasto je stan dao bratu na koriscenje a ne prepisao njima dvoma.
 
Ја сам бринула о оба родитеља до смрти. Да ли је требало да узмем сву имовину браћи?
Ako je i tebi i tvojim roditeljima bilo okej da ti o njima vodiš računa, sinovi dolaze kao gosti, i na kraju podelite na jednake delove, što da ne. Meni recimo to nije u redu. Nije mi u redu da svo troje imate ista prava, a samo ti obaveze.
 
Ako je i tebi i tvojim roditeljima bilo okej da ti o njima vodiš računa, sinovi dolaze kao gosti, i na kraju podelite na jednake delove, što da ne. Meni recimo to nije u redu. Nije mi u redu da svo troje imate ista prava, a samo ti obaveze.
Ја у том тренутку, па ни касније, нисам имала времена да размишљам о томе. Сваки секунд је био борба. И сматрала сам да је то моја обавеза, врв јер никог другог није било да се ослоним на њега.
И до ове теме заиста нисам размишљала о начину поделе имовине, поделили смо законски, без свађе и пребацивања, свакоме на савест.
Родитеље је сигурно болело то понашање браће, али не верујем да су и они размишљали о подели, више о понашању и ставу.
 
Zavisi od brata. Ukoliko je brat onaj pravi ,na koga sestra može da se osloniti koji je njena sigurnost i zaštita zasto bi uzimala kad se uvijek može njemu obratiti za ne daj Boze. Postoje tu razne nijanse. Nikad ne bih uzela bratu ni kamen iz dvorišta od kuce u kojoj živi. Zemlja koju ne obrađujem šta će mi,da prodam ono što je od ko zna kad u familiji?
Brat ako je brat sam će dati i pomoći sestri.
Druga stvar je ako ne koristi nekretninu,neki novci ako se nadju ali dirati mu kuću u kojoj zivi mi je besmisleno.
 
Po meni sve to zavisi i u kakvoj sam ja situaciji i to ne znači dirati bratu već uzeti svoje. Recimo, kuća u gradu koja ko zna koliko vrijedi i u kojoj je brat nastavio da živi poslije roditelja, a sestra podstanar, ali eto, da ne dira bratu. Da li su toj ženi preča njena djeca ili bratova djeca? Na kraju će to ići našoj djeci, pa je onda pitanje da li više misli na svoju ili tuđu djecu. Na kraju krajeva, ako i uzme svoj dio, ne znači da će brata istjerati na ulicu, neka i dalje tamo živi, ali jednog dana kad ni nje ni brata ne bude da njena djeca mogu dobiti njen dio.
 
Није само то @__Stela___ . Брат је остао у кући јер се сестра удала и отишла. Шта ако се разведе?
Где ће са децом?
Можда је брат и прими у родитељску кућу, али не заборавите фактор снаје и осећај да је ту као да су јој уселили милостињу. Кућа у којој се родила и одрасла, сада је законски више снајина него њена, а ћеркина деца ту више немају никаква права након смрти мајке. Улица.
Зашто зависити од нечије милости, ако законски можеш узети оно што је твоје?
 
Није само то @__Stela___ . Брат је остао у кући јер се сестра удала и отишла. Шта ако се разведе?
Где ће са децом?
Можда је брат и прими у родитељску кућу, али не заборавите фактор снаје и осећај да је ту као да су јој уселили милостињу. Кућа у којој се родила и одрасла, сада је законски више снајина него њена, а ћеркина деца ту више немају никаква права након смрти мајке. Улица.
Зашто зависити од нечије милости, ако законски можеш узети оно што је твоје?
Ali sta ako je roditeljska volja bila sa brat tu zivi, da se imovina koju su gradili ne prodaje?
I brat i snaha ulagali, prosirivali.
A sestri roditelji pomagali tokom braka.
Njena djeca ce naslijediti imovinu svog oca, iako se ona razvela. A bratova to u sta je on ulagao.
 
Ali sta ako je roditeljska volja bila sa brat tu zivi, da se imovina koju su gradili ne prodaje?
I brat i snaha ulagali, prosirivali.
A sestri roditelji pomagali tokom braka.
Njena djeca ce naslijediti imovinu svog oca, iako se ona razvela. A bratova to u sta je on ulagao.
Ја о родитељској вољи и причам. Како оставиш све једном детету? Њена деца ће можда наследити од оца, ако се он не ожени или не прода, као што је продао колегиничин бивши муж. Па извисила и код родитеља и код бившег мужа. Брат јој рекао да ту више нема места за њу, бивши продао стан, она са дететом на улици.
Улагала би и проширивала и она да је имала основу, као што је имао брат.
 
Ја о родитељској вољи и причам. Како оставиш све једном детету? Њена деца ће можда наследити од оца, ако се он не ожени или не прода, као што је продао колегиничин бивши муж. Па извисила и код родитеља и код бившег мужа. Брат јој рекао да ту више нема места за њу, бивши продао стан, она са дететом на улици.
Улагала би и проширивала и она да је имала основу, као што је имао брат.
Ali isto tako i brat moze da pravi lose zivotne izbore, spiska sve i ostane bez icega.
Polazis od pretpostavke da su roditelji ostavili sinu sve a kcerki nisu nista.
Sta ako su ulagali u kcerku. Sinu ostavili kucu jer ne zele da je prodaju. Kcerki finansijski pomazu.
To je ono sta se obicno ne mjeri. Ta ulaganja.
I sta da brat isplati sestru. Uzme realnu trzisnu vrijednost kuce u momentu roditeljske smrti i isplati sestri polovinu. Recimo sumu koja danas nista ne vrijedi.
Da li to sve resava?
 
Ali isto tako i brat moze da pravi lose zivotne izbore, spiska sve i ostane bez icega.
Polazis od pretpostavke da su roditelji ostavili sinu sve a kcerki nisu nista.
Sta ako su ulagali u kcerku. Sinu ostavili kucu jer ne zele da je prodaju. Kcerki finansijski pomazu.
To je ono sta se obicno ne mjeri. Ta ulaganja.
I sta da brat isplati sestru. Uzme realnu trzisnu vrijednost kuce u momentu roditeljske smrti i isplati sestri polovinu. Recimo sumu koja danas nista ne vrijedi.
Da li to sve resava?
Могу деца да праве лоше изборе, зато се имовина и дели, не оставља се све једноме.
Ако већ исплатиш некоме његов део, то значи да је имао свој део који си му исплатио, иначе немаш обавезу.
И како су то улагали у ћерку? Школовали је? Па што није брат учио, улагали би и у њега.
Финансијски помажу не само ћерку, сигурно дају паре и брату јер су у истој кући.
И то је само док су живи, након тога кућа остане брату, ћерки шипак.
 
Могу деца да праве лоше изборе, зато се имовина и дели, не оставља се све једноме.
Ако већ исплатиш некоме његов део, то значи да је имао свој део који си му исплатио, иначе немаш обавезу.
И како су то улагали у ћерку? Школовали је? Па што није брат учио, улагали би и у њега.
Финансијски помажу не само ћерку, сигурно дају паре и брату јер су у истој кући.
И то је само док су живи, након тога кућа остане брату, ћерки шипак.
Imovinu su sticali roditelji. Imaju pravo da izraze zelju da se ne prodaje, ako ima neko ko bi na imaju ostao.
Mozda tu zelju nekada ima bas i kcerka. Nije ni to scenario koji se ne desava. Da kcerka zivi sa muzem u roditeljskoj kuci.
Govorim o ulaganju u imovinu. Kupe plac za kucu. To sam primetila da ljudi ne racunaju nakon smrti. Moji deda i baba, zajedno sa tatom i mamo su tetki pomogli kada je gradila kucu. Ona je dosta mladja i tata je već bio odtvaren covjek.
Kako citam, neki danas to uopste ne bi racunali kao ulaganje.
 
Imovinu su sticali roditelji. Imaju pravo da izraze zelju da se ne prodaje, ako ima neko ko bi na imaju ostao.
Mozda tu zelju nekada ima bas i kcerka. Nije ni to scenario koji se ne desava. Da kcerka zivi sa muzem u roditeljskoj kuci.
Govorim o ulaganju u imovinu. Kupe plac za kucu. To sam primetila da ljudi ne racunaju nakon smrti. Moji deda i baba, zajedno sa tatom i mamo su tetki pomogli kada je gradila kucu. Ona je dosta mladja i tata je već bio odtvaren covjek.
Kako citam, neki danas to uopste ne bi racunali kao ulaganje.
Ок. Значи, купе плац једном детету и помажу колико могу око изградње, а другом све на готово, ако сам добро схватила?
Како им је једно дете више дете, то питам?
Како одлучиш коме ћеш оставити све, а коме помагати?
 
Ок. Значи, купе плац једном детету и помажу колико могу око изградње, а другом све на готово, ако сам добро схватила?
Како им је једно дете више дете, то питам?
Како одлучиш коме ћеш оставити све, а коме помагати?
Ali zar je neophodno da se sve izvaga a ne da svima bude ok?
Sta ako je kcerka zadovoljna dobijenim? Ako ne zeli da njen muz dodje i zivi u roditeljskoj kuci. A ne zeli da prodaju roditeljsku kucu u kojoj zivi brat sa porodicom da bi ona dobila pola, ako brat nema novac da je isplati odmah.
 
Ali zar je neophodno da se sve izvaga a ne da svima bude ok?
Sta ako je kcerka zadovoljna dobijenim? Ako ne zeli da njen muz dodje i zivi u roditeljskoj kuci. A ne zeli da prodaju roditeljsku kucu u kojoj zivi brat sa porodicom da bi ona dobila pola, ako brat nema novac da je isplati odmah.
Ако је свима ок, мени још више.
Тема је о онима којима није ок, али се то од њих очекује...да се одрекну у корист брата, а дубоко у себи се не слажу са тим и осећају се одбачено и невољено.
 
Ако је свима ок, мени још више.
Тема је о онима којима није ок, али се то од њих очекује...да се одрекну у корист брата, а дубоко у себи се не слажу са тим и осећају се одбачено и невољено.
Tema nije samo o njima. Tema je o zenskom odricanju.
Ono moze biti dobrovoljno i u vecini slucajeva to i jeste.
Kao sto se masa zena nicega nije odrekla, niti je to iko od njih trazio.
 
Tema nije samo o njima. Tema je o zenskom odricanju.
Ono moze biti dobrovoljno i u vecini slucajeva to i jeste.
Kao sto se masa zena nicega nije odrekla, niti je to iko od njih trazio.
Ево уводног поста
U Srbiji gotovo polovina žena odriče nasledstva u korist svoje braće. Kakve posledice to sa sobom nosi?

Trend odricanja u korist braće,objašnjava se patrijarhalnim društvom u kojem se i imovina i prezime obično prenose po muškoj liniji.
Razlog iz koga se očekuje da žene ostanu bez nasledstva, to što će se udati i biti „tuđa kuća“.
Medjutim kod ostavinskih rasprava nigde ne piše o posledicama tog odricanja
Kada se žena odriče u korist svog brata, ona plaća porez na nasleđivanje, ukoliko brat ne plati sudske troškove. Ona se vodi kao naslednica, iako se odrekla imovine, objašnjava advokat Aleksandar Đorđević
„Obveznik tog poreza biće brat po zakonu, međutim postoji u zakonima o porezima na imovinu i ono što se zove i jemac, odnosno supsidijarni jemac tog poreza. Pa sad zamislite, brat ne plati porez, ne radi ništa, nije zaposlen, sestra radi u državnoj firmi, poreska uprava će od nje naplatiti, iako je ona dala poklon“, objasnio je advokat.
link
 
Zašto bi se žene odricale svog dela nasledstva, pri tom kod tih dešavanja zakon je dužan da ih upozna sa posledicama tog dešavanja,
Kad se dogovore da se odrekne onda brat placa porez i takse, tako se ugl dogovore, stavljaju se klauzule u ugovoru
Ovi sto ne mogu nista da se dogovore nece se ni dogovoriti ni za porez ni za imovinu

A sta mislim, zabole me, ako hoce da sebe ostave bez sigurnosti samo napred, njihov problem
Ja razumem kad su situacije da recimo brat brine o roditeljima i sahrani ih pa ajde onda njemu da ide sve da se ona odrekne. Ili recimo brat nema nista svoje a ona je neko ko je sebe obezbedio zaradil nekretnine pa ajde i tad, da brat bas ne bude na ulici. U svim ostalim slucajevima meni je to stavljanje glave u torbu i mislim da to ne treba raditi. Ali ok, zatucanih mozgova puna srbija, ko ih sisa
 
Polovina žena je ipak veliki procenat da bi sve to bilo dobrovoljno zato što su one osigurane novčano i zato što svi ti silni sinovi paze roditelje. Pretpostavljam da je do tog što misle da tako treba jer šta će drugi reći ili zato što ih sredina i bližnji pritišću da to urade.
Dobrovoljno je vecinski zato sto ta imovina nema veliku vrijednost i sto prodaja te imovine njima ne resava nista.
Dijeli se skoro uvijek kada ima sta da se dijeli.
Pricamo kao je ta tradicija danas omasovljena medju mladima. A nije.
To postoji tamo gdje bi se sve prodalo u bescijenje i svi ostali bez iceg.
 

Back
Top